Menadžment finansijskih institucija Doc.dr Mirjana Orašanin Bijeljina, 03.11.2015.

Nove usluge koje pružaju banke i konkurenti iz oblasti finansija i njihov međusobni uticaj

Usluge savremene banke Platni promet Reatail Keš menadžment Krediti Štednja Osiguranje Moderna banka Investicije Brokersko – dilerski poslovi Menadžment Nekretnina Investiciono banakrstvo

Definisanje parabankarskih i nekreditnih poslova Savremene nebankarske i nekreditne finansijske usluge koje se obavljaju samostalno kroz posebne organizacione forme nebankarskih i nekreditnih institucija, ali i u okviru banaka kao dopunski poslovi tradicionalnim bankarskim poslovima Svrha ostvarenje što većeg profita na nivou banke kao celine

Nebankarski poslovi: Poslovi osiguranja, penzionih fondova, investicionih fondova, berzanski poslovi, dilerski i brokerski poslovi, kastodi poslovi) Nekreditni poslovi: Poslovi lizinga, franšizinga, faktoringa i forfetinga „Para“ grčka reč = neka promena, preobražaj, prekoračenje, premašaj, Pojmovno parabankarski = dopunski

Parabankarski nekreditni poslovi (PNT) Definisanje u užem smislu: Savremeni nebankarski finansijski poslovi ukoliko se obavljaju kao dopunski bankarski poslovi u sklopu neke od mogućih organizacionih bankarskih struktura (poslovi osiguranja, penzionih fondova, investicionih fondova, berzanski, dilersko-brokerski, kastodi poslovi i dr.).

Definisanje u širem smislu: Obuhvataju pored parabankarskih poslova u užćem smislu i savremene nekreditne finansijske poslove ukoliko se obavljaju u sklopu neke od mogućih organizacionih bankarskih struktura (poslovi franšizinga, faktoringa, forfetinga, lizinga i dr.).

Zajednička karakteristika: - Potencijal stvaraju iz akcionarskog kapitala i sa tržišta novca (pasiva), a aktiva im je vezana za novčano tržište i sekundarno tržište kapitala

Operativno upravljanje performansama novih usluga Uticaj na upravljanje rizicima banaka Upravljanje rizicima – osnovni zadatak banaka ostvaruje se putem: 1) Menadžmenta upravljanja rizicima i 2) Neutralisanjem i tržišnim prenošenjem dela rizika putem parabankarskih i nekreditnih institucija na investitore - Transfer delova rizika putem preko PNP institucija na investitore

Putem investicionih banaka, odnosno brokersko-dilerskih društava sekjuritizacija kreditnih plasmana Putem finansijskog inženjeringa prekomponovanje elemenata rizika Putem finansijskih derivata tržišno prenošenje rizika na krajnje investitore - Trgovinom rizicima naderivatnim tržištima putem PNP, pored smanjenja rizika mogu da smanje i nivo potrebnog kapitala, što je u koleraciji sa povećanjem profitne stope na uloženi kapital

Efekti procesa sekjuritizacije: Smanjenje rizika Povećanje profitne stope na uloženi kapital Vrši se preko lanca PNP institucija: Poslovna banka svoje kreditne plasmane može da prenese u finansijske pulove. Preko svoje investicione banke vrši se primarna emisija HOV. Putem sekundarnog tržišta (njihov dilersko-brokerski deo) prelaze u posed institucionalnih investitora (van sistema banke, zbog dekoncentracije rizika “pod jednim krovom”)

Sekjuritizacija kredita putem PNP institucija

- Matrica uticaja PNP na bankarske rizike prikazuje osnovne uticaje Pojedinevrste poslova mogu dvojako da utiču na pojedine vrste rizika, zavisno u kom pravcu i u kakvim uslovima se ti poslovi obavljaju. Matrica pokazuje da PNP prvenstveno utiču na smanjenje kreditnog, kamatnog, likvidonosnog i zakonskog rizika, dok istovremeno utiču na povećanje oprativnog rizika. PNP mogu dvojako uticati na tržišni, reputacioni i državni rizik i moralni hazard, zavisno od uslova i menadžmenta tim rizicima.

