Upravljački sistemi baza podataka Tamara Kovačević 1257/12 Stefana Stanojević 1195/12

davanje smisla podacima PODACI I INFORMACIJE Informacija je značenje koje čovek pripisuje podacima u skladu sa opštim dogovorima Informacije predstavljaju činjenice o nekim pojmovima kao što su ljudi, predmeti, pojave itd. podaci davanje smisla podacima informacija

PODACI I INFORMACIJE Informaciju o nekom pojmu čine: Kontekst Podaci, i Način predstavljanja podataka Kontekst informacije se određuje tako što se napravi lista veličina koje definišu kontekst i čije će vrednosti biti zapisane. Takva lista veličina zove se opis logičkog zapisa ili logičkog sloga.

PODACI I INFORMACIJE U klasičnoj obradi podataka, podaci se čuvaju odvojeno od konteksta. Podaci se fizički zapisuju i čuvaju na nosiocima. Kontekst i načini predstavljanja čine deo programa. Tri nivoa logičkih jedinica: Polje Logički zapis, i Logička datoteka.

PODACI I INFORMACIJE Polje je najmanja logička jedinica podataka. Polje ima svoje ime, svoju vrednost i način predstavljanja. Skup polja koja se odnose na isti pojam naziva se zapis ili slog. Skup zapisa čini datoteku. Datoteka se može posmatrati kao: fizička - onako kako računarski sistem vidi njene fizičke karakteristike logička - to je skup podataka kako ih vidi korisnik.

PODACI I INFORMACIJE Upravljanje podacima obuhvata postupke: skladištenja (čuvanja) podataka - obavlja na nosiocima podataka kao što su diskovi i sl. ponovnog pristupa tim podacima - postupak koji se sastoji od određivanja mesta-adrese podataka, formata podataka i njihovog redosleda. kontrole odvijanja tih procesa - unutrašnjeg regulisanja upravljanja podacima i utvrđivanja prava pojedinih korisnika da pristupe podacima i da ih menjaju.

POJAM BAZE PODATAKA Organizacija podataka podrazumeva projektovanje i organizaciju datoteka ili baza podataka. Organizacija podataka u datoteke naziva se konvencionalnim, odnosno klasičnim načinom organizacije podataka ( treća generacija programskih jezika), a organizacija podataka u vidu integrisanih podataka naziva se baza podataka. Pristup i korišćenje podataka iz baze podataka omogućeno je programima koji se nazivaju sistem za upravljanje bazom podataka (DBMS-Data Base Management Systems)

POJAM BAZE PODATAKA Nedostaci klasičnih organizacija podataka su: Raste broj grešaka u procesu obrade; Zbog nepouzdanih podataka nepouzdane su i odluke zasnovane na njima; Rastu troškovi obrade podataka; Raste vreme odgovora računarskog sistema. Zbog teškoća koje nastaju pri reorganizaciji datoteka i programa, rastu troškovi održavanja postojećih aplikacija.

POJAM BAZE PODATAKA Baza podataka je skup međusobno povezanih datoteka. Predstavljanje: Logičko – model podataka prilagođen korisnicima i skup operacija koje je moguće izvesti nad tim podacima Fizičko – predstavljanje u binarnom obliku

POJAM BAZE PODATAKA Formiranjem zajedničke baze,odnosno integrisanjem podataka, postižu se sledeći ciljevi: Smanjuje se dupliranje podataka; Svaki korisnički program zahvata podatke u odgovarajućoj strukturi i formatu; Korišćenje podataka nije uslovljeno poznavanjem unutrašnje organizacije baze podataka; Postojeće aplikacije se ne moraju ponovo programirati pri uvođenju novog softvera i hardvera; Lakše se zadovoljava potreba za budućim proširivanjem baze podataka novim podacima; Zajednički način pristupa podacima za sve korisnike omogućava olakšanu kontrolu i zamenu.

