Visoka poslovna škola strukovnih studija Novi Sad Investiciono bankarstvo

Investiciono bankarstvo, mr Slobodanka Jovin Konsultacije sredom od 13 do 15 h, kabinet 13 Literatura: dr Nenad Vunjak, dr Uroš Ćurčić, dr Ljubomir Kovačević: Korporativno i investiciono bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, 2008. godine

Investiciono bankarstvo, mr Slobodanka Jovin Predispitne obaveze 65 (min 33) Završni ispit 35 (min 18)   18. do 23. poglavlje, 267.-345. str. Kolokvijum 40 (min 21) 9. do 17. poglavlje, 145.-266. str. datum 18.04.2016. Seminarski rad 10 Aktivnost i testovi na vežbama Prisustvo 5

Dopunska literatura: Vunjak, N., (2013), Investiciono i hipotekarno bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica Đukić Đ., Bjelica V., Ristić Ž., (2005) Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Beograd Đukić Đ., (2011) Upravljanje rizicima i kapitalom u bankama, Ekonomski fakultet Beograd Ćirović M., (2007) Bankarstvo, Naučno društvo Srbije, Beograd Bjelica V., (2005) Bankarstvo u teoriji i praksi, Stylos, Novi Sad Rose P.S., Hudgins S.C., (2006) Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data status, Beograd Mishkin S. F., (2006) Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta, Data status, Beograd

Dopunska literatura: Stowell, P. D. (2010) An introduction to investment bank, hedge funds and private equity, the new paradigm, Burlington, MA, Academic Press, Elsevier Fabozzi J.F, Modigliani, F. (2003) Capital markets, institutions and instruments, 3 th edition, Prentice Hall Časopisi Bankarstvo, Finansije i Škola biznisa

Uvod u investiciono bankarstvo Nauka o bankarstvu – sastavni deo nauke o finansijama; Geneza nauke o bankarstvu zasniva se na društveno -ekonomskom i privrednom razvoju zemalja sveta; Predmet Investiciono bankarstvo omogućava upoznavanje sa poslovima investicionih banaka na primarnom tržištu (emisija HOV) i sekundarnom tržištu (brokersko dilerski poslovi, špekulacija, arbitraža), upoznavanje sa poslovima finansijskog inženjeringa, fuzije, akvizicije, rizicima u bankarstvu i dr. Aktivnosti investicionih banaka – složene, rizične i profitabilne; Nema razvoja finansijskog tržišta bez investicionih banaka; Investiciono bankarstvo se odnosi na poslovanje sa hartijama od vrednosti;

Bankarski plasmani – kreditni i investicioni; Banke u Srbiji su univerzalnog tipa, što znači da se pored klasičnih kreditno depozitnih poslova bave i poslovima sa HOV i brokersko dilerskim poslovima; Banke u okviru investicionog bankarstva se javljaju u ulozi emitenata, investitora i posrednika u poslovima sa HOV; Ipak, nedovoljno razvijeno tržište kapitala i HOV, utiče da je investiciono bankarstvo slabije razvijeno u Srbiji i da se uglavnom odnosi na brokersko dilerske poslove;

Kreditni portfolio i upravljanje rizikom kreditnog portfolia banke Struktura kreditnog portfolia banke Kreditni portfolio podrazumeva grupu kredita ili sve kredite u aktivi banke koje je menadžment banke klasifikovao prema korisnicima kredita; Krediti mogu biti komercijalni, investicioni, hipotekarni, agrarni, stambeni, potrošački i dr; Elementi kreditnog portfolia: Visina i ročnost kredita; Visina i struktura kamatnih stopa; Obezbeđenje kredita; Zaštitna klauzula u ugovorima o kreditu;

Kreditni portfolio čine: komercijalni krediti, krediti za nekretnine (krediti za kuće, stanove, poslovne zgrade, odmarališta, hotele), potrošački krediti (odobravaju se u vidu kratkoročnih kredita, revolving kreditnih linija i kreditnih kartica). Odluka o odobrenju kredita se donosi centralizovano (centralni kreditni odbor banke) ili decentralizovano (kreditni odbor filijala); Značaj efikasne kreditne administracije;

Kompleksni kreditni portfolio pored kredita obuhvata i ostale izvore sredstava u pasivi bilansa jer izvori sredstava diktiraju obim i strukturu kreditnog portfolia; Svaki kreditni portfolio treba da raspolaže sa širokim spektrom kratkoročnih i dugoročnih kredita koji su namenjeni pravnim i fizičkim licima, privredi, stanovništvu, budžetskim organizacijama i sl. U cilju umanjenja rizika, kreditori pre odobrenja kredita treba da vode računa o sledećem: O kvalitetu kredita, Da svaki kredit ima dve alternative pri naplati, O nameni kredita,

