1. Internet Internet je globalna svetska računarska mreža čiji je razvoj počeo još 1969.god. u SAD, a 1990. god. je nastao u današnjem obliku”mreža svih mreža” u kojoj su umesto čvorova povezane druge mreže. Internet nema vlasnika, na njemu je svako vlasnik svog računara i ima neograničeno pravo da ga koristi.

Internet Internet je medjunarodna , globalna, decentralizovana računarska mreža. Sastoji se od medjusobno veoma različitih, često nekompatibilnih računara. Oni komuniciraju zahvaljujuci jedinstvenom načinu (standardu) komunikacije – koristeci TCP/IP protokol. Računari, informacije i korisnici se efikasno lociraju zahvaljujuci jedinstvenom sistemu adresiranja. Internet je sistem kojim je omogućen pristup podacima korišćenjem različitih servisa. Danas svako može na internetu da objavi bilo šta , a na nama je da prepoznamo šta je istina a šta manipulacija, propaganda, neznanje, laž...

“ Kičmu” Interneta (backbone) čine “veliki čvorovi” (serveri) i jake telekomunikacione veze kojima su spojeni. Na njih se posredstvom telekomunikacija priključuju drugi računari i računarske mreže. Fizički telekomunikacione linije mogu da budu specijalno postavljene u tu svrhu ili da se koriste vec postojeće telefonske i satelitske veze. Računari su tako medjusobno povezani, da izmedju svakog od velikih čvorova postoji više puteva, tako da eventualni prekid neke veze ili ispadanje iz sistema nekog računara ne znači i prestanak rada Interneta. Da bi se neko priključio na Internet, neophodno je da se opredeli za nekog posrednika, dobavljača, “provajdera” Internet usluga, preko koga se ostvaruje veza.

Počeci Interneta 1969.godina u SAD sa idejom pravljenja mreže računara koja bi obezbedila komunikaciju: Vojnih laboratorija Vladinih biroa Univerziteta na kojima su se radili projekti za potrebe američke vojske Razvojem mreže rukovodila je Advanced Research Project Agency pod nadzorom Ministarstva odbrane SAD, a mreža je dobila ime ARPANET.

osnovala je mrežu The Internet 1975.Godine mrežu je u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane pretvorivši je u DDN(Defense Data Network) 1980.godine Nacionalna fondacija za nauku (National Science Foundation-NSF) osnovala je mrežu The Internet 1987.godine ova mreža je povezana sa ARPANET/DDN i tako je nastao NSFNET. Ova mreža je u početku okupljala akademske institucije a kasnije joj se pridružila NASA i druge vladine organizacije.

U isto vreme, krajem 70-ih, razvijao se i USENET,koji su koristili nastavnici i studenti američkih univerziteta. 1977.godine IBM je osnovao akademsku mrežu BITNET- koja je prvo povezivala univerzitetske računare u Americi a kasnije u Evropi i drugim krajevima sveta. Paralelno sa ovim razvijale su se mreže i u drugim državama:JANET(Velika Britanija), NORDUnet(Skandinavske zemlje),FUNET(Finska)...

1990.NSF je predstavila projekat umrežavanja raznih organizacija i mreža prvo na nacionalnom, a zatim na globalnom nivou. Tako je nastao INTERNET- mreža svih mreža- u kojem su ,umesto čvorova, u mrežu povezane druge mreže. Do 1995. godine NSF je bila najveći finansijer koja je obezbeđivala sredstva, resurse i računarsku infrastrukturu potrebnu za funkcionisanje INTERNETA. Međutim NSF je to funkcionisanje prepustila glavnim računarskim mrežama i raznim provajderima uključujući i komercijalne.

INTERNET nema vlasnika tj INTERNET nema vlasnika tj. nijedna država ni institucija nemaju vlast nad celinom. Na njemu je svako vlasnik svog računara i ima neograničeno pravo da ga koristi kako želi. Svaki vlasnik računara samostalno bira način na koji će se priključiti na mrežu. Jedina stvar koja se rešava na centralizovan način na mreži je pitanje adresa pošto svaki računar u mreži mora imati jedinstven identifikacioni broj. Decentralizacija upravljanja i nadgledanja omogućava da se INTERNET širi i razvija sadašnjim tempom.

Internet 1991. god. startovan prvi WWW server (nxoc01.cern.ch – kasnije preimenovan u info.cern.ch). 1992. god. broj servera na mreži prelazi 1.000.000, pojavio se izraz “surfovati po mreži”. 1993. god. Bela Kuća postavila svoju prezentaciju na internet: www.whitehouse.gov broj servera na mreži: 2,056,000.

