Начела уредног билансирања Др Ката Шкарић Јовановић

Задаци начела Правила чија примена треба да обезбеди добијање разумљивих, позданих и упоредивих финансијских извештаја који садрже све важне информације потребне за доношење пословних одлука од стране корисника.

Ко формулише начела? Највећи број начела је формулисан у претходној, вековима дугој, пракси рачуноводства и финансијског извештавања. Данас значајан утицај на формирање начела и њихову примену имају: 1. Међународни одбор за стандарде финансијског извештавања, (IASB) 2. Међународна организација комисија за хартије од вредности (IOSCO)

3. Амерички Одбор за рачуноводствено финансијске стандарде (Financial accounting Standard Board/ FASB) 4. Међународна организација професионалних организација рачуновођа (IFAC) 5. Европска Унија преко својих тела, Комисијe и Савета ЕУ

Меморандум о споразумевању закључен између IASB и FASB-a, о стварању јединственог сета међународних стандарда финансијског извештавања. Утицај финансијске кризе на финансијско извештавање

Која начела обезбеђују формалну и материјалну уредност годишњег обрачуна? 1. начело јасности 2. начело истинитости 3. начело идентитета 4. начело континуитета 5. начело опрезности 6. начело меродавности

Која начела обезбеђују формалну и материјалну уредност годишњег обрачуна? 7.начело појединачног вредновања 8. начело сталности пословања 9. начело реализације 10. начело импаритета 11. Начело разграничења према предмету и времену Наведена начела су заснована на концепту историјског трошка

Која начела обезбеђују формалну и материјалну уредност годишњег обрачуна? Поред концепта историјског трошка данас се при састављању финансијских извештаја користи и концепт фер вредности. Шта је фер вредност? Тако да је нормативна основа на којој се извештава “мешовита”.

Начело јасности Захтев да годишњи обрачун буде састављен тако да буде разумљив корисницима. Односи се на формалну уредност годишњег обрачуна Забрањује исказивање тачних чињеница на непрегледан, нејасан, начин.

Адекватно расчлањавање Примена адекватног расчлањавања и бруто принципа је у функцији презентирања јасног обрачуна. Адекватно расчлањавање: - према пословним циљевима а не према објективним својствима; - према природним врстама, према правној повезаности и специфичним ризицима; - степен расчлањавања треба да уважава потребе корисника за информацијама

Адекватно обележавање и бруто принцип Из назива се мора недвосмислено докучити садржина позиције Бруто принцип Забрана салдирања различитих позиција Пружање потпуних информација о деловима имовине и капитала применом индиректног отписивања.

Пример: Адекватно расчлањавање активе биланса стања: 1. подвојити пословну и непословну имовину 2. у оквиру пословне имовине подвојити сталну и обртну имовину 3. сталну имовину расчланити на нематеријална, материјалнa и финансијска улагања 4. обртну имовину расчланити на залихе потраживања и готовину. Даља расчлањавања вршити сагласно потребама корисника.

Пример за бруто принцип: 1. Приходи од продаје 10.000 - Расходи изазвани продајом 8.000 Резултат продаје 2.000 Нето принцип: Резултат по основу продаје 2.000

Пример за бруто принцип: 2. Набавна вредност основних средстава - Отписана вредност основних средстава Садашња вредност основних средстава Нето принцип:

Из приниципа јасности изведен је принцип појединачног вредновања. Напомена: захтев за поштовањем принципа јасности односи се на све делове годишњег обрачуна и на извештај о пословању.

Provera razumevanja materije Utvrdite koji od navedenih naziva računa (bilansnih pozicija) nije jasan: a) potraživanja od kupaca i mjenična potraživanja b) sitan inventar c) roba na zalihama d) dobavljači

Preduzeće ima obaveze prema preduzeću „Martel“ od 2000 i potraživanje prema preduzeću „Prima“ u visini od 2100. U svom bilansu stanja – Izveštaju o finansijskom položaju ova potraživanja i obaveze će prezentirati: a) kao potraživanje od 100 b) kao obavezu od 2000 i potraživanje od 2100 Obrazložite odabrani odgovor.

Принцип истинитости Истина је етичка категорија Замена термина истина термином тачност Тачност годишњег обрачуна се утврђује у односу на циљеве састављања финансијских извештаја. Тачан је финансијски извештај при чијој изради није било самовоље састављача.

Принцип истинитости Да би био тачан редовни годишњи обрачун мора садржати: 1. Само последице пословних догађаја који су стварно настали; 2. Чињенице које су презентиране морају бити процењене у складу са начелима; Обрачун не сме садржати позиције и износе који су последица фиктивних пословних догађаја.

Provera znanja Zbog čega je važno da finansijski izveštaji budu tačni? U odnosu na šta se proverava tačnost finansijskih izveštaja? Pod kojim uslovima se finansijski izveštaji mogu smatrati tačnim? Koje od načela je izvedeno iz načela tačnosti? Zašto se za finansijske izveštaje ne može reći da su tačni?

Provera znanja Koja pretpostavka tačnosti nije ispunjena ako preduzeće zalihe robe vrednuje po prodajnim cenama: a) potpunosti b) neuključivanja fiktivnih pozicija c) vrednovanja u skladu sa načelima urednog bilansiranja

Provera znanja Koja pretpostavka tačnosti nije ispunjena ako preduzeće zalihe robe vrednuje po prodajnim cenama: a) potpunosti b) neuključivanja fiktivnih pozicija c) vrednovanja u skladu sa načelima urednog bilansiranja

Provera znanja Preduzeće je uključilo u finansijske izveštaje tekuće godine zalihe robe koju su poslate kupcima ali ih kupci još nisu primili. Ovim postupkom je: a) prekršeno načelo jasnosti b) prekršeno načelo istinitosti c) nije prekršeno ni jedno od navedenih načela

Начело билансног идентитета Захтев за апсолутном једнакошћу закључног биланса једног периода са билансом отварања периoда који му непосредно следи.

Који су циљеви овог начела? 1. Обезбеђење поштовања начела потпуности Испуштања било ког имовинског предмета или обавезе, промена садржине неке позиције, довело би до повреде начела потпуности. Овим би били угрожени интереси поверилаца и инвеститора.

2. Онемогућавање манипулација при обрачуну периодичног резултата. Промена стања на почетку године води промени резултата на крају године. Повећање вредности имовине, води исказивању нижег резултата на крају године. Испуштање неке од позиција, или уношење позиција са нижим износом, води исказивању вишег резулата на крају године.

Пример: Повећа ли се вредност опреме на почетку године са 10.000.- на 12.000.- под претпоставком да се се примењује стопа отписа од 20%, тада ће трошкови отписа у текућој години износити 2400, што је за 400 више од отписа који би био утврђен да ове промене није било. Исказани добитак ће за толико бити нижи.

Како се закључни биланс добија закључком рачуна главне књиге преко рачуна изравнања, овај захтева се своди на једнакост рачуна изравнања претходне и рачуна отварања текуће године, али са супротним знаком. Рачун отварања треба да буде инверзна слика рачуна изравнања.

