MAKROEKONOMIJA NA DUGI ROK OBJAšNJENJE DUGOROčNOG PRIVREDNOG RASTA kolokvijum 25.3. u 11h biće ono što stignemo da pređemo tokom nastave

Zašto opada privredni rast Ključni uzrok rasta nejednakosti – Stagniraju dohoci Zato što opada produktivnost The Rise and Fall of American Growth: The US Standard of Living Since the Civil War by Robert J. Gordon Princeton University Press, 762 pp., $39.95

Pet nedostižnih otkrića 1870 - 1970 Električna energija Vodovod i kanalizacija Farmaceutska industrija Aleksandar Fleming 1928. godine, ali su prvi penicilini u široku kliničku primenu ušli tek tokom i nakon završetka Drugog svetskog rata Mašine sa unutrašnjiim sagorevanjem Komunikacije – radio .... i internet Apolo 11 - It had approximately 64Kbyte of memory and operated at 0.043MHz. It is hard to appreciate the technical challenges involved in putting a man on the moon, but 1960s computer technology played a fundamental role.

Ali uporedo sa tim...TRI NEPONOVLJIVA FENOMENA PRELAZAK IZ SELA U GRAD SMANJENJE MORTALITETA DECE ULAZAK ŽENA U RADNU SNAGU Nezaustavljiv rast L, omogućio rast K i rast outputa i bez TP Plus pet otkrića Električna energija Vodovod i kanalizacija Farmaceutska industrija Mašine sa unutrašnjiim sagorevanjem Komunikacije – radio .... i internet

in 1870. The New York City subway wouldn’t open for another 34 years. Boston had 700 horses per square mile. The average horse produced 40 to 50 pounds of manure and a gallon of urine daily, which made the streets of major cities no pleasant place to be. There was no telephone, record player, movie or radio. Men could go to the local saloon to drink; women generally couldn’t. Vacations and weekends were not really a thing. Childbirth usually took place at home, and deaths were common both at birth and during early years from diseases like yellow fever, cholera and many others. There was no licensing of doctors, so quacks were common.

Budućnost prema R. Gordonu “sekularna stangnacija.” Dve varijante 1. L. Samers: štednja raste, slaba ag. tražnja. Primer: Japan,ali to se promenilo 2. Gordon - “supply-side”— usporavanje rasta produktivnosti - nema veze sa neo- Maltuzijancima (Rimski klub, iscrpljuju se resursi) - niti sa tezama Nicholasa Sterna – katastrofe Spori rast tehničkog progresa. Nije nemoguć zaokret Ali završeno je doba “neponovljivih” masovnih događaja

Kako GDP potcenjuje tehnički progres Kako GDP potcenjuje tehnički progres? Tenički progres je čak i potcenjen Ako za 50 godina potrošnja poraste za 10% životni standard raste u istom procentu ali bilo je manje bolesti, ili se produžio životni vek to ne povećava životni standard ni u kom procentu!

Previše kapitala, amortizacija veća od investicija investicije investicije Premalo kapitala Previše kapitala, amortizacija veća od investicija

Agregatna potrošnja prikazana je: Segmentom A-B A-k B-k. d) Nije prikazana Sa ove slike vidimo samo per capita potrošnju Y/L =Y/N

tri izvora privrednog rasta (1) rast radno sposobnog stanovništva, (2) akumulacija kapitala (3) tehnički progres SL je udeo rada u BDP, a (1-SL) je udeo kapitala tehnički progres – meren kao rezidual Soloua – u stvari, jedini istinski pokretač razvoja.

Hipoteza o konvergenciji stopa rasta neke privrede biće veća od stope rasta u stabilnom stanju (α) ako je tekući BDP manji od BDP u stabilnom stanju možemo ga predvideti na osnovu stope štednje i tehnologije. Parametar β - brzina konvergencije

Robert Baro (Robert Barro) sa Harvarda i Salaj Martin (Sala-i- Martin) sa Univerziteta Pompeu Fabra β  0,02 Godišnje se u proseku zatvori oko 2% jaza između per capita dohodaka posmatranih zemalja.

