UGALJ - PRIMARNI ENERGETSKI RESURS 21. VEKA UGALJ – OSPORAVANI ENERGENT UGALJ - PRIMARNI ENERGETSKI RESURS 21. VEKA Prof. Dr Vladimir Pavlović   Beograd, 05.08.2016. godine

Beograd, 05.08.2016. godine UVODNE NAPOMENE Stručni skup je organizovan u pravom trenutku kada su ozbiljno pokrenuta pitanja vezana za racionalnost postojećih programa razvoja obnovljivih izvora energije - OIE: - Krah tržišta električnom energijom (Electricity markets are broken - can they be fixed? - The Oxford Institute for Energy Studies, 2016) Declining wholesale market prices across Europe at a time of rising costs

Beograd, 05.08.2016. godine - Regulatorna nestabilnost i drastično smanjenje investicija u OIE širom Evrope (Overall, financing across Europe more than halved during 2011-13 and fell in 2015 to its lowest since 2006 –Dentons Guide, 2016, www.dentons.com) Ova ozbiljna finansijska i strateška pitanja uslovljavaju i pokreću novi pogled na UGALJ kao OSPORAVANI FOSILNI ENERGENT koji je u velikim količinama široko svetski rasprostranjen, upotrebljiv i ekonomski povoljan.

ZAŠTO JE UGALJ OSPORAVANI FOSILNI ENERGENT? Beograd, 05.08.2016. godine ZAŠTO JE UGALJ OSPORAVANI FOSILNI ENERGENT? Posle dva svetska i jednog hladnog rata, ulaganja u obnovljive izvore radi smanjenja UTICAJA čovečanstva na KLIMATSKE PROMENE, predstavlja najveći PLANETARNI BIZNIS koji je izuzetno izlobiran. Na UTICAJ čovečanstva na KLIMATSKE PROMENE postoje dva suprotna stava. Ipak, ima više proverivih dokaza da: "There is no significant man-made global warming at this time, there has been none in the past and there is no reason to fear any in the future" ('Global warming the greatest scam in history’ - John Coleman, 2015)

BUDUĆE POTREBE ZA UGLJEM Beograd, 05.08.2016. godine - Naučno gledano ne treba mešati pojmove GLOBALNO ZAGREVANJE (posledica promena na Suncu, putanje Zemlje oko sunca i položaja ose Zemlje) i ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE (doprinos čovečanstava kvalitetnijem životu). - Čovečanstvo nikako ne treba da odustane od neophodnog preduzimanja svih održivih mera regionalne i lokalne zaštitie životne sredine, kada su u pitanju industrija, poljoprivreda, šumarstvo i druge neophodne aktivnosti, UKLJUČUJUĆI REKULTIVACIJU NARUŠENIH PROSTORA POVRŠINSKIH KOPOVA UGLJA. BUDUĆE POTREBE ZA UGLJEM - There are now 7.2 billion people and in the next generation the global population will grow to at least 9.6 billion and perhaps reach 11 billion. Energy demand will increase more than 50% and coal will be the continuing cornerstone of supply. - To replace the world's coal power plants would require: 100% of global natural gas production or 5,000 Hoover Dams or a nuclear power plant every four days for the next 25 years. - The question is not whether the world will use more coal, but rather how that coal will be used. In a world closing on a population of 10 billion people, the power of coal will not be denied. The road to sustainable energy, a better environment and poverty eradication will be paved by clean coal. (Frank Clemente, PhD)

POVRŠINSKA EKSPLOATACIJA UGLJA (LIGNITA) Beograd, 05.08.2016. godine POVRŠINSKA EKSPLOATACIJA UGLJA (LIGNITA) Ugalj je daleko najznačajniji energetski potencijal Srbije i u strukturi ukupnih rezervi primarne energije učestvuje sa oko 85%. Sagorevanjem uglja ostvaruje se danas do 75% proizvodnje električne energije (Termoelektrane 5,200 MW, hidro energija 2,800 MW). Optimalna dosadašnja godišnja proizvodnja lignita od oko 40 miliona tona planirana je i Dugoročnim programom eksploatacije uglja u ugljonosnim basenima EPS uz uvažavanje svih komponenti održivog razvoja i ona zadovoljava pouzdano snabdevanje postojećih i novih zamenskih termoenergetskih kapaciteta. U narednom periodu procenat učešća uglja će se planski povećavati, imajući u vidu dugoročnu stabilnost snabdevanja iz sopstvenih resursa (Strategija razvoja energetike do 2025.) i svetske trendove kako sa aspekta nacionalne energetske sigurnosti tako i sa aspekta učešća uglja kao dominantne energetske sirovine.