Рачун изравнања н Рачун отварања н+1 Актива Пасива Пасива Актива

Да ли је допуштено напуштање примене овог начела? У само два случаја допуштено је неприменити начело билансног идентитета. 1. новчана реформа 2. захтев ревизора за исправкама годишњег обрачуна.

Provera znanja Koji zahtjev se nalazi u osnovi ovog načela? 2. Zaštiti čijih interesa je namijenjena primjena ovog načela? 3. U kakvom se odnosu ako je poštovano ovo načelo nalaze račun izravnanja prethodne i račun otvaranja tekuće godine? 4. Kakve posledice po rezultat tekuće godine bi nastale ako bi na početku godine imovina bila vrednovana niže u odnosu na kraj prethodne godine? 5. U kojim situacijama je dopušteno odstupanje od ovog načela?

Preduzeće je na početku godine iz evidencije izostavilo mašinu čija je nabavna vrednost 100.000 , otpisana vrednost 80.000, ali je nastavilo sa njenim korišćenjem. Preostali vek trajanja mašine je jedna godina. Zbog ovoga finansijski rezultat preduzeća će u narednoj godini biti: a) viši za 20.000 b) viši za 80.000 v) niži za 20.000 d) ostaće nepromenjen

Na početku godine su zalihe robe bile vrednovane sa 120 Na početku godine su zalihe robe bile vrednovane sa 120.000, u početnom bilansu one su iskazane sa 130.000, jer je tržišna vrednost zaliha povećana. Ovaj postupak je: a) dopušten i imaće za posledicu iskazivanje višeg rezultata b) nije dopušten jer bi imao za posledicu iskazivanje nižeg rezultata v) dopušten i imaće za posledicu iskazivanje nižeg rezulata d) nije dopušten jer bi imao za posledicu iskazivanje višeg rezultata

Kršenje načela bilansnog identiteta osim u tačno određenim situacijama ima a posledicu: a) iskazivanje u tekućoj godini netačnog rezulatata i netačne imovine b) iskazivanje netačne imovine i tačnog rezultata v) ne utiče ni na imovinu ni na rezultat

Начело континуитета Основа за формулисање овог правила налази се у динамичком схватању циља биланса. Према динамичкој теорији утврђивање периодичног резултата као основе за утврђивање успеха управе и основе за полагање рачуна је примарни циљ билансирања.

Шта је захтев који се налази у основи овог начела? Шта је захтев који се налази у основи овог начела? Утврђивање резултата који је упоредив у времену.

Шта је циљ? Да се путем упоређења финансијског и приносног положаја предузећа може проценити развој предузећа. Питање: да ли упоредив резултат омогућава и упоредив финансијски положај?

Примена начела сталности треба да спречи да се без нарочитог повода врши промена начина презентације и процењивања при састављању финансијских извештаја.

За разлику од начела билансног идентитета које захтева једнакост закључног биланса једне и почетног биланса наредне пословне године, начело сталности захтева једнакост закључних биланса низа узастопних година.

Упоредивост претпоставља: 1. Упоредивост форме 2. Упоредивост садржине

Шта подразумева формални континуитет? 1. једнакост расчлањавања, 2. немењање садржине, 3. непромењен начин отписивања, 4. немењање дана биланса

Шта значи једнакост расчлањавања? 1. Непромењивост редоследа билансних позиција у финансијским извештајима; 2. Непромењивост назива билансних позиција;

Немењање садржине 1. Непромењивост садржине билансних позиција; - не вршити спајање појединих делова позиција; - не вршити раздвајање појединих делова позиција; - премештање позиција, или њихових делова у друге позиције;

Непромењен начин отписивања Не прелазити са индиректног на директно отписивање или обрнуто. Тиме се не утиче на висину исказане вредности имовине, али се утиче на упоредивост података.

Немењање дана биланса Захтеви се могу јавити код предузећа са пословањем које има изразити сезонски карактер.

Када се дозвољава одступање од захтева за формалним континуитетом Само ако се промена може правдати економским или правним разлозима. Који су економски разлози: - промена производног програма, - промена делатности у целини. Који су правни разлози: - промена правне форме, - промена величине услед фузије, на пример.

Материјални континуитет Обезбеђује се применом истих правила процењивања у низу узастопних обрачунских периода. Реализује се кроз: - сталност процењивања, - сталност вредности.

Сталност процењивања Коришћење истих правила процењивања: - метода отписивања сталне имовине; - утврђивања цене коштања за готове производе и недовршену производњу; - отписивања потраживања

Није допустиво мењати примењиване методе са намером да се утиче на висину исказаног резултата.

Прелазак са примене методе просечне цене на ФИФО методу у инфлаторним условима могао би имати за последицу избегавање исказивања губитка. Таква промена методе је супротна не само начелу сталности, већ и циљу финансијског извештавања.

Само промена околности у којима предузеће ради може оправдати промену методе процењивања. Обавезно се морају навести разлози промене и квантификовати ефекти примене нове методе на висину резултата и на вредност имовине.

Сталност вредности Захтев да једном утврђене вредности у билансу су меродавне за касније билансе. Овај захтев се примењује само ако се финансијски извештаји базирају на начелу историјског трошка, односно на позиције које се билансу процењују по историјском трошку.

Сталност вредности Циљ овог захтева је онемогућавање својевољног уобличавања периодичног резултата. Према начелу неограничене повезаности вредности допуштено је ванредно отписивање имовине и повећање обавеза, али није допуштено да се по евентуалном престанку околности које су изазвале отписивање, односно приписивање обавезама њихова вредност смањи.

Питање: Како би се кршењем овог захтева могло манипулисати обрачунатим резултатом? Које би последице изазвала могућност поновног отписивања већ отписаног основног средства?

Начело ограничене повезаности вредности Начело ограничене повезаности вредности допушта повећање вредности активе, односно смањење висине обавеза ако нестану разлози који су условили отпис, односно повећање вредности обавеза.

Највиши износ до кога се може повећати вредност активе је она коју би она имала да ванредог отписивања ни било није. Најнижа вредност на коју се може свести обавеза је њена набавна вредност.

Provera razumevanja 1. Kada je dopušteno odustati od primene odabrane metode vrednovanja? 2. Načelo stalnost vrednosti zahteva ___________________________________ _____________________. Ono je merodavno u konceptu __________________ _________________________________________________________. 3. Načelo ograničene povezanosti vrednosti ________________pripisivanje vrednosti otpisanih u prethodnim vanrednim otpisima, do ____________ _________________________________________________________________.  

