„Ekonomsko-trgovinska škola“

Slides:



Advertisements
Similar presentations
Ma.
Advertisements

Obrazac JOPPD - uvod MINISTARSTVO RADA I MIROVINSKOGA SUSTAVA.
Visoka poslovna škola strukovnih studija Novi Sad
MSFI 13 – Fer vrednovanje Predavač: Sanja Kočović Senior Manager
Predavanje br. 7 Formiranje GIS-a II Relacione klase.
Prednosti segmentacije tržišta
Programi zasnovani na prozorima
Algoritamske/programske strukture
Algoritmi raspoređivanja
Compression Plus Nonsteroidal Antiinflammatory Drugs, Aspiration, and Aspiration With Steroid Injection for Nonseptic Olecranon Bursitis ; RCT Joon Yub.
Finansijski modeli za FP6 projekte
''EXCELLENT SME'' SERTIFIKAT KAO POLUGA RAZVOJA
Uvod u projekte Rijeka,
Menadžment finansijskih institucija
Bilanca plaćanja.
SEKJURITIZACIJA Periša Ivanović Vojvođanska banka – National Bank of Greece Serbia Beogradska Bankarska Akademija.
Present Simple Tense/Sadašnje prosto vreme
Klauzule GROUP BY i HAVING
1. Karakteristike investicionog portfolia banke
ULOGA RIZNICE U EFIKASNOSTI POSLOVANJA KORPORACIJE
Upitni jezik SQL.
Microsoft Office 2007 MS Office je programski paket koji sadrži više programa: MS Word – program za obradu teksta MS Excel – program za izradu tabela sa.
Multimedijalna e-Learning platforma
Petlje FOR - NEXT.
REPEAT…UNTIL Naredbe ciklusa.
Merenje troškova života
HT usluge u Oblaku Ivan Cicvara
Analiza pomoću finansijskih pokazatelje
Komponente izbora i kontejnerske komponente
Klauzule GROUP BY i HAVING
Neusklađenost banke sa finansijskim kovenantima iz kreditnih odnosa Predavač: Sanja Kočović Palić, 13. decembar 2012.
Uloga banaka u deviznom poslovanju
Izvori finansiranja (uvodne napomene)
POSLOVNA USMERENOST PREMA KORISNIKU
Elektrotehnički fakultet – Podgorica Operativni sistemi
Prodaja potraživanja - faktoring ugovori
Armin Teskeredzic Zagreb, Hrvatska,
Dragan Filipović, Predsednik Izvršnog Odbora
LAPLACEOVA TRANSFORMACIJA
Finansijske mogućnosti sponzora projekta (pregled)
Makroekonomija za preduzetnike
Pristup podacima Izvještaji
Upravljanje marketingom u bankarstvu
OBLIKOVANJE KONSTRUKCIJA
Element form Milena Kostadinović.
MessageBox.
Pojmovi digitalnog zapisa
Tehnologija proizvodnje cveća
PROGRAMSKI JEZIK PASCAL
Kapital Svetske banke i odobravanje kredita
PRAĆENJE STATISTIKE POSEĆENOSTI WEB-PREZENTACIJE
EPIDEMIOLOGIJA HIV INFEKCIJE U HRVATSKOJ
MATEMATIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU
Osnovni simboli jezika Pascal
Virtualizacija poslovnih procesa metodom „Swimlane“ dijagrama
Digital Jobs Hrvoje Balen, predsjednik upravnog vijeća Visokog učilišta Algebra National Contact Point in Croatia.
Strukture podataka i algoritmi 5. VRIJEME IZVRŠAVANJA ALGORITMA
Naredbe u php-u.
Programski jezik C++ - Vježbe - 5. dio
Proces registracije i aplikacije na TechSoup Balkans
VAŽNOST ČITANJA U NIŽIM RAZREDIMA OSNOVNE ŠKOLE
Kratkotrajne veze žena i muškaraca
PRESENTATION OF MONTENEGRO
7. Baze podataka Postavke MS Accessa.
Ponavljanje Pisana provjera
Utvrđivanje kvalitete oblikovanih pričuva šteta – run off analiza
JAVNA NABAVA MJERA 301 UNAPRIJEĐENJE I RAZVOJ RURALNE INFRASTRUKTURE
INTERPOLACIJA PO DIJELOVIMA POLINOMIMA
Kako zaštititi privatnost na facebooku
Rekapitulacija / Zaključak
Presentation transcript:

„Ekonomsko-trgovinska škola“ Predmet: Finansijsko poslovanje Profesor: Zorica Anđelić Učenici: Danijela Filipović Nikola Popović Miloš Milutinović