ZNAČAJ UGLJA U PROIZVODNJI ELEKTRIČNE ENERGIJE Beograd, 05.08.2016. godine ZNAČAJ UGLJA U PROIZVODNJI ELEKTRIČNE ENERGIJE Udeo uglja u svetskim rezervama primarne energije je 64%. Prema svim dosadašnjim objavljenim analizama širom sveta, ugalj će i u ovom veku biti najznačajniji, najstabilniji i investiciono najjeftiniji izvor energije. Prema World Energy Outlook 2009, svetske potrebe za energijom rastu prosečno godišnje za 1.5%. U odnosu na sadašnje stanje, a prema izvorima primarne energije, do 2030. godine je potrebno povećati proizvodnju nafte za 22%, gasa za 42% i uglja za 53%. Prognoza svetskih potreba za primarnom energijom do 2030. godine

Beograd, 05.08.2016. godine Radi poređenja prikazana je i prognoza ukupne finalne potrošnje električne energije po izvorima primarne energije do 2050. godine za održivi scenario (STAR). 2000 2025 2050 200 100 exajoule per year Prognoza ukupne finalne potrošnje električne energije po izvorima (Star)

Beograd, 05.08.2016. godine Projekcija proizvodnje električne energije u US Izvor : Patrick Sullivan, Jeffrey Logan, Lori Bird, and Walter Short, Comparative Analysis of Three Proposed Federal Renewable Electricity Standards, US National Renewable Energy Laboratory

Beograd, 05.08.2016. godine Obnovljivi višestruko skuplji i nestabilni izvori primarne energije imaju relativno malu ulogu (male reke, biomasa i otpad, vetar, sunce i dr.). Pored niza ekoloških slabosti, gde je najupečatljivije zauzimanje enormnih površina terena za dobijanje ozbiljnih količina energije, osnovna slabost obnovljivih izvora primarne energije je nestabilnost i nesigurnost proizvodnje. Neophodna rezerva u stabilnim energetskim kapacitetima, koja ima svoju veliku cenu, podstakla je da zemlje EU preispituju subvencije u obnovljive izvore i smanjuju feed-in tarife. Evropska Komisija (Strategic Energy Review II), zaključuje potpuno jasno, da će ugalj biti osnovna Evropska komponenta u snabdevanju energijom iz sopstvenih izvora, kao i da je nastavak dominantnog korišćenja uglja za proizvodnju električne energije Evropski opšti interes.

Beograd, 05.08.2016. godine Osnovna slabost proizvodnje električne energije iz uglja je emisija štetnih gasova, a pre svega CO2. Imajući u vidu zaštitu životne sredine u odnosu na ugalj, Evropska Komisija je zauzela stav da će se fazno i dugoročno realizovati proizvodnja energije iz ekološki čistog uglja - Green Coal Solutions (GCS) u visoko efikasnim termoelektranama i sa izdvajanjem, deponovanjem i ponovnim korišćenjem CO2 (CCS i Integrated Coal Gasification Combined Cicle (IGCC) tehnologijama)). Razvoj snage i iskorišćenja termoelektrane Standort

Energija čistog uglja treba da se realizuje u tri faze. Beograd, 05.08.2016. godine Energija čistog uglja treba da se realizuje u tri faze. U prvoj fazi, koja je već u Nemačkoj praktično dostignuta, vrši se revitalizacija postojećih i izgradnja novih termoelektrana sa povećanom efikasnošću, smanjenom emisijom SO2, NOx i pepela. U drugoj fazi se projektuju i izgrađuju termoelektrane sa iskorišćenjem preko 50%. Konačno, u trećoj fazi do 2020. godine industrijski se koriste tehnologije izdvajanja i deponovanja CO2 ili pretvaranja uglja u gas (IGCC tehnologija). Sa stalnom modernizacijom termoelektrana, mnogo većim iskorišćenjima i izdvajanjem i deponovanjem CO2 ugalj će odigrati glavnu ulogu u zaštiti životne sredine i sigurnosti snabdevanja energijom u Evropi. Sa povećanim troškovima zaštite životne sredine procenjuje se da će cena električne energije iz lignita u termoelektranama 2020. godine biti oko 90 Euro/MWh, cena iz atomskih elektrana oko 180 Euro/MWh.

U prilog ovakvom zaključku idu sledeće činjenice: Beograd, 05.08.2016. godine U prilog ovakvom zaključku idu sledeće činjenice: Ugalj je u svetu i kod nas dominantan resursni potencijal za proizvodnju električne energije; Sve projekcije predviđaju rast poizvodnje električne energije iz ekološki čistog uglja pre svega zbog cene i pouzdanosti snabdevanja; Termoelektrane na ugalj su prostorno ekološki prihvatljive: Hydropower ∼ 14 W/m2 area needed for 1 GWel power station ∼ 72 km2 Wind ∼1,2 W/m2 ∼770 km2 Sun radiation ∼7-10 W/m2 ∼100 - 150 km2 Biomass ∼ 0,4 W/m2 ∼2500 km2 Geothermal ∼125 W/m2 ∼ 8 km2 TENT ∼32,5 W/m2 ∼ 31 km2 Izvor: L. Szarka and J. Ádám, “A megújuló energiafajták környezeti hatásainak összehasonlíthatóságáról” (in Hungarian), Környezet és Energia Konferencia, ISBN 978-963-7064-20-3, p. 7–12 (2009) Proizvodnja uglja i električne energije iz uglja, srazmerno zauzeću površina, ima značajno manje negativne uticaje na zemljište, pejzaž, vodne resurse i ukupni biodiverzitet u odnosu na OIE.

