STATISTIKA EKSTERNE MAKROEKONOMSKE POZICIJE

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Sadržaj predavanja Uvod Indikatori eksterne likvidnosti Indikatori eksterne solventnosti Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Kreditni rejting zemlje Riziko premija zemlje

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Uvod Sposobnost dugoročnog izmirivanja obaveza jedne zemlje zavisi od makroekonomske ravnoteže dugoročne održivosti Mnoge zemlje nemaju uopšte pristup međunarodnom tržištu kapitala Druge zemlje imaju pristup ne mogu emitovati dužničke hartije od vrednosti duže ročnosti Zemlje koje pristupaju svim segmentima međunarodnog tržišta (državnog) duga plaćaju različite kamatne stope

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Uvod Razlika u kamatnim stopama najvećim delom zavisi od rejtinga zemlje Rejting zemlje je uslovljen održivošću njihove eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija se formira kao deo očekivane stope prinosa iznad one koja se zahteva za najkvalitetnije međunarodne državne dužnike

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Uvod Indikatori likvidnosti (rezervi) i solventnosti (duga) koriste kako bi se procenio stepen osetljivosti zemlje na finansijske šokove pod uticajem međunarodnih finansijskih kriza Važni su za zemlje s relativno redovnim pristupom međunarodnim finansijskim tržištima

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Uvod Sposobnost izmirivanja obaveza posmatra se sa aspekta eksternog bilansa zemlje odnosa između rezidenata i nerezidenata i spoljnih obaveza i imovine javnog i privatnog sektora Kretanje duga i rezervi otkrivaju stepen stabilnosti u spoljnim ekonomskim odnosima utiču na sposobnost izmirivanja obaveza zemlje Nesposobnost izmirivanja obaveza zemlje može biti posledica problema likvidnosti problema solventnosti

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti Eksterna likvidnost svodi se na postojanje odgovarajućeg iznosa deviznih rezervi Rezerve se koriste za finansiranje neravnoteže u inostranim plaćanjima i za intervencije na deviznom tržištu koje utiču na devizni kurs Devizne rezerve predstavljaju inostranu aktivu novac sigurne i likvidne hartije od vrednosti zlato

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti Devizne rezerve su na raspolaganju i pod kontrolom monetarnih vlasti, tj. centralnih banaka Iznos deviznih rezervi utiče na poverenje u državu, tj. da će država biti u stanju da izmiri inostrane obaveze na vreme i da će moći da podrži vrednost domaće valute Smanjivanje deviznih rezervi može skupo koštati pojedine zemlje Može narušiti poverenje i pogoršati uslove pristupa zemlje međunarodnim tržištima kapitala

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti Zemlje u razvoju su bitno uvećale iznose svojih deviznih rezervi u poslednjih deset godina Koji je optimalni nivo deviznih rezervi? Devizne rezerve se porede sa: uvozom monetarnim agregatima određenim veličinama inostranog duga

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti Indikator adekvatnosti deviznih rezervi koji se tradicionalno koristi je iznos rezervi (R) u broju meseci uvoza koliko meseci zemlja može da održi postojeći nivo uvoza u slučaju prestanka svih priliva u zemlju? R/(godišnji uvoz/12) Indikator polazi od tekućeg bilansa i koristi se uglavnom za zemlje koje imaju neredovan pristup tržištima kapitala

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti Tradicionalno se smatralo da je tri meseca pokrivenosti uvoza deviznim rezervama dovoljno Danas mnoge zemlje drže znatno više nivoe deviznih rezervi kao odbranu od eksternih nestabilnosti Za izvođenje zaključka o optimalnom nivou deviznih rezervi ovaj pokazatelj nije dovoljan Ne uzima u obzir kapitalni bilans zemlje, tj. mogući pritisak na kapitalni bilans zemlje u slučaju krize

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti Indikatori koji se zasnivaju na odnosu deviznih rezervi prema nekom od monetarnih agregata koriste se još iz vremena tzv. zlatnog standarda tada su u odnos stavljane devizne rezerve u formi zlata i novac u ekonomiji Ovakve mere daju nam uvid u potencijal negativnog uticaja naglog bežanja kapitala iz nacionalne valute Kada ovakva opasnost postoji, odnos rezervi prema agregatu šire definicije novca (M2 ili M3) može biti vrlo koristan indikator R/M2