PROCEDURA ODOBRAVANJA KREDITA

Prijem i evidentiranje zahteva Kontrola i obrada zahteva Predlaganje i donošenje odluke Izrada dokumentacije Realizacija kredita Obračun naknade i kamate Knjiženje dokumentacije Plaćanje korišćenja kredita Naplata dospelih potraživanja Čuvanje i arhiviranje dokumentacije

Prijem i evidentiranje zahteva Zahtev za kredit prima kreditni referent. On zavodi kreditni zahtev u registar primljenih zahteva i dodeljuje mu broj iz registra zahteva. U savremenom bankarstvu proces kreditiranja je znatno složeniji nego u ranijim uslovima. Kreditni zahtevi ulaze u proceduru koja ima za cilj da se izvrši adekvatna analiza kreditnog rizika.

Prijem i evidentiranje zahteva Banka koristi trostruke izvore za prikupljanje informacija koje se odnose na tražioce kredita, a to su: podaci koje tražilac kredita podnosi prilikom zahteva, podaci koje banka dobija iz sopstvene baze podataka i podaci koji potiču iz spoljnih izvora.

Elementi kreditnog izveštaja Grana privrede Kompozitni kreditni rejting Godina osnivanja firme Brzina plaćanja računa dobavljačima Visina prodaje i struktura kupaca Trend biznisa firme Poslednji bilans stanja Kretanje profita kompanije Informacija o vlasnicima kompanije Normalna visina depozita kompanije kod banke Da li kompanija uredno otplaćuje kredite kod banke

Kontrola i brada zahteva Kreditni referent pri prijemu zahteva za kredit proverava da li je klijent dostavio potrebnu dokumentaciju. Uz zahtev za kredit potrebno je dostaviti sledeću dokumentaciju: Rešenje o registraciji pravnog lica i radnje, Karton deponovanih potpisa, Periodične i godišnje finansijske izveštaje.

Predlaganje i donošenje odluke Kreditni referent analizira bonitet klijenta i utvrđuje da li klijent ispunjava osnovne uslove kreditne sposobnosti navedene u Poslovnoj politici banke. Rok za obradu kreditnog zahteva je do 7 dana. Nakon provere boniteta kreditni referent uz saglasnost šefa odeljenja daje predlog Kreditnom odboru banke u vidu referata. Referat potpisuje kreditni referent i šef odeljenja.

Predlaganje i donošenje odluke Referat sadrži: opšte podatke o klijentu, podatke o imovini klijenta, obim proizvodnje (prometa), kapaciteti, ugovoreni poslovi, finansijske pokazatelje, poslovni odnos sa bankom i predlog odluke.

Predlaganje i donošenje odluke Konačnu odluku o odobrenju kredita, kao i odluku o produženju kredita donosi Kreditni odbor. Sednice Kreditnog odbora održavaju se dva puta sedmično. Postoje dva principa donošenja kreditnih odluka.

Predlaganje i donošenje odluke Dokument o kreditnoj politici banke sadrži kriterijume i proceduru za odobravanje kredita. Kod donošenja kreditnih odluka, banka mora da vodi računa o najmanje tri faktora: prihvatljivost kreditnog rizika, pozicionim limitima, dodatnom iznosu kapitala banke.

Predlaganje i donošenje odluke Prihvatljivost kreditnog rizika sastoji se u proceni banke o stepenu kreditnog rizika koji se odnosi na konkretan kreditni zahtev. Pozicioni limiti sastoje se u tome da banka u svakom momentu ima program strukture svojih kreditnih plasmana. Dodatni iznos bankarskog kapitala znači da su banke obavezne da drže dodatni iznos akcijskog kapitala na svaki dodatni iznos kreditnih plasmana, jer je to za banku povećanje njenog kreditnog rizika.

Faktori kreditnog rizika Ovih pet faktora kreditnog rizika poznati su kao pravilo 5C. Karakter Kapacitet zaduženja (Character) (capacity to borrow) Kapital Kolateral Ekonomske (Capital) (colateral) prilike (conditions)

Izrada dokumentacije Za odobrene i obnovljene kredite, kreditni referent pravi Odluku o odobrenju kredita, odluku o produženju roka korišćenja kredita, Ugovor o kreditu i Aneks ugovora o kreditu. Ukoliko je banka donela pozitivnu odluku o kreditnom zahtevu kompanije, pozivaju se ovlašćeni predstavnici te kompanije da sa bankom pregovaraju o pozicionim uslovima zajma.

Izrada dokumentacije U pogledu realnog pokrića u vezi odobrenih zajmova, u praksi banaka postoji dva pristupa – pokriveni i nepokriveni zajmovi. Opcija banke između pokrivenih i nepokrivenih zajmova u značajnoj meri zavisi od kvaliteta dužnika. Sa gledišta banke je ipak najvažnije da se u toku trajanja kredita generiše novčani tok koji je potreban za servisiranje duga.

