Примена кост-бенефит анализе у процени исхода јавних политика др Ђорђе Митровић, доцент Катедра за економску теорију и анализу Економика транзиције

Садржај Анализа трошкова и користи (Cost Benefit Analysis - CBA) Појам и настанак Садашња вредност и алтернативе Израчунавање јавних трошкова и користи Ограничења Пример: пројекат изградње постројења за пречишћавање отпадних вода (у складу са ЕУ ИПА методологијом)

Анализа трошкова и користи (CBA) Како влада да одлучи да ли треба или не треба да примени неку политику или спроведе неки пројекат? Теорија економије благостања обезбеђује оквир за доношење одлучивање: треба оценити функцију друштвеног благостања пре и после примене политике/пројекта и закључити да ли се друштвено благостање повећало. Ако јесте онда треба применити дату политику, односно спровести дати пројекат. Економика благостања представља основу на којој се заснива анализа трошкова и користи.

Анализа трошкова и користи (CBA) Најбољи начин да се процени нека јавна политика јесте преко функције друштвеног благостања W=f(U1, U2…) АЛИ, ову функцију је тешко одредити и израчунати на прави начин. Много практичнији начин јесте процена јавне политике путем АНАЛИЗЕ ТРОШКОВА И КОРИСТИ. Анализа користи и трошкова омогућава творцима јавних политика оно што тржиште обавља аутоматски (алокацију ресурса на дати пројекат све док маргиналне друштвене користи превазилазе маргиналне друштвене трошкове).

Анализа трошкова и користи (CBA) Анализа јавне политике – процес оцене и избора различитих алтернатива током јавних избора заснован на њиховој корисности у задовољењу једног или више друштвених циљева или вредности. Анализа користи и трошкова (CBA) је економски алат који се често употребљава приликом анализе владиних (јавних) политика и инвестиционих пројеката. Метод поређења трошкова једног пројекта или јавне политике са користима које се очекују од њихове примене. Често укључује утицај пројекта или јавне политике на околину (животну средину) како би се кориговали тржишни недостаци. „Друштвена“ процена политика и пројеката која се заснива на агрегацији индивидуалних користи и трошкова политике/пројекта током одређеног временског периода. Економско благостање као теоријска подлога: Економска ефикасност са темпоралном димензијом.

Анализа трошкова и користи (CBA) САД 1808. Поређење трошкова и користи за пројекте који се односе на пијаћу воду До 1960-их година углавном се користи у области за управљање водним ресурсима После 1960. године њена примена се проширује на остала јавна добра (шуме, квалитет ваздуха...) Почев од 1970. године CBA је обавезна за доношење одлука и избор политика/пројеката у домену заштите животне средине.

Анализа трошкова и користи (CBA) Велика Британија Током 1960-их и 1970-их година CBA се користила за пројекте у домену саобраћаја (M1 Motorway, London Victoria Underground, Channel Tunnel, Third London airport). 1990. године „UK Pearce Report“ препоручује да утицаји на животну средину буду обавезно обухваћени у оквиру формалних политика и пројеката где год је то могуће. Владине политике могу на да утичу на околину почев од улице до стратосфере. Међутим трошкови и користи за околину нису били интегрисани у процену владине политике, а понекад нису били уопште ни разматрани. Правилно разматрање тих ефеката ће поправити квалитет креирања јавних политика.

Анализа трошкова и користи (CBA) Велика Британија Наведени извештај се односи на неколико јавних политика у Великој Британији почев од 1990. године (депоније, национални стандарди квалитета ваздуха, политике у домену пољопривредног земљишта, итд.) CBA се такође користила за оцену пројеката и њиховог утицаја на околину (побољшање квалитета пијаћих вода, заштита шума, итд.)