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti U slučaju da zemlja ima fiksni devizni režim odnos deviznih rezervi (R) i monetarne baze, tj. baznog novca (M0) je vrlo važan Nedostaci: U zemljama u kojima je poverenje u nacionalnu valutu veće, veći je i obim nacionalnog novca u opticaju U takvim zemljama, na istom nivou deviznih rezervi, ovaj pokazatelj je niži

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti Devizne rezerve se mogu stavljati u odnos prema određenim kategorijama spoljnog duga Ovi indikatori su relevantniji u oceni potencijalnih negativnih uticaja krize na pojedine zemlje Najčešće se u odnos stavljaju devizne rezerve (R) prema kratkoročnom spoljnom dugu (STD): R/STD Kratkoročni spoljni dug, po pravilu, uključuje i dug koji nije inicijalno bio kratkoročan ali dospeva u toku sledećih godinu dana U kratkoročni dug potrebno je uključiti i javni i privatni dug

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti Ovaj indikator treba da bude veći od 1 rezerve najmanje sa 100% pokrivaju kratkoročni dug određene zemlje u razvoju imaju ovaj indikator na mnogo višem nivou Kao dopunski indikator rezerve se mogu posmatrati u odnosu na kratkoročni dug uvećan za deficit u tekućem bilansu taj deficit de facto predstavlja potrebu dodatnog zaduživanja Ovakav indikator govori o tome koliko dugo zemlja može da funkcioniše bez dodatnog zaduživanja

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti Adekvatan nivo deviznih rezervi - potrebno je imati u vidu i specifične karakteristike svake zemlje, kao što su: deficit tekućeg bilansa realni devizni kurs režim deviznog kursa valutnu strukturu spoljnog duga stabilnost inostranog duga domaćih privatnih preduzeća rizik povlačenja kapitala rezidenata iz domaće valute

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti Kretanje deficita tekućeg računa se bazira na statistici bilansa plaćanja Statistika bilansa plaćanja Pokazuje sumu ekonomskih transakcija nacionalne ekonomije sa ostatkom sveta za dati vremenski period Transakcije između rezidenata i nerezidenata Roba, usluge, dohodak, transferi, kreiranje imovine i obaveza u odnosu na ostatak sveta

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti Podaci o platnom bilansu su ključni za: monetarnu stabilnost i politiku druge ekonomske politike procenu dugoročne stabilnosti eksterne makroekonomske pozicije zemlje

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti Ključni podaci koji se prate jesu: tekući bilans plaćanja (koji uključuje trgovinu robom i uslugama, dohotke i transfere) kapitalni bilans i finansijski bilans (koji uključuje direktne i portfolio investicije i promene u deviznim rezerevama)

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne likvidnosti Tekući bilans u % od BDP-a u 2015.

Razliku između obaveza javnog i privatnog sektora Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Solventnost – sposobnost zemlje da izmiri sadašnju vrednost njenih inostranih obaveza Razliku između obaveza javnog i privatnog sektora Održivost spoljnog duga analizira se na potencijalnom razvoju događaja na srednji rok

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Analiza održivosti spoljnog duga može uzimati u obzir: kretanja deficita tekućeg bilansa i nova zaduživanja uslove finansiranja spoljnog duga kretanje agregatne tražnje (može uticati na uvoz i izvoz) Tradicionalni indikatori zaduženosti stavljaju u odnos spoljni dug (D) prema izvozu (EXP) BDP-u budžetskim prihodima

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Spoljni dug (D) prema izvozu (EXP) je relativno stabilan indikator u odnosu na pokazatelj duga (D) prema BDP-u posebno u slučaju promena u realnom deviznom kursu, tj. različite dinamike promene deviznog kursa nacionalne valute i inflacije D/EXP Odnos spoljnog duga prema BDP-u je koristan pokazatelj i sa aspekta sposobnosti izmirivanja spoljnog duga zemlje

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Pokazuje moguću promenu strukture BDP u korist izvoznih proizvoda radi izmirivanja spoljnog duga D/BDP U zemljama u kojima javni dug tj. dug države čini znatan deo spoljnog duga, odnos javnog duga i BDP-a je vrlo važan pokazatelj JD/BDP Javni dug se može stavljati u odnos prema prihodima budžeta (PB) ili poreskoj osnovi kao potencijalnom izvoru finansiranja duga JD/PB