Provera razumevanja Пример: На дан 30. 09. 2013. вредност залиха готових производа је због пада тржишних цена са 10.000.- смањена отписивањем на 7000.- На дан 31.12. 2013. пошто су тржишне цене повећане извршено је повећање вредности залиха на 9000.- Готови производи су 31.1. 2014. продати за 10.000.-

Provera razumevanja Шта су последице присивања: Да није било приписивања на дан 31. 1. био би исказан добитак од продаје у висини од 4.000.- који би у тој години био опорезован, а у претходној години би био по основу отписивања исказан губитак од 3000.- Приписивањем добит је подељена: на 2000.- добити у 2012. и 2000 добити у 2013.- Добит од 2000.- у 2012. години је заправо смањење отписом признатог губитка од 3000.-

Provera razumevanja Основно средство чија је набавна вредност 30.000, процењени век трајања је 6 година, отписује се линеарно. По истеку 2. године, због пада тражње за производима који се израђују на датом средству извршено је ванредно отписивање у висини од 2000. На крају четврте године престали су да постоје разлози за ванредно отписивање. За колико треба повећати вредност средства, ако није било промене века трајања основног средства.

Provera razumevanja Обрачун: 30000/6=5000 годишња амортизација Садашња вредност на крају 2. године 30000 – 10000=20000 Ванредни отпис 2.000 Отписи након друге године 18000/4=4500 Отписано за трећу и четврту годину 4500х2=9000 Неотписана вредност на крају четврте године 9000 Износ који треба приписати: Садашња вредност да ванредног отписа није било на крају четврте године 10.000, а књиговодствена вредност износи 9000 Приписати износ од 1000

Provera razumevanja Preduzeće „Biser“ je kroz proces pripajanja promenilo veličinu i prešlo iz srednjeg u veliko preduzeće. Ova činjenica: a) ne utiče na uporedivost njegovih finansijskih izveštaja b) narušava formalnu uporedivost c) narušava materijalnu uporedivost  

Provera razumevanja Preduzeće „Obnova“ je odlučilo da procenjivanje svojih zaliha u buduće vrednuje umesto po FIFO metodi primenom metode prosečne cene, jer je ocenjeno da ta metoda obezbeđuje pouzdanije informacije o neto imovini i rezultatu. Ovaj postupak : a) je neutralan po uporedivodst finansijskih izveštaja b) narušava formalnu uporedivost finansijskih izveštaja c) narušava materijalnu uporedivost finansijskih izveštaja d) narušava formalnu i materijalnu uporedivost finansijskih izveštaja

Provera razumevanja Preduzeće „Omorika“ je promenilo pravnu formu tako što je prešlo iz društva sa ograničenom odgovornošću u akcionarsko društvo. Ova promena je: a) neutralna po njegov Izveštaj o finansijskom položaju b) promenila sadržinu aktive u Izveštaju o finansijskom položaju v) promenila sadržinu pasive u Izveštaju o finansijskom položaju g) promenila sadržinu aktive i pasive u Izveštaju o finansijskom položaju  

Preduzeće „Drina“ je zbog pada tražnje za proizvodima otpisalo vanredno mašinu čija je nabavna vrednost bila 500.000, otpisana vrednost 300.000 za dodatnih 40.000, a godišnji otpisi su iznosili 50.000. Preostali vek trajanja je 4 godine. Posle dve godine prestali su da postoje razlozi za vanredni otpis. Za koji iznos se može povećati vrednost ove mašine u skladu sa načelom ograničene povezanosti vrednosti za: a) 100.000 b) 40.000 g) 20.000 d) 50.000

НАЧЕЛО ОПРЕЗНОСТИ Писане препоруке о опорезном билансирању потичу из 17. века. Заштита поверилаца Онемогућавање прецењивања нето имовине Подцењивањем активе Подцењивањем обавеза

За опрезно одмеравање висине нето имовине је од интереса и за инвеститоре и за управу предузећа. Принцип ниже вредности Принцип више вредности

Принцип ниже вредности Строги принцип ниже вредности За обртну имовину Ублажени принцип ниже вредности

Принцип највише вредности Строги принцип више вредности

Онемогућавање прецењивања резултата: Принцип реализације Принцип импраритета

Принцип реализације Када се резултат сматра реализованим? По којој се вредности процењују имовински предмети до тренутка реализације? Да ли једнако захтев за реализацијом важи и за добитке и за губитке?

Суштина принципа реализације: - да се онемогући исказивање резултата који нису реализовани и то тако што ће одредити објективно тренутак када је дошло до реализације. Важно: избор тренутка реализације не сме бити препуштен самовољи састављача финансијских извештаја.

У том смислу би се начело реализације могло схватити као начело које даје одговор на питање да ли приход и тиме резултат припада или не датом обрачунском периоду.

Принцип импаритета: Када важи принцип импаритета? Када се исказују губици? Које вредности имовинских предмета одговарају принципу импаритета?

Примена принципа импаритета је има за циљ да ослободи будуће обрачунске периоде губитака који су условљени одлукама донетим у текућем, односно претходним обрачунским периодима. Недовршеност пословних операција на дан билансираса намеће потребу предвиђања њихових исхода у будућности.

Pitanja za proveru znanja: 1. Koji zahtev se nalazi u osnovi ovog načela? 2. Kada je ovo načelo formulisano? 3. U kom konceptu vrednovanja je ono primenjivo? 4. Na koje oblike aktive se prvobitno odnosio i zašto? 5. Kako se primenom ovog načela obezbeđuje oprezno odmeravanje neto imovine? 6. Koja je gornja granica za vrednovanje aktive i kada se od nje mora odustati?

Koja je donja granica za vrednovanje obaveza i kada se od nje mora odustati? Primena kojih iz principa oprezosti izvedenih načela treba da onemogući iskazivanje precenjenog rezultata? Koji zahtev se nalazi u osnovi principa realizacije? Šta zahteva načelo impariteta? U kakvom se medjusobnom odnosu nalaze ova dva načela?  

Knjigovodstvena vrednost zaliha robe koje se vode po veleprodajnim cenama na dan 31.12. u preduzeću „Promet“ je 120.000, a razlika u ceni koja se odnosi na ovu robu iznosi 30.000 . Na dan izveštavanja tržišna vrednost ove robe iznosi 92.000. Po kojoj vrednosti će biti iskazane zalihe ove robe na dan izveštavanja u Izveštaju o finansijskom položaju?  

Preduzeće „Usora“ ima obavezu čija je knjigovodstvena vrednost na dan 31.12. iznosi 100.000. Izmirenje ove obaveze zahteva isplatu 101.000. Rast obaveze je posledica nastalih zateznih kamata. Po kojoj vrednosti će ova obaveza biti bilansirana i koje pravilo treba primeniti pri tome?

Preduzeće „Oskar“poseduje robu čija je knjigovodstvena vrednost 12.000. Na dan bilansiranja prodajna vrednost ove robe je 15.000. Koje načelo treba primeniti pri određivanju vrednosti ove robe za bilansiranje i sa kojom vrednošću je u skladu sa tim pravilom je treba bilansirati.