O načinu otplate kredita tj. o potencijanim izvorima otplate O donošenju odluke o kreditu na osnovu činjenica i dokumentacije. Korisnici kredita treba da vode računa o sledećem: Kredit se uzima u cilju održavanja poslovnog ciklusa; Obezbeđenje kredita (kolateral) treba da je u obliku zaloge i hipoteke, što znači da ne može biti sredstvo za otplatu kredita; Treba obratiti pažnju na svaki kreditni detalj u ugovoru; Proveriti namenu u cilju namenske upotrebe kredita;

Analiza kreditnog portfolia pokazuje da se krediti mogu podeliti u dve grupe: problemski i standardni; Problemske kredite delimo na substandardne, sumnjive i kredite sa gubitkom; Substandardni krediti su oni koji pokazuju lošije performanse od očekivanih; Sumnjivi krediti obuhvataju one kredite koji imaju povećan rizik naplate; Krediti sa gubitkom su oni koje je banka već otpisala; Standardni krediti pokazuju nepromenjene performanse u odnosu na projektovano stanje kredita;

2. Monitoring kreditnog portfolia banke Pri odobravanju kredita, neophodno je analizirati kreditnu sposobnost preduzeća i njegovu mogućnost da o roku dospeća vrati kredit i plati kamatu; Cena kredita treba da obuhvati: troškove izvora sredstava (pasivne kamate), rizik povrata kredita, troškove odobravanja kredita; Umanjenje rizika, moguće je limitiranjem kreditnog portfolia na sledeći način: Limitiranjem veličine kredita prema korisniku kredita; Restrikcijom odobravanja kredita za pojedine privredne delatnosti ili vrste korisnika; Ograničenjem daljeg odobravanja na pojedina regionalna područja; Polaganjem depozita ili uplatom učešća;

Monitoring predstavlja proces praćenja svih kredita u kreditnom portfoliju a obuhvata nadgledanje performansi ukupnog kreditnog portfolija kao i performansi pojedinačnih kredita u kreditnom portfoliju. Preko monitoringa kreditnog portfolia, menadžment banke ostvaruje sledeće: Kvalitetan kreditni portfolio; Doslednu primenu kreditne politike; Pronalaženje problematičnih kredita; Propuste pri puštanju kredita u tečaj; Objektivno formiranje rezervi banke za pokrivanje potencijalnih gubitaka; Neophodno je formirati posebnu službu u okviru kreditnog odeljenja koja će se svakodnevno baviti problematikom monitoringa kredita;

Monitoring kreditnog portfolia se vrši: Pre odobravanja kredita, Posle odobravanja kredita i U izuzetnim slučajevima; Monitoring pre odobravanja kredita – treba da pomogne kreditnom referentu da sagleda kreditni zahtev objektivno kako bi se stvorili uslovi za eliminisanje potencijalnih propusta; Monitoring posle odobravanja kredita predstavlja stalno praćenje kredita od strane kreditnog referenta zaduženog za kreditnu partiju i referenta za monitoring; Izuzetan monitoring predstavlja specifičan monitoring koji se obavlja u slučajevima kada kreditni referent uoči poteškoće u vraćanju glavnice kredita i kamata;

Monitoring kredita je vrsta interne revizije kreditnog portfolija. Cilj je blagovremeno uočavanje problematičnih kredita. Poteškoće povrata kredita postoje zbog objektivnih i subjektivnih faktora; Za monitoring funkciju je važno da je nezavisna od ostalih poslovnih funkcija, da je objektivna i da obaveštava o svim pitanjima kreditnog portfolia top menadžment banke;

Upozoravajući znaci koji ukazuju na problematične kredite: Kašnjenja u dostavljanju finansijskih izveštaja i otplate kredita ili izbegavanje komunikacije sa osobljem banke; Prestruktuiranje neizmirenog duga ili promene u kreditnoj sposobnosti klijenta; Gubici ili smanjenje prihoda; Negativne promene u strukturi kapitala zajmoprimca (zaduženost preduzeća), likvidnosti ili poslovne aktivnosti (koeficijenti obrta kupaca, dobavljača, zaliha); Odstupanje u pogledu realizovane prodaje ili tokova gotovine u odnosu na planirane projekcije u vreme podnošenja zahteva za kredit; Neočekivane i neobjašnjive promene u stanju i prometu depozita na računu preduzeća.

Kada se monitoringom odobrenih kredita utvrdi da postoje problematični krediti, isti se moraju predati stručnjaku za rešavanje kredita koji mora da pronađe uzroke problema i da zajedno sa preduzećem pokuša da nađe rešenje za maksimalno povećanje mogućnosti za naplatu sredstava. Kod problematičnih kredita neophodno je odmah preduzeti korektivne akcije i to kroz reprogram kredita, dodatno obezbeđenje, traženje novih informacija i sl.