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Pokazatelji koji polaze od iznosa duga i posmatraju ga u jednom trenutku ne govore o tome: ceni finansiranja javnog duga (prosečna kamatna stopa na dug) kako promene kamatnih stopa utiču na godišnje iznose finansiranja duga i njihove relativne odnose prema BDP-u, izvozu i sl. Vrlo su važni odnosi godišnjeg finansiranja duga prema izvozu, BDP-u ili, ako posmatramo samo javni dug, prema poreskim prihodima u budžetu zemlje

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Nije svaki prirast i nivo duga isti Da li se zaduživanjem finansira tekuća ili investiciona potrošnja? Da li su u pitanju investicije koje povećavaju proizvodnju i budući izvoz?

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Uticaj prirasta duga na stopu ekonomskog rasta i rasta izvoza razlikuje se po zemljama Bitan pokazatelj pri davanju ocene o stepenu zaduženosti zemlje i njene ranjivosti na eksterne šokove Odnos duga prema izvozu je pozitivno korelisan sa kretanjem kamatnih spredova na obveznice zemalja u razvoju Pokazatelj odnosa godišnje otplate duga (GOD) prema izvozu (EXP) GOD/EXP

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Struktura duga je bitna po nekoliko parametara: Struktura dospeća duga ima direktan uticaj na likvidnost odnos deviznih rezervi prema kratkoročnom dugu i prosečno dospeće duga prosečno dospeće duga može da daje kvalitetnije informacije ako daje sektorsku strukturu i strukturu po kategorijama duga

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Struktura duga po valutama može bitno uticati na ranjivost eksterne pozicije zemlje Razlika između spoljnog duga u stranoj i u domaćoj valuti Spoljni dug u stranoj valuti pod dejstvom promene deviznog kursa može bitno da promeni svoj odnos prema BDP-u, izvozu ili drugim parametrima

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Struktura duga po kamatama je bitna Koliko duga ima promenljivu kamatu? Koliko duga ima fiksnu kamatu? Promene kamata na tržištu mogu bitno da utiču na nivo opterećenja vraćanja duga Promene kamata na tržištu mogu da ne utiču na prihode iz kojih se dugovi vraćaju Dug nosi rizik likvidnosti i tržišni rizik u formi valutnog i kamatnog rizika

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Važna je i detaljnija analiza duga po sektorima dug države (javni dug) dug finansijskog sektora dug preduzeća Kod javnog duga bitni su sledeći parametri: Odnos godišnjeg servisiranja javnog duga i budžetskih prihoda (public sector debt service ratio) Odnos javnog duga prema BDP-u Odnos javnog duga prema budžetskim prihodima Prosečna kamatna stopa Indikatori dospeća duga Indikatori valutne i kamatne strukture duga

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Javni sektor je odgovoran i za uspostavljanje odgovarajućih uslova koji podstiču kvalitetno upravljanje rizikom u drugim sektorima Ukupni regulatorni okvir države koji podstiču kratkoročno zaduživanje i zaduživanje u stranoj valuti dva elementa koji bitno mogu ugroziti otpornost finansijskog sistema zemlje na krizne šokove

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Finansijski sektor je posebno osetljiv na spoljne uticaje Finansijske institucije posluju s visokim nivoima leveridža visokom osetljivošću na to kako je usaglašena njihova pozicija u aktivi i pasivi

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Osetljivost finansijsih institucija je izražena u sledećim domenima: Uticaj promene deviznog kursa na aktivu i pasivu bilansa Uticaj promene kamatnih stopa na aktivu i pasivu bilansa Povlačenje depozita iz inostranstva Povlačenje kreditnih linija iz inostranstva

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Kod ocene osetljivosti finansijskog sektora bitni su sledeći parametri: Otvorena devizna pozicija Stepen neusaglašenosti deviznih pozicija po njihovom dospeću Neusaglašenost kvaliteta deviznih izvora (pasiva) i deviznih plasmana (aktiva) Ukupne devizne obaveze banaka Uzima se u obzir i: kvalitet supervizije nad bankama kvalitet unutrašnjih sistema kontrole rizika samih finansijskih institucija kvalitet dostupnih podataka