UGALJ SRBIJE - PERSPEKTIVAN, DOMINANTAN I POUZDAN Beograd, 05.08.2016. godine UGALJ SRBIJE - PERSPEKTIVAN, DOMINANTAN I POUZDAN RESURS ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE U 21. VEKU - Na bazi merenja kvaliteta životne sredine na prostoru i u okolini površinskih kopova uglja u Kolubarskom i Kostolačkom basenu, kao i na prostoru i okolini termoelektrana koje se snabdevaju ugljem iz ovih basena nisu konstatovane prekogranične emisije u kontinuitetu koje imaju negativan uticaj na životnu sredinu. - Negativni uticaji ispuštanjem gasova iz termoelektrana su praktično rešivi primenom novih tehnologija kako na postojećim tako i na novim postrojenjima.

Beograd, 05.08.2016. godine Efikasnost i efikasnost proizvodnje električne energije iz uglja u odnosu na vetar (ONLY FOOLS PAY FOR WIND POWER, David Boleneus):

STRATEGIJA RAZVOJA POVRŠINSKE EKSPLOATACIJE LIGNITA U SRBIJI Beograd, 05.08.2016. godine STRATEGIJA RAZVOJA POVRŠINSKE EKSPLOATACIJE LIGNITA U SRBIJI Danas, svetska i evropska rudarska praksa među najvažnije prioritete nesumnjivo stavlja održivi razvoj rudarske delatnosti, koji podrazumeva uravnoteženi odnos ekonomske, ekološke i sociološke komponente. Standardni odgovor rudarske delatnosti na zahteve održivog razvoja je racionalno upravljanje mineralnim sirovinama kao jedinim neobnovljivim resursom u kontekstu održivog upravljanja celokupnim prostorom sa svim njegovim komponentama. Tri stuba održivog rudarstva

Beograd, 05.08.2016. godine Dugoročnim programom eksploatacije uglja u ugljonosnim basenima EPS, koji je praktično strateški plan razvoja do 2025. godine sa projekcijama do 2050. godine, EPS će uz razvoj kapaciteta na proizvodnji uglja, uz povećanje ukupne efikasnosti i efektivnosti, značajna sredstva uložiti i u druge dve komponente održivog rudarstva - ekološku i socijalnu. Planirano je da se do 2030. godine, fazno vrši rekultivacija na površinama na kojima je završena eksploatacija i koje nisu u funkciji eksploatacije, odnosno, 70% sada zauzetog prostora. U završnoj fazi je i realizacija projekta integrisanog upravljanja zaštitom životne sredine na prostoru Kolubarskog i Kostolačkog basena (opremanje i akreditacija laboratorija, kontinualni monitoring).

Dobra praksa površinske eksploatacije Beograd, 05.08.2016. godine Dobra praksa površinske eksploatacije Reclaimed Agaclı Region, Turkish

Reclaimed Flambeau Mine, US Beograd, 05.08.2016. godine Reclaimed Flambeau Mine, US

Beograd, 05.08.2016. godine ZAKLJUČAK Sve analize ukazuju da će ugalj i u ovom veku biti dominantna energetska sirovina za dobijanje električne energije u svetu. Utvrđene i potencijalne rezerve lignita u Srbiji su takvog reda veličina, da mogu u potpunosti i dugoročno da zadovolje rastuće poterebe za snabdevanjem postojećih revitalizovanih i planiranih novih termoelektrana, u skladu sa Strategijom razvoja energetike Srbije, kao i Strategijom EPS i drugih potencijalnih investitora. Prestanak rada zastarelih termoelektrana je svakako neophodan i opravdan sa aspekta ekologije, iskorišćenja neobnovljivih resursa uglja i energetske efikasnosti, ali je u smislu realizacije optimalne godišnje proizvodnje površinskih kopova kolubarskog i kostolačkog basena (oko 40 Mt), održive profitabilne razvojne opcije kompanije EPS i pouzdanosti snabdevanja električnom energijom Republike Srbije iz sopstvenih raspoloživih resursa primarne energije, neophodna izgradnja novih zamenskih savremenih blokova baziranih na istoj godišnjoj potrošnji uglja sa površinskih kopova i poboljšanim ekološkim efektima.