Ognjen Mirić oktobar 2014. godine Šesti sastanak SLAP koordinatora Izvori finansiranja za opštinsku infrastrukturu Ognjen Mirić oktobar 2014. godine

Sadržaj prezentacije Opšte o međunarodnoj razvojnoj pomoći Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) Preporuke Ostali izvori međunarodne razvojne pomoći

Troškovi usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u sektoru životne sredine Voda: €5.552 miliona Otpad: €2.796 miliona Industrijsko zagađenje i buka: €1.540 miliona Zaštita prirode: €139 miliona Kvalitet vazduha i klimatske promene: €452 miliona Hemikalije i GMO: €105 miliona Ukupno: €10.584 miliona

Šta možemo da dobijemo kroz međunarodnu razvojnu pomoć Bespovratna sredstva i krediti Humanitarna i razvojna pomoć Tehnička pomoć: izrada zakona, podzakonskih akata i strategija, obuka, priprema projektne dokumentacije itd. Investicioni projekti: nabavka opreme i izvođenje radova Grant šeme: posebna sredstva namenjena civilnom društvu, lokalnim samoupravama itd. za sprovođenje njihovih projekata Budžetska pomoć: sredstva čija namena je unapred (ne)definisana i koja se dobija nakon ispunjena određenih uslova.

IPA trenutno stanje U periodu 2007-2013 Srbiji je namenjeno 1.4 milijarde evra Završeno programiranje IPA 2007-2013. U toku je realizacija programa IPA 2010-2012 i počinje se sa sprovođenjem IPA 2013. Visok nivo iskorišćenosti sredstava (oko 98%) Uspostavljen je decentralizovani sistem za upravljanje IPA sredstvima (izuzev za IPARD) Produbljena saradnja sa susedima kroz programe prekogranične saradnje Počelo je programiranje IPA 2014-2020

Teškoće u upravljanju projektima Maksimialno korišćenje, minimalan povraćaj i maksimalan efekat Teškoće Rešenje Nedovoljan administrativni kapacitet Adekvatan broj zaposlenih (u skladu sa WLA) koji su prošli odgovarajuću obuku Nepostojanje jasno definisanih prioriteta Prioritizacija (nije sve podjednako bitno) Nedostatak spremnih projekata Blagovremena priprema urbanističke i projektne dokumentacije, eksproprijacija ... Kofinansiranje i predfinansiranje Višegodišnje planiranje, sistemska rešenja za kofinansiranje i predfinansiranje Nepotrebno kompleksan strateški i institucionalni okvir Jednostavan strateški i institucionalni okvir Nedostatak ‘’kulture’’ praćenja i ocenjivanja Uvođenje praćenja, ex-ante, mid term i ex-post evaluacije kao osnove za donošenje odluka Nedovoljna koordinacija između institucija Redovna međuresorna saradnja (MoU) i bolja saradnja sa civilnim sektorom i lok. samoupravama

IPA 2014-2020 (IPA II) novine Ključne novine Objašnjenje Nema više komponenti. Uvode se prioritetne oblasti. Umesto 5 komponenti postojaće 5 prioritetnih oblasti: a) tranzicioni proces ka članstvu u EU i izgradnja kapaciteta, b) regionalni razvoj, c) zapošljavanje, socijalna politika i razvoj ljudskih resursa, d) poljoprivreda i ruralni razvoj, e) regionalna i teritorijalna saradnja. Nema više podele na države kandidate i potencijalne kandidate. Države imaju pristup svim oblicima pomoći, ali za sredstva u poljoprivredi uslov ostaje decentralizovani sistem upravljanja sredstvima. Sektorski pristup kao pravilo. Uvode se sektori. U slučaju Srbije 9 sektora. Podržavaće se projekti koji doprinose rešavanju pitanja srodnih za više resora. Postoje i horizontalne teme. Višegodišnje programiranje. Osnova za programiranje su Country Strategy Paper 2014-2020 i Sector Documents 2014-2017

IPA 2014-2020 (IPA II) novine Ključne novine Objašnjenje Dodatna sredstva u vidu nagrade. 2017. godine biće izvršena srednjoročna ocena i države koje brže napreduju u procesu evro integracija i uspešno koriste IPA sredstva mogu da dobiju dodatna sredstva. Korišćenje sektorske budžetske pomoći. Dok je u prethodnom periodu budžetska pomoć bila izuzetak, sada postaje redovan oblik korišćenja sredstava. Veća komplementarnost sa zajmovima. Fokus na jedinstvenu listu infrastrukturnih projekata i bolja saradnja u planiranju i sprovođenju projekata. Promene u institucionalnom okviru. Nema više strateškog koordinatora za IPA komponente III i IV. Nema više CAO. DG REGIO i DG EMPL nisu uključeni kao ranije. Promene terminologije MIPD → CSP; decentralised management → indirect management; project fiche → action document

