Razvoj operativnih sistema za mobilnu telefoniju Marija Brndušić 613/12 Katarina Nerandžić 575/12

Komunikacija mobilnim telefonima se menja Komunikacija mobilnim telefonima se menja. Mobilni uređaji postali su lakši i moćniji. A mrežna infrastruktura se od početne tehnologije prenošenja samo glasa transformisala u mrežu sa mogućnošću prenosa stotina megabita u sekundi. Već duže vreme mobilni telefoni nisu uređaji kojima se vrši samo verbalna komunikacija. Danas oni pružaju mogućnost slanja tekstualnih poruka i mail - ova, web surfovanje, audio i video transmisije, kao i mnoge druge mogućnosti. Sa ovim transformacijama i novim funkcionalnostima pojavila se potreba za sofisticiranijim mobilnim operativnim sistemima.

Mobilni telefoni NEKADA SADA

Smart phones – pametni telefoni Pametni telefoni su zagospodarili tržištem mobilnih uređaja. Programeri mobilnih aplikacija su takođe napravili odličan posao, razvijajući inavativne mobilne aplikacije, korisne alate, igre i ostalo. Tržište je prihvatilo pametne telefone, preko 10 000 000 prodato je već u 2003 godini. Pametni telefoni su imali uticaj isto kao što je i mobilna telefonija svojevremeno imala.

Operativni sistem Operativni sistem jeste skup programa i rutina (potprograma) odgovoran za upravljanje uređajima i računarskim komponentama, te služi za obavljanje osnovnih sistemskih operacija. Operativni sistem objedinjuje raznorazne delove računarskog sistema i sakriva od korisnika detalje njihovog funkcionisanja tako što obezbeđuje radno okruženje koje rukuje procesima i datotekama, umesto bitovima, bajtovima i blokovima.

Razvoj mobilnog softvera Razvoj mobilnog softvera obavlja se na običnom računaru pri tom se najčešće koristi neki klasični razvojni alat obogaćen dodacima koji omogućuju ili olakšavaju programiranje mobilnih uređaja. Najvažniji takvi dodaci su simulatori mobilnih uređaja. Njihovom upotrebom razvoj mobilnog softvera moguć je bez fizičkog mobilnog uređaja.

Platforma za razvoj mobilnog softvera

Opreativni sistemi mobilnih uređaja Kada pričamo o operativnim sistemima za mobilne telefone uglavnom se misli na telefone sa operativnim sistemom koji vrše interakciju sa samim korisnikom, tzv. “pametni telefoni”.

Savremeni pametni telefoni po uzoru na računare, imaju sopstvene operativne sisteme višeg nivoa, koji upravljaju radom uređaja, pre svega komunikacijom hardverskih komponenti sa softverskim aplikacijama. Ovi operativni sistemi su jednostavniji nego operativni sistemi računara, upravljaju bežičnim komunikacijama uređaja, različitim metodama unosa podataka, upotrebom multimedijalnih sadržaja i instalacijom novih aplikacija.

Prvi operativni sistemi višeg nivoa za mobilne uređaje primenjivali su se kod PDA (Personal Digital Assistant) uređaja i najzastupljeniji su bili Palm OS i Microsoft – ovi pocket PC i kasnije Windows Mobile, dok su se kod mobilnih telefona sa operativnim sistemima višeg nivoa najčešće koristili Symbian i Windows Mobile. Najpoznatiji operativni sistemi savremenih mobilnih uređaja su: Symbian BlackBerry iOS Windows Phone Android

Osim ovih najvažnijih u upotrebi su još Palm web OS, Bada Samsung i nekoliko manje poznatih operativnih sistema baziranih na Linux – u. Svi savremeni operativni sistemi imaju grafički korisnički interfejs (GUI) i podržavaju višekorisnički rad (mutitasking). U sebi sadrže i najvažnije alate za svakodnevni rad korisnika: sat, kalendar, podsetnik, digitron, aplikacije za bežičnu konekciju, slanje i prijem e mail – ova pregled multimedijalnih sadržaja itd. Takođe, većina proizvođača prati rastuću popularnost socijalnih mreža, i nudi svojim korisnicima mogućnost efikasnog koričćenja ovih mreža sa mobilnog uređaja.

