1. Karakteristike investicionog portfolia banke Investicioni portfolio i upravljanje rizikom investicionog portfolia banke 1. Karakteristike investicionog portfolia banke Analiza portfolia banke ukazuje da se najveći deo sredstava plasira u obliku kredita a potom u utržive hartije od vrednosti; U razvijenim zemljama obim kredita ne prelazi granicu od 60% ukupnih depozita banke dok se oko 40% depozita usmerava u druge oblike plasmana pre svega u HOV; Investicioni portfolio banaka se sastoji iz kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih HOV; Opredeljenje banaka je da pretežno investiraju u državne dugovne HOV koje nose mali prinos ali i mali rizik; Banke investiraju i u dužničke (obveznice) i vlasničke (akcije) HOV;

Zbog velikog značaja kreditnog tržišta, investiciono tržište je manje razvijeno pošto krediti banci donose veću stopu prinosa nego utržive HOV; Ipak, pošto je tražnja za kreditima ciklična, banka deo svog finansijskog potencijala usmerava u HOV; Razlikuju se investicioni plasmani investicionih banaka i investicioni plasmani poslovnih banaka; Faktori formiranja investicionog portfolia: Stvaranje sistemskih uslova – odnose se na precizno definisanje vlasništva, postojanje velikog broja HOV i razvijeno tržište i njegove institucije; Postojanje ljudskih resursa – specijalno obučeni stručnjaci za trgovanje HOV;

Konkurencija među bankama – može uticati na povećanje pasivnih kamata, velikim brojem kreditora smanjiti kreditne plasmane i po tom osnovu uticati na traženje drugih izvora prihoda; Podsticanjem razvoja investicionog portfolia stvara se mogućnost većeg emitovanja HOV, većeg prikupljanja slobodnih novčanih sredstava i njihovog ulaganja u razvoj novih kompanija, izgradnju puteva, železnica i sl; Može se zaključiti da ulaganja u HOV imaju veliku mobilizatorsku ulogu (prikupljanje sredstava od malih štediša) i angažovanje prikupljenih sredstava radi ostvarivanja profita;

Politika plasmana u HOV treba da vodi računa o jedinstvu faktora likvidnosti, sigurnosti i ostvarivanja prinosa; Menadžment banke treba da utvrdi posebne standarde za selekciju HOV koji će biti sastavni deo portfolia banke a to su: Kvalitet Dospeće, Diversifikacija, Utrživost, Prinos HOV Razvoj investicionog portfolia zavisi i od spremnosti menadžmenta banke da promeni stare navike te da pored kreditnih aktivnosti podstiče i investiciona ulaganja u HOV;

2. Strategija upravljanja investicionim portfoliom banke Strategija upravljanja performansama investicionog portfolia podrazumeva da menadžment banke: Definiše performanse sopstvenog investicionog portfolia; Definiše limite i ograničenja u delu ulaganja; Definiše sopstvenu investicionu strategiju; Poštuje princip fleksibilnosti; Edukuje zaposlene u pravcu većeg korišćenja investicionog portfolia i dr; Da li će se neke HOV držati duže ili kraće u portfoliu zavisiće isključivo od: Projektovanog obima prodaje HOV; Troškova držanja HOV; Očekivanih promena kamatnih stopa kao i očekivanog prinosa HOV;

Strategija upravljanja investicionim portfoliom može biti aktivna i pasivna; Pasivna politika podrazumeva kupovinu i držanje portfolio strukture sve do roka dospeća svih HOV. Banka ne očekuje dobit iz tekućih transakcija na finansijskom tržištu već prinos nad preuzetim stepenom rizika HOV; Aktivna politika kompleksnog portfolia odnosi se na kupovinu i prodaju HOV radi povećanja profita; Aktivni portfolio menadžer kupuje akcije kada je odnos između cene i prinosa akcije niži od prosečnog tržišnog nivoa akcije; Obrnuto, kada je pomenuti odnos viši od prosečne tržišne cene akcije, menadžer vrši prodaju akcije; Kod aktivne strategije dominantni su transakcioni i administrativni troškovi zbog većeg broja transakcija;