IPA II ključne nedoumice Višegodišnje ili godišnje planiranje Nejasan institucionalni okvir na nivou operativnih struktura Nejasni kriterijumi za dodelu dodatnih sredstava u vidu nagrade Ukoliko bude budžetske pomoći kako će se države pripremiti za fondove EU nakon prijema u članstvo EU koji ne prepoznaju budžetsku pomoć

Kako do IPA sredstava? Višegodišnje planiranje projekata Poznavanje strateških dokumenata i pravila Prioritizacija Priprema kompleksne projektne dokumentacije Obavezno sufinansiranje projekata, u slučaju prekogranične saradnje i predfinansiranje Međuopštinska saradnja i partnerstvo sa zainteresovanim stranama Obavezna upotreba engleskog jezika

Uloga lokalne samouprave Partnerstvo sa državnim organima i donatorima Sektorske radne grupe u čijem radu učestvuje SKGO Planiranje (izrada višegodišnjih Sektorskih dokumenata) Sugestije u definisanju prioriteta preko SKGO Programiranje (izrada godišnjih Akcionih dokumenata) Preko SKGO sugestije za neophodnu tehničku pomoć, uključujući i grant šeme Konstantna izrada urbanističke i projektno tehničke dokumentacije i registracija projekata u SLAP-u

IPA višegodišnje planiranje (okvirni kalendar) Od januara god X 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Aktivnosti tokom projektnog ciklusa IDENTIFIKACIJA PRIORITETA I PROJEKATA NA OSNOVU NAD, CSP I SEKTORSKIH DOKUMENATA IZRADA PREDLOGA PROJEKATA/ACTION DOCUMENT, NJIHOVA OCENA I KONSULTACIJE SA DELEGACIJOM EK, DONATORIMA I CIVILNIM DRUŠTVOM (NAPOMENA: INFRASTRUKTURNI PROJEKTI MORAJU DA BUDU SPREMNI U FAZI IDENTIFIKACIJE. 13. 14. 15. 16. 17. 18-19 20-21 22-23 24-25 26-27 28-29 ODOBRAVANJE PROJEKATA OD STRANE EK USVAJANJE I POTPISIVANJE FINANSIJSKOG SPORAZUMA TENDERSKA PROCEDURA I UGOVARANJE (DO 12 MESECI U ZAVISNOSTI OD VRSTE UGOVORA I VISINE BUDŽETA) PROJEKTI MORAJU DA SE UGOVORE U ROKU OD 2/3 GODINE OD POTPISIVANJA FINANSIJSKOG SPORAZUMA 30-38. 39-47 48-56 57-65 REALIZACIJA PROJEKATA (DO 3 GODINE U ZAVISNOSTI OD PROJEKTA. MOGUĆE JE OGRANIČENO PRODUIŽITI PERIOD SPROVOĐENJA)

Projekti tehničke pomoći i grant šeme Osnova za identifikaciju projekata su Nacionalni prioriteti za međunarodnu pomoć 2014-2017, sa projekcijama do 2020. godine, Strateški dokument za Srbiju 2014-2020 i Izveštaj o napretku Pravac pojedinačnih projekata detaljnije je utvrđen u Sektorskim dokumentima 2014-2017, Nacionalnom planu za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU 2014-2018 (NPAA), pregovaračkim Akcionim planovima i postojećim projektima Sektorski pristup podrazumeva podršku projektima koji imaju efekte na više sektora/resora Projekti ne mogu da počnu sa realizacijom preko noći

Infrastrukturni projekti Napušta se pristup da se unapred opredeljuju IPA sredstva za infrastrukturne projekte, a da se unapred ne zna za koje („MISP pristup“) Usvojena je Metodologija za prioritizaciju i selekciju infrastruktunih projekata kao korak koji prethodi odobrenu projekata za finansiranje Nakon primene Metodologije projekti se klasifikuju u 4 kategorije: Projekat spreman za pripremu tenderske dokumentacije Projekat spreman za pripremu projektno tehničke dokumentacije Potrebno je otkloniti manje nedostatke pre pripreme projektno tehničke dokumentacije Potrebno je otkloniti veće nedostatke pre pripreme projektno tehničke dokumentacije