To je pravilo 70, odnosno 72 70/g= vreme udvostručenja Ako se varijabla smanjuje, ona će se jaz prepoloviti za 70/2=35 godina. β  0,02,

regioni unutar SAD Zemlje Juga 1880. godine - bile samo 1/3 BDP razvijenog Severa. Trebalo je više od jednog veka da ove države konvergiraju na rastojanje od 10% u odnosu na razvijene države. Slično tome, nade i očekivanja južne Italije, istočnog dela Nemačke ili zapadne Španije da se brzo ujednače sa vodećim regionima u zemlji nisu se sasvim ostvarile. Zašto dolazi do zastoja u konvergenciji?

Potvrđena konvergencija u 25 zemalja- što je zemlja bogatija, rašće sporije

nije kad se uzorak poveća na 102 zemlje mnogi siromašni rastu sporije od bogatih

Kad se ucvrsti srednja klasa…

Sta je na osama???

Srbija

"middle-income trap" http://www.economist.com/node/18832106 Usporenje je najverovatnije nakon dostizanja BDP od $15,000 BDP, u konst. USD, 2005. Manje je verovatno ako raste drugostepeno obrazovanje Kao i u zemljama gde u izvozu preovlađuju proizvodi visoke tehnologije

Kako je Venecija upala u zamku rasta Acemoglu, Robinson – Zašto narodi propadaju

1286. La Serrata („Zatvaranje") Venecije. Ali u svemu tome postojala je određena napetost. Privredni rast koji se oslanjao na inkluzivne mletačke institucije bio je praćen kreativnom destrukcijom. Svaki novi talas mladih preduzetnika, koji su se obogatili zahvaljujući commenda kompanijama, umanjivao se profit i ekonomski uspeh postojećih elita. Ali nisu samo umanjivali njihov profit - predstavljali su izazov i njihovoj političkoj moći. Komenda – ugovor o prevozu Ako nema ništa – dobija 25% dobiti Ako ima kapital, 1/3 kapitala + 50%dobiti Gubitak se deli srazmerno kapitalu

Do 1500. godine broj stanovnika spao je na sto hiljada. U periodu 1650-1800, u kome se broj stanovnika u Evropi brzo uvećavao, u Veneciji je opadao. Jedina privredna grana koja danas u Veneciji postoji, pored nešto ribolova, jeste turizam. Turisti dolaze da vide čuda Venecije iz doba pre „Zatvaranja", kao što su Duždeva palata i lavovi na Katedrali Sv. Marka, koji su bili doneti iz Vizantije kao ratni plen u vreme kada je Venecija vladala Sredozemljem. Od ekonomske sile Venecija se pretvorila u muzej.

Nogales, Arizona. 10.000 vs. 30.000$ pc institucije imaju ključnu ulogu u razlikama između dva Nogalesa i između Sjedinjenih Država i Meksika, to ne znači da će u Meksiku doći do konsenzusa da se institucije promene. Društvo ne oseća neophodnost stvaranja ili prihvatanja institucija najprikladnijih za ostvarivanje privrednog rasta jer druge institucije mogu biti čak prikladnije za one koji kontrolišu politički život i političke institucije. Moćnici i ostatak društva često se neće složiti oko toga koje institucije treba zadržati, a koje promeniti Elektronska naplata putarine u Srbiji

Mexican-American border at Nogales

Stvarnost: Klubovi i zamke rasta Životni standard bogatijih zemalja organizovan u vidu klubova konvergencije, mnoge siromašnije zemlje kao da su upale u „zamku rasta” na niskom nivou BDP per capita, kao i na niskim ili čak i na negativnim stopama rasta. Kako se može objasniti ova očigledna kontradikcija sa principima izloženim u Poglavlju 3?

1. - siromašne zemlje nemaju dovoljno K zbog niskog nivoa štednje, ratova, razaranja ili prirodnih katastrofa ---- nedovoljna štednja ne može sama da objasni ovu situaciju. ---- Investicije NE moraju biti jednake štednji van stabilnog stanja. ---- kapital bi trebalo da se seli u zemlje gde je nizak K/l 2. Druga je mogućnost da hronično siromašne zemlje pate od tehnološke zaostalosti ili da imaju disfunkcionalnu privredu.

ove zemlje bi trebalo da počnu da rastu brže od bogatih zemalja, U tom slučaju, ako i kada eliminišu barijere ove zemlje bi trebalo da počnu da rastu brže od bogatih zemalja, Kojima stopu rasta diktira isključivo tehnički progres. Dobar primer je Kina, koja je rasla po stopi od oko 10% godišnje još od početka 1980-ih, od kada je napustila sistem centralno planske privrede. to se u mnogim zemljama jednostavno nije desilo.