Aktivna strategija se pojavljuje u dva oblika a) strategija bikova (bulls) i b) strategija medveda (bears); Svaki rast cena HOV podseća na napad bika (odozdo na gore) a svaki pad cena podseća na napad medveda (odozgo na dole). Strategija bikova se primenjuje u situacijama kada se očekuje rast cena akcija i kada banke kupuju akcije očekujući da će njihova vrednost u budućnosti porasti pa će prodajom akcija ostvariti profit; Njihovo geslo je „kupi sada, prodaj kasnije“; Strategija medveda se primenjuje kada se očekuje pad cena akcija, pa banke trenutno prodaju akcije da bi se u budućem periodu kupio veći broj akcija kada njihova cena bude niža; Njihovo geslo je „prodaj sada, kupi kasnije“.

3. Principi upravljanja investicionim portfoliom banke Krediti su najrizičniji oblik plasmana banke s obzirom da obezbeđuju banci najveće prihode; Ključno pitanje je kako obezbediti bilansnu ravnotežu između plasmana, rizika i prihoda banke? Plasmani u HOV stvaraju mogućnost banci da postigne optimalan obim i strukturu ukupnih plasmana uz kreiranje dodatnih prihoda; Male banke koriste pasivnu strategiju investicionog menadžmenta dok se velike banke služe aktivnom strategijom; Kod komponovanja strukture portfolia HOV posebnu pažnju treba obratiti na:

Kvalitet HOV, Gransku strukturu tj. diversifikaciju, Ročnu strukturu HOV, Geografsku strukturu HOV, Razuđenosti oblika i tipova HOV. Opšti cilj menadžmenta koji upravlja portfoliom HOV jeste da doprinese likvidnosti i profitabilnosti, povećanju kapitala banke i maksimiranju prinosa;

4. Merenje rizika ulaganja u HOV Postoje četiri bazična tipa rizika: Poslovni rizik – prisutan potencijalni pad zarada, dividendi ili usporavanje rasta poslovanja; Tržišni rizik – suočavanje sa opštim, eksternim rizikom; Kamatni rizik – ima najveći uticaj na kamatno osetljive akcije, rizik nastaje povećanjem kamatne stope i opadanjem profita; Devizni rizik – povezan sa stranom valutom i stopom inflacije.

Aktivnost kupoprodaje HOV na finansijskoj berzi prati se pomoću nekoliko glavnih indeksa: Dow Jones indeksi; The Standard &Poor’s 500 indeks The New York Stock Exchange Composite index

5. Rangiranje boniteta izdavaoca HOV Informativno glasilo berze u Njujorku – The Wall Street Journal – svakodnevno objavljuje podatke o kompanijama, posebno one o ostvarenom profitu ili o najavljenim dividendama; Izvod o zaradama se objavljuje četiri puta godišnje i to je najvažniji pojedinačni faktor koji utiče na cenu akcija; Zarade ili profiti su zbirno obeležje ili lična karta po kojoj se prosuđuje da je kompanija uspešna ili neuspešna; Uzimaju se u obzir i komparacija tekućeg prihoda i perioda od pre godinu dana, ukupan prihod, prodaja, profit, zarada po akciji i dr; Da bi se kupac obveznica zaštitio od rizika, potrebno je da sazna poslovni rejting emitenta HOV jer to daje određeni stepen sigurnosti da će obveznice biti isplaćene na vreme;

Postoje dva rejting sistema obveznica: Moody’s i Standard&Poor’s Postoje dva rejting sistema obveznica: Moody’s i Standard&Poor’s. Ovi rejting sistemi polaze od toga da se svi emitenti svrstavaju u tri odnosno četiri složena rejtinga. Pri sagledavanju rizika izostanka plaćanja obveznica treba poći od rejtinga obveznice; Prinos obveznice je u uskoj inverznoj vezi sa njenim kvalitetom, odnosno rejtingom; Što je viši kvalitet obveznice, to je manji očekivani prinos i obrnuto;

Veza rejtinga obveznice i prinosa Opis kategorije obveznica Zarada po dospeću Standard&Poor’s Moody’s Visok kvalitet Najniža AAA, AA, A Aaa, Aa, A Srednji kvalitet Srednje niska BBB, BB, B Baa, Ba, B Špekulativni kvalitet Srednje visoka CCC, CC, C Caa, Ca, C Propust neispunjenja Najviša DDD, DD, D - Bankrot E