Metodologija za infrastrukturne projekte 1. Identifikacija potencijalnih projekata (SLAP, ministarstva, strategije) 2. Format za identifikaciju projekata (PIF) 2. Identifikacija šire liste projekata koji se pripremaju u formatu za identifikaciju projekata tzv. Project Identification Forms (PIFs) i registruju u ISDACON bazi podataka 3. Kriterijumi za procenu strateške relevantnosti 3. Procena strateške relevantnosti projekata 4. Identifikacija uže liste strateški relevantnih projekata 5. Analiza nedostataka: Obuhvat projekta (ciljevi, tip investicije, opcije) Tehnički elementi (urbanistički uslovi i projektna dokumentacija) Institucionalna spremnost (institucionalni okvir i kapacitet) Finansijski/ekonomski elementi (pokrivenost troškova/dostupnost) Elementi životne sredine i socijalne politike (procena uticaja na životnu sredinu i socijalnu politiku) 5. Upitnik za procenu nedostataka/Izveštaj o nedostacima + projektna dokumentacija daju podatke za korak 5 6. Finalna lista projekata Priprema projektno tehničke dokumentacija u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnj i EU procedurama

Kriterijumi za procenu strateške relevantnosti infrastrukturnih projekata (korak 3) Vode/otpadne vode Izgradnja i unapređenje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i proširenje sistema za prikupljanje otpadnih voda Izgradnja postrojenja za preradu vode i sistema za vodosnabdevanje Unapređenje adekvatnih nivoa zaštite od poplava Komunalni otpad Integrisano upravljanje otpadom Smanjenje negativnog uticaja otpada na životnu sredinu i zdravlje ljudi Uticaj na lokalni razvoj Uticaj na životnu sredinu i stanovništvo

Programi prekogranične saradnje Programi sa državama članicama: Mađarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska Programi sa IPA državama: BiH i Crna Gora Transnacionalni programi: Dunavski (u vezi sa Dunavskom strategijom) i Kapija Jugoistočne Evrope (u vezi sa Jadransko-jonskom strategijom) Principi: ciljevi i pravila definisana u Operativnim programima bliže se razrađuju u uputstvu za aplikante sufinansiranje i predfinansiranje primena finansijskih pravila EK; neprofitni projekti i aplikanti; teritorijalni princip. U toku je programiranje za period 2014-2020

Strateški bitne preporuke Sektorski pristup će doprineti da se broj „area based“ projekata smanji (npr. EU Progres) Nepostojanje Strategije decentralizacije ograničava planiranje međunarodne razvojne pomoći SKGO učestvuje u radu sektorskih radnih grupa za programiranje i praćenje međunarodne razvojne pomoći. Da li se glas lokalnih samouprava dovoljno čuje? Troškovi usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u sektoru životne sredine su ogromni. Ne možemo da nastavimo po principu business as usual (npr. da li je PPP rešenje za projekte izgradnji regionalnih deponija?!). U narednom periodu možemo da očekujemo da će sredstva biti usmerena na najskuplje oblasti (otpadne vode i otpad)

Preporuke za projekte tehničke pomoći Usklađivanje sa pravnim tekovinama EU i pre svega sprovođenje zakona zahteva i odgovarajući kapacitet lokalnih samouprava Pratite odgovarajuća pregovaračka poglavlja (npr. 27, 22), Akcione planove za otvaranje i zatvaranje pregovora, predviđene aktivnosti i indikatore Unapred planirajte potrebnu podršku. Aktivno učestvujte u programiranju IPA preko SKGO.

Preporuke za infrastrukturne projekte Pripremiti i usvojiti urbanističku i plansku dokumentaciju i rešavati imovinsko pravna pitanja Konstantna priprema projektno tehničke dokumentacije Da li znamo ko se bavi poslovima pripreme projektno tehničke dokumentacije na nivou lokalnih samouprava? Konstantna saradnja sa resornim ministarstvima (npr. sa ministarstvom zaduženim za poslove urbanizma i građevinarstva tokom svih faza izrade projektno tehničke dokumentacije) Izdvojiti više sredstava za urbanističku, plansku i projektno tehničku dokumentaciju U sektoru životne sredine ne postoji adekvatan institucionalni okvir za upravljanje infrastrukturnim projektima Neophodna je međuopštinska saradnja kako bi se smanjili troškovi