SYMBIAN Prva revolucija u svetu mobilne telefonije desila se pojavom SYMBIAN OS prvog, pravog i ujedno najpopularnijeg OS za mobilne telefone koji sadrži mnoštvo opcija i omogućava instaliranje dodatnih aplikacija. 1998. godine formirano je partnerstvo između svetski poznatih proizvođača mobilnih telefona i pocket PC – a, Ericsson, Nokia, Motorola i Psion Software, nazvano SYMBIAN LTD u cilju ispitivanja približnosti PDA računara i mobilnih telefona. Prve verzije nosile su naziv EPOC, a prva koja je bila nazvana Symbian bila je verzija 6.0.

Velike kompanije koje su udružile svoje snage podelile su se i nastale su podverzije ovog OS. Najveći broj ovih telefona izašao je iz Nokije (tzv. Nokia Series 60 platforma, na koju se uglavnom i misli kada se kaže Symbian), a nekoliko modela izbacili su i Smsung i Sony Ericsson. Poslednja verzija 9.2 nastala je početkom 2005. godine, tako da Symbian verzija besprekorno radi na mnogim mobilnim telefonima novije generacije.

BlackBerry BlackBarry nije samo operativni sistem ili mobilni telefon. On je mreža kompletnih usluga koje pruža sam proizvođač. Karakteriše ga velika sigurnost u prenosu podataka i kako bi se bezbednost visokog nivoa mogla konzistentno zadržati, o samom razvoju operativnih sistema se malo zna.

Operativni sistem iOS ne možemo posmatrati odvojeno od samog hardvera, jer je razvoj hardvera tj. mobilnih telefona uslovljavao i davao mogućnosti za razvijanje novih verzija ovog operativnog sistema.

WINDOWS PHONE 1996. Godine Microsoft je predstavio svoj prvi OS baziran na Windows CE, Microsoft Handheld PC 10. CE bazirani operativni sistemi od pojave kernela verzije 2.0 (Birch) razdvajaju se (PalmOS, Palm-sized PC (kasnije Pocket PC) i Auto PC). Operativni sistem namenjen iskljucivo PDA uređajima je 1998. godine prikazan kao Palm-size PC 1.0 zasnovan na CE 2.0.

Aprila 2000. godine stigao je iz Microsoft-a operativni sistem nazvan Pocket PC 2000 (Rapier) zsnovan na 3.0 karnelu koji je bio vise optimizovan za PDA uređaje. Oktobra 2002. stigao je Pocket PC 2002. (Merlin) i to njegove tri verzije: Premium Professional Phone Edition Naslednik Merlina, Windows Mobile 2003 cekao se 2 godine i on je takođe ponudio svoje tri verzije.

Prvi opertaivni sistem pametnih telefona Windows Mobile-a bio je Microsoft Smartphone 2002 (Stinger) na kernelu CE 3.0. Oktobra 2003. godine prikzan je naslednik ovog sistema, Windows Mobile 2003 for Smartphones, novina je jedva bilo. Maja 2005. godine Windows Mobile 5.0 for Smartphone sadrzao je vise novina nego njegovi predstavnici, ali je i dalje ostao nepopuaran medju korisnicima.

Tako smo stigli do Windows Mobile 6 Tako smo stigli do Windows Mobile 6.0, imena operativnog sistema za pametne telefone, pod kodnim imenom Mango. 2010. godine razvijen je inovativan sistem za mobilne telefone Windows Phone 7, a poslednja verzija jeste Windows Phone 8. Micrsoft planira da novim operativnim sistemom preuzme veću kontrolu nad korisničkim interfejsom svog telefonskog softvera i ostavi vise inovacija hardverskim partnerima.