POJAM BAZE PODATAKA Značajna osobina baze podataka je nezavisnost podataka koja se ogleda u mogućnosti stvaranja različitih logičkih struktura podataka, ne vodeći računa o njihovoj fizičkoj organizaciji, na taj način postiže se: Da se logička organizacija podataka ne mora menjati pri promeni vrste uređaja, načina pristupa i fizičke organizacije podataka; Olakšano održavanje baze podataka, jer svaki program zavisi samo od svoje logičke strukture; Jednostavno dodavanje novih podataka u postojeću bazu podataka; Da se podaci moraju povezivati iz različitih baza podataka

POJAM BAZE PODATAKA Posebno su značajni sledeći načini organizacije podataka: Eskterna organizacija – struktura podataka opisana u programu Globalna logička organizacija (konceptualni pogled) – logička organizacija svih podataka u bazi podataka. To je tzv. logički pogled, odnosno viđenje podataka onako kako ih vide krajnji korisnici. Obuhvata najzanačajnije, ali ne i sve postojeće veze između podataka. Fizička organizacija (interni pogled) – predstavlja organizaciju i strukturu podataka na fizičkom nosiocu za skladištenje podataka. Skladištenje podataka koji su smešteni u bazu podataka nezavisno je od programa koji ih koriste.

POJAM BAZE PODATAKA Izbegavanje višestrukog sladištenja podataka Nezavisnost podataka se odnosi na razdvajanje fizičke i logičke strukture podataka, u smislu izmene jedne bez uticaja na drugu strukturu. Vrste nezavisnosti: Fizička nezavisnost –ne zavisi od fizičke organizacije podataka Logička nezavisnost – promena globalne logičke organizacije ne bi smela da utiče ne već definisane eksterne poglede Promena polja u slogu ne utiče na izmenu programa koji to polje ne koristi, programi koji koriste to polje moraju definisati novi pogled koji sadrži izmenjeni slog.

POJAM BAZE PODATAKA Da bi se obezbedila nezavisnost podataka, potrbno je da postoje sledeći pogledi na podatke: Nezavisna definicija fizičke organizacije – fizičko viđenje podataka; Globalno logičko viđenje podataka, na osnovu kojeg se definišu pojedinačni pogledi; Pojedinačni pogledi na podatke.

POJAM BAZE PODATAKA Da bi se podaci u bazi podataka sačuvali, potrebno je da ona ima sledeće osobine: Da se podaci mogu rekonstruisati; Da se veza između podataka može kontrolisati; Da postoji mogućnost stalnog praćenja u bazi podataka

POJAM BAZE PODATAKA DBMS – Data Base Management System Aplikacioni programi pišu se korišćenjem jezika za manipulaciju podacima, koji je najčešće sastavni deo sistema za upravljanje bazom podataka. Programski jezik koji je u sastavu DBMS-a naziva se jezik za manipulaciju podacima (Data Manipulation Language – DML), to je prilagođeni jezik iz IV generacije programskih jezika.

VEZE IZMEĐU PODATAKA -relacije-  

NORMALIZACIJA Način viđenja podataka, a ne skladištenja. Otklanjaju se sve nepoželjne osobine relacija između podataka. Relaciona analiza podataka zasnovana je na teoriji skupova. Stepen u kome su podaci gurpisani u stabilne strukture podataka naziva se normalna forma.

NORMALIZACIJA -koraci- Prvi korak ima zadatak da napravi selekciju i odvoji ono što se ponavlja Drugi korak ima zadatak da identifikuje potpune zavisnosti od ključnog podatka Treći korak ima zadatak da otkloni sve prenosne zavisnosti.

VRSTE BAZE PODATAKA Odnosi između podataka mogu se predstaviti određenim strukturama podataka. Osnovne logičke strukture baza podataka: Hijerarhijska Mrežna Relaciona Objektno orijentisana.