Preporuke za grant šeme Nemojte čekati da se poziv raspiše, pa onda krenuti u pripremu projekta Problem i njegove uzroke nećete rešiti ukoliko se planiranje i projekti zasnivaju na prilagođavanju ciljevima poziva Utvrdite nedostatke u ranim fazama pripreme projekta i utvrdite način kako da se izborite sa njima (npr. da li imate dovoljno resursa da se posvetite sprovođenju projekta (javne nabavke, izveštavanje itd.)) Očekivani rezultati se moraju ostvariti Pravila sprovođenja su stroga i zahtevna. Pripremite se ili ... Uspostavite održiva partnerstva.

(Ne)aktivni donatori Neki donatori više nisu aktivni u Srbiji (npr. Austrija, Velika Britanija) Očekuje se postepeno povlačenje bilateralnih donatora (npr. USAID se povlači 2017. godine). Što je država bliža članstvu u EU pretpostavlja se da joj treba manje donatorske pomoći. Države članice EU ne mogu da primaju donatorsku pomoć. Kao najvažniji donatori aktivni u Srbiji u narednom periodu ostaju: EU, Nemačka, Norveška, Švajcarska i Švedska, kao i međunarodne razvojne institucije (EIB, EBRD, KfW, Razvojna banka Saveta Evrope, Svetska banka). Nakon pristupanja EU fondovi EU su pet do 10 puta veći od pretpristupnih fondova

Međunarodne razvojne banke Sektori Uslovi Specifičnosti EIB Transport, energetika, zdravstvo, obrazovanje, vodoprivreda i MSP Kamatna stopa je fiksna ili varijabilna. Period otplate do 20. godina, uz grejs period od 5. godina. Pojedinačni i posredovani zajmovi (manji od 25 miliona evra i sprovode se preko komercijalnih banki). Finansira do 50% troškova projekta. Uključeni su i javni i privatni sektor. Aplikacija u vidu biznis plana. EBRD Privatizacija, MSP, infrastruktura, finansijski sektor, obnovljivi izvori energije Kamatna stopa je fiksna ili varijabilna. Period otplate do 15. godina, uz grejs period od 5. godina. Pojedinačni i posredovani zajmovi. Finansira do 50% troškova projekta. Najmanji iznos je 5 miliona evra. Aplikacija u vidu biznis plana. Razvojna banka Saveta Evrope Socijalna integracija, životna sredina, javna infrastruktura u vezi sa socijalnom integracijom. Kamatna stopa je fiksna (1,84-3,62%) ili varijabilna. Period otplate do 20. godina uz grejs period do 5. godina. Finansira do 50% troškova projekta, u određenim okolnostima 100%. Prijava u vidu kratkog opisa projekta. Izvor: Priručnik za finansiranje: uslovi za zaduživanja – međunarodne finansijske institucije i bilateralni zajmovi

Međunarodne razvojne banke Sektori Uslovi Specifičnosti KfW Energetika, vodosnabdevanje, kanalizacija, ekonomski razvoj i zapošljavanje i državna uprava. Kamatne stope su obično fiksne, ali moguće su i varijabilne. Period dospeća 12-15. godina i grejs period 3-5. godina. Nakon što se dogovori načelna podrška određenoj oblasti pripremaju se detaljne studije za pojedinačne projekte. Svetska banka Privatni sektor, učešće u rastu, životna sredina i nepogode. Kamatna stopa je fiksna (5,44 do 5,81%) ili varijabilna. Dospeće za 20. godina, uz grejs period od 7-10. godina. Investicioni zajmovi i zajmovi za razvojnu politiku. Finansira između 80-90% ukupnih troškova. Detaljna projektna aplikacija. Izvor: Priručnik za finansiranje: uslovi za zaduživanja – međunarodne finansijske institucije i bilateralni zajmovi

Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) Poseban donatorski fond namenjen za podršku sprovođenju zajmova Osnivači i donatori su EU i većina država članica EU i Norveška Bespovratna sredstva se odobravaju za izradu projektne dokumentacije, podršku u radu PIU, nadzor ili u izuzetnim okolnostima kao investicioni grant Prioritetni sektori za WBIF: saobraćaj, energetika, životna sredina i socijalna infrastruktura Predlozi projekata se dostavljaju dva puta godišnje preko Kancelarije za evropske integracije koja daje prethodnu saglasnost za projekat. Trenutno se razmatra kako će WBIF funkcionisati u novom budžetskom periodu 2014-2020