Potraživanje koje poseduje preduzeće „Alma“ iznosi 29. 000 Potraživanje koje poseduje preduzeće „Alma“ iznosi 29.000 . Pad boniteta dužnika je razlog zbog koga se očekuje da će naplaćeni iznos iznositi 25.000. Koje načelo treba primeniti pri bilansiranju i sa kojom vrednošću ovo potraživanje treba iskazati u bilansu uspeha?

Preduzeće „Eksport“, je 30. 9 Preduzeće „Eksport“, je 30.9. otpisalo zbog pada tržišne vrednosti svoje zalihe robe sa 50.000 na 40.000. Na dan 31. 12. tržina vrednost ovih zaliha iznosi 42.000. Po kojoj vrednosti treba iskazati u Izveštaju o finansijskom položaju ove zalihe: a) po 40.000 ako se poštuje načelo neograničene povezanosti vrednosti b) po 40.000 ako se poštuje načelo ograničene povezanosti vrednosti v) po 42.000 ako se poštuje načelo ograničene povezanosti vrednosti d) po prvobitnoj vrednosti od 50.000 jer je očigledno tražnja počela da raste.

Начело меродавности За разлику од осталих начела уредног билансирања ово начело није везано за израду пословног биланса.

Потреба за његовим изучавањем јавља се због околности да ПОСЛОВНИ биланс представља основу за израду пореског биланса те са се због тзв. обрнуте меродавности догађа да правила за процењивање меродавна за порески биланс буду примењивана и при изради пословног биланса.

Пословни биланс је основа за израду пореског биланса, али између њих постоје разлике. Разлике су условљене различитим циљевима ових биланса. Разлике у циљевима воде разликама у правилима за билансирање и процењивање.

1. Правила која се примењују при изради пословног биланса имају за циљ да омогуће утврђивање расподељивог резултата. 2. У пореским прописима налазе се правила чија примена треба да допринесе утврђивању опорезивог резултата.

Да би се захтеви начела реализовали треба уважавати следећа правила: 1. обавеза билансирања (активирања или пасивирања) која важи за пословни важи и за порески биланс; 2. забрана билансирања у пословном билансу важи и за порески биланс; 3. право избора које важи у пословном може бити сужено или укинуто у пореском билансу

На пример, право избора да се залихе могу процењивати применом просечне цене или цене прве набавке које постоји у прописима за пословне билансе може бити укинуто у пореским прописима, тако да се за обрачун залиха и трошкова насталих њиховим диспонирањем може користити само просечна набавна цена.

Билансирање и процењивање позиција за које нису предвиђени посебни порески прописи прихватају се у пореском билансу износи утврђени сагласно правилима за састављање пословног биланса. То значи да у случају да порески прописи садрже права избора, она ће бити коришћена на исти начин у пореском и у пословном билансу.

Када постоји могућност права избора и у пореском и у пословном билансу ствара се могућност појаве обрнуте меродавности тј. меродавности пореског за пословни биланс. Постојање нефискалних циљева које држава жели да реализује путем пореске политике наводи државу да пореским обвезницима нуди пореске олакшице.

Коришћење пореских олакшица држава условљава између осталог одређеним начином билансирања и процењивања. На пример: Држава ће прихватити у пореском билансу резервисања за пензије само ако је такво резервисање унето и у пословни биланс.

Држава ће прихватити примену дегресивног отписивања, или чак потпуног отписивања имовине, која је уложена у погранична подручја, само ако се и у пословном билансу та имовина процењује на исти начин.

Начело појединачног вредновања Захтев да се имовински предмети, права, и обавезе обухватају и процењују појединачно. Ово начело се примењује не само на билансирање већ и на инвентарисање.

Циљ овог захтева је да се преко појединачног процењивања обезбеди реализација захтева који проистичу из начела реализације и начела импаритета. – нема вредновања изнад износа који је уложен за стицање имовине, и нема вредновања обавеза испод износа који је примљен од повериоца.

- утврђивање губитака садржаних у вредности имовине или обавеза било би немогуће ако не би била позната њихова појединачна вредност.

Питања за проверу знања: 1.Koji zahtev se nalazi u osnovi ovog načela? 2. Zbog čega je potrebno da elementi finansijskih izveštaja budu vrednovani pojedinačno? 3. Da li i pod kojim uslovima se od ovog zahteva može odstupiti? 4. Iz kog načela je izvedeno načelo pojedinačnog vrednovanja? 5. U kakvoj su medjusobnoj vezi načelo pojedinačnog vrednovanja i iskazivanje imovine, obaveza, kapitala, prihoda i rashoda u finansijskim izveštajima.

Preduzeće „Ozren“ poseduje tri motorna vozila: kamion nosivosti 5 t marke „Mercedes“ čija je vrednost 50.000 , kamionet marke „Pežo“ čija je vrednost 10.000 i putnički automobil marke „Škoda Oktavia“ čija je vrednost 18.000 . Preduzeće je iskazalo u Izveštaju o finansijskom položaju (bilansu stanja) ova vozila u jednoj bilansnoj poziciji čija je vrednost 78.000 KM. Da li je ovim prekršeno načelo pojedinačnog vrednovanja.? Objasnite odgovor.

Начело континуитета пословања Going concern Princip Потиче са англо саксонског подручја У европску праксу и нормативну основу уведен Четвртом директивом. У Концептуалном оквиру Међународних рачуноводствених стандарда се означава као једна од две претпоставке на којима почива финансијско извештавање, на које се МРС односе.

Захтев – при изради финансијских извештаја мора постојати уверење да предузеће о чијим је извештајима реч наставља са радом. Да ли предузеће послује на бази принципа континуитета или не зависи од тога - да ли је основано за једнократан подухват или за циљем да континуирано ради и - ако је основано с циљем да континуирано ради да ли су испуњени услови за рад предузећа у будућности.

У првом случају предузеће је основано за једнократан пословни подухват одоговор је јасан. Оно не послује на бази начела континуитета. У другом случају предузеће је основано с намером да послује континуирано на дан биланса мора бити процењено да ли су испуњене претпоставке за наставак рада.

Састављач финансијских извештаја је дужан да у белешке унесе претпоставку о континуитету рада, а то значи да он претпоставља да у наредних годину дана предузеће неће престати са радом.

Koје индиције могу указивати да претпоставка о наставку пословања није испуњена? Под којим условима упркос тим индицијама се финансијски извештаји могу саставити као да је претпоставка о наставку пословања испуњена.

Од испуњености ове претпоставке зависе правила билансирања и вредновања. Неке од позиција које се могу активирати ако предузеће наставља са радом губе способност активирања ако та претпоставка није испуњена, на пример, пословна вредност.

Набавна вредност и цена коштања, постају неподобне као мерило вредности имовине. Вредновање имовине се у предузећима која престају да раде врши у висини њеног уновчења.

Међународни стандарди финансијског извештавања нису намењени за састављање финансијских извештаја предузећа која престају са пословањењем.

Начело реализације Дефинише услове под којима је допуштено признавање добитака и губитака. Процес реализације Тренутак реализације

Циљ начела је: - да се догађај набавке и производње учини неутралним по висину резултата и - да се утврди тренутак реализације.

