Internet Šta je internet i iz čega se sastoji? Šta su dobavljači interneta i kako se vrši povezivanje? Šta je Web? Šta je elektronska pošta?...

Šta je Internet ? Svetska otvorena, globalna mreža računara Sa strukturnog stanovišta: Internet je Wan mreža koja povezuje mnoštvo manjih privatnih i javnih mreža i koja omogućava međusobnu povezanost svim povezanim uređajima. Struktura Interneta je hijerarhijska: hostovi su povezani u mrežu njihovih lokalnih internet dobavljača (ISP - internet service provider), Provajderi su povezani u regionalne mreže, a Regionalne mreže su povezane u nacionalne i internacionalne mreže. podaci zahtev Browser Provajder informacije

TCP/IP Transmission Control Protocol/Internet Protocol Transmission Control Protocol – kontrola prenosa, cepanje fajlova na manje delove i dodeljivanje svakom od njih posebnog zaglavlja. Internet Protokol – koristi IP adrese računara i pravi svoje zaglavlje na TCP paketu.

Struktura Interneta Najveće mreže povezane su izrazito brzim vezama koje se nazivaju kičma interneta (internet backbone) Paketi informacija od hosta do hosta putuju preko niza rutera, pri čemu se putanja automatski određuje i hostovi nemaju kontrolu nad njom (koristi se komutiranje paketa) Svaki računar na internetu, koji je javno dostupan, ima svoju javnu i unikatnu IP adresu. NIC (Network Information Center) – servis Interneta koji određuje, dodeljuje i administrira IP brojeve.

Adrese računara na Internetu Svaki računar uključen u Internet mrežu može da se adresira na dva načina: navođnjem broja – numerička (IP) adresa navođenjem tekstualne adrese – simbolička adresa Uvodi se sistem imena domena (domain name system - DNS) Imenu svakog domena pridružuje se IP adresa odgovarajućeg hosta registrovanog za taj domen

IP adresa IP Adresa se sastoji od 4 (8-bitna) broja između kojih se pišu tačke 10010011010110110001011011001001 – binarno 147.91.22.201 IP adresa se uparuje sa simboličkim imenom, jednostavnijim za pamćenje, pa je tako www.microsoft.com = 207.46.192.254 Domen – se sastoji od nekoliko delova razdvojenih tačkama i organizovani su hijerarhijski (rs, edu, com, org, gov,...) - grupa mreža pod jedinstvenom administrativnom kontrolom (bg, ac, pmf,...) - Poddomen – organizaciona celina nekog domena (ustanova, organizacija) Simboličko ime računara gimnazijasd.edu.rs pmf.uns.ac.rs pmf.ni.ac.rs matf.bg.ac.rs alumni.matf.bg.ac.rs

Primer domena www.matf.bg.ac.rs rs – nalazi se u Srbiji ac.rs – deo je akademske mreže bg.ac.rs –u Beogradu je matf.bg.ac.rs –na Matematičkom fakultetu www.matf.bg.ac.rs –u pitanju je centralni veb-server

RNIDS Upravljanje domenima u Srbiji (.rs i .срб) vrši Regionalni nacionalni internet domen Srbije (http://www.rnids.rs) Domen se može registrovati (najčešće zakupiti na određeni vremenski period) preko dobavljača interneta.

Veza sa Internetom Brzina protoka (Mbps-mega bita po sekundi) Da bi računari mogli da se povežu na internet, obično se koriste usluge komapnija koje nazivamo dobavljači interneta (internet provajderi) Lokalna petlja (local loop tj. Last mile)– deo između host- računara i prvog rutera na provajderu Dial-up pristup Internetu Stalna veza DSL SDSL – internet u firmi ADSL – za firme i kućne korisnike Kablovski Mobilni Brzina protoka (Mbps-mega bita po sekundi) 1Mbps brzina kojom video zapis od oko 700MB može da se preuzme za oko 90min 2Mbps/256Kbps do 100Mbps/4Mbps (download/upload)

Modemski pristup Dial-up (koristi frekvence između nekoliko 100-tina i nekoliko 1000 Hz) Dial-up modem – konvertuje analogni u digitalni signal i obruto Klasična parica fiksne telefonske mreže Poziva se tel. broj provajdera iz računarskog programa 56Kbps

DSL – digitalna pretplatna linija Istovremeni prenos glasovnog signala i digitalnih podataka preko parica fiksne telefonske mreže Stalna veza (nekada se za to koristila ISDN tehnologija ali je potisnuta) Frekvencijski oseg zavisi od dužine kabla tj. signal slabi (do 4km od tel.centrale) frekvencijski raspon se deli na pojaseve Jedna za glas Ostali (oko 250) za kontrolu prenosa ADSL – asimetrični DSL – veća brzina downloada 5/1 Mbps – 100/2 Mbps SDSL – simetrični DSL- iste brzine u oba smera