Nemačka Godišnja pomoć do 200 miliona evra (80% meki krediti, 20% grantovi). Nemačka daje i 25% ukupnog IPA budžeta. Sektori podrške: energetika, životna sredina, reforma javne uprave i ekonomski razvoj (privatni sektor, obrazovanje, mladi). Vrsta podrške: tehnička pomoć (npr. projekat IMPACT) i investicioni projekti (KfW programi u oblasti voda) Planiranje: godišnje u dve faze. U prvoj polovini kalendarske godine organizuju se zvanične konsultacije sa Ministarstvom za ekonomsku saradnju i razvoj, a u drugoj polovini kalendarske godine i zvanični pregovori. Ne postoji konkurs za dostavljanje projekata. Projekti su višegodišnji i uglavnom nastavak postojećih. Sprovođenje: GIZ grant sredstava i KfW meke kredite Trenutno se priprema nova strategija za Srbiju.

Norveška Godišnja pomoć oko 10 miliona evra. Sredstva se realizuju kroz podršku državnim organima i program namenjen civilnom društvu Sektori podrške: vladavina prava, reforma javne uprave, konkurentnost, energetska efikasnost, životna sredina i klimatske promene Vrsta podrške: tehnička pomoć (npr. podrška Agenciji za ZŽS u monitoringu tokova otpada), ali su mogući i investicioni projekti i grant šeme Planiranje: godišnji poziv Kancelarije za evropske integracije nadležnim ministarstvima (i drugim državnim organima) da dostave predloge projekata. Konsultacije i odluka uz saglasnost sa Ministarstvo spoljnih poslova Norveške Sprovođenje: ministarstva i drugi državni organi u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama RS

Švajcarska Usvojena nova strategija za Srbiju za period 2014-2017 Godišnja pomoć: oko 20 miliona švajcarskih franaka Sektori podrške: javna uprava, ekonomski razvoj, energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije Vrste podrške:tehnička pomoć, ali su mogući i investicioni projekti (npr. EU Progres) Planiranje: razvojne agencije SDC i SECO u saradnji sa resornim ministarstvima i drugim državnim organima Sprovođenje projekata: razvojne agencije SDC i SECO u skladu sa sopstvenim procedurama

Švedska Sektori podrške: ekonomske reforme, reforma državne uprave i reforma pravosuđa, zaštita životne sredine i klimatske promene Godišnja pomoć oko 12 miliona evra Vrsta podrške: tehnička pomoć (npr. podrška u pregovorima u vezi sa poglavljem 27), ali su mogući i investicioni projekti (npr. regionalna deponija Duboko) Planiranje: SIDA u konsultacijama sa Kancelarijom za evropske integracije i resornim ministarstvima i drugim državnim organima Sprovođenje: SIDA

Japan Sektori podrške: ekonomske reforme, zdravstvo, obrazovanje i zaštita životne sredine Godišnja pomoć: 2 miliona evra bespovratnih sredstava Vrsta podrške: tehnička pomoć (npr. pojedinačni eksperti) i investicioni projekti, bespovratna sredstva (npr. nabavka opreme japanske proizvodnje) ili meki krediti (izvođenje radova) Planiranje: Vlada Japana obaveštava MSP da Srbija može da se prijavi za određenu vrstu pomoći. MSP obaveštava Kancelariju za evropske integracije. Kancelarija pokreće proces programiranja. Projekti se dostavljaju Kancelariji koja ih preko MSP dostavlja ambasadi Japana. Sprovođenje: ambasada ili razvojna agencija JICA

Preporuke Međunarodne finansijske institucije (MFI) i bilateralni donatori imaju svoje strategije i procedure koje se međusobno razlikuju. Programiranje i sprovođenje razvojne pomoći bilateralnih donatora i MFI nije jednoobrazno regulisano kao programiranje IPA zbog različitih procedura koje se primenjuju. MFI i bilateralni donatori „vole“ komplementarnost sa IPA projektima. Na opštinama je da definišu jasne (prioritizovane) potrebe i uvek imaju spremne predloge projekata, tehničke specifikacije za nabavku opreme, projektno tehničku dokumentaciju za infrastrukturne projekte. U fazi programiranja glavni partneri su Kancelarija za evropske integracije, Ministarstvo finansija i resorna ministarstva.

HVALA NA PAŽNJI