INTERNET Internet predstavlja globalnu računarsku mrežu, tj. mrežu svih mreža koja nema vlasnika i ne pripada nijednoj državi, a na njoj se mogu naći razni istorijski podaci, kao i informacije iz svih drugih oblasti, zabavni sadržaji, poslovni kontakti itd. Da bi smo postali korisnik interneta moramo pronaći prodavca internet usluga i kod njega otvoriti nalog. Prodavac internet usluga je posrednik, tj. firma koja ima opremu kojom se može povezati mnogo računara. Takav posrednik se zove provajder. On će umesto nas primati podatke čak i kada nam je računar isključen ili nije u mreži. Stoga, sledeće skraćenice se odnose na internet, pa da vidimo keje su to. Idemo....

WWW (WORLD WIDE WEB) Projekat World Wide Web, je razvijen 1989. godine u Evropskom centru za nuklearna istraživanja CERN-u u Ženevi. Njegov tvorac je Tim Berners-Lee. Inače, WWW je najveći informacioni servis na internetu. Sredinom 90-ih godina, Web je postao centar Internet aktivnosti, zbog toga što Web strane sadrže tekst, grafiku, video i zvučne fajlove koji su lako dostupni uz pomoć Web browser-a Web omogućuje korisnicima pristup ogromnoj kolekciji Online informacija širom sveta. WWW je Internet servis koji se najbrže razvija. Korišćenjem WWW-a svako može jednostavno da kreira svoju Web prezentaciju, koja je odmah dostupna svima koji su priključeni na mrežu. Za popularnost interneta isključivo je zaslužan WWW. On je jednom rečju fenomen koji je zvanično opisan kao globalna inicijativa koja daje pristup velikoj galaksiji dokumenata.

URL (UNIFORM RESOURCE LOCATOR) URL je univerzalni lokator izvora. Predstavlja jedinstvenu adresu dokumenta ili drugog resursa na World Wide Web-u. Počinje sa http://. Prvi deo adrese ukazuje na to koji protokol treba koristiti, drugi deo određuje IP adresu ili ime domena gde je dokument smešten, odnosno njegovu lokaciju, i treći deo predstavlja put do foldera dokumenta, tj. označava gde se na računaru nalazi dokument.

ISP je internet posrednički centar, tj. firma koja ISP (INTERNET SERVICE PROVIDER) ISP je internet posrednički centar, tj. firma koja pruža Internet usluge.

WAP (WIRELESS APPLICATION PROTOCOL) WAP je standardna specifikacija kojom je omogućeno pristupanje e-mailu, tekstualnim Web stranicama i informacijama uz pomoć mobilnih telefona, pejdžera i drugih uređaja. Wap uređaji koji imaju displej i pristup internetu, koriste mikrobrousere-brousere prilagođene za pregledanje manjih fajlova, prilagođene memoriji koja je ograničena samim uređajem, a brzina protoka informacija zavisi od mogućnosti Wap mreže. Započele su ga kompanije Unwired Planet, Motorola, Nokia i Ericsson.

IRC (INTERNET RELAY CHAT) IRC je program za četovanje ili Mirc. Chat sistem je dostigao veliku popularnost jer je velikom broju korisnika Interneta omogućio žive diskusije u realnom vremenu. Razvio ga je Jarkko Oikarinen iz Finske kasnih osamdesetih. Za razliku od starijih chat sistema, IRC nije ograničen na upotrebu od strane samo dva učesnika. Da bi pristupili Irc diskusiji potreban je IRC klijent i pristup Internetu. IRC klijent je kompijuterski program koji omogućuje slanje na IRC server i primanje poruka sa servera. IRC server je odgovoran za to da sve poruke budu emitovane svim učesnicima u diskusiji.

HTML (HYPERTEXT MARKUP LANGUAGE) HTML je programski jezik koji se koristi za kreiranje hipertekst dokumenata. Sve Web stranic su HTML dokumenti.

TCP/IP Skup komunikacionih protokola na kome se bazira Internet naziva se TCP/IP po dva osnovna protokola: Ip - Internet Protocol i TCP - Transmission Control Protocol. TCP je jedan od glavnih komunikacionih protokola u okviru mreža koje komuniciraju TCP/IP jezikom. Razvijen je po ugovoru Američkog Ministarstva Odbrane za međuumrežavanje različitih sistema. Pronalazači ovog protokola su Vinton Cerf i Bob Kahn. Dok IP protokoli rade sa paketima, TCP protokol omogućuje istovremeno uspostavljanje konekcije i razmenu podataka između dva hosta. TCP garantuje isporuku podataka istim redom kojim su paketi poslati. U slučaju ovog protokola poruke ne sadrže samo adrese odredišne stanice, već i adrese odredišne mreže. Svaki server ili klijent u TCP/IP mreži zahteva sopstvenu IP adresu.