Ključne varijable 2. predavanje, 24. februar

Sankcije kao metod izolacije Uperene upravo protiv demonstranata Deca više ne putuju Nema više stipendija Zabavnik je 1990-ih prestao da objavljuje Paju Patka i Mikija Produžavaju život vlastodršcu Daju mu moralno opravdanje da se brani od agresije

Санкције за Гадафија и његов режим Ronald Reagan: Gaddafi - the "mad dog of the Middle East". 1985 –bombe eksplodirale na rimskom aerodromu 1986 – akcija SAD protiv Gadafija - njegov šator pogođen Gaddafi: military victory over the United States

Sindikati žele da MMF ostane Albert Jeger (šef misije) se na to slatko nasmejao. Mi smo im rekli da nas je strah šta će biti kad oni odu - Ranka Savić Ona zna da je bolje da novac ode za investicije nego za povećanje plata i penzija. Da li bi to smela da kaže svojim članovima, pitali smo: – “Niti bih htela, niti bih smela”

Zašto žele da ostane? Poverenje – plate u stranim firmama u Srbiji? otpremnine?

Ključne makroekonomske varijable proizvodnja, cene, zaposlenost saldo spoljnotrgovinskog bilansa. Kao krvna slika

Relativni značaj EU, USD

GNI per capita u svetu, USD

Šta pratimo Nivo (ukupno i p.c) Rast Razlikujemo tumačenje krizne i regularne situacije

Domaći zadatak - recesija iz 2008: najveća kriza posle 1929? Kriza iz 1929 Tekuća kriza BDP Trajanje krize Najveći pad (1929-1933) Kumulativni pad 2008 2009 2010 SAD Francuska Itaija Grčka Španija Srbija 5,5 -3.1 1.5

Procena sive ekonomije u svetu, Afrika Centralna Evropa Nigerija, Egipat 68–76 Mađarska, Bugarska, Poljska 20–28 Tunis, Maroko 39–45 Češka Republika, Rumunija, Slovačka 9–16 Latinska Amerika Bivši Sovjetski Savez Meksiko, Peru 40–60 Belorusija, Gruzija, Ukrajina 28–43 Čile, Brazil, Venecuela 25–35 Baltičke države, Rusija 20–27 Azija OECD Tajland 70 Grčka, Italija, Španija, Portugalija 24–30 Filipini, Malezija, Koreja 38–50 Sve ostale 13–23 Hong Kong, Singapur 13 Austrija, Japan, SAD, Švajcarska 8–10 Source: Schneider and Enste (2000)

Inflacija Lasperov, Pašeov, Fišerov indeks 4 razloga za precenjivanje ICM Supstitucija, kvalitet, novi proizvodi, autleti Zemlje sa najvećom inflacijom Sa najmanjom Srbija

Inflacija u Srbiji

Visoka inflacija EU – < 2% Visoka inflacija- sve preko 10% Hiperinflacija. Preko 50% mesecno, ali da traje preko 1 god.

Zašto je inflacija manja nego što statistika prikazuje Supstitucija proizvoda iz korpe – ako poskupe pomorandže, kupovaće se više jabuke ... Pošto je ICM bazni indeks, ovakvo smanjenje pondera nekih proizvoda se neće videti. Kvalitet raste – vremenom kvalitet proizvoda raste – npr. automobilske gume, smanjuju troškove vožnje ali se to ne vidi iz ICM Novi proizvodi – nema ih u korpi, a dolazi do dramatičnog pojeftinjenja Outlet – rasprodaje i kineska roba- sve se to ne vidi U SAD se procenjuje da CPI za 1% precenjuje inflaciju

Devizni kurs i inflacija

Inflacija - generatori Kako se računa inflacija dugoročna stopa inflacije u stvari predstavlja razliku između stope rasta nominalnih novčanih fondova i stope rasta realnog BNP, korigovanog elasticitetom η: (8.4) π = μ − ηg. Prevelika javna potrošnja Balaša – Samjuelsonov efekat Bazna – ukupna Statistički Makroekonomski

Uzrok inflacije

nezaposlenost 400.000 ljudi izgubilo posao? Anketa o radnoj snazi Verovatno tačno Anketa o radnoj snazi Zvanična statistika razlika? Zdravstveno osiguranje Druge pogodnosti Crna Gora – 5%

Porasla sa 14 na 20 odsto pokazala je anketa koju je RZS uradio u skladu sa preporukama Međunarodne organizacije rada i Agencije EU za statistiku, Evrostata.

400.000 novih nezaposlenih? od ukupnog broja nezaposlenih njih 226.470 dobilo otkaz 2009. ili ostalo bez posla zbog likvidacije preduzeća dok je 2008. takvih bilo 136.660. Ostatak - 2010

Dva izvora – zvanična statistika i Anketa Drugi je pouzdaniji, ali se radi ređe

Šta hoće taj MMF

Figure 2.2 Bruto domaći proizvod (C+I+G+X-Z)=Y Porezi Privatni dohodak = (Y-T) C+I+G-Z Javne nabavke (G) Transferi Štednja (S) Izvoz (X) C+I+G C+I Consumption (C) Neto porezi (T) Država (T-G) Investment (I) Uvoz (Z) Privatni sektor Ostatak sveta (X-Z) (S-I)

Figure 2.3 (a) Počinjemo tako što sabiramo (agregiramo) sve na finalna dobra i usluge proizvedene u zemlji X-Z G I C

Figure 2.3 (b) Ovu sumu nazivamo bruto domaćim proizvodom (BDP) X-Z G GDP G I C

Kada oduzmemo amortizaciju, dobijamo neto domaći proizvod X-Z BDP Amortizacija G NDP I C

Tržišne cene razlikuju se od faktorskih cena za iznos posrednih poreza (i subvencija) X-Z BDP Amortizacija G NDP Posredni porezi I C

Nacionalni dohodak je dohodak proizvodnih faktora X-Z BDP Amortizacija G NDP Posredni porezi I Nacionalni dohodak C

Da X-Z BDP Amortizacija G NDP Posredni porezi (minus neisplaće-ne zara-de, korpo-rativni porezi, doprinosi za soci-jalno osiguranje) Lični dohodak I Nacionalni dohodak C

... X-Z Amortizacija G Posredni porezi I BDP NDP Lični Lični raspoloživi dohodak I Nacionalni dohodak C Lični dohodak

...koji se S Lični raspoloživi dohodak C

X-Z BDP Amortizacija G NDP Posredni porezi Lični raspoloživi dohodak I Nacionalni dohodak C Lični dohodak

Bilansne jednačine u 1999 (% of GDP) Tabela 2.7 Ključna bilansna jednakost 2006. godine(% BDP) Tabela 2.7 Bilansne jednačine u 1999 (% of GDP) 2006 S-I T-G CA SAD -3.6 -2.5 -6.1 Japan 6.1 -2.2 3.9 Belgija 1.2 0.8 2 Danska -1.3 3.7 2.4 Francuska 0.5 -1.7 -1.2 Nemačka 6.2 -1.1 5.1 Italija 1 -3.4 -2.4 Holandija 7.2 1.8 9 Španija -10.6 1.9 -8.7 Švedska 4.7 6.7 V. Britanija -0.6 -2.8 Evrozona 1.1 -1 0.1