Анализа трошкова и користи (CBA) Европа Док се у неким земљама Европе доста примењује (нпр. Шведска, Холандија, Аустрија), у некима се примењује у много мањој мери (нпр. Немачка, Италија, Ирска) До 1990-их година многе директиве у области заштите животне средине нису разматрале CBA наметале су земљама чланицама веће трошкове у односу на користи (нпр, „Bathing Waters Directive“, „Packaging and Packaging Waste Directive“, „Drinking Water Directive“) Од недавно ЕУ је користила CBA у неколико ЕУ политика (нпр. „Directive on air pollution from municipal waste incinerators“, “Water Framework Directive”)

Садашња вредност новца Колико морам да инвестирам данас да бих у будућности имао одређену суму новца? Колико неки износ новца који добијам у будућности вреди данас? PV = FV/[(1+r)t] PV = садашња вредност (новац инвестиран данас) FV = износ новца у будућности r = реална каматна стопа t = године (временски период)

Садашња вредност новца Ако је град добио право да организује Олимпијске игре у видео игрицама за 5 година, оствариће добитак од 10 милијарди евра по основу економских активности. Колико износи садашња вредност овог добитка ако је каматна стопа 4%? PV = FV/[(1+r)t] PV = 10 милијарди €/[(1+0,04)5] PV = 8,22 милијарде €

Теорија – дисконтна стопа Пошто је будућа вредност „дисконтована“ каматном стопом r, r се често назива ДИСКОНТНА СТОПА. Слично, (1+r)t се често назива ДИСКОНТНИ ФАКТОР. Овај образац за израчунавање PV се мења ако имамо ток доходака током времена:

Теорија – дисконтна стопа Ако инвестиција данас доноси будуће приносе Rt, где је t година у којој настају приноси, онда се будућа вредност израчунава као: Обратите пажњу да уколико се садашња вредност НЕ употреби за дисконтовање будућих користи вредност пројекта може бити прецењена.

Инфлација Све цене у привреди су подложне променама (обично порасту), односно инфлацији. Мобилни телефон који кошта 100€ данас ће уз стопу инфлације од 3% коштати 103€ следеће године. Зарада од 50.000€ ће коригована за инфлацију износити 50.150€ следеће године. НОМИНАЛНЕ ВЕЛИЧИНЕ су економске величине које су изражене у ценама из дате године. (нпр: 103€ за мобилни телефон) РЕАЛНЕ ВЕЛИЧИНЕ су економске величине које су изражене у сталним, константним ценама (нпр: 100€ за мобилни телефон)

Инфлација Када се раде финансијске калкулације, опште правило гласи да СВЕ ВЕЛИЧИНЕ МОРАЈУ БИТИ ИЗРАЖЕНЕ ИЛИ У НОМИНАЛНИМ ВЕЛИЧИНАМА ИЛИ У РЕАЛНИМ ВЕЛИЧИНАМА. Ако су будући приходи/трошкови изражени у номиналном изразу, употребљава се текућа каматна стопа r Ако су будући приходи/трошкови изражени у РЕАЛНОМ изразу, номинална каматна стопа мора бити конвертована у реалну каматну стопу: 𝑟 𝑟𝑒𝑎𝑙 = 𝑟 𝑛𝑜𝑚 −𝜋

Процена приватног пројекта Да би се оценила исплативост јавних пројеката, најбоље је да се крене од приватних пројеката. Ако предузеће разматра пројекат X са трошковима и користима Ctx и Btx у години t, нето садашња вредност износи: где је r стопа приноса за предузеће; или опортунитетни трошкови његових фондова (средстава, капитала).

Процена приватног пројекта NPV је садашња вредност тока нето користи датог пројекта, добијена дисконтовањем тока нето користи тог пројекта током његовог животног века, сведен на његову вредност у одабраном базном периоду, обично на садашњи тренутак.

Процена приватног пројекта Предузеће ће донети одлуку да инвестира у пројекат: Ако је садашња вредност пројекта позитивна; Ако бира између више међусобно искључивих пројеката изабраће онај који има највишу садашњу вредност Обратите пажњу да би r требало да представља одговарајући опортунитетни трошак фондова Високa r фаворизује пројекте са брзим повраћајем средстава (непрецизно одређена висока r не иде у прилог дугорочним пројектима) Ниско r фаворизује пројекте са дужим повраћајем средстава (непрецизно одређена ниска r не иде у прилог краткорочним пројектима)

Алтернативе за NPV Коефицијент Користи–Трошкови (Benefit – Cost ratio BCR): однос између суме дисконтованих користи дате политике и њених дисконтованих трошкова. Ако је BCR>1 требало би прихватити дату политику/пројекат BC коефицијент није погодан за поређење пројеката с обзиром да не узима у обзир NPV: -3€ NPV може имати B/C вредност од 1.7 док 2.000.000 NPV може имати B/C вредност од само 1.1

Алтернативе за NPV Интерна стопа приноса (Internal Rate of Return IRR): Каматна стопа која ако се користи као дисконтна стопа за пројекат/политику, изједначава NPV са нулом. То је минимална дисконтна стопа по којој би било исплативо спровести дати пројекат/политику. IRR је дисконтна стопа, r*, по којој је Међутим IRR је променљива мера алокација ресурса зато што многе политике/пројекти генеришу вишеструке IRR, због чега се она не може користити за поређење пројеката/политика.

