Pogranični regioni u Srbiji na putu pristupanja EU Ivan Knežević, Knjaževac 16.03.2016.

Značaj pograničnih regiona u EU 40 odsto teritorije koja čini proširenu Evropsku uniju sa oko 37 odsto stanovništva živi u pograničnim regionima. Sa druge strane, pogrаnične regione, generalno posmatrano, najčešće odlikuju niska gustina stаnovništvа (75 stanovnika po kvаdrаtnom kilometru u proseku u pogrаničnim regionimа u odnosu na 145 stanovnika po kvadratnom kilometru u ostatku Unije) prirodna ograničenja (plаninska ili obаlna područjа), nerazvijena sаobrаćаjna infrаstruktura, nedostаtаk saradnje u uprаvljаnju prekogrаničnim ekosistemimа. Evropska unija uzima uobzir navedeno stanje stvari posmatrajući sve pogranične regione, kako na spoljnim, tako i na unutrašnjim granicama EU kao evropski prioritet, i obezbeđuje finansiranje njihovog razvoja kroz strukturne fondove i Kohezioni fond. Na taj način, proces evropskih integracija transformiše prethodnu perifernu poziciju mnogih pograničnih regija u središnju poziciju unutar proširene EU.

Efekti procesa evropskih integracija na pogranične regione Poslednjih 15 godina pogranični regioni su postali poseban predmet proučavanja i definisanja razvojne politike na nivou EU. Poslednja istraživanja pokazuju pozitivan efekat procesa evropskih integracija merena rastom udela stanovništva duž granica integracije (dodatni rast od oko 0,15 procentnih poena godišnje). Pozitivan efekat integracija sa obe strane granice integracije je aktivan na određenoj udaljenosti (do 70 km ) i vremenski period (do 30 godina ). Regionalna politika Evropske unije kroz svoje instrumente sve veću pažnju poklanja teritorijalnoj i prekograničnoj saradnji. - Broj regiona čiji je BDP po glavi stanovnika ispod 75 odsto od proseka Evropske unije, opao je sa 78 na 70, - A broj onih čiji je BDP po glavi stanovnika ispod 50 odsto od proseka EU, opao je sa 39 na 32 - Unapređeni odnosi među regionima, smanjujući fizičke administrativne granice i olakšali protok ljudi, dobara, kapitala i usluga

Efekti procesa evropskih integracija na pogranične regione U poslednjih 25 godina generacije INTERREG inicijative razvijale su socio-ekonomsku i teritorijalnu koheziju kroz promociju prekogranične saradnje na teritoriji Evropske unije, koja je u tom periodu znatno proširena.

Efekti procesa evropskih integracija na pogranične regione Iskustva prekogranične saradnje u evropskim zemljama pokazuju da je, ponekаd, jedini motiv i cilj prekogrаnične sаrаdnje korišćenje fondova EU namenjenih za finansiranje projekata prekogranične saradnje. Takođe, brojna iskustva evropskih zemalja sugerišu da često početni entuzijаzаm prekogrаnične sаrаdnje opadne pre nego što saradnja počne da proizvodi konkretne rezultаte i to pre svega što prekogrаnična sаrаdnja predstavlja kompleksan proces za koji je potrebno mnogo više vremena dа se pojаve merljivi rezultаti u odnosu nа proces sаrаdnje lokalnih vlasti u okviru jedne zemlje. Brojni projekti prekogranične saradnje imali su pozitivan uticaj na održivi razvoj pograničnih područja Evrope. Analiza implementiranih projekata prekogranične saradnje pokazuje dominaciju tzv. „mekih tema“, kаo što su kulturа ili obrаzovаnje. Implementiran je veliki broj projekata male vrednosti usmerenih pre svega na kulturnu i društvenu saradnju u pograničnom području. Međutim, ovi projekti su imali velikog uticaja na uspostavljanje dugoročnih odnosa saradnje između organizacija civilnog društva.