ukoliko bi Indija i SAD imale istu proizvodnu funkciju, marginalni proizvod kapitala u Indiji morao da bude 58 puta veći nego u SAD! “Ako je ovaj model iole precizan... jasno je da bi sva investiciona dobra napustila SAD i druge bogate privrede, i premestila se u Indiju i druge siromašne zemlje. Zaista, sa takvom razlikom u prinosima očekivalo bi se da investicije u bogatim zemljama potpuno presuše”. (Lukas, 1990: 92) Za blagostanje su ovakva pitanja jednostavno presudna: jednom kad o njima počneš da misliš, teško je razmišljati o bilo čemu drugom. R. E. Lukas, mlađi (R. E. Lucas, Jr) čikaški ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade za 1995. godinu

Činjenica da će doći do konvergencije, ali da će ona zavisiti od individualnih karakteristika privrede, zemlje ili regiona, zove se uslovna konvergencija

Uslovna konvergencija – početni uslovi+tačka stabinog stanja

Ali, zašto bi se proizvodne funkcije razlikovale? Informacije su slobodno dostupne, Neizostavno se nameće da svi koriste iste proizvodne tehnike, Bilo da se proizvodnja obavlja u Tajvanu, Nemačkoj, Indiji ili Zimbabveu. Etiopija – “Kinina Kina” produktivnost po stanovniku u tim zemljama toliko različita čak i u slučajevima kad imaju istu količinu kapitala po efektivnom radniku.

Koji su to tačno faktori a. Obrazovanje i obuka investicije u ljudski kapital. Stoga ima smisla da se proces proizvodnje opisuje kao kombinacija fizičkog kapitala K i L i trećeg inputa, ljudskog kapitala H. Agregatna proizvodna funkcija postaje: (4.2) Y = A F(K, L, H). + + + Poput fizičkog kapitala, ljudski kapital se može akumulirati i može se amortizovati.

Prvi je ljudski kapital, prvo kroz obrazovanje, a zatim b. Zdravstvo hronične i zarazne bolesti Očekivana dužina života biće niska. smanjuje investicije u ljudski kapital ali i produktivnost inače zdravih pojedinaca, čak može i da uslovi da bogatiji delovi društva odluče da emigriraju. Loše zdravstvene usluge mogu poslužiti kao naredno objašnjenje za zamke rasta. Ali, odmah se javlja problem uzročnosti: da li zdravlje utiče na dohodak, ili dohodak utiče na zdravlje, ili su obe veze na snazi?

očekivano trajanje života sa padom dohotka dramatično pada. Pozitivna veza koja postoji između dohotka i očekivane dužine života ni u kom slučaju nije linearna. na nižim nivoima dohotka vladaju duboke nejednakosti.

Katastrofa sa AIDS-om u Africi tragičan je primer začaranog kruga u kome siromaštvo skraćuje očekivanu dužinu života, što zatim obara motivaciju za ulaganje u ljudski kapital i u budući rast. Čuveno pismo – Dear Bono Ni za 100 godina neće biti izlečeno siromaštvo ako ne ispraviš svoju koncepciju Bono i Bob Geldorf – prikupljaju novac za Afriku Ali je tamo kljlučni problem “kapacitet apsorpcije” – hoće li pomoć biti produktvno iskorišćena ili protraćena

In 1988, polio was present in more than 125 countries and paralyzed about 1,000 children per day. Thanks to immunization efforts that have reached nearly 3 billion children, the incidence of polio has decreased by 99 percent since then. India, which was long considered the most difficult place to end the disease, hasn’t reported a polio case since 2011.

Neželjeni efekti primanja pomoći Primaoci će verovatno smanjiti, umesto da povećavaju štednju To je “prokletstvo pomoći - aid curse” “oil curse”; Precenjuje valutu, razvija sektor nerazmenljivih dobara, obara rast – Dutch disease, holandski sindrom. Izlečila se Norveška pravilom 4%, ali ovde to nije cilj, već suprotno – da dođe novac

Novac može ostati u razvijenim zemljama Aids, malarija Bolje je donirati zapadne laboratorije Dogovorenih 0,7% BDP daju samo skandinavske zemlje

Drugi nedostajući faktor proizvodne funkcije je javna infrastruktura Y = A F(K, L, H, KG)

Y = A F(K, L, H, KG) + + + + Javna infrastruktura je često besplatna, ali svakako da je proizvedena uz znatne troškove – od mostova do puteva, itd. u toku poslednje decenije, proizvodnja električne energije, telefonija, vodoprivreda, železnica itd. bile su privatizovane upravo iz tog razloga. Kog?