У књиговодственом смислу акт реализације се у предузећу исказује као: 1. Испорука производа и услуга, који су до тог тренутка чинили залихе или вредност уложених фактора производње и 2. Стицање против вредности за учињену испоруку сагласно уговору склопљеном са купцем.

Вредност испоручених производа, услуга, робе обрачуната у висини трошкова учињених ради њиховог стицања /цена коштања или набавне вредности/ се у књиговодству обухвата као расход, а вредност примљена о купца, обрачуната по продајној цени као приход.

Обухватањем расхода се врши раздвајање поизведених учинака или набављене робе на део који остаје на залихама и део који се повезује са приходима од продаје.

Допринос успеху предузећа (резултат продаје) може бити одређен као разлика: - између продајне цене једнице производа и просечне цене коштања; - између продајне цене јединице и цене коштања која обухвата варијабилне трошкове

Остварење прихода и тиме резултата везује се за реализацију. За утврђивање термина реализације релеватно је економско, а не правно становиште.

Термин реализације је конвенција, чија се сврсисиходност процењује са аспекта обрачуна резултата и одржања капитала, пре свега.

Приходи од продаје За приходе од продаје начин на који се продаја врши има значајан утицај на избор тренутка реализације.

Приходи од продаје Продаја за готово Приход се признаје у тренутку размене добара (роба,услуга, производа) за новац. Могућност да се јаве приговори на квалитет робе, дате гаранције и други ризици, не утичу на признавање прихода, али могу да утичу на њихову висину.

Продаје на кредит Приход се признаје када купац прихвати испоруку и фактуру. Фактура није довољна да би се приход признао мора бити праћена испоруком. Формална, временска и материјална уредност фактуре је услов за признавање прихода.

Признавањем прихода на основу испоруке фактуре прихваћене од стране купца продаја као догађај је раздвојена на догађај реализације и догађај плаћања, коме овде претходи настанак потраживања.

Потраживања представљају самостално средство и ризици наплате се узимају у обзир преко отписа или резервисања.

У билансу успеха се појављују приходи који ће бити праћени наплатама. Приход од продаје– ненаплативи део потраживања /расходи/ = наплаћени приходи

Пример: продато је на кредит робе за 10. 000. -,током године Пример: продато је на кредит робе за 10.000.-,током године. На крају године процена је да неће од потраживања бити наплаћено 500, и формирана је испрaвка вредности и признат расход. У билансу успеха приходи од продаје – расходи због ненаплаћених потраживања= 9500 толики ће бити прилив готовине.

Авансно плаћање Продаја уз услов плаћања унапред Плаћање је чист догађај финансирања

Приход се признаје у тренутку испоруке, јер тада својина и ризици над добрима прелазе са продавца на купца. Преласком својине стичу се услови да продавац призна расходе и приходе.

Приходи од услуга Признавање прихода по основу извршених услуга везује се за извршење услуге, односно протек времена, као што је закуп простора на пример.

Услуге од заступања – доспелост за наплату провизије. Пошто услуга заступања изазива трошкове који ће бити покривени приходом по доспећу термина допушта се активирање ових трошкова када не постоји сумња у наплату провизије.

Признавање прихода током производње Када се производња неког производа протеже кроз већи број обрачунских периода, тада везивање реализације за испоруку добара не доприноси правилној расподели периодичног резултата по обрачунским периодима.

Пример: изградња великих грађевинских објеката, бродова, мостова и сл. Аргументи за признавање резултата периодима у којима се врши изградња. 1. Резултат било добитак или губитак не настаје у тренутку његове реализације већ током читавог процеса реализације. У тренутку реализације се само потвђује његова висина.

Аргумент против: Поуздана висина резултата се може утврдити тек када је поруџбина доведена до краја. У складу са захтевом да се економској суштини да предност у односу на правну форму допуштено је признавање резултата пре но што се производ заврши и преда купцу.

Да би се смањио ризик изостанка добитка до завршетка посла велике поруџбине се кад год је то могуће деле. Одмеравање висине добитка се врши сагласно степену довршености.

Степен довршености радова: Планирани износ трошкова за извршене радове/Укупне планиране трошкове

На укупан приход од продаје се примени стопа довршености радова или Уговорена стопа добитка примени се на износ планираних трошкова извршених радова даје износ добитка који се може приписати датом обрачунском периоду.

Делимични обрачун великих поруџбина доприноси: 1. побољшању рачуна успеха 2. сигурнијим основама за доношење пословних одлука 3. контоли извршења плана

Претпоставка за коришћење овог правила признавања прихода је развијен погонски обрачун. Он треба да пружи податке о планираним трошковима изведених радова, о стварним трошковима, односно прекорачењима или снижењима.

Признавање прихода и тиме резултата пре завршетка производа и његове предаје купцу се нуди као могућност а не као обавеза.

Да би се та могућност користила захтева се испуњење бројних услова као што су производња за познатог купца, дељивост поруџбине, познат износ прихода и добитка који ће извршењем посла бити остварен, непостојање ризика од завршетка посла и др.

Приходи од учешћа у капиталу Приоди од учешћа у капиталу представљају део добитка предузећима на које се учешће односи. Ови приходи, у виду дивиденде, односно учешћа у добити могу се сматрати реализованим утврђивањем добитка од стране предузећа у чијем се капиталу учествује.

Они ће бити исказани у билансу успеха предузећа које поседује учешће у години када је приход реализован само ако је утврђивање добити праћено и одлуком о расподели. Ово је пре изузетак него правило. Одлука о расподели се доноси обично у наредној години.

Признавање прихода од учешћа се стога најчешће признају са годину дана закашњења односно у години расподеле. Јер, се за признавање захтева познавање висине прихода. Питање: када се признају дивиденде на преференцијалне кумулативне акције?

Наведена правила за признавање прихода имају заједнички циљ повећање сигурности остварења резултата и његово правило алоцирање на припадајуће периоде.

Приходи условљени протеком времена Приходи чији се настанак везује за протек времена се додељују периодима према временској сразмери, независно од тога колико износе наплаћени, односно обрачунати износи ових прихода.

Пример: Камата на дугорочне пласмане наплаћује се шестомесечно, али се обрачунава месечно, Унапред наплаћена закупнина, биће као приход додељена периодима на које се односи и др.

Pitanja za proveru znanja 1. Kakva je razlika između procesa realizacije i trenutka realizacije? 2. Priznavanje koje računovodstvene kategorije (elementa finansijskih izveštaja) uređuje načelo realizacije? 3. Pod kojim uslovima se prihodi mogu priznati ako se prodaja vrši za gotovo? 4. Koji prigovori se u upućuju ovom pravilu za priznavanje prihoda? 5. Koji uslovi moraju da budu ispunjeni da bi se pri prodaji na kredit izvršilo priznavanje prihoda? 6. Šta se podrazumeva pod vremenskom, formalnom i materijalnom urednošću fakture?