Internet 1997 – danas: uvođenje e-commerce, prvi veliki sajber-rat za vreme bombardovanja SRJ (napadi hakera na NATO i ostale institucije), panika zbog milenijumske greške (godina 2000.), mobilni telefoni pristupaju Internetu (WAP, GPRS), uvođenje Internet2 – brže, više čvorova. 2003. god. broj servera na Internetu: 171.000.000.

Adrese i protokoli Svaki mrežni priključak uređaja priključenog na Internet mora imati jedinstvenu adresu koja se naziva IP adresa (Internet Protocol address) Koristi je osnovni komunikacioni protokol Interneta IP protokol IP adresa se zapisuje u formi 4 bajta međusobno razdvojenih tačkama na pr. 147.91.22.201.

Da bi se korisnicima računara olakšala komunikacija, uvedene su simboličke adrese koje se sastoje od niza imena razdvojenih tačkama na pr. IRC.GRF.BG.AC.YU Ovakva adresa preslikaće se u procesu komunikacije u IP adresu na pr. 147.91.22.5 Simbolička adresa ima hijerarhijsku strukturu gde se uvodi pojam domena i poddomena.

Pod domenom se podrazumeva grupa mreža i računara na Internetu pod jedinstvenom administrativnom kontrolom i održavanjem Poddomen predstavlja organizacionu podcelinu nekog domena, na pr. Ustanovu u okviru države i slično. Osnovni domen je krajnje desno, a nalevo identifikuju se odgovarajući poddomeni, krajnje levo je simboličko ime računara.

IRC.GRF.BG.AC.RS RS predstavlja domen koji obuhvata sve mreže u Srbiji AC je poddomen domena RS, predstavlja mreže akademskih institucija BG poddomen domena AC.RS i odnosi se mreže akademskih institucija u BG GRF je poddomen BG.AC.RS i odnosi se na računare na Građevinskom fakultetu IRC predstavlja simboličko ime računara u okviru mreže Građevinskog fakulteta

Alternativan način identifikacije – simbolička adresa: ime_računara.domen domen = institucija.tip_institucije.lokacija Primeri: www.ns.ac.rs pipin.tmd.ns.ac.rs www.whitehouse.gov Domeni: nacionalni, internacionalni/američki

Nacionalni domen Lokacija – dvoslovna skraćenica na kraju adrese, prema ISO-3166 standardu (rs – R.Srbija, uk – Velika Britanija, itd.). Tip institucije: ac (akademske ustanove), co (komercijalne ustanove), org (nekomercijalne organizacije), itd. Primer nacionalnog domena iskorišćenog u internacionalne svrhe: www.mtv.tv (tv je skraćenica za državu Tuvalu!)

Internacionalni/američki domen Tip institucije: edu (akademske ustanove), com (komercijalna ustanova), org (nekomercijalne organizacije), mil (vojne organizacije), gov (vladine organizacije), itd. Primer: www.ibm.com www.revlon.com www.sony.com SAD uglavnom koriste domene: edu, gov, mil (www.whitehouse.gov).

Dodela IP adresa nije proizvoljan proces već za to postoje odgovarajuće procedure kao i za dodelu simboličke adrese.

Protokoli Skup komunikacionih protokola na kojem se bazira internet naziva se TCP/IP. IP(Internet Protocol) ima osnovnu funkciju da pakete sa informacijama rutira od izvora do odredišta a na osnovu IP adrese. TCP(Transmission Control Protocol ) treba da obezbedi tačan prenos paketa poruke između dve proizvoljne tačke na internetu. SMTP koji omogućava slanje tekstualnih poruka između dva čvora FTP koji omogućava prenos datoteka između dva čvora Telnet koji omogućava povezivanje na udaljenoj mašini

Pristup internetu Postoje 4 načina pristupa internetu: Preko LAN mreže koja je stalno povezana sa Internetom Preko LAN mreže koja je povremeno povezana sa Internetom(1 i 2 za organizacije sa računarskim mrežama) preko telefonske linije sa biranjem(pojedinačni korisnici od kuće, biranjem provajdera) preko kabla za kablovsku televiziju(brzina prenosa višestruko veća nego putem telefonske linije)