Efekti prekogranične saradnje na pogranična područija u Srbiji Proces evropskih integrаcija predstavlja najznačajniju pokretаčku snаgu uspostavljanja prekogrаnične sаrаdnje U okviru procesa pridruživanja zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji prekogranična saradnja ima tri funkcije: - Neutralizacija negativnih efekata rubne lokacije lokalne zajednice/regiona unutar jedne države; - Usaglašavanje politika i ciljeva razvoja između susednih regiona razdvojenih državnim granicama, čije sprovođenje zavisi od politika i ponašanja aktera s obe strane granice (npr., odbrana od poplava, zaštita lokalnih voda i eko-sistema, saobraćaj i sl.); - Normalizacija odnosa između društava i država bivše SFRJ posle ratnih i političkih sukobljavanja tokom 90-ih i neutralizacija negativnih efekata nastanka novih država (kao što su, npr., prekidanje privrednih, kulturnih i drugih veza ili njihovo pretvaranje iz nacionalnih u međunarodne) na lokalni razvoj.

Programi prekogranične saradnje-značaj za Srbiju U okviru finansijskog perioda 2007-2013. objavljena su 23 javna poziva i prijavljeno 2.937 projekata za ukupan iznos od skoro 340 miliona evra. Do sada je ugovoreno 646 projekata ukupne vrednosti 73,67 miliona evra od ukupno 81,00 milion evra koliko je Republici Srbiji bilo na raspolaganju za programe prekogranične i transnacionalne saradnje, a iskorišćenost sredstava je oko 90%. Posmatrano s aspekta prekogranične saradnje, sadašnji nivo decentralizacije i njeno odvijanje u okvirima pretpristupne pomoći opštinama obezbeđuju mogućnost da iniciraju i učestvuju u brojnim projektima i te projekte stave u funkciju sopstvenog razvoja ili rešavanja bar nekih od trenutnih problema lokalne zajednice. Uspešnost lokalnih aktera u programima prekogranične saradnje zavisi od sledećih faktora - prvo, sposobnost opštine i njenog prekograničnog partnera da formulišu svoj projekat saglasno pravilima i kriterijumima za dobijanje sredstava iz IPA-fondova; - drugo, usklađenost nacionalnih politika dve države u oblasti na koju se projekat njihovih lokalnih zajednica odnosi; - treće, sposobnost pograničnih lokalnih zajednica da simultanom akcijom uvere svoje nacionalne vlasti, a ponekad i druge lokalne zajednice u neposrednom okruženju u relevantnost svojih inicijativa za razvoj regiona kojem pripadaju ili za ciljeve nacionalnog razvoja.

Kako iskoristiti potencijale procesa evropskih integracija Napredak u procesu evrointegracije povećava potrebu za dodatnim znanjem o načinu na koji EU funkcioniše, EU politikama i procesima, ključnim EU strateškim dokumentima i pravnom okviru. Ograničeni administrativni i finansijski kapaciteti lokalne samouprave sa aspekta zahteva kohezione politike Prilagođavanje lokalnih samouprava u procesu evropskih integracija i primene standarda EU u oblastima regionalnog razvoja i prekogranične saradnje odvija u tri pravca i to kroz: aktivno učešće u procesu evropskih integracija i nacionalnom sistemu regionalne politike, jačanje sposobnosti za korišćenje pretpristupnih fondova EU (planiranje, jačanje kadrovskih potencijala, razvoj partnerstava) i aktivno učešće u inicijativama u okviru prekogranične saradnje