Pitanja za proveru znanja 7. Koji se prigovori upućuju priznavanju prihoda u trenutku prihvatanja robe i fakture od strane kupca? 8. Na koji način računovodstvo otklanja ove prigovore? 9. Pod kojim uslovima se prihodi mogu priznati u trentuku proizvodnje učinaka? 10. Kojom metodom se utvrđuje visina prihoda koja se pri korišćenju trenutka proizvodnje za priznavanje prihoda priznaje datom obračunskom periodu? 11. U kom trenutku mogu biti priznati prihodi od usluga? 12. Pod kojima uslovima se mogu priznati prihodi od kamata? 13. Kojoj grupi prihoda pripadaju prihodi nastali po osnovu primljenih poklona? 14. Kakav karakter imaju prihodi koji nastaju po osnovu ukidanja rezervisanja ili po osnovu naplate otpisanog potraživanja u iznosu višem od očekivanog?

Примери и питања: 1. На основу уговора роба је спремљена за испоруку, фактура под уобичајеним условима плаћања послата купцу. Купац захтева да се испорука одложи за 30 дана.

2. Купцу је испоручена машина која се мора монтирати, монтажу обавља продавац, трошкови монтаже су значајан део вредности машине. Монтажа није обављена.

3. Предата је роба у комисиону продају 4. Роба је дата у консигнациону продају

5. Према уговору о купопродаји купац је дужан да врши уплату куповне цене у ратама. Испорука следи након уплаћене последње рате.

6. Плаћена школарина 7. Продате улазнице

Proces realizacije obuhvata ekonomske događaje od: a) početka ulaganja u poslovni ciklus preko proizvodnje i prodaje proizvodenih učinaka b) završetka proizvodnje i prodaje učinaka c) završetka proizvodnje, prodaje učinaka i njihove naplate d) završetka proizvodnje, prodaje učinaka, njihove naplate i isteka garantnog roka

Nastanak postprodajnih troškova kao što su popravke proizvoda u garantnom roku se uzimaju u obzir: a) smanjenjem prihoda b) formiranjem rezervisanja c) priznaju se tek kada nastanu a ne u trenutku prodaje, jer nije poznat iznos ni vreme nastanka

Prijem gotovine od kupca za buduće isporuke gotovih proizvoda predstavlja: a) prihod b) obavezu c) potraživanje d) sredstvo

Ako bi prodaja za gotovo bila jedini način priznavanja prihoda kakav bi bio odnos između tokova rentabiliteta i novčanih tokova: a) prihodi bi bili viši od naplata b) prihodi bi bili niži od naplata c) prihodi bi bili jednaki naplatama

Potraživanja kao samostalan oblik imovine nastaju pri: a) prodaji u trgovini na malo b) prodaji na kredit c) prodaji u skladu sa principom proizvodenih učinaka d) pri prodaji na rate

Naplaćeno u prethodnoj godini otpisano potraživanje predstavlja: a) prihod koji je u suštini ispravka rezultata prethodne godine b) prihod koji je ostvaren u tekućoj godini c) smanjenje rashoda tekuće godine Preduzeće “Sigma” ima učešće u kapitalu preduzeća “Delta” a.d. u iznosu od 10%. Preduzeće “Delta” je 31.12. utvrdilo dobitak 100.000 . Kada i u skladu sa kojim načelom će preduzeće “Sigma“ priznati prihod po osnovu učešća?

Preduzeće „Graditelj“ za potrebe investitora gradi stambenu zgradu čija je predračunska vrednost 2.000.000. Prema predkalkulaciji cena koštanja zgrade iznosi 1700.000. Do kraja prve godine gradnje izvršeni radovi su izazvali neophodne troškove od 510.000. Svi uslovi za priznavanje prihoda prema stepenu dovršenosti su ispunjeni. Koliko iznose prihodi koji mogu biti priznati: a) 510.000 b) 600.000 c) 90.000 d) stepen dovršenosti se ne može utvrditi Objasnite odgovor.

Preduzeće „Iskra“ je 1. 12. primilo od kupca menicu za potraživanje od 14000 KM, sa rokom dospeća od 60 dana uz kamatnu stopu od 6%. Koliko KM iznose prihodi od kamata na dan. 31.12. ? a) 70 b) 160 c) 100 d) 140

Kao trentuak realizacije mogu biti odabrani u zavisnosti od načina prodaje: a) trenutak ulaska u obavezujući ugovor b) trenutak razmene proizvoda za gotovo c) trenutak prijema avansa od kupaca d) trenutak prihvatanja robe i fakture od strane kupca

Начело разграничења према предмету и времену /начело узрочности/ Суштину начела чини захтев да расходи буду додељени обрачунским периодима у којима су настали приходи који су дате расходе изазвали.

Циљ начела Разграничење расхода на обрачунске периоде. Kао и разграничење прихода, за које је надлежно начело реализације oно треба да допринесе реализацији циља билансирања према динамичкој теорији – утврђивању расподељивог и упоредивог периодичног резулата.

Разграничење према предмету Како приходи у највећој мери настају по основу продаје добара и услуга, њима припадајући расходи се исказују као потрошња вредности за њихову производњу и продају – разграничење према предмету. Колико вредности је утрошено ради производње и продаје учинака?

Разграничење према времену Приходи и расходи који су условљени протоком времена. На пример камате, закупнина и сл. Колико износе приходи и расходи по одређеним временским периодима, за месец, полугодиште, годину?

Разграничење према предмету Проблеми у вези са разграничењем према предмету не би постојали када би: 1. набавка= исплатама= потрошњи Пример: дневна исплата запослених за извршене услуге

Разграничење према предмету Проблеми се јављају када: Набавка>потрошње тада постоји неутрошени фактори производње и/или произведени а непродати учинци. Неутрошени фактори производње и произведени а непродати учинци нису расходи већ имовина.

Разграничење према предмету Проблем разграничења се своди на обрачунавање цене коштања готових производа и услуга. Директни трошкови Индиректни трошкови - условне базе за расподелу Развијен погонски обрачун

Разграничење према предмету Из расподеле се искључују: ванстандардна потрошња и трошкови неискоришћеног капацитета Oни се сматрају расходом периода у коме су настали.

Разграничење према времену Разграничење према времену односи се на: - трошкове и расходе који се јављају са протеком времена и - трошкове и расходе који настају од случаја до случаја

Расходи који настају с протеком времена Принцип временске сразмере У биланс успеха се уноси, односно периоду се додељује део трошкова, односно расхода који му припада независно од укупно плаћеног или обрачунатог износа.

Пример: Обрачуната камата на меничну обавезу за 90 дана износи 1200.- Меница је издата 1.12. На дан 31.12. биће обрачунат и децембру приписан расход по основу камата у висини од 400.- Преостали износ представља будуће расходе.

Расходи који се појављују с времена на време јављају се као: 1. расходи који су накнадно обрачунати и 2. расходи без протучинидбе

Накнадно обрачунати расходи 1. расходи од укидања резервисања 2. накнадни отписи потраживања 3. накнада штета насталих у ранијим годинама За признавање ових расхода релевантан је тренутак спознаје о њиховом постојању, а не тренутак плаћања.