Servisi na Internetu Servisi su usluge. Vrste: WWW (World Wide Web) – omogućava pretraživanje Interneta korišćenjem grafičkog korisničkog interfejsa;multimedijalni dokumenti na Internetu, Elektronska pošta (email, e-mail, Email, ...), Prenos datoteka (FTP – File Transfer, Protocol), DISKUSIONE GRUPE –razmenjivanje poruka o nekoj temi među zainteresovanim korisnicima IRC(Internet Relay Chat)-omogućava velikom broju korisnika istovremenu komunikaciju FINGER-na osnovu poznate e-mail adrese dobijamo ime i prezime vlasnika adrese Telnet – rad na udaljenom računaru INTERNET PHONE- telefoniranje preko Interneta RADIO I TV PRENOS

WORLD WIDE WEB ”svetom razapeta mreža” WWW je multimedijalni servis, odnosno informacionni sistem koji se bazira na hipertekstu i predstavlja način prezentacije informacija u kome selektovana reč služi kao povezivač (LINK) na drugi dokument. Hiperlink je deo dokumenta (obično je to podvučeni deo teksta ili slika). Programi koji omogućavaju navigaciju, kretanje i čitanje Weba nazivaju se čitači (browsers). Najpoznatiji Web čitači su Internet Explorer i Netscape Navigator, Safari, Mozzila, Opera, Google Hrome. Za pronalaženje konkretnih stvari koje interesuju korisnika koriste se pretraživači Interneta. To su: Google, Jahoo, Ask, Bing, Amazon..

WWW Sistem se sastoji iz klijenata i servera. Multimedijalni dokumenti se kreiraju upotrebom HTML jezika (HyperText Markup Language). WWW Klijenti: spajaju se na WWW servere i zahtevaju resurse (html datoteke, slike, muziku, itd.) trenutno aktuelni: Internet Explorer, Mozilla, Opera, itd. WWW Serveri: čekaju klijente i opslužuju njihove zahteve trenutno aktuelni: Apache, Internet Information Services (IIS), itd. Protokol za komunikaciju između klijenata i servera je HTTP protokol (HyperText Transfer Protocol).

URL adrese primer: http://www.grf.bg.ac.rs/primeri/zad1.html Prvi deo URL adrese označava način pristupa, i tu može da stoji: http:// – HyperText Transfer Protocol – protokol koji se koristi za prenos informacija (teksta i grafike) na Webu, definiše internet protokol, označava da dokument pripada www-u. file, ftp - File Transfer Protocol – protokol za prenos datoteka news – Newsgroup – pristup diskusionim grupama telnet – metod pristupa udaljenom računaru www.grf.bg.ac.rs-predstavlja adresu računara na kojem se nalazi dokument Primeri-put do foldera dokumenta zad1.html-ime dokumenta

email Sistem se sastoji iz klijenata i servera. Protokoli za komunikaciju između klijenata i servera: SMTP (Simple Mail Transport Protocol), POP3 (Post Office Protocol), IMAP (Internet Message Access Protocol). Organizovano po principu postojeće pošte (elektronsko sanduče prima poruke, klijenti preuzimaju poruke iz sandučeta i prikazuju, postoji adresa primaoca, pošiljalac ne mora da se identifikuje). Može da ima priloge u vidu tekstualnih dokumenata, crteža, slika, fotografija, glasovnih poruka, muzičkih datoteka... Email adresa: username@adresa_računara Primer: minja@uns.ns.ac.rs Trenutno aktuelni klijenti: Microsoft Outlook, Microsoft Outlook Express, The Bat, itd.

Da bi mogli da koristimo elektronsku poštu moramo da imamo Internet adresu. Primer 1: Dobavljač je EUnet, korisnik je Pera Elektronska adresa: Pera@EUnet. rs Primer 2: Dobavljač je PTT Srbija Net, korisničko ime je MarijaJov Elektronska adresa: MarijaJov@ptt.rs

Elektronska pošta (e-mail) je najkorišćeniji servis interneta. elektronsko pismo čine sledeći delovi adresa primaoca (ili adrese) predmet poruke-Subject (nekoliko najbitnijih reči o sadržaju poruke) tekst poruke potpis (signature) prilog-Atachment

Chat, telefonija Chat – mogućnost komunikacije pisanim porukama u realnom vremenu Voice chat – razgovor preko interneta Video telefonija – razgovor uz upotrebu kamere preko interneta. Programi: MIRC, Yahoo messanger, MS Messanger, Skype, ICQ, ...

Intranet Lokalne računarske mreže koje koriste protokole (TCP/IP) i alate kao Internet ali nisu povezane na njega zovu se Intranet. Ako se ovakva mreža priključi na Internet, onda se gubi svaka razlika.