Internet-globalna računarska mreža

Internet – globalna računarska mreža Razvoj interneta Povezivanje sa internetom Organizacija mreže Servisi interneta WWW Koncept hipermedija

Razvoj interneta Internet je veza velikog broja individualnih racunara uz primenu protokola TCP/IP(Transmission Control Protocol/Internet Protocol). Konačno je definisan 1983.god. Predstavlja način za razmenu informacija između mreža. ARPA ARPANET 1972.god. 1980.god.NFS(National Science Foundation) USENET BITNET EARN JANET Nurdunet FUNET 1990.NFS-1995.Internet

Povezivanje sa internetom Za povezivanje sa Internetom potrebna je veza preko nekog računara koji je već povezan sa Internetom. Firme koje imaju takve računare nazivaju se Internet provajederi. Postoje dva tipa veza sa provajderom: Terminalski Mrežni Kao komunikacioni računar obično se koristi računar pod nekom od verzija Unix-a, Windows-a ili nekim drugim operativnim sistemom.

Organizacija mreže Dvojni sistem adresiranja: Numeričke (IP) adrese-32-bitni Alfanumerički (FQDN-Fully Qualifed Domain Name) Uveden je i standardizovan sistem adresiranja za sve Internet servise( URL-Uniform Resource Locator) Primer adresiranja: ftp://aurora.ekof.bg.ac.rs/net/inform.zip TCP/IP je protokol po kojem funkcioniše Internet i obezbeđuje jedinstven način komunikacije između računara. Svaka adresa se sastoji od klase mreže, identifikacije mreže i identifikacije čvora u toj mreži. Postoje 3 klase adresa prema veličini mreže: Adresa klase A (preko 65636 čvorova) Adresa klase B (od 256 do 65636 čvorova) Adresa klase C (manje od 256 čvorova)

Organizacija mreže Opšta formula Internet adrese je: korisnik>ime-računara petar>aurora.ekof.bg.ac.rs Ime računara se sastoji iz dva dela: mesto.domen aurora.ekof.bg.ac.rs Domen je deo hijerarhije imenovanja u mreži. Ime domena se sintaksno predstavlja skupom imena koja su razdvojena tačkom. Domeni mogu biti sledeći: com-komercijalni domen edu-obrazovni domen gov-državna organizacija mil-vojna organizacija net-gateway (mrežni prolaz) org-rezervisan za organizacije koje ne mogu da se uvrste u druge domene

Servisi interneta Svi servisi Interneta rade tako što na mreži postoje serveri u kojima su smešteni podaci, a na našem računaru se izvršava klijent program koji tim podacima pristupa preko mreže. Postoji više grupa servisa: Osnovni Javni Servisi za pretraživanje Sigurnosni Sistemski servisi

Osnovni servisi Osnovni servisi su prisutni na svakom računaru koji je povezan sa Internetom. Da bi se koristili potrebni su: korisničko ime na nekom od servera i lozinka za pristup. E-mail (elektronska pošta) Telnet Ftp

Javni servisi Ovi servisi su instalirani na značajnim serverima u mreži da bi se korisnicima obezbedio jednostavan pristup podacima bez dodatne provere identiteta. WWW-World Wide Web Protokol kojim WWW klijent i server komuniciraju naziva se HTTP (Hiper Text Transfer Protocol) IRC (INTERNET Relay Chat)

Servisi za pretraživanje Ova grupa servisa omogućava pronalaženje odgovarajućih dokumenata na javnim servisima. Najpoznatiji su: Google – specijalizovan servis za pretragu i reklamiranje na Internetu Yahoo – mnogi ga smtraju najvećom konkurencijom Google-u

Sigurnosni servisi Sigurnosni servisi su neophodni kada zelimo da zaštitimo podatke koji se prenose preko Interneta. Neki do njih su: PGP – tehnikom javnog i tajnog ključa šifrira elektronsku poštu; SSH – šifrira interaktivnu komunikaciju; KERBEROS – obezbeđuje sa računarom koji proverava indetitet servera i korisnika;

Sistemski servisi Ovi servisi namenjeni su administratorima servera i mreža radi provere da li su računari priključeni na mrežu i da li postoje problemi sa vezama. Ping – služi za proveru postojanja i kvaliteta veze među računarima u mreži; Traceroute – proverava vezu i ispisuje putanju kojom paket putuje od servera do servera;

World-Wide Web U slučaju World-Wide Web-a bitne su dve stvari: razvoj hypertext-a razvoj Internet protokola: 1981-1983 projekat „STELLA Satelite Communication“ početkom osamdesetih godina CERN predstavlja TCP/IP protokol do 1990. godine CERN je postao najveći Internet sajt u Evropi

1989. godine Tim Berners-Li stvara World-Wide Web Za uspeh su bile potrebne tri ključne stvari: Trebalo je napraviti lako pristupačan program; Pristup internetu je morao postati široko dostupan; Sadržina samog interneta; Internet browser predstavlja program koji je potrebno pokrenuti pre nego sto korisnik pristupi internetu: Safari Internet explorer Mozzila Google Chrome

Koncept hipermedija Hipertekst je razvio Daglas Engelbert Naglo se razvija kada firma „Apple Computer“ predstavlja „Hypercard“ (Macintosh računari) Prednost hiperteksta je u njegovoj sposobnosti da povezuje informacije Za World-Wide Web usko su vezani jos neki značajni programi. Tri najznačajnija su: Hypertext Transport protocol (HTTP) HyperText Markup Language (HTML) Uniform Resource Locators (URL)

Hypertext Transport protocol (HTTP) Projektovao ga je Tim Berners-Li Osnovni protokol koji se na Web-u koristi za transfer informacija Funkcioniše tako što HTTP šalje zahtev za traženim informacijama serveru, zatim se šalje zahtev za povezivanje sa odgovarajućim serverom koji šalje tražene dokumente i njihove linkove za grafiku, audio, tekst, video itd. Ove informacije stižu do korisnika i operacija je kompletirana.

HyperText Markup Language (HTML) Jezik za označavanje hiperteksta HyperText Markup Language omogućava standardni opis dokumenta Predstavlja jednostavan programski jezik koji nema puno funkcija ali se njime mogu ostvariti veoma dobri rezultati

Uniform Resource Locators (URL) Predstavlja tačno specificiranu adresu sa koje se informacije primaju ili na koju se šalju URL predstavlja lokaciju resursa kojima korisnik želi da pristupi Adresa URL-a razlikuje se u zavisnosti od tipa resursa kome se pristupa, a koji označava na početku URL adrese