Б И Б Л И О Г Р А Ф И Ј А

Статус предмета: Обавезан Број ЕСПБ: 6 Предавања: 2 часа Вежбе: 2 часа Методе извођења наставе : Предавања, дискусије, студије случаја, претраживање база. Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе - активност у току предавања: 10 поена - практична настава: 10 поена - семинар-и: 20 поена Завршни испит - писмени испит - усмени испит: 60

ТЕОРИЈА БИБЛИОГРАФИЈЕ. О дефиницији појма библиографија. Општи значај библиографских истраживања. Предмет библиографског пописа. Циљеви библиографског истраживања. Методи библиографског рада. Библиографски елементи. Библиографска ј единица. Форма или облик библиографских јединица. Сврха или улога анотације. Резиме или садржај уз библиографску јединицу. Међународни стандарди за библиографски опис (ISBD). Међународни стандардни број књиге (ISBN) и серијских публикација (ISSN). Распоред библиографске грађе. Начини библиографске класификације (DDK, UDC, LCC, СС, ББК). Пратећи елементи уз библиографију. Сврхе и врсте регистара или индекса. Библиографско разрјешавање псеудонима, иницијала и шифара. Аноним у библиографији. Основне врсте библиографија, резимирана, Персонална, Ретроспективна, Текућа, Библиографија периодике, прилога у периодици, рукописа, инкунабула, србуља, Селективна, Критичка, Скривена библиографија и Библиографија библиографија. Извори за библиографију. Радови сродни библиографији. Библиографија и библиотечки каталози. Однос библиографије и енциклопедије. Универзална библиографска контрола (УБК), NATIS, UNISIST и ВИНИТИ. Библиографска критика. 0 будућности библиографије.

ИСТОРИЈА БИБЛИОГРАФИЈЕ. Почеци библиографије (француска, немачка, руска и друге библиографије). Библиографија у енциклопедијском раду у Европи (XVIII-XX век ) Почеци библиографског рада код Срба, Хрвата и Словенаца ( до средине XIX века). Преглед библиографског рада од средине XIX века до 1918. године у Хрватској, Словенији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Преглед историје српске библиографије од 1850. до 1918. године. Развој и токови библиографије у Краљевини Југославији од 1918. до 1941. Библиографски рад у Југославији од 1945. до 1991. Српска библиографија од 1945. до 2000. године Националне библиотеке и библиографија у Београду Загребу и Љубљани, Скопљу, Новом Саду, Цетињу, Сарајеву, Бањој Луци.

а) Монографске публикације ЛИТЕРАТУРА а) Монографске публикације 1. Библиографски зборник 1948-1973. Двадесет и пет година Југословенског библиографског института. Београд, 1947. 2. Вранеш, Александра : Основи библиографије. Народна библиотека Србије, Београд, 2001. 3. Логар, Јанез : Увод у библиографију, Свјетлост, Сарајево, 1973. 4. Максимовић, Војислав : Основе теорије библиографије са примјерима. Народна библиотека Србије, 1987. 5.Максимовић, Војислав : Основе теорије библиографије са примјерима.Друго, допуњено издање. Филозофски факултет Универзитета у Српском Сарајеву, Српско Сарајево - Пале, 2003. 6. Панковић, Душан : Српске библиографије 1766-1850. Народна библиотека Србије и Библиотека Матице Српске у Новом Саду, Београд, 1982. 7. Сечански, Вера : Библиографија (скрипта за стручни испит). Народна библиотека Србије, Београд, 1975, 1977. и 1980. 8. Srdanović-Barać, Olga : Osnove bibliografije. Institut za spoljnu trgovinu , Beograd, 1972.

ПОЈАМ БИБЛИОГАФИЈЕ Морфолошкo порекло речи: to biblion = књига, grafein = писати Упућује на тумачење библиографије, зачето у V веку п. н. е, као поступка писања или преписивања књига. Библиограф je писац или преписивач књига (hoмо bibliografos).

Библиографија се кроз време назива различито: каталог, индекс, регистар, библиотека, диксионар, реперториум, трезор, инвентариум, анал, тезаурус, мануел, летопис и др.

XVII век Габријел Ноде (Gabriel Naude), издаје попис политичких књига Bibliographia politica (1633) и Bibliographia militaris (1637), Луј Жакоб де Сен Шарл (Louis Jacob de Saint-Charles) дела Bibliographia Parisina (1645-1651) и Bibliographia Gallica Universalis (1646-1654),

Лексиколошко значење библиографије Од XVII века библиографија означава попис или опис књига и других штампаних или рукописних текстова. Чувена енциклопедија Дидроа (Diderot) и Даламбера (D' Alembert) (1751) уопште не познаје термин библиографија, већ само термин библиограф - лице верзирано у познавању и дешифровању рукописа. Век касније (1885) Бертло Марслен (Berthelot Marcelin) у Великој француској енциклопедији уводи појам библиографије као науке о књигама.

У XVIII веку Гијом Франсоа де Бир (Guillaume Francois de Bure) својим пописом ретких књига Bibliographie instructive I-XV (1763-1768, допу-њено 1769-1782), супротставља се библиографији као преписивачкој делатности. XVIII век библиографијом je обједињавао сва теоријска, историјска знања о књизи и овај појам изједначава са библиологијом, науком о књизи.

Руски теоретичар Н.М. Лисовски (Н. М. Лисовскии): Предмет библиографије je књигознанство (книговедение) у најширем значењу и обухвата: Историју штампе, Историју библиотека, Историју трговине књигама Историју издавања књига, Податке о писцима и уметницима, библиографима, штампарима и књижарима.

Мишел Дени (Michael Denis) Библиографија наука о књизи подељена на: дипломатску, типографску библиографију, науку о библиотекарству и каталог књига.