Pregled EU fondova i programa koji su dostupni za Srbiju

Godišnje alokacije IPA II po zemljama Korisnik pomoći 2014 2015 2016 2017 2018-2020 UKUPNO Srbija 195,1 201,4 207,9 215,4 688,2 1.508,0 Albanija 83,7 86,9 89,7 92,9 296,3 649,4 Makedonija 85,7 88,9 91,6 94,9 303,1 664,2 Kosovo 83,8 85,9 88,7 91,9 295,3 645,5 Crna Gora 39,5 35,6 37,5 39,6 118,5 270,5 Turska 620,4 626,4 630,8 636,4 1.940,0 4.453.9 Bosna i Hercegovina - [1] Iznosi finansijske pomoći za BiH će biti utvrđen kasnije tokom 2014. usled problema u funkcionisanju koordinacionih struktura za upravljanje fondovima na svim nivoima

Specifični ciljevi IPA II Podrška političkim reformama- demokratija, vladavina prava, reforma državne uprave, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, itd Podrška ekonomskom, socijalnom i teritorijalnom razvoju u cilju pametnog, održivog i inkluzivnog rasta - ekonomske reforme i upravljanje, zapošljavanje i razvoj ljudskih resursa, socijalna i ekonomska inkluzija, razvoj fizičke infrastrukture itd Jačanje sposobnosti zemalja korisnica pomoći na svim nivoima da ispunjavaju obaveze koje proističu iz članstva u EU podrška postepenom usklađivanju sa pravnim tekovinama EU i njihovom usvajanju i sprovođenju, pripreme za upravljanje strukturnim i kohezionim, kao i fondovima namenjenim poljoprivredi i ruralnom razvoju. Jačanje regionalne i teritorijalne saradnje zemalja korisnica pomoći

IPA II ključne novine Slabosti IPA II ključne novine Prednosti Nema razlike između država kanditata i potencijalnih kandidata Sve države imaju pristup svim oblicima podrške. Sektorski pristup sa ciljem bolje koordinacija između institucija i veća koncentracija sredstava (značajniji efekti). Sektor bi trebalo da ispunjava sledeće uslove: 1. relevantan za proces pristupanja EU i/ili nacionalni socio-ekonomski razvoj, 2. dovoljno širok da bi bio značajan za nacionalne ciljeve pristupanja/razvoja, ali dovoljno uzak da bi se postigla institucionalna koherentnost, 3. jasno uspostavljena institucionalni okvir, institucionalno vođstvo i odgovornosti, idealno bi trebalo da postoji samo jedna vodeća institucija, 4. jasna veza sa procesom nacionalnog budžetiranja Budžetska pomoć Mogućnost ograničene podrške ključnim reformama u pojedinim sektorima Odstupanje od prakse postpristupnih fondova i moguć negativan uticaj na njihovu apsorpciju. Moguće dodatne procedure. Srednjoročna procena u 2017. god. Mogućnost za unapređenje IPA II. Poklapa se sa početkom razgovora o novoj finansijskoj perspektivi. Dodatna sredstva Mogućnost dobijanja većeg iznosa sredstava. Nejasni kriterijumi za dodelu sredstava.

Oblasti politika IPA II 1. Reforme kao deo priprema za članstvo u EU i izgradnju institucija i kapaciteta; 2. Društveno-ekonomski i regionalni razvoj; 3. Zapošljavanje, socijalne politike, obrazovanje, unapređenje ravnopravnosti polova i razvoj ljudskih resursa; 4. Poljoprivreda i ruralni razvoj; 5. Regionalna i teritorijalna saradnja.

Poljoprivreda i ruralni razvoj Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava; Podrška za uspostavljanje proizvođačkih grupa; Investicije u fizičku imovinu u vezi sa preradom i marketingom poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva; Mera u oblasti poljoprivrede, zaštite životne sredine, klime i organske proizvodnje (nakon 2017); Uspostavljanje i zaštita šuma; Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu; Diversifikacija farmi i razvoj poslovanja; Priprema i implementacija Lokalnih razvojnih strategija – Lider pristup (eng. Leader approach) (nakon 2017); Unapređenje obuka; Tehnička pomoć; Savetodavne usluge