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Korporativni sektor (preduzeća) je manje analiziran u kontekstu procene ranjivosti nacionalnih ekonomija na krizne situacije Bez analize načina poslovanja preduzeća slika o ukupnoj ranjivosti nacionalne ekonomije nije potpuna učešće duga naročito ako je dug u inostranoj valuti ili s valutnom klauzulom

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Preduzeća mogu da ne izmiruju svoje obaveze zbog: Prekomernog zaduživanja u stranoj valuti Povećanog učešća kratkoročnog finansiranja Ključni indikatori ocene osetljivosti sektora preduzeća su:  Stepen odstupanja deviznih novčanih tokova aktive i pasive u odnosu na ukupan novčani tok preduzeća u gotovinski tok treba da uključi i valutne derivate kao instrumente hedžinga  Razlika između deviznih obaveza i likvidne devizne imovine u odnosu na kapital preduzeća

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti I tradicionalni pokazatelji poslovanja kompanija mogu biti vrlo korisni za procenu osetljivosti korporativnog sektora na eksterne šokove: odnos kamatnih plaćanja prema operativnim prihodima leveridž odnos kratkoročnog prema ukupnom dugu u domaćoj i inostranoj valuti odnos duga u domaćoj valuti prema dugu u inostranoj valuti

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori eksterne solventnosti Pregled indikatora osetljivosti korporativnog sektora na eksterne nestabilnosti Neto devizni gotovinski tok prema ukupnom gotovinskom toku Neto devizni gotovinski tok: očekivani devizni gotovinski priliv minus očekivani devizni gotovinski odliv. Ključni indikator za merenje izloženosti nehedžovanih deviznih pozicija. Neto dug u stranoj valuti prema kapitalu Neto dug u stranoj valuti: razlika između pasive i aktive u stranoj valuti. Kapital: aktiva minus dug. Indikator promene deviznog kursa na bilans stanja. Kamata prema gotovinskom toku Ukupno očekivano plaćanje kamata prema operativnom gotovinskom toku (tj. pre kamata i poreza). Ključni indikator gotovinskog toka za opštu finansijsku sigunost. Leveridž Knjigovodstvena vrednost duga prema kapitalu (aktiva minus dug). Ključni indikator zdrave finansijske strukture. Visok leveridž povećava osetljivost na ostale rizike (npr. niska profitabilnost, visok odnos kratkoročnog duga prema ukupnom dugu. Kratkoročni dug prema nedospelom dugu (za ukupan dug i za dug u stranoj valuti) U kombinaciji sa leveridžom, indikator osetljivosti na privremeni prestanak finansiranja. Prinos na imovinu (pre poreza i kamata) Profit pre poreza i kamate prema ukupnoj imovini. Indikator opšte profitabilnosti. Izvor: MMF (2000), Debt and Reserve Related Indicators of External Vulnerability, s. 39

Otvorenost spoljne trgovine Politika spoljne trgovine Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Stepen otvorenosti nacionalne ekonomije se može meriti na osnovu četiri grupe pokazatelja Otvorenost spoljne trgovine Politika spoljne trgovine Međunarodni kapitalni tokovi Infrastruktura za spoljnu trogvinu

Otvorenost spoljne trgovine Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Otvorenost spoljne trgovine Kakav je odnos spoljne trgovine (T) prema BDP-u? T/BDP Po pravilu, uvek je veći kod malih ekonomija, a manji kod velikih ekonomija Zemlje koje su trgovačka čvorišta karakteriše: visoko učešće tranzitne trgovine veće učešće spoljne trgovine u BDP-u

niže domaće cene u odnosu na međunarodne Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Kod nerazvijenih zemalja i nekih zemalja u razvoju BDP je u nominalnom iznosu manji niže domaće cene u odnosu na međunarodne BDP koji nije korigovan za paritet kupovne snage (PPP) kod tih zemalja je manji indikator spoljne trgovine prema BDP-u je veći Dodatni pokazatelj otvorenosti spoljne trgovine predstavlja uvoz (IMP) per capita IMP/broj stanovnika