Uticaj na upravljanje likvidnošću banaka Sposobnost banke da izvršava svoje obaveze o roku dospeća, odnosno da u svakom trenutku raspolažu sredstvima za izmirenje svih dospelih obaveza koje se odnose na depozite i kreditore banke. Ročna transformacija sredstava pri konverziji depozita u kredite Kratkoročni depoziti, dugoročni krediti = ročni debalans između aktive i pasive

Struktura aktive banaka: Gotovina Dati krediti i depoziti HOV Ostali plasmani Stalna imovina Struktura pasive banaka: Primljeni depoziti Primljeni krediti Ostale obaveze Kapital

Način odbrane od nelikvidnosti: Promene na strani aktive: (banke sa manjim finansijskim potencijalom) Transakcije na tržištu novca vezanim za kupoprodaju HOV i žiralnog novca, Reeskontovanje menica Povlačenje sredstava sa računa kod korespondentnih banaka Opoziv dativ kredita Povećanje kamatnih stopa i Transakcijama na tržištu kapitalavezanim za povećanje ili smanjenje stanja u investicionom portfoliu i Putem prodaje osnovnih sredstava

2) Promene na strani pasive: (banke sa većim finansijskim potencijalom) Akcije povećanja depozita i dugoročnih obaveza Izdavanja HOV Stvaranje mogućnosti većeg stepena promene ročne transformacije depozita Obaveznosti najave povlačenja depozita

Na likvidnost negativno može da utiče i: Smanjenje prihoda, Pogoršanje strukture aktive, tj. povećanje loše aktive, Povećanje nestabilnosti depozita, Koncentracija depozita na manji broj depozitara, Poremećaj usklađenosti rokova datih kredita i rokova preuzetih obaveza i dr.

Likvidnost može da bude: Trenutna ili kratkoročna nelikvidnost – usled neusklađenosti priiva i odliva gotovine zbog nemogućnosti naplate kredita u dospelim rokovima. Banka je obično reguliše promenama na strani aktive. Trajna nelikvidnost – posledica neusklađenosti ročnosti plasmana i izvora sredstava banke, dovodi do nesolventnosti banke. Za rešavanje nisu dovoljne promene na strani aktive, već i povećanje dugoročnih izvora, ili kroz povećanje obaveza ili kroz povećanje kapitala.

Za rešavanje trenutne i trajne nelikvidnosti banke mogu uspešno iskoristiti rad svojih PNP institucija: Trenutnu nelikvidnost, promenama na strani aktive putem faktoringa, forfetinga, lizinga, berzanskih i brokersko-dilerskih poslova. Trajnu nelikvidnost, intervencijama na strani pasive, upotrebom institucionalnih investitora, angažovanjem svojih osiguravajućih kompanija, penzionih i investicionih fondova, zbog njihovih stabilnih izvora finansiranja.

Međuzavisnost likvidnosti, profitabilnosti i rizika: Profitabilnost konvergira riziku, veća profitabilnost veći rizik Profitabilnost inverzno varira sa likvidnošću, povećanje likvidnosti pad dobiti, smanjenje profitabilnosti banaka Likvidnost i rizik su divergentne Uključivanje PNP pozitivno višestruko deluje na sve tri komponente

Uticaj na upravljanje solventnošću banaka Sposobnost banke da sve svoje obaveze može u celini isplatiti u jednom određenom trenutku bez gubitka po deponente i druge poverioce. Dugoročna vremenska usklađenost strukture aktive i pasive Sposobnost banke da sve dugove plati konačno Solventna banka je sposobna da svojom aktivom pokrije ukupne izvore sredstava, tj. ukupne obaveze uvećane za sopstveni kapital. Sigurnost za poverioce

Poseban značaj – kapital banke koji svojom veličinom obezbeđuje: kontinuiranu aktivnost banke, apsorpciju gubitka, ročnu transformaciju kratkoročnih izvora u dugoročne plasmane, obezbeđuje poverenje i ugled banke i pruža zdravu osnovu za ekspanziju banke.

Svi PNP koji pozitivno utiču na likvidnost, imaju pozitivan uticaj i na solventnost. Uticajem na osnovne uzročnike nesolventnosti banaka: nelikvidnost, neusklađenost ročne strukture sredstava i plasmana, gubici u poslovanju banke, neadekvatno upravljanje sredstvima banke, neusklađenost bankarske ponude i zahteva tržišta Utiče se na obezbeđenje načela solventnosti banke.