Дисконтна стопа у јавном сектору Исто као и код приватних пројеката, доношење одлука од стране владе захтева израчунавање садашње вредности. Избор дисконтне стопе у јавном сектору носи са собом неколико проблема. У приватном сектору, дисконтна стопа, r, је опортунитетни трошак средстава: нпр, највећи принос на неку другу инвестицију или улагање новца у банку За јавне пројекте/политике, дисконтну стопу у јавном сектору је теже одредити.

Дисконтна стопа у јавном сектору Стопе засноване на приносима у приватном сектору Ако влада повлачи X€ из приватног сектора (који остварује r% приноса) да би инвестирала у дати јавни пројекат, друштво губи (X x r%)€ који би могли да буду генерисани кроз пројекат приватног сектора. Опортунитетни трошак владиног пројекта је (r%) стопа приноса у приватном сектору, која представља адекватну дисконтну стопу. Пример: изградња новог пута кошта 10.000€, али приватни сектор би са тих 10.000€ могао да генерише принос од 2.000€ (20%). У овом случају дисконтна стопа за јавни сектор би требало да буде једнака стопи приноса у приватном сектору пре опорезивања.

Друштвена дисконтна стопа Друштвена дисконтна стопа мери вредност коју друштво приписује потрошњи која је жртвована у садашњости. Друштвена дисконтна стопа је мања од тржишне стопе приноса из неколико разлога: 1. Брига за будуће генерације Творци јавних политика не брину само о благостању текуће генерације, већ и о будућим генерацијама, док приватни сектор брине само о сопственом благостању. Због тога, приватни сектор улаже мало ресурса у штедњу, што има за последицу примену виших дисконтних стопа на будуће приносе.

Друштвена дисконтна стопа 2. Патернализам Људи (чак и себични) не могу да буду довољно далековиди како би адекватно вредновали користи у будућности; они их дисконтују по сувише високим стопама. („Никада нећу бити болестан – не треба да штедим“) Влада треба да користи ону дисконтну стопу коју би користили појединци када би имали више знања влада се односи „очински“ према појединцима – приморава их да смање потрошњу како би штедели за будућност АЛИ Да ли јавне преференције треба да буду наметнуте појединцима?

Друштвена дисконтна стопа 3. Тржишна неефикасност Приватне инвестиције стварају позитивне екстерналије које доносе користи осталим предузећима, што доводи до недовољног инвестирања од стране индивидуалних тржишта. Применом дисконтне стопе која је мања од тржишне, влада може да коригује ову неефикасност. АЛИ Колики је обим таквих екстерналија? Да ли ће субвенције имати смисла?

Вредновање јавних користи и трошкова Процена приватних пројеката се врши поређењем трошкова и користи које има само предузеће; користи су приходи, а трошкови су плаћања за инпуте; и приходи и трошкови су изражени у тржишним ценама. Процена је много компликованија када су у питању владини пројекти (јавне политике), јер тржишне цене не могу да одсликавају друштвене користи и трошкове.

Вредновање јавних користи и трошкова Начини за мерење користи и трошкова за пројекте у домену јавног сектора: A.   Тржишне цене У веома развијеној конкурентској привреди, цене одсликавају маргиналне трошкове производње и маргиналну вредност за потрошаче. Проблем: у стварности, тржишта су несавршена, (нпр, монополи и екстерналије) што доводи до тога да цене не одсликавају увек маргиналне трошкове и користи.

Вредновање јавних користи и трошкова Б.  Усклађене тржишне цене Цене на несавршеним тржиштима не одсликавају њихове маргиналне друштвене трошкове. „Цена у сенци“ је друштвени маргинални трошак и разликује се од тржишне цене због несавршености тржишта.     