Veći je kod bogatijih nego kod siromašnijih zemalja Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Veći je kod zemalja s malim brojem stanovnika, a manji kod zemalja s većim brojem stanovnika Veći je kod bogatijih nego kod siromašnijih zemalja Dodatni pokazatelji otvorenosti spoljne trgovine mogu biti obim spoljne trgovine po stanovniku stopa rasta uvoza

Politika spoljne trgovine Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Politika spoljne trgovine Glavni pokazatelj ove grupe indikatora je prosečna uvozna carina Dodatni korisni pokazatelji mogu biti : kompleksnost strukture carina broj antidamping mera efikasnost uvoznih procedura

Efikasnost uvoznih procedura: Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Efikasnost uvoznih procedura: predstavlja vrstu neformalne zaštite tržišta uzima u obzir sledeće veličine: broj dana potrebnih za poštovanje svih uvoznih procedura broj dokumenata zahtevanih za uvoz trošak po jednom standardnom trgovačkom kontejneru pri uvozu roba u posmatranu zemlju

Međunarodni kapitalni tokovi Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Međunarodni kapitalni tokovi Indikatori se baziraju na stranim direktnim investicijama predstavljaju važnu komponentu kapitalnog računa zemlje jedna od ključnih komponenti pokrivanja deficita u tekućem računu bilansa plaćanja Koristan pokazatelj otvorenosti i atraktivnosti zemlje za priliv stranih investicija odnosa stranih direktnih investicija (SDI) prema BDP-u SDI/BDP

GFCF - Gross Fixed Capital Formation Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Strane direktne investicije mogu predstavljati vrlo bitnu komponentu ukupnih realnih investicija u nacionalnoj ekonomiji (GFCF) SDI/GFCF GFCF - Gross Fixed Capital Formation Posebno važan za zemlje koje nemaju visok nivo domaće štednje

Važan je priliv, tj. prirast ili tok stranih direktnih investicija Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Važan je priliv, tj. prirast ili tok stranih direktnih investicija Strane direktne investicije mogu i da se povlače Važan pokazatelj koliki je nivo tj. stanje ili stok stranih direktnih investicija u odnosu na BDP SDI stok/BDP

SDI integrišu nacionalnu ekonomiju u globalno tržište Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Podatak o nivou SDI govori o dugoročnom prisustvu stranih direktnih investicija SDI integrišu nacionalnu ekonomiju u globalno tržište Ovaj pokazatelj se može izračunati na bazi prosečnog godišnjeg nivoa stranih direktnih investicija (kada je pokazatelj nestabilniji) prosečnog nivoa stranih direktnih investicija u višegodišnjem periodu

Ovakav indikator polazi od tri vrste podataka: Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Za strane direktne investicije može se računati i indeks (SB, Starting a foreign business indicator) odražava stepen jednostavnosti, tj. komplikovanosti realizacije stranih direktnih investicija Ovakav indikator polazi od tri vrste podataka: lakoće osnivanja stranog pravnog lica broja dana potrebnih za proces broja neophodnih procedura za okončanje postupka

Infrastruktura za spoljnu trgovinu Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Infrastruktura za spoljnu trgovinu Svaka zemlja koja želi da uvećava stepen integrisanosti svoje ekonomije u svetsko tržište mora da izgrađuje i odgovarajuću infrastrukturu za podsticanje spoljne trgovine Ta infrastruktura se odnosi na logistiku i komunikaciju Meri se anketama među profesionalcima koji se bave carinjenjem i špedicijom

Anketom se obuhvataju pitanja o: Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Anketom se obuhvataju pitanja o: brzini i troškovnoj efikasnosti postupka carinjenja, saobraćajne infrastrukture konkurencije na tržištu špedicije raspoloživosti telefonskih i internet komunikacionih veza

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Indikatori otvorenosti nacionalne ekonomije Na osnovu navedenih grupa pokazatelja može se formirati indeks koji meri stepen ovorenosti pojedinih ekonomija Bitna je puna raspoloživost podataka i pravilno ponderisanje pojedinih indikatora uz njihovo prethodno svođenje na uporedive veličine Jedinstven indeks otvorenosti nacionalne ekonomije je OMI indeks (Open Markret Index) koji uzima u obzir sve četiri kategorije indikatora otvorenosti nacionalne ekonomije Vrednosti OMI se kreću od 1 (najmanja otvorenost) do 6 (najveća otvorenost)

