RAČUNARSKE MREŽE

Definicije: Računarska mreža - grupa međusobno povezanih računara i uređaja koji dele resurse i informacije. Topologija - prostorni raspored ili način povezivanja delova jedne celine. Komunikacioni kanal - fizički medijum kroz koji se prenose podaci. Kod žičanih mreža, to su kablovi različitih tipova. Kod bežičnih mreža, komunikacioni kanal je vazduh.

Značaj računarskih mreža za pojedince i firme Računarske mreže imaju veliki značaj kako za kompanije, tako i za pojedince. Kompanijama mreže omogućuju: - deljenje resursa (programa, opreme, podataka), - visoku pouzdanost sistema (pouzdaniji je sistem sa više računara nego sa jednim), - uštedu novca (bolji je odnos cena/performanse sistema sa više jeftinijih računara od sistema zasnovanog na superkompjuteru), - skalabilnost (sistem se lakše proširuje dodavanjem jednog novog računara, nego zamenom superkompjutera), - moćni komunikacioni medijum (udaljeni saradnici mogu zajedno obavljati neki posao) i - elektronsko poslovanje.

Za pojedince računarske mreže takođe imaju veliki značaj, i to pre svega za: - pristup udaljenim informacijama, - komunikaciju, - interaktivnu zabavu i - elektronsku kupovinu.

Podela Prema veličini, računarske mreže mogu se podeliti na: - personalne mreže (eng. Personal Area Network - PAN), - lokalne mreže (eng. Local Area Network - LAN), - bežične lokalne mreže (eng. Wireless Local Area Network - WLAN) - mreže širokog područja (eng. Wide Area Network - WAN) - globalne mreže.

Prema značaju pojedinih čvorova u mreži, mreže se dele na: - klijent-server (eng. client–server) i - od-čvor-do-čvora (eng. peer–to–peer).

Prema topologiji, odnosno prostornom rasporedu i načinu povezivanje računara, mreže se dele na: mreže sa topologijom magistrale, mreže sa topologijom zvezde, - mreže sa topologijom proširene zvezde, - mreže sa topologijom prstena, - potpuno povezane mreže.

Topologija magistrale

Topologija zvezde

Topologija proširene zvezde

Topologija prstena

Kada se govori o topologiji, treba razlikovati fizičku i logičku topologiju. Fizička topologija podrazumeva način na koji su čvorovi fizički povezani, a logička topologija definiše način funkcionisanja mreže. Na primer, ako su računari povezani preko komponente koje se naziva hub (čita se „hab“), kažemo da mreža ima fizičku topologiju zvezde. Međutim, hub je komponenta koja signale pristigle na jednom priključku prosleđuje na sve ostale. Zato mreža radi isto kao da su računari povezani na zajedničku magistralu, pa kažemo da ovakva mreža imalogičku topologiju magistrale

Mrežni protokoli Mrežni protokol definiše zajednički skup pravila i signala prema kojima se ponašaju računari koji su umreženi. Danas najpopularniji protokol za LAN mreže je Ethernet (koji ujedno definiše i ostale stvari kao što su signaliranje i formate paketa), i skoro da ima prevlast u računarstvu. Za globalnu WAN mrežu Internet se u najvećoj mjeri koristi Internet protokol (TCP/IP).

Najpoznatiji protokoli Bluetooth Ethernet FDDI IEEE 1394 (FireWire, iLink) Frame relay IEEE 802.11 IPX Point-to-Point TCP/IP TCP Token Ring UDP

TCP/IP referentni model sastoji se od četiri sloja: - sloja pristupa mreži, - internet sloja, - transportnog sloja i - aplikacionog sloja.

Paket je osnovna jedinica mrežne i Internet komunikacije. Delovi paketa podatka IP APr APo TPo Podatak IsPo IP - identifikator paketa – za razlikovanje paketa APr - adresa primaoca APo -adresa pošiljaoca TPo - definisanje tipa podataka – da li je ASCII karakter ili binarni sadržaj polje podataka provera ispravnosti podataka – na mestu prijema se izračuna broj koji je upisan

Lokalna računarska mreža Lokalna računarska mreža ili LAN (engl. Local Area Network - LAN) je skup računara i uređaja koji su povezani u jednu računarsku mrežu, na relativno malom prostoru, kao što su kancelarija, više kancelarija ili zgrada.