HIJERARHIJSKE BAZE PODATAKA Zasnivaju se na hijerarhijskim strukturama podataka koje imaju oblik stabla.

HIJERARHIJSKE BAZE PODATAKA Osnovni nedostaci su: Nedostatak unošenja – nije moguće uneti neki segment ukoliko nije poznat njegov nadređeni segment Nedostatak brisanja – brisanjem nadređinih, gube se podaci o podređenim segmentima Nedostatak ažuriranja – ažuriranje nekog podatka zavisi od ažuriranja drugih podataka

MREŽNE BAZE PODATAKA Zasniva se na mreži podataka povezanih tako da ne postoje ni osnovni ni podređeni segmenti. Mrežna struktura može se dobiti kombinacijom hijerarhijskih struktura, javlja se kada dva nadređena segmenta različite vrste imaju jedan isti segment kao podređeni.

RELACIONE BAZE PODATAKA U slučaju složenih veza podatke možemo predstaviti i dvodimenzijalnim tabelama. Zasnovan je na relacionoj matematici. Osobine tabela: Ne postoje grupe koje se ponavljaju i svaka rubrika tabele predstavlja jedan podatak U jednoj koloni postoji samo jedna vrsta podataka Redovi se razlikuju među sobom Kolone imaju naziv

OBJEKTIVNO ORIJENTISANE BAZE PODATAKA Podiže se nivo apstrakcije podataka, tako da se, manipuliše prirodnim entitetima iz realnog sveta – objektima. Objekat je entitet koji je sposoban da čuva svoja stanja i koji okolini stavlja na raspolaganje skup operacija preko kojih se tim stanjima pristupa.

KREIRANJE BAZE PODATAKA Podaci se stavljaju u radnu tabelu Microsoft Access – namenjen je za rad sa bazama podataka na personalnim računarima. Upiti – koristimo za biranje zapisa, ažuriranje tabela i dodavanje novih zapisa Forme – sadrže uputstva i objašnjenja koja se tiču procesa unosa podataka. Izveštaji – specijalna vrsta neprekidnog obrasca koji nastaje kombinovanjem podataka iz tabela, upita i čak iz obrazaca.

Visual Basic for Applications Programski jezik za aplikacije Office paketa: Access, Excel, Word i Project. VBA obuhvata i aplikacije AutoCAD i Visio Professional. Za pisanje u VBA potrebno je kreirati Modules ( editor teksta, ali sadrži i dodatne alate koji olakšavaju pisanje ispravnog koda). VBA instrukcije se organizuju u grupe koje se nazivaju procedure ( Sub, Function)

Visual Basic for Applications Funkcije su potprogrami koji na osnovu svojih argumenata daju rezultat – vrednost funkcije. Vrste funkcija: Funkcije za rad sa stringovima Funkcije za rad sa brojevima Funkcije za rad sa datumima

Visual Basic for Applications Funkcija za rad sa stringovima VBA string je kolekcija bajtova, radi se sa stringovima koji imaju fiksnu i dinamičku dužinu Mogu da se upoređuju preko relacionih operatora, operatora LIKE, funkcije StrComp Mogu se i konvertovati pomoću funkcije StrConv Numeričke funkcije Numerički tip podataka, bilo da je reč o celobrojnom tipu Integer i Long Integer, ili realni tipovi Single i Double. ABS, ATN, COS,EXP, FIX, HEX, INT, LOG, OCT, RND, SGN, SIN, SQR, TAN, VAL.

Visual Basic for Applications Finansijske funkcije Funkcija amortizacije – koriste se za izračunavanje novčane vrednosti koju sredstva gube za dati vremenski period. Funkcije anuiteta – serija plaćanja koja predstavlja ili povratak nekog ulaganja ili amortizaciju kredita Funkcije novčanih tokova – vrše finansijka izračunavanja na osnovu periodičnih rashoda i prihoda Funkcije za rad sa datumima Kao argument ili vrednost javlja se datumski tip podataka - Date