3. Karakteristike i vrste kreditnog rizika banke Rizik predstavlja neraskidivu komponentu svakog kreditnog posla; Kreditni rizik predstavlja rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci; To je nemogućnost ili nevoljnost zajmotražioca da odobreni i iskorišćeni kredit može i hoće o roku dospeća da vrati banci; Kako bi se banka zaštitila od kreditnog rizika, ona obavlja analizu poslovanja zajmotražioca;

Kreditni rizik zavisi od: Egzogenih faktora (stanje ekonomije, promena monetarno kreditne politike, državna regulativa i sl); Endogenih faktora (menadžment preduzeća, konkurentnost preduzeća i sl); Kreditni rizik = f (interni faktori, eksterni faktori) Ključnu ulogu u smanjenju kreditnog rizika ima ocena kreditne sposobnosti zajmotražioca kredita; Uloga ocene kreditne sposobnosti jeste da precizno utvrdi: Da li je zajmotražilac kredita sposoban da vrati kredit koji namerava da uzme, odnosno da li će biti sposoban da vrati kredit kada isti dospe na naplatu; Da li je zajmotražilac kredita spreman da vrati kredit koji namerava da uzme, odnosno da li će biti spreman da vrati kredit kada isti dospe na naplatu;

Kreditna sposobnost nekog komitenta ima dva aspekta: formalni (da li je komitent pravno sposoban da može zaključivati ugovore i na osnovu njih preuzimati obaveze, što se postiže uvidom u APR i spesimen potpisa – depo karton), materijalni (da li je tražioc kredita sposoban da vrati kredit banci i obezbedi potrebno pokriće za obezbeđenje vraćanja kredita).

Najznačajniji rizici su sledeći: Karakter = moralni rizik Kapacitet = poslovni rizik Kapital = rizik vlasništva Moralni rizik se vezuje za lične osobine zajmotražioca, njegov poslovni ugled i karakteristike menadžmenta preduzeća čiji je on vlasnik; Poslovni rizik se vezuje za kapacitet preduzeća kao proizvodno tehnički i kao finansijski kapacitet; Poslovni rizik se umanjuje adekvatnim obezbeđenjem; Rizik vlasništva se vezuje za kapital preduzeća a ima posebnu ulogu u odobravanju hipotekarnih kredita;

4. Kreditna politika i odlučivanje o kreditu banke U cilju odobravanja kredita, klijent banci podnosi zahtev sa detaljnim obrazloženjem namene kredita, visine i efekata kredita; Uz zahtev se podnosi i detaljna dokumentacija; Provera kreditne sposobnosti odnosi se na dve grupe korisnika: provera kreditne sposobnosti fizičkih lica i provera kreditne sposobnosti pravnih lica.

Da bi fizičko lice dobilo kredit (brzi, gotovinski, potrošački) treba da otvori tekući račun, priloži potvrdu o zaposlenju, o visini plate, dostavi instrumente obezbeđenja (menica, hipoteka), da popuni administrativnu zabranu i dr. Da bi preduzeće dobilo kredit, važna je analiza njegovog finansijskog rezultata, procena finansijskih izveštaja sa analizom svih finansijskih pokazatelja; Kreditni analitičar ima obavezu da poseti najmanje jednom korisnika kredita;

Donošenje odluke o kreditu, odvija se u nekoliko faza: Sagledavanje i obrada kreditnog zahteva; Prikupljanje podataka o zajmotražiocu; Finansijska analiza prikupljenih podataka; Ocena informacija dobijenih finansijskom analizom; Donošenje ocene i odluka o kreditu. Zahtev za kredit sadrži: Namenu, Visinu (iznos) kredita, Uslove korišćenja kredita (dinamika korišćenja, otplata, rok vraćanja, sopstveno učešće), Instrumente obezbeđenja kredita, Izveštaj kreditnog biroa;

Potrebna je detaljna analiza zahteva za kredit; Pored detaljne analize bilansa stanja i bilansa uspeha, neophodno je sačiniti projekciju tokova gotovine (cash flow) za period otplate kredita; Ova projekcija obuhvata: Projekciju prihoda, odnosno priliva gotovine (prodaja proizvoda, naplata potraživanja i dr); Projekciju izdataka odnosno odliva gotovine (isplate za materijal, zarade, plaćanja obaveza i sl); Razlika priliva i odliva čini neto tok gotovine; Razlikuje se ocena kreditne sposobnosti novoosnovanog preduzeća i preduzeća sa dužim periodom poslovanja;

Prilikom razmatranja kreditnog zahteva, potrebno je sagledati i sledeće: Da li je posao koji se finansira poznat i stabilan ili nov i rizičan? Da li je obim posla u opadanju, porastu ili stagnaciji? Da li se koriste moderni metodi proizvodnje i prodaje? Reputacija proizvoda na tržištu? Kakvi su finansijski pokazatelji?