Медијска писменост пројекат Библиотеке плус Интернест Сања Радосављевић, професор српског језика и књижевности Да би био функционална одрасла особа у медијатизованом друштву, појединац мора да буде способан да разлучи различите медијске форме и да зна како да постави основна питања о свему што видимо, читамо чујемо Е. Томан, оснивач Центра за медијску писменост

Савремено друштво -медијско друштво (Маклуан, Келнер) -човек-цивилизација (књига, слика) - глобализација (негативна техникација) -медијско друштво (Маклуан, Келнер) -партиципативно (потрошачко) друштво (Бодријар), друштво спектакла, гламура, узбуђења (Дебор), друштво целетоида (Роџек, М. Вукадиновић) -целетоиди су обични људи са 5 минута славе, перформанса, а тривијалног живота -дигитално друштво - виртуелна реалност, Интернет -пасивно гледалиште (колективна публика) -друштво дигиталних комуникација - креативни потенцијал гуши покушај техникације

Вредности комуникација (проф. др Милена Драгићевић-Шешић) Гутенбергова -знање -разум -темељност -трновит пут до успеха -поштовање -организација -институција -искључивање другог -хијерархија Дигитална -информација -емоције -брзина -успех по сваку цену -самоувереност -адхократија -пројекат -инклузивност -умрежавање

Нови "информативни" жанрови -Интернет жанрови: смена faction-fiction -надсинхронизација старих филмова актуелним политичким текстовима, додавање дијалога на фотографије -документарни жанрови: faction-selfy: фото-албуми - сајт Вукајлија (од интересантне идеје до увредљивих и нетолерантних коментара) -резултат: хибридизација и елитне културе

Медији -важан део сваког друштвеног система као комуникациона технологија (средство) и као простор у којем се комуницира -обухватају скоро све важне теме савременог света утичући на то шта ће постати важна тема и како ће се о њој говорити -простор у коме се расправља, потенцијални простор јавности -медијске поруке имају неку сврху и намеру, публику и неку врсту користи за онога ко их испоручује -бизнис и индустрија (информативни и образовни, забавни и пропагандни програм) -средство за емитовање и пласирање одређених вредности и погледа на свет - потребно je овладати њиховим језиком, описменити се и за разумевање и за производњу медијског садржаја, јер тако можемо учестововати у рaсправама коjе нас интересују

-појам у УН од 60-их година прошлог века Медијска писменост - медијска писменост најчешће се дефинише као способност разумевања, читања, проницања у срж медијских текстова, односно способност да се на различите начине сагледавају, анализирају, евалуирају и креирају медијске поруке -појам у УН од 60-их година прошлог века

Приступи медијској писмености -протекционистички (страх од медија, величање традиционалне, нпр. културе књиге) - Media Ars приступ где је акценат само на развоју технолошких и продуктивних вештина -критички који се разликују у мери у којој наглашавају идеолошке компоненте медијских порука (Келнер сматра да је “медијска култура поље идеолошког деловања и борбе доминантних и маргинализованих, алтернативних гласова и значења и да је писменост друштвени процес који обухвата многе димензије, интеракцију са многим технологијама и у вези је са трансформацијом образовања и демократизацијом друштва”, извор : http://pages.gseis.ucla.edu/faculty/kellner/). -посматрање медијске писмености као оквира концептуалног разумевања (медијска писменост постаје критички начин приступања било ком тексту -медији се могу користити на различите начине, али се њихова специфична природа може разумети тек када се истражи њихово место у савременој култури, њихов посебан језик и начин представљања стварности.

Шта медијска писменост није (Џолс и Толман, Приручник за медијску писменост) -демонизовање медија (критичност да, просто и неаргументовано одрицање квалитета медијском садржају - критизерство не) -само производња медијских порука и само укључивање у наставу (медијска писменост свој потенцијал остварује када смо оспособљени и да направимо медијски садржај и разумемо слојеве из којих се састоји медијски текст) -једнострано посматрање поруке ( не зауставити се на једном тумачењу медијског садржаја) -медијска писменост није негледање , већ пажљиво праћење медија; медијски утицај није последица само велике присутности медија у савременом животу, већ и посебних научних креирања, пласирања, функција и сложености медијских порука; “заштиту" од њиховог утицаја може обезбедити развој аналитичких вештина које могу да нам помогну да боље разумемо медије и медијске поруке - корисне информације и публикације о појму и развоју медијске писмености можете пронаћи на www.unesco.org, www.medialit.org, www.acmecoalition.org

Слободно време младих -млади су субверзивни, отпораши, али креативност може да се супротстави насиљу (место школе веома важно) -ограниченост могућности за младе (недостатак новца, немогућност запослења на време и повремених радних ангажмана нпр) -комерцијализација садржаја слободног времена (играоница или кладионица, нпр) -неразвијеност друштвених покрета -Интернет је једини простор исказивања мишљења -културна раслојеност; типови: фолклорни, рурбани, урбани, елитни

Медијско стваралаштво као облик превенције насиља (ИнтернеСт - "гнездо" креативности) -интерпретација насиља у медијима - подстицај за насиље -образовањем до укуса и критичког мишљења -аналитички и критичи приступ информацијама којима нас "бомбардују" медији -креација насупрот агресији -пројекат Библиотеке плус Интернест (www.internest.rs) -основни принципи пројекта: критичност, иновативност и креативност -циљ: промовисање медијске писмености, мултимедијално проширивање садржаја: ишчитавање и коришћење једног медијског текста (књиге) као полазишта за производњу другачијег формата и сопствено тумачење одабране теме, што обухвата вештине приступа тексту, анализе, разумевање и производњу и медијски писмено изражавање -исход: добро организована библиотека-медијатека као место настанка креативних идеја и медијског "описмењавања"