Kreditni rejting Republike Srbije za dugoročno zaduživanje Standard and Poor’s Fitch Ratings Moody’s Investors Service Рејтинг ББ- / стабилни изгледи Б+ / позитивни изгледи Б1 / стабилни изгледи Датум 15. 01. 2016. 18. 12. 2015. 14. 07. 2013. Активност потврђен рејтинг додељен рејтинг

Kreditni rejting zemalja u okruženju za dugoročno zaduživanje Земља Агенција за рејтинг – Кредитни рејтинг за дугорочно задуживање Standard and Poor’s Fitch Ratings Moody’s Investors Service Србија ББ- Б+ Б1 Босна и Херцеговина Б  - Б3 Црна Гора Ба3 Македонија ББ+ Бугарска БББ- Баа2 Румунија Баа3 Мађарска Ба1 Хрватска ББ Ба2

Obveznice imaju povoljne atribute plasmana Moodys S&P Značenje Aaa AAA Obveznice su najboljeg kvaliteta, imaju najmanji stepen rizičnosti, izdavaoci su stabilni i pouzdani Aa AA Obveznice su visokog kvaliteta po svim standardima. Neznatno je viši stepen rizičnosti dugoročnih plasmana. A Obveznice imaju povoljne atribute plasmana Baa BBB Obveznice su srednjeg nivoa kvaliteta, sigurnost je trenutno adekvatna Ba BB Obveznice su sa špekulativnim elementima, umerena sigurnost plaćanja. Obveznice nisu dobro zaštićene. B Nisu poželjne za kupovinu, imaju kratkoročnu sigurnost za naplatu. Caa CCC Obveznice su slabog stanja, postoji opasnost od nemogućnosti plaćanja Ca CC Obveznice su visoko špekulativnog kvaliteta C Najniže klasirane obveznice, slabi izgledi izvršenja obveznica - D Nemogućnost izvršenja obaveza

Upravljanje portfolio rizikom deviznog kursa Karakteristike valutnog rizika banke Valutni rizik nastaje kada dolazi do promene deviznog kursa pri čemu su aktiva i pasiva banke sve više valutno komponovane; Valutni rizik je posebno izražen kod zemalja u razvoju zbog čestih promena vrednosti domaćih valuta u odnosu na strane valute; Valutnim rizikom se može upravljati pod uslovom da: Da se odredi visina valutnog rizika koji banka prihvata u skladu sa svojom poslovnom politikom; Da se uspostavi ravnoteža aktive i pasive po valutama koje se nalaze u bilansu banke; Da se odstupi od valutne ravnoteže uz primenu svop transakcija; Da se izvrši realna procena moguće disperzije valute ugrađivanjem u kamatnu stopu;

Poznati su sledeći oblici zaštite od rizika deviznog kursa: Tehnike i instrumenti koji se koriste na deviznom i novčanom tržištu; Tehnike koje počivaju na politici fakturisanja cena, politici prodaje i politici kupovine; Trgovinski aranžmani i dr; Tehnike i instrumenti na finansijskom tržištu se odnose na primenu spot transakcija (na taj dan), forvard transakcija (pokrivenost vremena i valute), svop transakcija (prelaz iz valute u valutu) i valutnih opcija; Hedžing na deviznom tržištu znači zaštitu od gubitaka nastalih pod dejstvom deviznog rizika;

Zaštita se vrši kupovinom i prodajom valuta po terminskom kursu; Hedžing se sastoji iz dva elementa: prvi se odnosi na predviđanje gubitaka a drugi na ostvarivanje zarade kojom bi se taj gubitak mogao pokriti; Za razliku od hedžinga, špekulacija znači prihvatanje deviznog rizika u cilju ostvarenja profita; Špekulacija može biti sa slabom i jakom valutom; Princip špekulisanja slabom valutom znači „prodati skupo i kupiti jeftino“; Princip špekulacije jakom valutom znači „kupiti jeftino i prodati skupo“;