2 rizika u odsustvu privatizacije vlade mogu premalo da investiraju zbog toga što politička isplativost nekih drugih izdataka može biti mnogo veća, ili usled pritisaka na smanjenje javnih rashoda. Usporavanje rasta zbog zaostajanja ako politički lobi koji podržava javne radove bude uspeo da odbrani ovu stavku, može doći do prekomernih državnih investicija u infrastrukturu. ili zastoj usled prekomernog oporezivanja.

Ali, kad isključimo uticaj obrazovanja, zdravstva i infrastrukture, ostaje još neobjašnjenih razlika između najbogatijih i najsiromašnijih zemalja sveta. BDP per capita u SAD skoro 35 puta veći od Nigera. kad se sve ove razlike uzmu u obzir, američki radnici ostaju osam puta produktivniji u per capita iznosu.

Nemačka - Srbija 10x veće plate 5x veća produktivnost

Svojinska prava moraju se zasnivati na jasnoj, verodostojnoj i primenljivoj zakonskoj regulativi Ustav - pojedinci i firme ne mogu biti lišeni svojine, osim u slučaju da prekrše zakon, pa i tada jedino nakon odgovarajućeg sudskog procesa - RESTITUCIJA? Malo toga je potrebno da se od najgoreg varvarstva stigne do najvišeg blagostanja osim [1] mira, [2] niskih poreza i [3] valjanog deljenja pravde; sve ostalo donosi prirodan poredak stvari.” Adam Smit, 1776 SAD – deklaracija o nezavisnosti

To je društvena infrastruktura U ekstremnom slučaju, moglo bi se garantovati da se nečija svojina može uvek koristiti na način koji izabere vlasnik Ako investitori nisu sigurni da će u budućnosti posedovati svoju investiciju u nekoj zemlji, zašto bi uopšte tamo i ulagali? Čak i da je stopa prinosa u SAD na niža, niži je tamo i rizik od eksproprijacije ili od arbitrarnih ograničenja svojinskih prava, što može presuditi u njihovu korist. Ako nema investicija, nema ni rasta u budućnosti.

Premija na rizik, ugrađena u posao Veća kamatna stopa kod stranih banaka u Srbiji Problem kartela?

Bocvana, Gambija, Mauricijus, Senegal i Zimbabve

Dostizanje (konvergencija). Tabela ukazuje da ekonomska zaostalost nestaje pri stopi rasta od oko 2,5% godišnje (što je veći inicijalni BDP, niža je kasnija stopa rasta), itd.

U mnogim zemljama u razvoju prisustvo žena u školi je mnogo niže, tako da mali efekat daje veliki rezultat. Takođe, bolje obrazovane žene će prenositi ideju o važnosti obrazovanja na svoju decu i bolje će paziti na zdravstveno stanje porodice. Žensko obrazovanje takođe utiče na priraštaj

Endogeni rast razlikama u K, G, I, možemo objasniti dugoročni nivo dohotka, Ali ne i rast!!!! Per capita rast dohotka se na dugi rok svodi na rast tehničkog progresa, koji je egzogen i deluje tako što povećava stopu. α raste egzogeno, bez obzira na sve ostale okolnosti.

rast može obnavljati samo ako marginalni proizvod kapitala prestane da opada Dovoljan uslov za endogeni rast ako je nagib proizvodne funkcije uvek strmiji od nagiba linije širenja kapitala, to bi značilo da bi za dovoljno visok nivo k, proizvodna funkcija postala prava linija.

dovoljan uslov za postojanje endogenog rasta marginalni proizvod kapitala mora da prestane da opada. Pitanje je da li je ovo razuman uslov i da li važi u stvarnosti Eksterni efekti i konstantni prinosi Znanje

Eksterni efekti Alfred Maršal (Alfred Marshall) postavio je hipotezu o tome da se realizovani agregatni ishod može bitno razlikovati od sume efekata koje vide pojedinci. Svaki pojedinac ima opadajuće marginalne prinose na investicije u sopstveni proizvodni faktor, ali se može desiti da se sa uključenjem svih ostalih efektivna produktivnost nimalo ne smanji, nego da ostane ista. Ovaj tip pozitivne eksternalije zove se maršalijanska eksternalija