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje Kreditni rejting zemlje (suvereni rejting) je procena sposobnosti država da izmiruju svoje tekuće i dugoročne obaveze Vrsta sublimacije svih prethodno navedenih parametara nekih dodatnih specifičnih indikatora tehnika analize Analize sprovede agencije koje se bave kreditnim rejtingom radi davanja njihove ocene U svetu su tradicionalno prisutne tri velike rejting agencije: Standard & Poor’s Moody’s Fitch

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje Dublju analizu fundamentalnih karakteristika posmatrane zemlje podrazmeva: Procena ekonomske politike Analiza razmenljivog dela BDP-a Otpornost na šokove Politički rizik

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje Procena ekonomske politike Intervjui s nosiocima ekonomske politike su redovna aktivnost Radi boljeg razumevanja zemlje i njene dugoročne ekonomske situacije Ekonomske politike koje su samo uspešne u stabilizaciji, ali ne daju rezultate u domenu ekonomskog rasta i zaposlenosti − ne dobijaju visoke ocene

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje Procena ekonomske politike zasniva se na kretanjima u domenu: ekonomskog rasta inflacije bilansa plaćanja sa inostranstvom nivoa zaposlenosti Vlade koje ne primenjuju politike s ciljem da unaprede strukturne karakteristike privede, ne dobijaju visoke ocene

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje Analiza razmenljivog dela BDP-a Razmenljivi deo BDP-a čini deo privrede koji konkuriše inostranim proizvodima i uslugama kako na domaćem tako i na stranom tržištu Svojom konkurentnošću direktno utiče na stepen ravnoteže trgovinskog bilansa i bilansa tekućih plaćanja Analiziraju se : stepen otvorenosti ekonomije otvorenost za strane investicije udeo investicija u BDP-u i sl.

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje Otpornost na šokove Stres scenarija analiza otpornosti nacionalne ekonomije na spoljne nestabilnosti i krize Posebna pažnja se posvećuje fleksibilnosti tržišta rada i izgrađenosti institucija socijalne podrške za slučaj krize

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje Politički rizik - analiza stabilnosti političkog režima Ne polazi se od kvalifikacija režima po nivou demokratičnosti ili razvijenosti institucija građanskog društva Akcenat se stavlja na ocenu mogućnosti efikasne komunikacije političke elite sa značajnim društvenim kategorijama Da li su realni državni problemi shvaćeni od strane značajnih društvenih grupa? Međunarodna politička stabilnost je takođe vrlo bitna

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje Grupe podataka koji se koriste u analizi: Demografija i obrazovanje Tržište rada Struktura proizvodnje i trgovine Ekonomska kretanja u privatnom sektoru Ponuda i tražnja na tržištu Bilans plaćanja Srednjoročna ograničenja ekonomskog rasta Makroekonomske politike Spoljna trgovina i strane investicije Banke i finansijska tržišta Imovina u inostranstvu Obaveze prema inostranstvu Politika i država Međunarodna pozicija

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje Značenja rejting oznaka različitih rejting agencija

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje Kreditni rejting Srbije Izvor: NBS

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Kreditni rejting zemlje Investicioni rang otvara čitav niz dodatnih izvora finansiranja ne mogu biti korišćeni za kreditni rejting nižeg ranga Bolji kreditni rejting znači nižu kamatnu stopu niža cena finansiranja javnog duga zemlje Kolika je cena finansiranja javnog duga? To je cena koju plaćaju svi poreski obveznici zemlje, tj. građani i privreda jedne zemlje Veliki je značaj kreditnog rejtinga za sve zemlje i njihove građane

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje Razlika između stopa prinosa koje investitori zahtevaju na investiciju u nerizičnu aktivu i investiciju u hartiju od vrednosti konkretne zemlje emitenta Nerizična aktiva je hartija od vrednosti zemlje sa najvšim kreditnim rejtingom Direktno ili indirektno deo strukture svih kamatnih stopa u finansijskom sistemu zemlje Direktno se nalazi u kamatnim stopama koje zemlja plaća na međunarodnom tržištu radi finansiranja svog javnog duga

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje JP Morgan proizvodi indeks EMBI (Emerging Market Bond Index) berzanski indeks benčmark kretanja cena obveznica suverenog duga zemalja u razvoju Prosečno kretanje prinosa na obveznice izabranih zemalja u razvoju Prosečno kretanje riziko premije izabranih zemalja u razvoju koje ulaze u indeks