Izrada dokumentacije O kreditnim ugovorima mogu se predvideti razne zaštitne klauzule (covenents) koje znače određeno obezbeđenje za kreditorsku banku. Generalni smisao zaštitnih klauzula jeste da se utiče na poslovnu politiku i ponašanje preduzeća dužnika, sa ciljem da se minimizira kreditni rizik.

Najčešće korišćene zaštitne klauzule Preduzeće se obavezuje da će u periodu trajanja bankarskog kredita davati banci određeni set periodičnih finansijskih izveštaja; Preduzeće se obavezuje da će za vreme korišćenja kredita držati sopstveni obrtni kapital iznad određenog minimalnog nivoa; Preduzeće ne sme da vrši veće bilansne promene ili vlasničke transformacije bez odobrenja banke; Preduzeće ne sme da ulazi u nova kreditna zaduženja bez odobrenja banke;

Najčešće korišćene zaštitne klauzule Preduzeće ne sme da kupuje vrednosne papire (sem državnih papira) kako ne bi ulazilo u spekulativne transakcije koje bi mogle da znače povećanje kreditnog rizika; Preduzeće ne može da kupi druga preduzeća (akvizicije) ili da ulazi u fuzije sa drugim preduzećima bez odobrenja kreditorske banke; Ukoliko preduzeće probije vrednost određenih indikatora na osnovu kojih je izvršena analiza (u pogledu profitabilnosti, obrta sredstava, strukture kapitala i likvidnosti) mogu se primeniti ograničenja isplate didvidendi akcionarima, plata i bonusa menadžerima firme i sl.

Realizacija kredita Prenos sredstava korisnika kredita vrši se nalogom za prenos na žiro račun korisnika ili trećeg lica po Ugovoru o cesiji ili Ugovoru o asignaciji, ako je to u skladu sa zakonski propisima. Nalog se potpisuje sa dva potpisa. Akceptni nalozi su blanko popunjeni, potpisani i overeni od strane nadležnog lica, a banka stiče hipotekarno založno pravo na određenim nepokretnostima.

Obračun naknade i kamate Kreditni referent vrši obračun naknade za usluge obrade i realizacije kreditnog zahteva. Jedan primerak obračuna referent dostavlja korisniku kredita, a drugi ostaje referentu – likvidatoru u okviru Službe kreditiranja, a treći se odlaže u kreditni dosije. Obračun kamate vrši kreditni referent u saradnji sa Odeljenjem za obradu podataka – Sektor informatike. Obračunata kamata iz Odeljenja obrade podataka se automatski knjiži.

Obračun naknade i kamate Kamatne stope koje banke primenjuju na kredite odnosno na depozite se formiraju na finansijskom tržištu. Nominalna kamatna stopa sadrži dve osnovne komponente: realnu kamatnu stopu i stopu inflacije. Na prvoklasne dužnike primenjuje se najniža kamatna stopa koja se obično naziva primarnom kamatnom stopom.

Obračun naknade i kamate Glavna opcija u politici kamatnih stopa banaka sastoji se u izboru između fiksnih i fleksibilnih kamatnih stopa. Za dužnike, prihvatanje koncepta fleksibilne kamatne stope predstavlja potencijalnu opasnost, ali to može biti slučaj i kod banke. Ali ukoliko banke primenjuju fiksnu kamatnu stopu postoji opasnost da banke izgube profitabilnost ukoliko dođe do porasta kamatnih stopa na finansijskom tržištu.

Obračun naknade i kamate Takođe banka treba dosta da vodi računa o izboru referentne kamatne stope, kao i kako promena te stope utiče na formiranje ostalih kamatnih stopa. L.I.O.R.

Kniženje dokumentacije Obrada podataka štampa obračunske liste u dva primeraka i dostavlja kreditnom referentu iz Službe kreditiranja. Kreditni referent kontroliše i potpisuje obračunske liste sa dve strane, a šef Odeljenja za odobravanje kredita šalje klijentu, a drugi primerak se odlaže u kreditni dosije. Visina kamate i naknade definisane su Poslovnom politikom banke i Kodeksom poslovnih pravila banke.

Praćenje korišćenja kredita Nalog za knjiženje po osnovu kredita, naknade i poreza izrađuju referenti – likvidatori na osnovu dokumentacije dobijene od kreditnih referenata. Kreditni referent vrši namensku kontrolu kredita prema Poslovnoj politici banke i u skladu sa Upustvom o namenskoj kontroli kredita. Namensku kontrolu korišćenja i drugih plasmana kreditni referent vrši na osnovu: Knjigovodstvene dokumentacije, Ugovorene tehničko-tehnološke i druge dokumentacije, Uvidom na licu mesta i stručnom procenom.