Regionalna i teritorijalna saradnja Programi Iznos sredstava po programima prekogranične saradnje (u milionima evra) Jadransko-jonski  99 Dunav 222 Srbija – Bosna i Hercegovina 14 Srbija–Crna Gora 8.4 Hrvatska – Srbija 30 Mađarska – Srbija 65 Rumunija – Srbija 75 Bugarska – Srbija 28 Prioriteti Programi Zapošljavanje Srbija – Crna Gora, Srbija–Bosna i Hercegovina, Rumunija–Srbija Životna sredina i upravljanje rizicima Svi programi Saobraćaj Mađarska–Srbija, Rumunija–Srbija , Dunav Turizam, kultura, prirodno nasleđe Mladi i obrazovanje Bugarska–Srbija Lokalno i regionalno upravljanje Dunav, Jadransko-jonski Konkurentnost privrede Hrvatska–Srbija , Mađarska–Srbija Inovacije

Osnovni faktori uspešne iskorišćenosti EU fondova Politička podrška: od članova Vlade preko državnih sekretara i pomoćnika ministara do unutrašnjih jedinica za programiranje i sprovođenje IPA. Odgovarajući administrativni kapacitet: stabilan i jednostavan institucionalni okvir, kao i dovoljan broj zaposlenih koji su na odgovarajući način motivisani kroz politiku zadržavanja kadrova.  Konsolidovan strateški okvir: efekti bilo kojih finansijskih sredstava mogu se obezbediti ukoliko postoji jasna vizija i jasno utvrđeni prioriteti formulisani u ograničenom broju nacionalnih strategija. Pravilan pristup u pripremi projektne dokumentacije: kompletna projektno (tehnička) dokumentacija kako bi se obezbedilo blagovremeno odobrenje projekata i nesmetano sprovođenje. Partnerstvo sa zainteresovanim stranama: kako bi se obezbedilo jasno razumevanje u vezi sa IPA i poglavljem 22.

EU programi Namenjeni su jačanju saradnje između država članica EU i potencijalnih i kadidata za članstvo, u oblasti sprovođenja evropskih politika  Sredstva su namenjena razvoju različitih strateških prioriteta EU politika u različitim oblastima: razvoj preduzetništva i konkurentnost, inovacija, thenologija, zaštita životne sredine, energetika, transport, obrazovanje, mladi, sport, kultura, itd Učešće u EU programima Srbiji i njenim institucijama/privrednim subjektima omogućava upoznavanje sa evropskim institucijama, zakonoima i njihovoj primeni u praksi, sa politikom EU, kao i sa sistemom vrednosti i mehnizmima na kojima počiva EU, produbljivanju znanja i jačanju kapaciteta u oblasti upravljanja evropskim projekatima. Stečena iskustva tokom sprovođenja programa značajna su za zemlje kandidate i institucije kao dobra priprema za korišćenje i upravljanje ostalim instrumentima EU koji će nam biti na raspolaganju nakon prijema u članstvo (kohezioni i strukturni fondovi)

Employment and Social Innovation EaSI 919.469.000 Erasums+ Novi programi EU 2014–2020 Budžet Horizont 2020 77.028.300.000 COSME 2.298.243.000 Employment and Social Innovation EaSI 919.469.000 Erasums+ 14.700.000.000 Conecting Europe Facility CEF 21.936.760.000 Copernicus 4.291.480.000 Galileo 7.071.730.000 Customs 2020 547.300.000 Fiskalis 2020 223.366.000 Pericle 2020 7.344.000 Hercule III 104.918.000 Creative Europe 1.462.720.000 Europe for Citizens 185.468.000 Consumer Programm 188.830.000 Food and Feed 1.891.936.000 Health Programm III 449.394.000 Civil Protection Mechanism 223.776.000 Justice Programme 377.604.000 Rights, Equality and Citizenship 439.473.000 Asylum, Migration and Integration Fund AMIF 3.137.420.000 Internal Security Fund ISF 3.764.230.000 LIFE 3.456.655.000 EU Aid Volunteers 147.936.000

Hvala na pažnji!