Interni i eksterni efekti Interni - ekonomija obima Internal economies of scale Eksternal economies of scale Eksterni efekti

Primeri maršalijanske eksternalije Ljudski kapital Y=Kα(AL)1-α, pri čemu je A = H Infrastruktura A=(KG)Y, Ovde će poreska stopa т imati ulogu stope štednje.- javna štednja Ovaj slučaj bi bio argument u korist državnih investicija u obrazovanje. Maršalijanske eksternalije A=ZY, Z je suma svih autputa svih individualnih firmi ako je y=1-α, privreda ima konstantne prinose, mada nijedan pojedinačni proizvođač to ne može da dokuči.

Znanje Posebno svojstvo znanja jeste da je to javno dobro. dva svojstva. Prvo, nema mogućnosti isključenja, što znači da potrošač javnog dobra ne može fizički ili legalno sprečiti bilo koga da istovremeno sa njim troši to javno dobro. Drugo, nema ni rivaliteta u potrošnji, to jest, potrošnja jednih ne smanjuje mogućnost da ga troše, da u njemu uživaju i drugi

očekujemo ispodprosečna ulaganja privatnog sektora u u istraživanje i razvoj. Zašto?

Je li osnovna škola javno dobro Zoo vrt? Dečje jaslice? Proizvodnja javnih preduzeća gas struja PTT voda

Hoće li pronalazači sledećeg čarobnog leka ili nekog novog telekomunikacionog sredstva uspeti da zarade nešto od toga ili će piraterija da im uzme sve pare? Svojinska prava na ideje garantuju onima koji tu ulažu novac da njihov posao neće biti uzaludan.

Kako nastaju otkrića? Jedno je mišljenje da otkrića, manje ili više, nastaju slučajno. Drugo mišljenje, koje je inicijalno izneo Jozef Šumpeter (Joseph Schumpeter), jeste da velika otkrića dolaze u talasima. 1. pad profita vodi traženju novih izvora zarade kroz R&D 2. Kada i ako profit počne spektakularno da raste, nastaje žestoka konkurencija. u dva vida: kao poboljšanje ili kao imitacija. Oba krune monopolski položaj originalnog inovatora, smanjujući mu profit i smanjujući njihovu finansijsku podlogu, ali i želju da nastave sa daljim istraživanjima.

Politika privrednog rasta Kada dođemo do politike, onda je možda najbolje slediti pravilo „ako nije polomljeno, nemoj ga popravljati”. U privredama koje dobro funkcionišu najbolje je prepustiti domaćinstvima i firmama da se rukovode svojim interesima, osim ako se baš pojavi neki ubedljiv primer koji bi podržao državnu intervenciju. Dobar primer je stopa štednje. Zlatno pravilo (Odeljak 3.3) nam je jasno pokazalo da veća stopa štednje ne mora neizostavno da dovede ni do veće potrošnje per capita, niti do većeg blagostanja

ubedljivi argumenti u korist državne intervencije vrlo je verovatno da treba subvencionisati obrazovanje i razvojna istraživanja pa čak i neke vrste investicione potrošnje. može višestruko da podigne profitabilnost preduzetničkih aktivnosti, ali isto tako može imati smisla da se istraživači zaštite od piraterije.

1. Obrazovanje i istraživanje veliki broj otvorenih pitanja. Za razliku od mnogih investicija, kod ljudskog kapitala nema hipoteke, tj. kapitala koji se može založiti u slučaju da se zajam ne može vratiti mnogi ljudi, naročito u siromašnim zemljama, ne mogu da finansiraju sopstveno obrazovanje. Standardno rešenje je da država preuzme funkcije javnog obrazovanja i da obezbeđuje stipendije za siromašnije studente. Ljudski povećava produktivost i ubrzava difuziju inovacija. Hrvatska - Srbija

imamo isti problem sa znanjem kao što smo imali kod javne infrastukture: teško je, ako ne i nemoguće, odrediti adekvatan nivo sredstava za finansiranje istraživanja. na kraju ispada da je vrlo moguće da se nedovoljno troši na aktivnosti koje nisu politički atraktivne, a opet, na dugi rok, mogu da budu esencijalan izvor rasta životnog standarda.

