Glava 8a: Primer operativnog sistema– Android Istorijat Osnovne karakteristike Komponente sistema Android Danas Decembar 2012. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković Istorijat Android je operativni sistem namenjen za mobilne uređaje Android je Unix-like operativni sistem, baziran na verzijama 2.6 i 3.x Linux kernela Ko-osnivač Andy Rubin u oktobru 2003. počinje razvoj Androida u Kaliforniji Kompanija Google kupuje ovaj projekat u avgustu 2005. Krajem 2007., Google osniva alijansu OHA (Open Handset Alliance) čiji je prvi proizvod Android Članovi OHA: Google, Intel, Nvidia, HTC, Sony, LG, Motorola, Samsung, T-Mobile Kasnije priključene: Dell, Vodafone, Motorola, Alcatel i razne druge Decembar 2012. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

Istorijat - Licenciranje Android nije public domain; copyright na Android drže njegovi autori Android se distribuira pod Apache Licencom v2.0, koju definiše Apache Software Foundation (ASF) Krajem 2008., Android postaje slobodni softver sa licencom otvorenog koda (open-source) Apache verzija 2.0 je kompatibilna sa Linux-ovom GPL licencom, ali manje restriktivna Starije verzije Apache licence nisu GPL kompatibilne Android sadrži više od 700 kopija header fajlova, za šta se smatra da su „no copyrightable“ Decembar 2012. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

Istorijat - Verzije Androida V1.0, 23. septembar 2008.: prva komercijalna verzija sa dosta nedostataka bazirana na V2.6.25 Linux kernelu namenjena telefonima HTC Dream i T-Mobile G1 veliki broj funkcija: Online prodavnica (tada Android Market, danas Play Store), podrška za Wi-Fi i Bluetooth, Web Browser, Youtube, Gmail, Google Contacts, Google Calendar, Google Sync, Google Talk, Media Player, Camera, Home screen (Launcher), i razne druge... V1.1, 9. februar 2009.: namenjena telefonu HTC Dream API promenjen; dodate nove funkcije, kao npr. mogućnost plaćenih aplikacija u Android Market-u Decembar 2012. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

Istorijat - Verzije Androida V1.5 („Cupcake“), 30. april 2009.: pokreće ubrzan razvoj mobilnih uređaja sa Android operativnim sistemom bazirana na V2.6.27 Linux kernelu unapredjenje korisničkog interfejsa i razne nove funkcije poput snimanja video sadržaja, podrške za stereo bluetooth slušalice, podesiva tastatura, prepoznavanje glasa, mogućnost programerima da kreiraju sopstvene aplikacije za početni ekran (“Home Screen”), koje se nazivaju Vidžeti (“Widgets”), itd... V1.6 („Donut“), 15. septembar 2009.: bazirana na V2.6.29 Linux kernelu novi izgled Online Prodavnice (Android Market) za lakši pristup i bržu pretragu željenih aplikacija; kamera i video kamera integrisane u Galeriju; podrška za navigacione aplikacije, razna poboljšanja po pitanju brzine, pretrage grafičkog interfejsa, itd... Decembar 2012. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

Istorijat - Verzije Androida Problem: Sa ažuriranjem Androida, prvi u redu za ažuriranje sistema bio je upravo HTC Dream, jer se sistem uglavnom razvijao na osnovu mogućnosti koje je taj telefon posedovao. Ovaj problem je doveo do usporavanja širenja nove verzije sistema. V2.0/ V2.1 („Eclair“), 26. oktobar 2009.: bazirana na V2.6.29 Linux kernelu dodate podrške za rad sa kamerom, kao i poboljšana virtuelna tastatura V2.2.x („Froyo“), 20. maj 2010.: bazirana na V2.6.32 Linux kernelu ubrzan je rad sa memorijom i poboljšane performanse samog sistema Decembar 2012. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

Istorijat - Verzije Androida V2.3.x („Gingerbread“), 6. decembar 2010.: bazirana na V2.6.35 Linux kernelu lakše kucanje na mekoj tastaturi; unapređena funkcija copy/paste; mogućnost instaliranja zahtevnijih igara kao i bolja kontrola pri upravljanju istih dodatno poboljšavan korisnički interfejs, takođe obezbeđena podršku za veće displeje kao i za neki dodatni senzori V3.x („Honeycomb“), 22. februar 2011.: bazirana na V2.6.36 Linux kernelu napravljen samo za tablete dodati interfejs elementi kao što su system bar i action bar, takođe pojednostavljena je i upotreba miltitaskinga, redizajnirana je i virtualna tastatura tako da omogući lakše i brže kucanje Decembar 2012. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

Istorijat - Verzije Androida V4.0.x („Ice Cream Sandwich“), 19. oktobar 2011.: bazirana na V3.0.1 Linux kernelu još veći ekrani osetljivi na dodir direktno USB povezivanje sa uređajima, što je znatno olakšalo prenos podataka namenjena i za mobilne telefone i za tablete pored standardnog načina za otključavanje telefona, dodata je i  mogućnost otključavanja telefona prepoznavanjem lica (za šta se koristi prednja kamera) poboljšana podrška za slepe i slabovide osobe Veličina widget-a je promenljiva Decembar 2012. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

Istorijat - Verzije Androida V4.1/4.2 („Jelly Bean“), 9. jul 2012./ 13. novembar 2012.: bazirana na V3.0.31 Linux kernelu poslednja verzija Androida, demonstrirana na Google Nexus 4 telefonu i Google Nexus 10 tabletu ima „pametniju“ tastaturu nov izgled Google Search-a mogućnost deljenja display-a uređaja sa nekim HDTV Widget-i rade još bolje nego pre opcija Google Now daje informacije korisniku kad i gde mu treba, pre nego što on to zatraži načinjene značajne promene u oblasti fotografije, a najznačajnije u polju društvenih mreža razne druge funkcije... Decembar 2012. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