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje Kretanje cena obveznica pojedinih zemalja koje ulaze u EMBI indeks daje nam stopu prinosa može se stavljati u odnos s kretanjem EMBI indeksa u celini zaključujemo o tome kako se riziko premija zemlje kreće u odnosu na prosek kretanja riziko premije zemalja čije obveznice ulaze u EMBI  Stopa prinosa na obveznice zemalja koje ulaze u EMBI može se koristiti i za izračunavanje riziko premije pojedine zemlje tako dobijeno kretanje riziko premije zemlje stavlja se u odnos s kretanjem riziko premija drugih zemalja

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje Riziko premija se dobija kao razlika u stopama prinosa na AAA obveznice u datoj valuti i sa sličnim drugim karakteristikama i stope prinosa obveznice konkretne zemlje Ako su u pitanju obveznice u dolarima riziko premija je iznos baznih poena koji zemlja mora platiti više od SAD-a za zaduživanje sa sličnom obveznicom (po dizajnu i dospeću) u dolarima To je slučaj kod EMBI Global indeksa

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje EMBI grupa indeksa lansirana je u leto 1999. godine U julu 1999. tri najviše zastupljene zemlje bile su: Argentina sa 20,4% Brazil sa 19,2% Meksiko sa 15,2% Početkom 2011. godine tri najzastupljenije zemlje su bile: Meksiko sa 11,84% Rusija sa 11,60% Brazil sa 10,44%

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje Osnovna EMBI grupa indeksa obuhvata: EMBI+ (Emerging Markets Bond Index Plus) EMBI Global EMBI Global Diversified

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje EMBI+ (Emerging Markets Bond Index Plus) Prati ukupne stope prinosa za obveznice emitovane u stranoj valuti od strane naprednijih zemalja u razvoju Obuhvata : dolarske bredi obveznice kredite evroobveznice Pojavio se još 1992. godine tada je obuhvatao samo Bredi obveznice Najmanja vrednost emisije instrumenta koji može ući u sastav EMBI+ je $500 miliona i mora ispuniti kriterijume likvidnosti na sekundarnom tržištu

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje EMBI Global Prati ukupne stope prinosa za likvidne eksterno emitovane obveznice zemalja u razvoju i predstavlja razvijenu verziju EMBI+ Uključuje dolarske Bredi obveznice Dugove evroobveznice s minimalnom emisijom od $500 miliona EMBI Global postavlja manje zahtevne uslove u pogledu rejtinga i likvidnosti Uključuje oko dva puta više finansijskih instrumenata u odnosu na EMBI+

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje EMBI Global Diversified Ograničava učešće velikih dužnika među zemljama u razvoju i time obezbeđuje veću diversifikaciju Svi osnovni EMBI indeksi podrazumevaju još najmanje jednu godinu do dospeća finansijskog instrumenta koji uključuju u svoj sastav

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje Drugi indeksi koje sastavlja JP Morgan obuhvataju: Latin Eurobond Index (LEI) Russia Corporate Bond Index (RUBI) JPMorgan Asia Credit Index (JACI) EURO EMBIG/Diversified Emerging Local Markets Index Plus (ELMI+) Dow Jones CDX.EM

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje Kriterijumi uključivanja finansijskog instrumenta u EMBI indeks: Tip instrumenta Klasifikacija izdavaoca Valuta denominacije Kriterijum kreditnog rejtinga Nominalna vrednost koja nije dospela Preostalo vreme do dospeća Merodavno pravo Metod izmirivanja obaveza Jednostavno računanje stope prinosa Likvidnost

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje EMBI indeksi su globalno prepoznatljivi kao mera riziko premija zemalja u razvoju i pojedinih zemalja u okviru te grupe Srbija ima trenutno dve dolarske obveznice koje su uključene u EMBI Global indeks Na osnovu njih dobijamo podatak o kretanju riziko premije za našu zemlju

Statistika eksterne makroekonomske pozicije Riziko premija zemlje Pokazatelj premije rizika - EMBI po zemljama (dnevni podaci, u b.p.) Izvor: JP Morgan Preuzeto: NBS, (2016), Izveštaj o inflaciji, februar 2016.