Вредновање јавних користи и трошкова Б1. Монопол Ако је монополистичка цена виша од маргиналног трошка (MC), да ли би влада требало да мери трошкове инпута по (монополским) тржишним ценама или по маргиналним трошковима? То зависи од утицаја државних куповина на тржиште: Ако се производња повећава за тачан износ који се користи у пројекту, друштвени опортунитетни трошкови су вредност ресурса који се користе за додатну производњу (MC). Ако се производња не повећава, државне куповине се обављају у складу са издацима приватних потрошача, који вреднују добро по њиховој цени која је одређена кривом тражње (Цена у сенци је једнака монополској цени).

Вредновање јавних користи и трошкова Б2. Порези Када су државне куповине инпута предмет пореза, да ли трошкови треба да буду вредновани по цени за произвођача или цени за купца? Одговор: исто као у случају монопола  (ако се производња повећава користи се цена коју добија произвођач, а ако не онда цена коју плаћају купци). Б3. Незапосленост Ако је радник за јавни пројекат ангажован са приватног посла, онда је његов опортунитетни трошак надница коју је зарадио у приватном сектору. Ако је радник невољно незапослен, надница не представља опортунитетни трошак.

Вредновање јавних користи и трошкова В.   Потрошачев вишак За разлику од малих приватних предузећа, пројекти у домену јавног сектора су релативно велики и могу да утичу на промену тржишних цена. Пример, ако јавни пројекат смањује маргиналне трошкове, како би требало да се вреднује повећање аутпута; да ли по почетној цени или по новој (нижој) цени? Одговор: корист од пројекта може да се буде измерена употребом потрошачевог вишка: “разлика између износа који је потрошач спреман да плати и износа који стварно плаћа.“

Вредновање јавних користи и трошкова Г. Добра за која не постоји тржиште   Ако за неко добро не постоји тржиште онда друге стратегије морају бити употребљене за процену трошкова и користи: Вредност времена Вредност живота Изгубљена зарада Вероватноћа смрти

Вредновање јавних користи и трошкова Вредност времена Често јавни пројекти доводе до уштеде времена, или (привремено или стално) до трошкова у времену: нпр: изградњом подземне железнице скраћује се време путовања у односу на вожњу аутобусом нпр: изградња моста на Ади је успорила саобраћај све до његовог завршетка; затварање Карађорђеве улице повећава време путовања

Фазе (кораци) СВА анализе Корак 1: Дефинисање политике/пројекта: Предлог реалокације ресурса Разматрање популације добитника и губитника Корак 2: Идентификација утицаја политике/пројеката: Дефинисање свих утицаја који настају применом политике/пројекта Разматрање нето утицаја

Фазе (кораци) СВА анализе Корак 3: Идентификација економски релевантних утицаја: Утицаји политике/пројекта на околину су релевантна за СВА ако Мењају корисност најмање једне особе у друштву Мењају количину и квалитет аутпута неког добра које је позитивно вредновано

Фазе (кораци) СВА анализе Корак 4: Одређивање физичког обима релевантних утицаја: Одредити физички обим трошкова и користи и када се они дешавају у времену Проценити утицај политике/пројекта на околину (животну средину) С обзиром да су процене урађене са извесним степеном неизвесности, потребно је израчунати очекивану вредност трошкова и користи

Фазе (кораци) СВА анализе Корак 5: Монетарно вредновање релевантних ефеката Сви утицаји изражени у физичким мерним јединицама треба да буду вредновани у заједничким јединицама како би били међусобно упоредиви Заједничка јединица = новац CBA аналитичар мора да Предвиди цене за пројекцију токова вредности у будућности Коригује тржишне цене тамо где постоје дисторзије Израчуна цене за она добра која немају тржишну цену

Фазе (кораци) СВА анализе Корак 6: Дисконтовање трошкова и користи Корак 7: Израчунавање нето садашње вредности: Корак 8: Анализа осетљивости: NPV тест показује релативну ефикасност пројекта при датим подацима о ценама, економским и утицајима на животну средину и дисконтној стопи, али сваки од тих података се може променити Прерачунавање NPV када се кључни параметар промени како би се открило на који од њих је NPV најосетљивија

Ограничења СВА анализе Вредновање „добара“ животне средине Комплексност екосистема Дисконтовање и дисконтна стопа Неадекватно деловање институција Одрживост

Алтернативе за СВА анализу Анализа утицаја на животну средину (Environmental impact assessment - EIA) Анализа трошковне ефикасности (Cost-effectiveness analysis CEA) Доношење одлука на основу више критеријума (Multi-criteria decision-making MCDM) Анализа односа трошкова и корисности (Cost-utility approach) Анализа односа ризика и користи (Risk-benefit approaches)