Osnovne karakteristike Sa tehničke strane Android predstavlja Linux operativni sistem razvijen za ARM i x86 arhitekturu Iz činjenice da se Android bazira na Linux verziji 2.6 i jačoj, implicitno sledi: Android je multitasking sistem Android V4.2 (verzija za tablete) je multikorisnički sistem Standardni Linux fajl sistem - ext2fs je FS Androida Android poseduje real-time algoritam raspoređivanja procesa C-SCAN algoritam bez izgladnjivanja u Androidu Kao x86 arhitektura, Android ima tri zone fizičke memorije: ZONE_DMA ZONE_NORMAL ZONE_HIGH Decembar 2012. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

Osnovne karakteristike Za razliku od Linux operativnog sistema, Android nema standardni X Window System ni standardni skup GNU biblioteka, pa nije u mogućnosti da pokreće aplikacije razvijene za druge standardne Linux sisteme APK je naziv za distribuciju Androida Sistemske biblioteke pisane u programskim jezicima C i C++; na njih se vezuje Android Runtime u kome se istovremeno može izvršavati više Delvik VM Aplikacije i Application Framework su napisani u programskom jeziku Java Android ima third-party aplikacije Sve aplikacije su ravnopravne! (Sve koriste isti API)  Decembar 2012. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

Osnovne karakteristike Programeru omogućena potpuna sloboda u razvoju novih i već postojećih aplikacija, a proizvođaču uređaja slobodno korišćenje i prilagođavanje platforme bez plaćanja autorskih prava Životnim ciklusom aplikacije se upravlja automatski Uklanjanje granica "klasičnih" aplikacija Brz i jednostavan razvoj aplikacija, omogućen je bogatom bazom korisnih programskih biblioteka (eng. libraries) i alata za izradu aplikacija Visokokvalitetni grafički prikaz i zvuk Kompatibilnost sa većinom sadašnjeg i budućeg hardvera Decembar 2012. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković Komponente sistema USB Driver Keypad Driver Display Driver Camera Driver Bluetooth Driver WiFi Driver M-Systems Driver Audio Drivers Binder (PC) Driver Power Management Linux Kernel Home Contacts Phone Browser ... Applications Activity Manager Package Manager Windows Manager Telephony Manager Content Providers Resource Manager View System Location Manager Notification Manager XMPP Service Application Framework Libraries Surface Manager OpenGL/ES SGL Media Framework FreeType SSL SQLite WebKit libc Android Runtime Core Libraries Dalvik Virtual Machine Decembar 2012. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

Komponente sistema - Biblioteke S obzirom na to da se Android bazira na Linux operativnom sistemu, glavna moć Androida je u bibliotekama: Surface Manager, odgovoran da svi otvoreni prozori, iz potenicijalno različitih aplikacija, otvoreni u različito vreme, budu predstavljeni na ekranu Open GL/ES i SGL su grafičke biblioteke, za crtanje 2D i 3D, koje se u Androidu mogu i kombinovati WebKit sluzi za podrsku webu (CSS, Javascript, AJAX), napravljen za male ekrane SQLite, upravljački sistem baze podataka FreeType za fontove, Media Framework, podrška za SSL enkripciju, libc Decembar 2012. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

Komponente sistema – Dalvik VM Android Runtime sadrži osnovne biblioteke i Dalvik VM Dalvik je virtuelna mašina za Java programe u Android operativnom sistemu Naime, Java bytecode se ne izvršava kao takav, već se više klasa prevodi u jedan jedinstveni Delvik izvršni format (.dex) koji je optimizovan za rad na slabijim procesorima i zahteva manje memorije – što je pogodno za mobilne uređaje Može više Delvik VM da se pokrenu na jednom uređaju, po jedna za jedan proces Decembar 2012. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

Komponente sistema - API Location Manager je zadužen za mape i geografkske podatke vezane za njih  XMPP Service koristi Gmail infrastrukturu i uz pomoć njega se mogu razmenjivati bilo kakvi podaci između više uređaja, bilo da su to određene vrednosti bitne za neku aplikaciju, geografski podaci ili poruke za ćaskanje  Notification Manager na jedinstveni način integriše i prikazuje poruke iz bilo koje aplikacije, web servisa ili sl. koje korisnik vidi na svom početnom ekranu  View System sadrži osnovne komponente (buttons, lists, layout...) uz pomoć kojih se izgrađuju kompleksnije aplikacije Decembar 2012. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

Komponente sistema - API API (Nastavak): Activity Manager se brine za rad sa akcijama Windows Manager je zadužen za rad sa prozorima Content Providers omogućava da podaci iz jedne aplikacije budu dostupi drugoj aplikaciji Resource Manager je zadužen za rad sa resursima Telephony Manager je zadužen za rad sa telefonskim opcijama Package Manager prati koje su sve aplikacije instalirane na uređaju Decembar 2012. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković Android Danas Iako Android sada predstavlja veoma zreo i pouzdan sistem iza koga stoji ogroman broj zadovoljnih korisnika, on to ne bi postao bez velike zajednice koja neprestano razvija aplikacije namenjene za ovu platformu Pored velike podrške korisnika neizostavna je i podrška velikih firmi koje Android uvode za sastavni deo svojih uređaja i na taj način ga čine dominantnim sistemom za mobilne uređaje Decembar 2012. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković

Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković Android Danas Decembar 2012. Copyright (C) 2012 by Svetlana Veljković