Kablovski internet Optičko-kablovske mreže Kombinovani prenos podataka kroz optička vlakna i koaksijalne kablove (TV i radio signal i digitalni podaci): Ruter (u centrali provajdera)  čvorišta (za zgradu ili više zgrada) - optičkim kablom Čvorišta  korisnici – koaksijalnim kablovima Frekvencijski opseg se deli na pojaseve (dolazni i odlazni saobraćaj) Brzina prenosa zavisi od aktivnosti priključenih korisnika 100Mbps/nekoliko Mbps

Mreže mobilne telefonije Generacije mobilne telefonije gen. – analogni prenos glasa gen. – digitalni prenos glasa i manje kol. podataka (SMS) GPRS (General Packet Radio Service) – 100KBps gen. – digitalni prenos glasa i velike kol. podataka HSPA (High Speed Packet Access) – do 7Mbps/6Mbps – protok zavisi od trenutne opterećenosti mreže. HSPA+ (Evolved HSPA) – protok veći od 100Mb/s

Kako povezati računar na internet? Izaberemo DSL ili kablovski internet Zakupiti prostor od internet provajdera Dobijete modem (DSL ili kablovski) Postavimo razdelnik koji deli : koaksijani kabl na drve grane: za TV i kablovski modem. telefonski kabl na dve grane: za telefon i DSL modem. UTP kabl - od medema do računara ili rutera. Ponekad je modem istovremeno i svič ili ruter. Nakon povezivanja ponekad se softverski dodatno podešavaju parametri pristupa.

Usluge Interneta Internet je mreža koja omogućava rad distribuiranim aplikacijama koje korisnici upotrebaljavaju. Veb (world widw web -WWW ) – HTTP protokol Elektronska pošta (e-mail) – SMTP i POP3 protokol Prenos datoteka između računara (file transfer) – FTP protokol Prijavljivanje na udaljene računare (remote login) - Telnet Slanje instant poruka (instant messaging) Internet Phone – telefoniranje preko interneta. Radio i TV prenos – slušanje radio stanica i gledanje TV programa Internet mape Elektronsko bankarstvo

Elektronska pošta Najstariji servis interneta E-mail acount - nalog za elektronsku poštu Elektronska adresa Poštansko sanduče Obezbeđuju ih kompanije, univerziteti i internet dobavljači ili Webmail - besplatna usluga elektronske pošte preko veba (Yahoo! Mail, Google Mail, Microsoft Outlook) Adresa: Korisničko ime @ domen servera npr. pera@server.rs SMTP – šalje poruku na odredišnu adresu POP – prihvata poruku i smešta u fasciklu primaoca (poštansko sanduče)

Slanje elektronske pošte Delovi poruke Adresa primaoca (To:) Adresa primaoca kopije pisma (Carbon Copy, CC:) Skrivene adrese primalaca kopije pisma (Blind Carbon Copy, BBC:) Adresa pošiljaoca (From:) Predmet pisma (Subject:) Telo pisma (message body) Prilozi pisama (attachments ) – nekoliko megabajta Organizacija poruka u fascikle Inbox - primljene Sent - poslate

Osnove WEB-a Web – distribuirana aplikacija i osnovni servis interneta Web je sistem međusobno povezanih dokumenata (veb-stranica) koje sadrže tekst, slike, video-zapise i drugi multimedijalni sadržaj. Link - veze sa drugim prezentacijama (neki delovi stranice - tekst ili slika) HTML (Hypertext Markup Language) – jezik za obeležavanje veb stranica CSS (Cascading Style Sheets) – jezik za opis vizuelne prezentacijesadržaja. Web-sajt – skup stranica povezanog sadržaja. Stranice se čuvaju na Wb-serverima i na zahtev klijenta prenose se na klijentske računare Browser – program za pregledanje sadržaja WEB-a URI (uniform Resorce identifier) - Adresa Web sajta: http://www.gimnazijasd.edu.rs/wp-content/uploads/2013/11/Информатор-о-раду.pdf http:/ - ime protokola www – oznaka za vrstu komponente servera, gimnazijasd.edu.rs – domen ili IP adresa servera, putanja do resursa i ime

Pregledači veba Pregledač veba (Web Browser) je program koji korisniku omogućava preghledanje veb stranica i multimedijalnih sadržaja vezanih za njih. Npr: Microsoft Internet Explorer Mozzila Firefox Google Chrome Safari Opera Osnovni delovi pregledača: polje za unos adrese (address bar), polje za pretraživanje (search bar) Tabovi – prikaz više strana odjednom u posebnim karticama (Ctrl+T) Home page – početna stranica Istorija pregledanih stranica Snimanje veb- stranica Complete – da bi se snimili i slike i drugi uključeni objekti