ПРИМЕР – ППОВ (ЕУ ИПА методологија) Кост-бенефит анализа - метод поређења трошкова једног пројекта са користима које се очекују од његове примене финансијска анализа економска анализа анализа осетљивости процена ризика

ПРИМЕР – Финансијска анализа заснива се на концепту дисконтовања новчаних токова систем рачуноводствених табела треба да покаже прилив и одлив новца у вези са следећим елементима: укупни инвестициони трошкови укупни оперативни трошкови и приходи финансијски принос на инвестиционе трошкове: FNPV(C) i FRR(C) извори финансирања финансијска одрживост финансијски принос на национални капитал: FNPV(K) i FRR(K)

ПРИМЕР – Структура финансијске анализе Финансијски принос на укупни капитал– FNPV (C) Укупни инвестициони трошкови Укупни оперативни трошкови и приходи Финансијска одрживост Финансијски принос на национални капитал – FNPV (K) Извори финансирања

ПРИМЕР – Инвестициони трошкови Трошкови пре отпочињања инвестирања (обука, дозволе, прелиминарне студије, лиценце) Укупни инвестициони трошкови Трошкови инвестирања земља зграде опрема ифраструктура (путеви, цевовод...)

ПРИМЕР – Инвестициони трошкови дефинисање временског хоризонта – максималан број година за који се врши предвиђање у оквиру СВА анализе за пројекте водоснабдевања – 30 година железничке инфраструктуре – 30 година изградње путева, аеродрома, лука – 25 година телекомуникација – 15 година резидуална вредност инвестиција – преостала вредност фиксних средстава након амортизације – у последњој години посматраног временског периода мора бити укључена у обрачун инвестиционих трошкова

ПРИМЕР – Оперативни трошкови Варијабилни трошкови трошкови материјала трошкови хемикалија трошкови електричне енергије трошкови сировина Фиксни трошкови трошкови радне снаге административни и режијски трошкови трошкови одржавања Трошкови амортизација не представљају ефективан одлив новца

ПРИМЕР – Приходи Главни приходи за ЈКП се заснивају на ценама и стопи наплате. Цене (тарифе) морају одговарати платежној способности становништва. Становништво такође треба да буде спремно да плати. У супротном, стопа наплате ће највероватније бити веома ниска. Повећање цена услуга ЈКП-а су прихватљива једино уколико произилазе из побољшања њиховог квалитета.

ПРИМЕР – Платежна способност корисника Способност домаћинстава у једном месту (општини) да плаћају услуге водоснабдевања и прераде отпадних вода. Анализа платежне способности се врши на основу пројекција прихода по домаћинству и има за циљ да одговори на питање колико износи максимална могућа цена (тарифа) за услуге водоснабдевања и прераде отпадних вода (у складу са принципом “загађивач плаћа”). Да би се у обзир узела економска ситуација најсиромашнијих домаћинстава, праг платежне способности за услуге водоснабдевања које обезбеђује пројекат, мора бити дефинисан у интервалу 3,0%~5,0% нето (расположиве) зараде три најнижа децила домаћинстава на основу ограничене минималне потрошње од 75 литара пер цапита дневно.

ПРИМЕР – Садашња вредност 1€ који имамо сада је вреднији од 1€ који би требало да добијемо за годину дана инфлација алтернативне могућности инвестирања временска неизвесност и ризик пре упоређивања новчаних токова који су настали у различитим годинама (временским периодима), њихова вредност у датој години се мора конвертовати на садашњу вредност, односно на вредност новца у години отпочињања пројекта – дисконтовање новчаних токова 𝑷𝑽= 𝑭𝑽 𝒏 (𝟏+𝒊) 𝒏 , FV – будућа вредност у години n, i – каматна стопа

ПРИМЕР – Садашња вредност уколико је каматна стопа 20%, колико ће износити будућа вредност 10.000€ након 3 године? 𝑭𝑽=𝟏𝟎.𝟎𝟎𝟎∗ 𝟏+𝟎,𝟐 𝟑 =𝟏𝟕.𝟐𝟖𝟎€ уколико је каматна стопа 20%, колико би требало сада да инвестирам да бих кроз 3 године добио 17.280€? колико износи садашња вредност од 17.280€ које ћу добити за 3 године? 𝑷𝑽= 𝟏𝟕.𝟐𝟖𝟎 (𝟏+𝟎,𝟐) 𝟑 =𝟏𝟎.𝟎𝟎𝟎€