Uticaj na upravljanje profitabilnošću banaka Odnos prihoda i rashoda, ostvarenje profita kao ključnog motiva poslovanja banke. Povećanje profita utiče na povećanje dividendi akcionara banke, dalji razvoj i jačanje kapitalne osnove kroz zadržavanje dela profita, odnosno pretvaranja profita u kapital bez nove emisije akcija stvara uslove za povećanje finansijskog i kreditnog potencijala.

Finansijski potencijal = pasiva banke (izvori) Finansijski potencijal = Kreditni potencijal + Investicioni potencijal Obavezne rezerve (8% po Bazelu, min. 12% u Srbiji)

Parametri za merenje profitabilnosti: ROA (Return on assets) Neto profit / Ukupna prosečna aktiva b) ROE (Return on Equity) Neto profit / Kapital c) ROI (Return on Income) Neto profit / Ukupni prihodi

Profitabilnost zavisi od brojnih faktora: Kvalitetet menadžmenta Kvalitet aktive Ročna usklađenost aktive i pasive Ekonomija obima – troškovi poslovanja Rizičnost i obim vanbilansnih pozicija Poslovno okruženje i konkurentnost drugih banaka Strategija i politika likvidnosti

Načelna kolizija dva osnovna principa poslovanja: likvidnosti i profitabilnosti Maksimalna likvidnost minimizira prihode i profitabilnost, a Minimalna likvidnost omogućava maksimalnu profitabilnost. Ostvarivanje optimalnog odnosa profitabilnosti i likvidnosti jedan je od najtežih zadataka u upravljanju poslovnom bankom.

Uticaj na ročnu usklađenost aktive i pasive banaka - Jedan od osnovnih uslova za dugoročno uspešno funkcionisanje poslovne banke koji je usko povezan sa aspektom likvidnosti i ostvarenja potrebne profitabilnosti, kao merila uspešnosti poslovanja.

Finansijski potencijal kod većine banaka: Depoziti po viđenju i kapital. Depoziti po viđenju su kratkoročni i nesigurni izvori, dok je kapital potpuno siguran, nelimitiran i trajan izvor, ali izvor kome primarna funkcija nije da bude u ulozi izvora finansiranja, već da svojim kvalitetom obezbeđuje poslovne i operativne rizike. Domaćim bankama nedostaju izvori poput srednjeročnih i dugoročnih depozita, oročenih depozita i šptednih uloga, povoljnih i jeftinih izvora po osnovu emitovanja HOV i dr.

Banka mora da prati kreditni potencijal sa aspekta ročne strukture. Praćenje se može obezbediti putem izračunavanja prosečnih rokova korišćenja depozitnih izvora i prosečnih rokova dospeća plasmana, kao i njihove međusobne uslovljenosti. Težnja deponenata: što kratkoročnja sredstva; težnja korisnika: dugoročni krediti Rešenje: trajnija usklađenost ročne strukture aktive i pasive obezbeđenjem stabilnih dugoročnih i kvalitetnih izvora sredstava.

Dakle, rešenje usklađenosti nalazi se na strani pasive, na obezbeđenju stabilnih, dugoročnih izvora, a nosioci takvih izvora sredstava su institucionalni investitori koji svoju delatnost mogu da obavljaju i u formi PNP, osiguranja, penzionih i investicionih fondova

Uticaj na stvaranje finansijskih konglomerata Dolazi transformacionim procesima, Integrisanjem finansijskih usluga stvaraju se konglomerati finansijskih usluga koji predstavljaju firme ili grupu firmi pod zajedničkom kontrolom koje nude raznovrsne finansijske usluge van tradicionalnih granica jednog sektora. Banke, osiguravajuće kompanije, berzanske ili velike trgovačke kompanije – vlasnici i organizacioni nosioci

Pitanja za diskusiju 1. Definišite parabankarske i nekreditne poslove? 2. Koji su najznačajniji parabankarski poslovi u užem smislu? 3. Koji su najznačajniji parabankarski poslovi u širem smislu? 4. Koja je zajednička karakteristika savremenih nebankarskih finansijskih usluga? 5. Objasnite sekjuritizaciju kredita putem parabankarskih institucija? 6. Definišite uticaj na upravljanje likvidnošću banke? 7. Definišite uticaj na upravljanje solventnošću banke? 8. Definišite uticaj na upravljanje profitabilnošću? 9. Definišite ročnu usklađenost aktive i pasive banaka? 10.Definišite finansijske konglomerate?