Lokalna mreža može da broji dva i više računara koji su povezani na određen način. Neki periferni uređaji kao što su štampači, modemi i sl., takođe se ubrajaju u ovu mrežu. Glavna karakteristika lokalnih mreža, po čemu se one razlikuju od mreža na velikim područjima (WAN) jeste mnogo veća brzina prenosa podataka (reda 10 do 1000 Mb/sec) i nepostojanje potrebe za zakupljenim telekomunikacionim vodovima. Najčešći metod povezivanja računara u lokalnoj mreži jeste kablovima (Eternet) ili bežična mreža. Lokalna mreža može, najčešće preko nekog rutera, biti povezana sa drugim mrežama u veću WAN mrežu ili direktno preko provajdera na Internet.

Ruter Svičevi LAN 1 LAN 2 LAN 3

SWITCH Njihova je uloga da regulišu saobraćaj lokalnoj mreži. Možemo sve naše računare povezati na svič, a i svič na svič te tako proširiti našu mrežu. Svič vodi računa o tome koji podatak kom računaru ili mrežnom uređaju prosleđuje. Svič je u stanju da razlikuje (indentifikuje) uređaje (računare) koji su povezani na njega na osnovu MAC adrese. Identifikator uređaja povezanog na svič je njegova fizička tzv. MAC (engl. Media Access Control) adresa (ugrađena fabrički, ne menja se).

MAC adresa mrežne kartice (šasije automobila), mrežnog uređaja data je u obliku : 00:1A:4D:7B:FA:84 MAC adresu svoje kartice možete doznati tako što ćete otići u Command prompt i izdati komandu ipconfig /all. Dobićete rezultat kao na slici:

Svaki računar u mreži ima IP i MAC adresu (mrežni adapter računara). ROUTER Ruter predstavlja i tehnički najsavršenije rešenje na mreži. On povezuje mreže u različitim zgradama, gradovima i kontinentima. Ruteri upravljaju saobraćajem između različitih mreža povezanih različitim prenosnim medijumima. Ruter možete upotrebiti da spojite dva predstavništva firme u dva grada preko telefonske iznajmljene linije, bežične veze ili bilo koje druge. Ruteri regulišu saobraćaj na osnovu IP adrese računara. Svaki računar u mreži ima IP i MAC adresu (mrežni adapter računara).

ruter svič svič

nslookup www.microsoft.com IP Adrese Registarska tablica svih računara na internetu je tzv. IP adresa. IP adrese se dele na javne i privatne. Svaki računar na internetu, koji je javno dostupan, (recimo www.microsoft.com) ima svoju javnu i unikatnu IP adresu. Ta adresa se uparuje sa simboličkim imenom, jednostavnijim za pamćenje, pa je tako: www.microsoft.com = 207.46.192.254 Ovo možete i sami videti tako što odete u command prompt windowsa i otkucate: nslookup www.microsoft.com dobićete 207.46.192.254

Unos komande nslookup u Command promptu

Opsezi privatnih adresa Sve javne adrese se kupuju, te tako ne možete staviti bilo koju i postati vidljivi na internetu. Kada platite, provajder će vam dodeliti jednu ili više adresa iz opsega koji on poseduje. DNS (domain name system) je “telefonski” imenik interneta (javnih IP adresa). Svaki računar u lokalnoj mreži (LAN) mora da ima unikatnu adresu iz opsega privatnih adrese. Ti opsezi su sledeći: Opsezi privatnih adresa Početak opsega Kraj opsega Ukupno adresa Opseg klase A 10.0.0.0 10.255.255.255 16 777 216 Opseg klase B 172.16.0.0 172.31.255.255 1 048 576 Opseg klase C 192.168.0.0 192.168.255.255 65 536

Podešavanje IP adresa Klasa adresa se bira na osnovu broja računara za koij nam trebaju adrese. U našim lokalnim mrežama najčešće koristimo C klasu. To znači da će prvi računar prvi računar imati adresu 192.168.0.2, a poslednji 192.168.0.31, u mreži od 30 računara. većina proizvođača opreme svojim ADSL i drugim ruterima daje adresu 192.168.0.1. ili 192.168.1.1. Kod dodeljivanja adresa OBAVEZNO preskočite adrese koje se završavaju na 0 i 255 (192.168.0.0 i 192.168.0.255). To su tzv, adresa mreže i broadcast adresa, koje su rezervisane.

Podešavanja ćemo izvršiti na osnovu šeme koja je data u prethodnoj lekciji. Odlučili smo se da nam računari imaju adrese u opsegu : Podešavanje Od Do IP adrese u učionici1 192.168.0.2 192.168.0.16 IP adrese u učionici2 192.168.0.17 192.168.0.31 Subnet maska 255.255.255.0   Gateway 192.168.0.1 (adr. LAN porta rutera) DNS 192.168.0.1