ПРИМЕР – Финансијски принос на инвестиције FNPV (C) и FIRR (C) изражавају перформансе инвестиционог пројекта независно од метода или извора финансирања FNPV (C) је изражена у новчаном изразу FIRR (C) се користи како би се процениле будуће перформансе дате инвестиције у односу на друга, алтернативна могућа улагања средстава (пројекте) уколико је FIRR (C) мање од примењене дисконтне стопе (или је FNPV (C) негативно), то значи да приходи које генерише пројекат не могу да покрију трошкове и потребна су додатна финансијска средства како би он заживео (на пример, ЕУ донација)

ПРИМЕР – Извори финансирања донација ЕУ национални јавни доприноси (грантови или субвенције на државном, регионалном или локалном нивоу) национални приватни капитал (на пример, приватни капитал у оквиру ЈПП) остали извори (зајмови комерцијалних банака, ЕБРД и слично)

ПРИМЕР – Финансијска одрживост пројекта финансијска одрживост пројекта се одређује упоређивањем новчаних прилива са новчаним одливима по основу пројектне активности и узима у обзир следеће елементе укупне приходе по основу продаје добара и услуга нето готовинске приливе по основу управљања финансијским средствима (ЕУ донације, националне донације...) инвестиционе трошкове оперативне трошкове враћање зајмова (главнице и камате) порезе остале новчане одливе (дивиденде...)  

ПРИМЕР – Финансијски принос на национални капитал индикатори - FNPV (K) и FIRR (К) приликом израчунавања ових индикатора у обзир се узимају сви финансијски ресурси осим ЕУ донација (грантова) ови ресурси представљају новчане одливе (они су приливи код израчунавања финансијске одрживости), уместо инвестиционих трошкова (које смо посматрали као одливе приликом израчунавања финансијског приноса на инвестиције) у суштини, иако очекивана FIRR(C) може бити веома мала или негативна, пре свега за пројекте у јавном сектору, FIRR(K) за приватне инвеститоре или неки облик ППП би требало да буде позитивна

ПРИМЕР – Економска анализа циљ економске анализе јесте одређивање доприноса пројекта укупном економском благостању једног друштва методологија тржишне цене или званичне тарифе се конвертују у „цене у сенци“ (објективно условљене цене) које боље одражавају друштвене опортунитетне трошкове добара узимају се у обзир екстерни ефекти и врши се њихова монетизација процењени трошкови и користи су дисконтовани реалном друштвеном дисконтном стопом израчунавање економских показатеља резултата: економска нето садашња вредност (ENPV), економска стопа приноса (ERR) и однос користи-трошкови (B/C)  

ПРИМЕР – Економска анализа Директне и индиректне користи/трошкови Директни Индиректни инвестициони трошкови трошкови електричне енергије трошкови хемикалија трошкови одржавања плате запослених у режији плате запослених у производњи побољшање здравља бољи услови за риболов бољи услови за одмор и рекреацију унапређен економски потенцијал - туризам, запосленост... смањење/повећање буке повећање загађења током изградње

ПРИМЕР – Резултати финансијске и економске анализе FNPV (C) > 0 – за остваривање пројекта није потребна финансијска помоћ ЕУ FNPV (C) < 0 – за остваривање пројекта је неопходна финансијска помоћ ЕУ ENPV < 0 – за друштво је боља ситуација „без пројекта“ ENPV > 0 – друштво ће бити у бољем положају уколико се пројекат оствари

ПРИМЕР – Анализа осетљивости и ризика Анализа ризика (идентификација критичних варијабли, елиминација детерминистички зависних варијабли, анализа еластичности, избор критичних варијабли, анализа сценарија) Претпоставка расподеле вероватноће за сваку критичну варијаблу Израчунавање расподеле вероватноће за показатеље резултата анализе (обично за FNPV и ENPV) Разматрање резултата и прихватљивих нивоа ризика Разматрање начина ублажавања ризика

Пример – ППОВ – пројекција тражње

Пример – ППОВ – пројекција тарифа

Пример – ППОВ – финансијска анализа

Пример – ППОВ – финансијска анализа

Пример - ППОВ – економска анализа