Praćenje korišćenja kredita Kreditni referent vrši namensku kontrolu kredita prema Poslovnoj politici banke i u skladu sa Upustvom o namenskoj kontroli kredita. Namensku kontrolu korišćenja i drugih plasmana kreditni referent vrši na osnovu: Knjigovodstvene dokumentacije, Ugovorene tehničko-tehnološke i druge dokumentacije, Uvidom na licu mesta i stručnom procenom.

Praćenje korišćenja kredita Praćenje pojedinačnih zajmova značajno je da bi se blagovremeno preduzimale konkretne akcije, ukoliko bi došlo do zastoja u servisiranju dugova od strane dužnika. Putem monitoringa zajmova banka procenjuje da li je potrebno da koriguje visinu rezervi i kapitala u cilju pokrića gubitka po jednom delu zajmova. I najsigurnije banke imaju izvesne gubitke po zajmovima, ali je bitno da ti gubici budu u granicama tolerancije.

Praćenje korišćenja kredita Monotoring zajmova (loan review) je oblik interne revizije zajmovnog profitalija u okviru same banke. Cilj je da se što brže otkriju problemski zajmovi kao i da se informiše top menadžer banke o kvalitetu zajmovnog portfolija u celini i po kreditnim grupacijama. Problemski zajmovi su: Substandardni zajmovi, Sumnjivi zajmovi, Zajmovi sa gubitkom.

Naplata dospelih potraživanja Krediti, kamata, naknada i drugi troškovi nastali po onsovu korišćenja kredita naplaćuju se u skladu sa Ugovorom o kreditu. Ukoliko korisnik kredita ne plati u ugovorenom roku dospele obaveze (glavnicu, naknadu, kamatu i druge troškove), kreditni referent uz saglasnost šefa Odeljenja za odobravanje i korišćenja kredita koristi raspoložive instrumente za naplatu koji su ugovoreni.

Naplata dospelih potraživanja Ukoliko banka ne naplati kredit odnosno kamatu u roku od 90 dana po dospeću – a nije došlo do reprogamiranja zajma – smatra se da takvi zajmovi treba da budu otpisani. Otpis zajmova (charge –offs) ne mora da znači definitivni gubitak sredstava za banku, pošto postoji mogućnost da se i otpisani zajmovi naknadno bar delimično naplate. U nekim analizama se koristi pretpostavka da će 60% otpisanih zajmova biti naplaćeno kasnije (tzv. Recovery rate).

Čuvanje i arhiviranje dokumentacije Kad korisnik kredita izmiri sve obaveze banci po osnovu korišćenja kredita, kreditni referent dostavlja: službi računovodstva – partije za gašenje kredita, pravnoj službi - potvrdu o izmirenju duga radi skidanja uspostavljene hipoteke i založnog prava.

Web krediti Web krediti su najbrži, najjednostavniji, i najmoderniji način kreditiranja. Glavna prednost “web kredita” je to što se odobravaju bez žiranata, bez administativne zabrane, bez menica i bez otvorenog računa. Međutim, korisnici bi trebali da obrate posebnu pažnju na kamate, koje su još više za standardne kredite. Krediti se odobravaju za kupovinu nameštaja, bele i ostale tehnike, kao i za plaćanje turistčkih aranžmana, školarine i zdravstvenih i drugih usluga.

Web krediti Uslovi koje kupci moraju da zadovolje : Za kredit mogu da apliciraju svi između 18 i 68 godina, zaposleni na određeno ili neodređeno vreme, kao i penzioneri bez obzira da li su klijenti banke ili ne. Minimalna mesečna zarada ne sme biti manja od 8.500 dinara Iznos rate kredita ne sme prelaziti 30% od njegove neto zarade umanjene za sve druge druge kredite. Vrednost rate nije uslovljena tako da možemo tražiti prema vašoj kreditnoj sposobnosti ročnosti i vrednosti profakture.

Web krediti Vrste web-kredita: Vrste web – kredita: dinarski – iz fiksnu dinarsku ratu za iznose od 8.000 din. do 400.000 din (kreditiran iznos, bez učešća), kredit sa valutnom klauzulom (što znači da su rate vezane za kurs EUR-a), za iznose od 100 EUR do 4.000 EUR-a.

Web krediti Period otplate Period otplate: Uz fiksnu dinarsku ratu – od 3 do 12 meseci, Kredit sa valutnom klauzulom – od 3 do 60 meseci.

- Udžbenik za IV razred Ekonomsko-trgovinske škole LITERATURA - Udžbenik za IV razred Ekonomsko-trgovinske škole

HVALA NA PAŽNJI !