ANDROID 2005. Godine GOOGLE je kupio kalifornijsku kompaniju ANDROID INCORPORATED i tako započeo razvoj svog operativnog sistema i nakon mnogo izmena i verzija na kraju 2008. godine pojavio se na tržištu uz G1 uređaj koji je proizveo HTC za potrebe operatera T – mobile. Cilj GOOGLE – a bio je da napravi elastičan open source operativni sistem jednostavan za programiranje za koji će programeri moći da u JAVA programskom jeziku pišu aplikacije koje koriste tzv. MANAGED CODE. ANDROID je zasnovan na monolitnom LINUX karnelu, veći deo koda je open source ili je licenciran kao besplatan što predstavlja zanimljiv i veliki uspeh programera.

ANDROID nije Linux, već je zasnovan na njemu. ANDROID je u početku razvijan samostalno od strane GOOGLE – a, da bi se posle pridružio u OHA (Open Handset Alliance). Jedan deo ANDROID OS je razvijen privatno od strane različitih programera i naziva se Cupcake (Naziv za update sisteme koji nije zvanično potvrđen od strane GOOGLE – a). Jezgro ANDROIDA čini Linux Karnel, verzija 2.6. što omogućava sistemu povećanu sigurnost kao temelj stabilnosti sistema. Odlikuje se sistemom za upravljanje memorijom i procesima kao i mrežnim uslugama. ANDROID nije Linux, već je zasnovan na njemu.

ANDROID je sastavljen od nekoliko bitnih i zavisnih delova kao što su: Linux kernel OS Hardverski referentni dizajn Open Source biblioteke Run Time Dalvik virtual machine Application framework Pojavom HTC MAGIC mobilnog telefona sa ANDROID OS verzije 1.5 započela je i era ovog operativnog sistema koja je donela dugo očekivan veliki prodor na tržištu operativnih sistema sa svojim novim mogućnostima.

Skoro pola godine trebalo je čekati na verziju 1 Skoro pola godine trebalo je čekati na verziju 1.6 koja je poznata pod kodnim imenom DONUT. Korisnici su mogli svoje mobilne uređaje lako da nadograde na novu verziju 26.10.2009. godine verzija 2.0 ANDROIDA postala je dostupno razvojno okruženje pod imenom ECLAIR, a ubrzo se pojavila i verzija 2.1. Ove verzije donele su važne novine i otklonile ranije nedostatke. 22.05.2010. godine pojavljuje se verzija 2.2 pod kodnim imenom FROYO. Nakon čega je 6.12.2010. godine usledila nova verzija 2.3, a prvi telefon sa ovim OS bio je GOOGLE NEXUS S. 31.10.2013. godine predstavljena je poslednja verzja androida 4.4 pod kodnim imenom KitKat.

Samsung BADA SAMSUNG BADA je najmlađi od svih operativnih sistema, pa je o njegovom razvoju teško govoriti. Namenjen je isključivo touchscreen smartphone mobilnim telefonima. Ono što BADA sistem nema jeste multitasking.

Kao što se može videti razvoj operativnih sistema ulazi u svoju zlatnu eru i njihovo vreme tek dolazi. To su prepoznali mnogi proizvođači operativnih sistema (softvera). Svaki proizvođač ima svoju viziju o tome kako treba da izgleda jedan moderan, moćan, stabilan operativni sistem na mobilnim telefonima, sa mnoštvo aplikacija i servisa i takvim korisničkim interfejsom , koji će sve ovo približiti i prosečnom korisniku.

LINKOVI http://www.krstarica.com/zivot/tehnika/rad-na-kompjuteru/sta-predstavljaju-pda-uredjaji/ http://mondo.rs/a671797/Mob-IT/Vesti/Prvi-mobilni-telefon-na-svetu.html http://us.blackberry.com/ http://www.windowsphone.com/en-us http://www.symbianos.org/intro http://www.android.com/

HVALA NA PAŽNJI