Pretraživači veba Web search engine predstavlja internet servis , kome je svrha traženje informacija na vebu, i to obično zadavanjem ključnih reči a ređe i izborom iz ponuđenih stavki. Rezultat pretrage se najčešće prikazuje kao spisak veb-sajtova koji sadrže traženu informaciju. Google (www.google.com) Yahoo (www.yahoo.com) Msn (www.msn.com) Pauk (spider, crawler) – komponenta koja s vremena na vreme preuzima stranice i skladišti ih. Tekst sa stranica se indeksira tj. kreiraju se baze podataka sa terminima i stranicama koje su za taj termin povezane. Rangiranje stranica – (Google-ov algoritam Page Rank) – npr. po broju ulaznih veza do tog sajta. SEO (Search Engine Optimization) – tehnike za optimizaciju sajtova

Pretraživači Napredno pretraživanje: Precizirati pretragu unošenjem većeg broja termina Navodnici – reč isključivo u tom obliku Znak – ispred – samo stranicu bez te reči Znak  ispred reči – stranice sa sinonimima Znak * - menja bilo koju reč u frazi Site: - sužava pretragu na navedeni sajt. Search tools – ostali kriterijumi pretrege

Forumi, blogovi, društvene mreže Forum – veb sajt koji korisnicima omogućava diskusiju na teme određene pravilima foruma Nit – neko započinjenit na određenu temu postavljanjem prve poruke, a dalja diskusija na tu temu teče osdgovaranjem na te niti Blog – lični dnevnici u kojima korisnici objavljuju svoja razmišljanja o nekoj temi i dele ih sa javnošću. Društvene mreže (facebook, twitter, google+, linkedin) – omogućavaju korisnicima povezivanje i ostvarivanje kontakata sa nalozima drugih. Statusi (objave) – kratke poruke, slike, video, linkovi Lajkovi – označavanje statusa koji nam se dopadaju Profil – lični podaci, fotografije, omiljene knjige,... Podešavanje nivoa vidljivosti

Slobodne enciklopedije Wikipedia (www.wikipedia.org) Korisnici dobrovoljno popunjavaju njen sadržaj i svako može da kreira nove članke ili da ispravlja i popunjava postojeće. Nakon objavljivanja i svake izmene članke pregledaju i ispravljaju dobrovoljci, pa ako sadrže materijalne greške one se brzo uklanjaju ili ispravljaju Hoax – izmišljeni članci http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:List_of_hoaxes_on_Wikipedia

Geografski informaconi sistemi i internet mape Sistemi koji sadrže geografske informacije Google maps Google earth Bing maps planPlus Mape B92 Zumiranje, pretraživanje, pregledanje fotografija uz lokacije, traženje najkraćeg puta... GPS (global position system) – određivanje trenutne pozicije i snalaženje na putevima

Elektronska trgovina i bankarstvo Prodaja robe i usluga B2C (business to customer) B2B (business to business) C2B (customer to customer) Plaćanje Kreditnom karticom Pouzećem Uplatnicom Prijem robe Poštom Kurirskom službom Kompanije Amazon (www.amazon.com) Ebay (www.ebay.com) PayPal (www.paypal.com) posrednik u prenosu novca pri el. Kupovini Fišing – napad u kojem se neki sajt lažno predstavlja i traži od vas da unesete lične podatke Https- veća bezbednost!!!

Ostali servisi interneta Korišćenje udaljenih računara (Telnet, SSH) telnet, PuTTY, OpenSSH i sl. programi Prenos datoteka (FTP) ftp, scp,GNU FTP, Windows Commander i sl. programi kao i veb pregledač i koji omogućavaju preuzimanje datoteka sa ftp servera) Skladištenje podataka – čuvanje u „oblaku“ Dropbox, GoogleDrive, UbuntuOne, MicrosoftSkyDrive Diskusione grupe – distribuirani internet sistem za diskusije Sci.math, alt.binaries.boneless Ćaskanje – uspostavljanje kontakte i razgovaranje na razne teme uživo u sobama za ćaskanje (chat room). VoIP – glasovna i video komunikacija (telefoniranje i video-konferencije) Skzpe, GoogleTalk, Viber, WhatsEpp

Pravila ponašanja Netiquette Predstavljanje je pristojno Spamovi zabranjeni Pristojan rečnik u forumima i ne bežanje od teme poštovanje pravopisa (česte pojave su sve napisano velikim slovima i skraćenice B4, 4U, OMG)