2. Pojam i uloga deviznog tržišta Devizno tržište je sučeljavanje ponude i tražnje različitih deviza; Cena pojedinih valuta zavisi od ponude i tražnje deviza na deviznom tržištu; Preko deviznog tržišta se vrši plaćanje i naplata roba i usluga između ekonomskih subjekata u različitim zemljama sa različitim sredstvima plaćanja; Među svetskim deviznim tržištima, dominantna su sledeća devizna tržišta: Evropska monetarna unija (EUR) Australija (AUD) Kanadski dolar (CAD) Danska kruna (DKR) Japanski jen (JPY) Norveška kruna (NKR)

Švedska kruna (ŠKR) Švajcarski franak (CHF) Velika Britanija (GBF) SAD (USD) Glavna telekomunikaciona mreža deviznog tržišta jeste mreža SWIFT; SWIFT je stvorio uslove za primenu elektronskog bankarstva i postao važan faktor globalizacije deviznog tržišta; Na deviznom tržištu se pojavljuju sledeći učesnici: Poslovne banke, Centralne banke, Uvoznici, Izvoznici i Drugi specijalizovani subjekti.

Poslovne banke su glavni posrednici na deviznom tržištu; One se na deviznom tržištu javljaju kao učesnici za svoje potrebe, za potrebe svojih komitenata, kao debitori odnosno kreditori; Centralne banke imaju regulatornu i interventnu ulogu i pojavljuju se na deviznom tržištu u cilju stabilnosti deviznog kursa i sprovođenja mera monetarne politike; Uvoznici i izvoznici kupuju i prodaju devize na deviznom tržištu da bi omogućili ostvarivanje novog poslovnog ciklusa;

Motivi pojavljivanja na deviznom tržištu: Komercijalni – putovanja u inostranstvo, kupovina inostranih HOV, plaćanja za uvoz ili prilivi deviza od izvoza; Kratkoročne transakcije – transakcije na novčanim tržištima kada investitori očekuju veći prinos na određena ulaganja u inostranstvu; Špekulacije – investicije u cilju ostvarivanja prihoda po osnovu anticipiranih promena vezanih za nivo cena; Specifične ekonomske potrebe Devizno tržište je veoma složen mehanizam koji se iskazuje preko 3C: valute, kredita i države (currency, credit, country) koji predstavljaju glavne izvore rizika na deviznom tržištu;

3. Vrste izloženosti riziku deviznog kursa banke Uvođenjem fluktuirajućih deviznh kurseva, pojavila se nesigurnost učesnika u međunarodnoj razmeni koji su izloženi promenama deviznih kurseva; Postoje sledeće izloženosti banke valutnom riziku: Transakciona izloženost; Bilansna izloženost i Ekonomska izloženost; Transakciona izloženost riziku deviznog kursa podrazumeva vremensku nepodudarnost između nastanka odnosno preuzimanja obaveze po jednoj finansijskoj transakciji i njenog izmirivanja; Banke koje su se opredelile za dugoročno poslovanje na međunarodnom tržištu, permanentno su izložene transakcionim rizicima;

Bilansna izloženost riziku deviznog kursa naziva se još konverziona ili računovodstvena; Zasniva se na promeni kurseva na pozicijama aktive i pasive u bilansu stanja i bilansu uspeha banke između dva perioda koje nisu u domaćoj valuti; To znači da se imovina, potraživanja, kapital i obaveze banke u stranoj valuti bilansiraju ili prevode u domaću valutu; Ova aktivnost postaje još složenija ako banka ima svoje afilijacije u inostranstvu pa i njihove bilanse treba izraziti u domaćoj valuti; Ekonomska izloženost riziku deviznog kursa podrazumeva buduće promene cena valuta koje bi mogle imati uticaja na efekte poslovanja banke u njenoj budućnosti;

4. Upravljanje rizikom deviznog kursa banke Upravljanje rizikom deviznog kursa banke podrazumeva da svaka poslovna banka: Poznaje oblike vlastite izloženosti riziku deviznog kursa i da ih može identifikovati; Ima svoj stav o riziku deviznog kursa; Formira adekvatnu organizacionu strukturu za upravljanje rizikom deviznog kursa; Raspolaže specifičnim kadrovima koji će obaviti poslove zaštite od izloženosti riziku deviznog kursa; Obezbedi takve poslovne procedure koje će preventivno delovati na smanjenje interne izloženosti riziku deviznog kursa