2. Intelektualna svojina, patenti i politika konkurencije vlasnik patentnog prava izvesno vreme moći da formira cene iz kojih će moći da pokriti troškove istraživanja i razvoja. Ali, tu se javlja jedan propratni efekat: patentom se pronalazaču dodeljuje monopol, a time mu se dozvoljava da naplaćuje mnogo više od razvojnih troškova.

3. Otvorenost razmene i konkurencija Otvorene privrede imaju brži rast. Ali brži rast može biti rezultat dejstva brojnih faktora. (learnig by doing), ljudi unapređuju svoje znanje u toku rada Privredni rast i otvorenost su pozitivno korelirani. Otvorenost olakšava protok ideja. dovodi do rasta inostrane konkurencije. Domaći proizvođači više ne mogu da se oslonjaju na protekcionističke mere Moraju biti u žiži novih tehnologija, što zahteva ili inovacije ili imitacije; obe mere će imati pozitivne efekte na produktivnost i privredni rast

Politika, demokratija, jednakost i stabilnost demokratije ne spadaju u grupu savršenih institucija, a veza demokratije i privrednog rasta prilično je kontroverzna zakonski pritisak na „bogataše” od nacionalizacija do surovog oporezivanja Srbija - tajkuni dobro organizovane lobističke grupe

Šta demokratije teško mogu da urade povećanje stope štednje u cilju akumulacije kapitala za buduće generacije, restrukturiranje privrede, koje povlači bolan pad aktivnosti nekih sektora (stočarstva i rudarstva, na primer) (3) reforma mreže socijalne sigurnosti i regulativa na tržištu rada Democracy is the worst form of government, except for all the others. “

Zašto nabavku ljudskog kapitala nazivamo investicijom, isto kao i akviziciju fizičkog kapitala? To je ljudski kapital Objasnite zašto se znanje i ljudski kapital amortizuju, kao i fizički kapital. Npr. Neka nova mobilna aplikacija Koja je veza između svojinskih prava i investicija u fizički i ljudski kapital? Za svaki kapital je ključno da postoje svojinska prava

2. Imajući u vidu kategoriju socijalne infrastrukture, objasnite zašto veći broj afričkih zemalja ne može da raste i da se oslobodi siromaštva. Koja bi mera najverovatnije popravila ekonomsko stanje u afričkim zemljama? Svojinska prava pravosuđe

4. „Korupcija koči rast.” Objasnite. 3. Koji aspekti javnih dobara više koče privatni sektor: izostanak rivaliteta ili ekskluziviteta? Ako dobro nije ekskluzivno (ne mogu se isključiti potrošači) - ne može se naplatiti 4. „Korupcija koči rast.” Objasnite. U osnovi, korupcija je preraspodela Proizvodnja je neefikasna, jer troškovi rastu za iznos korupcije Javna potrošnja – neefikasne inv. u obrazovanje, zdravstvo, infrastrukturu

5. Dajte argumente protiv i argumente u korist teze da demokratija ubrzava privredni rast. Ne ubrzava Slobodan ulazak u granu Pravo svojine ubrzava rast . Odlažu se reforme koje ne podržava medijanski birač Rastu porezi – pada efikasnost investicija Rastu carine

Working paper Loša za rast Dobra za rast Nerazvijene: Rast demokratije povećava poreze, rastu troškovi proizvodnje Ulazi konkurencija, propadau domaće firme Razvijene: Raste dem - raste sloboda ulaska u granu Raste konkurencija –   Neprekinuto trajanje dem – dobro za sve

. Most of the estimates of democracy indicators are statistically significant in the first six quantiles, i.e. for the countries with lower growth rate and higher income per capita, and virtually none is significant with including the remaining quantiles. That gives some evidence to support the finding that democracy speeds-up economic growth on the higher level of income, i.e. in the case of countries that are close to the technological frontier, but that there is no statistically significant relations when countries with lower levels of income per capita are included. The statistically significance of the positive impact of democracy to economic growth fades away when countries that are far away from the technological frontier are included. These results provide some empirical support for the hypothesis (9), that democracy is beneficial to the growth in countries that are close to the technological frontier. It is evident that countervailing effects of democracy at the lower level of development undermines positive effect of the democracy in countries that are far away from the technological frontier, providing some empirical support the hypothesis (6), (7) and (8).