Накнадно обрачунати расходи Пример: На име дефинитивне наплате спорног потраживања које је износило 3000, отписано са 800 на текући рачун је уплаћено дин. 2000.- Додатно отписивање од 200 представља расход који се појављује с времена на време и који је накнадно обрачунат.

Накнадно обрачунати расходи Пример 2 Формирано резервисање за поправке производа у гарантном року износи 1200. Трошкови поправки производа у гарантном року у датом периоду износе 1500. Остали расходи износе_____.

Расходи без потучинидбе Расходи без протучинидбе 1. трошкови неискоришћеног капацитета 2. дати поклони 3. мањкови на имовини, који падају на терет предузећа и сл.

Pitanja za proveru znanja Na koji element finansijskih izveštaja se odnosi načelo razgraničenja prema predmetu i vremenu? 2. Koji zahtev se nalazi u osnovi ovog načela? 3. Pod kojim uslovima ne bi bilo potrebno vršiti razgraničenje prema predmetu? 4. Šta je cilj razgraničenja prema predmetu? 5. Koji instrument u računovodstvu se koristi da bi se izvršilo razgraničenje prema predmetu? 6. Koji se troškovi uračunavaju u cenu koštanja učinaka?

Pitanja za proveru znanja 7. U vezi sa uračunavanjem kojih od troškova se javljaju teškoće i na koji način se one prevazilaze? 8. Od čega zavisi sadržina cene koštanja? 9. Pri kojoj sadržini cene koštanja se kao primarni oblik rezultata javlja bruto dobitak, a pri kojoj kontribuciona marža? 10. Koji rashodi se obračunskom periodu dodeljuju prema vremenskoj srazmeri?  

Preduzeće „Lasta“ imalo je u toku godine ulaganja u poslovni proces od 2000.000. Nabavljeni faktori proizvodnje su utrošeni, a proizvodnja je završena u celini. Proizvedeni gotovi proizvodi su realizovani za 2.300.000. Da li u ovakvim okolnostima postoji potreba za razgraničenjem prema predmetu? Objasnite odgovor.

Pitanja za proveru znanja Ulaganja u proizvodnju u preduzeću „Sunce“ u obračunskom periodu iznosila su 500.000. Polovina proizvodnje je završena. Proizvedeno je 250.000 litara jestivog ulja. Čena koštanja po proizvedenom litru jestivog ulja je 1. Prodato je 60% završene proizvodnje. Utvrdite koja je: a) vrednost nedovršenih proizvoda b) vrednost zaliha gotovih proizvoda c) visina rashoda izazvanih prodajom

Pitanja za proveru znanja Preduzeće „Oprema“ ima obavezu prema dobavljačima od 100.000 koja dospeva za plaćanje 25. 12. tekuće godine. Na dan izveštavanja 31.12. obaveza jos nije izmirena. Zatezna kamata se obračunava po stopi od 15% godišnje. Plaćanje obaveze će uslediti 3. Januara. Koliko iznosi rashod po osnovu zatezne kamate za tekući obračunski period? a) 375 b) 250 c) 600

Начело импаритета Циљ да се расходима једног обрачунског периода доделе и негативни доприноси успеху (губици) који резултирају из незавршених, нереализованих послова.

Начело импаритета Среће се као пракса још у 14. веку Правило кодификовано 1673.- године Првобитно примена овог начела везивана за залихе. Зашто?

Начело импаритета Данас се примењује како на обртну тако и на сталну имовину, као и на обавезе. Циљ овог начела је да се при билансирању успеха узму у обзир настали - неизбежни губици који ће се реализовати у тренутку уновчења имовине или окончања склопљених уговора.

Начело импаритета Потреба за идентификовањем губитака који су настали а нису реализовани постоји само у случају када се финансијско извештавање заснива на историјским вредностима, односно на набавној вредности и цени коштања. Питање: Зашто при примени фер вредности није потребно посебно утврђивати висину губитака по основу обезвређења?

Начело импаритета Примена начела импаритета није у сагласности са начелом узрочности, јер обрачунским периодима поред расхода који су додељени, односно повезани са приходима тог обрачунског периода додељује као расход губитке који ће бити реализовани у будућим обрачунским периодима.

Начело импаритета Ово се образлаже потребом очувања уложеног капитала. Очување се постиже исказивањем нижег добитка, због признатих нереализованих губитака и тиме принудним смањењем исплата везаних за расподелу добити.

Начело импаритета Овом начелу одговара захтев да билансирање имовине треба извршити највише у висини износа по коме ће се она у будућности реализовати. Негативан допринос успеху (губитак) постоји увек када се из прихода од употребе или продаје имовине не може покрити њена књиговодствена вредност и трошкови продаје.

Начело импаритета Утврђивање негативних доприноса успеху почива на следећим претпоставкама: 1. ови губици нису једнаки губицима који се појављују као разлика између књиговодствене и дневне вредности имовине; 2. алтернативне вредности на тржишту набавке нису меродавне за утврђивање висине губитака; 3. за утврђивање негативних доприноса успеху меродавне су цене на тржишту продаје;

Начело импаритета Негативни допринос у залихама готових производа и недовршене производње 1. начин обрачуна Губитак постоји ако је: Вредност залиха готових производа обрачунате по ЦК> продајне вредности умањене за трошкове продаје;

Начело импаритета 2. начин обрачуна Губитак постоји ако је: Цена коштања готових производа + трошкови продаје>прихода од продаје Губитак је једнак разлици

Начело импаритета Пример: Цена коштања готових производа је 120.- Приход од продаје 130.- трошкови продаје 12.- Губитак: (130 -12)<120 Губитак износи 2

Начело импаритета Негативни допринос у залихама недовршене производње Негативни допринос успеху постоји ако: Цена коштања недовршене производње +варијабилни трошкови завршетка производње>приход од продаје – трошкови продаје Фер вредност на дан извештавања умањена за трошкове продаје означава се као нето продајна вредност.

Начело импаритета Негативан допринос у вредности залиха материјала Ако залихе материјала по својој висини и структури одговарају залихама потребним да се произведе одређена количина одређених врста готових производа тада се негативни допринос успеху обрачунава:

Начело импаритета 1. набавна вредност залиха материјала +варијабилни трошкови прераде > нето прихода од продаје. Ово је само теоријски могуће, у пракси се висина и структура залиха по правилу разликују од залиха неопходних за производњу одређене количине одређених производа.

Начело импаритета Њихово изједначавање за залихама потребним за производњу одређене врсте и количине производа често захтева додатне набавке . То међутим, не утиче на суштину обрачуна негативног доприноса.

Начело импаритета Пример: Залихе материјала се састоје од 354 кг чија је вредност 10 дин/кг и материјала А и 210 кг материјала Б, чија је вредност 5 дин/кг. За производњу 300 комада производа Н потребно је 354 кг материјала А и 250 кг материјала Б.

Недостајућа количина 40 кг материјала Б ће бити докупљена по цени од 5, 2 дин/кг. Продајна вредност 300 комада производа Н износи 5400.- Варијабилни трошкови продаје износе 400 Набавна вредност залиха материјала А износи 3540.- Набавна вредност залиха материјала Б износи 1258.- Варијабилни трошкови прераде 800.-

Обрачун негативног доприноса успеху у залихама материјала Нето продајна вредност (5400-400) 5000 Набавна вредност залиха материјала 4798 Варијабилни трошкови прераде 800 Негативни допринос успеху 598

Обрачун губитака садржаних у вредности залиха робе Правила која се примењују за утврђивање губитака садржаних у залихама робе идентична су правилима која се примењују за утврђивање губитака садржаних у залихама готових производа.

Начело импаритета Губици у вредности постројењске имовине Вредновање постројењске имовине врши се у висини неотписане вредности, односно набавне вредности умањене за извршене отписе. Поред редовних отписа који су условљени губитком вредности простројењске имовине услед рабаћења и протока времена, јавља се потреба за спровођењем ванредних отписа, када постројењска добра изгубе способност да у будућности доносе економске користи предузећу.

Начело импаритета Висина негативног доприноса се обрачунава тако што се међусобно упореди садашња (дисконтована вредност) примања са садашњом вредношћу издавања. Примањима се сматрају приходи који ће бити остварени коришћењем средства, а издавањима садашња (неотписана) вредност увећана за све издатке које ће коришћење средства изазвати (текући трошкови одржавања, осигурање и др.)

Начело импаритета Дисконтовање се врши због тога што се примања и издавања односе на будуће периоде, односно на преостали век трајања средства. Дисконтна стопа зависи од висине каматне стопе, интерне стопе приноса За износ губитка, треба смањити вредност постројењске имовине, да би се изједначила висина садашње вредности издавања и садашње вредности примања. Овим се обезбеђује билансирање постројењске имовине без губитака.

Пример: Књиговодствена – садашња вредност машине износи 150.000 Пројектовани будући нето готовински токови су дисконтовани стопом од 14%

Пример: Година Приливи-одливи Садашња вредност нето готовине 2004. 22.265 19.443 2005. 21.450 16.505 2006. 20.550 13.871 2007. 24.725 14.639 2008. 25.325 13.153 2009. 24.825 11.310 2010. 24.123 9.640 2011. 25.533 8.951 2012. 24.234 7.452 2013. 22.850 6.164 121.128

Начело импаритета Књиговодствена вредност 150.000 Надокнадива вредност 121.128 Губитак због умањења вредности 28.872

Начело импаритета Отписивање постројењске имовине за услед постојања губитака у њиховој вредности, може изостати ако је обезвређење по износу безначајно, или ако њиме није угрожена употребна вредност датог средства. Ванредно отписивање треба предузети само ако је реч о трајном неспорном губитку вредности.

Начело импаритета Негативни допринос успеху садржан у вредности потраживања Негативни допринос успеху у вредности потраживања је разлика између више књиговодствене вредности и нижег износа који је могуће остварити наплатом ових потраживања.

Начело импаритета Пример: Књиговодствена вредност протраживања на дан биланса износи 5000.- Процењени износ наплате овог потраживања је 4000.- Разлика од 1000 је губитак садржан у вредности потраживања.

Начело импаритета Негативни допринос успеху садржан у вредности обавеза Негативни допринос успеху у вредности обавеза једнак је разлици између вишег износа који ће бити исплаћен за њихово измирење и нижег књиговодственог износа обавезе. Пример: Урадите сами

Pitanja za proveru znanja 1. Koji zahtev se nalazi u osnovi načela impariteta? 2. Koji gubici su predmet priznavanja po ovom načelu? 3. Koji cilj se želi postići primenom ovog načela? 4 Vrednosti imovine i obaveza sa kog tržišta se uzimaju u obzir pri utvrđivanju imparitetnog gubitka? 5. Kako se utvrđuje visina gubitaka koji su predmet priznavanja po ovom načelu?

6. Kada se smatra da postoji imapritetni gubitak u vrednosti zaliha robe i gotovih proizvoda? 7. Čemu je jednak imparitetni gubitak sadržan u vrednosti potraživanja? 8. Kada se smatra da postoji imparitetni gubitak u vrednosti obaveza? 9. Kako se utvrdjuje visina imparitetnog gubitka u vrednosti zaliha materijala? 10. Kada se smatra da je u vrednosti osnovnih sredstava sadržan imparitetni gubitak? 11. Koje su posledice priznavanja imparitetnog gubitka? 12. Da li imparitetni gubitak može u narednim periodima biti poništen?

Preduzeće „Ana“ ima na zalihama robu čija je nabavna vrednost 12000 Preduzeće „Ana“ ima na zalihama robu čija je nabavna vrednost 12000. Na dan izveštavanja prodajna vrednost ove robe iznosi 12.300, a troškovi prodaje 800. Utvrdite da li postoji imparitetni gubitak u vrednosti ove robe i ako postoji koliko iznosi?

Preduzeće „Alfa“ proizvodi jedan proizvod i pri tome koristi tri različite vrste materijala. Na dan 31.12. na zalihama ima 300 kg materijala „A“ čija je vrednost 600, 200 kg materijala „B“ čija je vrednost 400 i 100 kg materijala „C“ čija je vrednost 400. Za proizvodnju 1000 komada gotovog proizvoda potrebno je 300 kg materijala „A“ 300 kg materijala „B“ i 100 kg materijala „C“. Nabavna cena materijala „B“ na dan izveštavanja je bila 2,2 po kilogramu. Troškovi prerade (troškovi konverzije) iznose 600. Prodajna cena gotovog proizvoda po komadu iznosi 3, a troškovi prodaje 1000 komada gotovih proizvoda iznosi 300. Utvrdite da li je u vrednosti zaliha materijala sadržan imparitetni gubitak i ako jeste koliko iznosi

Preduzeće „Omega“ ima potraživanje za isporučenu robu prema preduzeću „Istok“ u visini od 45.000. Preduzeće „Istok“ je zapalo teškoće koje mu onemogučavaju pravovremeno i potpuno izmirenje obaveza. Procena preduzeća „Omega“ je da je naplativi iznos potraživanja 40.000 Šta predstavlja razlika od 5.000 i na koji način će ona biti knjigovodstveno obuhvacena?

Zalihe nedovršene proizvodnje u proizvodnji pisaćih stolova marke „Excellent“ iznose 50 komada. Cena koštanja ovih zaliha na dan 31.12. iznosi 25000. Troškovi materijala i prerade čiji je nastanak neophodan da bi se proizvodnja završila iznose 15.000. Prodajna cena ovih pisaćih stolova iznosi 900, a troškovi prodaje iznose 100 po komadu. Utvrdite da li se u vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje nalaze imaritetni gubici.