XX век Двадесети век наглашава да je библиографија наука Савремена руска дефиниција библиографије: Библиографија je област знања која региструје штампане публикације, приказује њихову садржину и даје суд о њиховом практичном, политичком и научном значају, нарочито критичком белешком о књизи и писцу, односно оценом њихове вредности.

Америчка дефиниција библиографије Библиографија je назив за: науку, делатност и производе те делатности. Kao наука је скуп сређених знања која обрађују књиге са свих гледишта. Kao делатност представља технику за утврђивање, сређивање и презентирање информације о књизи. Kao карактеристичан производ ове делатности библиографија je систематизован списак књига заједничког обележја за одређену намену.

ПОЈАМ БИБЛИОГРАФИЈЕ HA ЈУЖНОСЛОВЕНСКИМ ПРОСТОРИМА Појам библиографије код Срба утемељује се у Летопису Матице српске за 1825. Георгије Магарашевић саставља и објављује „Краткое библиографическе вести о литератури Славена".

Стојан Новаковић “Библијографија је статистика злијех и добријех дјела у разне периоде живота, статистика рађања и умирања, врлине и пријеступа, те je и она стекла свој попис душа, те и у њој бројеви и мјерење масе писанога и писалаца, публике и потребе њене дају оне исте дивне резултате које видимо у историји осталих грана људскога живота”.

Коста Грубачић у Enciklopedijskom leksikonu bibliotekarstva из 1964 Коста Грубачић у Enciklopedijskom leksikonu bibliotekarstva из 1964., записано je: „Bibliograf'(grč.) je onaj koji se stručno bavi bibliografijom, piše bibliografske napise ili sastavlja razne bibliografije. Bibliografija (grč), se upotrebljava više u značenju posebne naučne discipline i praktične delatnosti na stručnom bibliotečkom popisu i obradi publikacija.

ДЕФИНИЦИЈА НАУКЕ О БИБЛИОГРАФИЈИ Библиографија je наука која има сопствене научне методе, библиографски и класификациони, и користи их у циљу систематизације људског знања и његових разнородних продуката. Када своје научне методе уступа другим наукама, узима се и као помоћна научна дисциплина. Методолошки, библиографија подразумева истраживања на подручју: спознавања, пописивања, описивања и разврставања грађе. Резултат библиографских истраживања je попис пуб-ликација уређен no неком заједничком обележју, установљене намене, типа и структуре – библиографија.

ПРЕДМЕТ БИБЛИОГРАФИЈЕ За предмет или објекат библиографског истраживања и пописа може се узети било који вид људског стваралаштва, у писаној форми, намењен јавности и умножен било којом графичком техником (поједини лист, брошура, сепарат, књига, часопис, новина или други прилог у периодици).

ЗАДАЦИ БИБЛИОГРАФИЈЕ У опште задатке сваке библиографије убрајају се: истраживачка акрибичност, тачност, поузданост, доследност, прегледност, потпуност описивања. Научност библиографије је задатак и циљ свих стручних библиографија.

МЕТОДИ И ФАЗЕ БИБЛИОГРАФСКОГ РАДА 1) састављање основног програма рада, 2) опште сумирање претходних знања о предмету истраживања, 3) проналажење и сакупљање грађе, 4)пописивање грађе и формирање библиографских јединица, 5) груписање библиографских јединица, 6) класификовање библиографских јединица, 7) коначно обликовање библиографије као шире и обухватније целине.

БИБЛИОГРАФСКА ЈЕДИНИЦА Збир библиографских елемената интегрисаних у самосталну сврсисходну целину. Збир библиог. јединица чини библиографију Форма и облик библиографске јединице - Основна (елементарна) - анотирана - резимирана Сврха и улога анотације Резиме или садржај

Библиографска јединица - врсте Основна (елементарна) библиографска јединица Анотирана Садржајна

Анотација – сврха анотације аnotatio = напомена, белешка, примедба Карактер анотације: прецизна, јасна, кратка Одваја се од осталог описа новим редом Пример: Анотације о српској стампи у библиографији С. Новаковића. Резиме – садржај – сумар – реферат

БИБЛИОГРАФСКИ ЕЛЕМЕНТИ У зависности од предмета библоиографије библиографска јединица садржи следеће елементе: ЗА ОПИС МОНОГРАФСКЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ Презиме и име аутора Назив публикације Назив издавача Место издања Година издања Број страна Формат Писмо

ЗА ОПИС ЧЛАНКА У ПЕРИОДИЧНОЈ ПУБЛИКАЦИЈИ Презиме и име аутора Назив чланка Назив периодичне публикације Место издавања Датум (дан, месец, година) Годиште излажења Књига или том (за часописе) Број свеске Страна на којој је чланак Писмо

ЗА ОПИС ПЕРИОДИЧНИХ ПУБЛИКАЦИЈА (листова, часописа, годишњака, ревија, календара...) Назив периодичне публикације Поднаслов (ближе одређује карактер и намену) Место издавања Годишта када је излазила Начин излажења (дневно, недељно, двонедељно, месечно...) Назив или име издавача Име и презиме главног и одговорног уредника Писмо

ЗА ОПИС РУКОПИСА Презиме и име аутора Назив-наслов рукописа Број страна Опис садржаја Језик и писмо Време настанка Место настанка Место где се тренутно налази Сигнатура и инвентарски број Формат Повез

ЗА ОПИС СТАРЕ И РЕТКЕ КЊИГЕ (Рукописне књиге, инкунабуле, србуље) Почеци библиографског пописа старе књиге: Вук Стефановић Караџић “Почетак описанија српски манастира” Павел Јозеф Шафарик “Geschichte der scherbichen Literatur” Стојан Новаковић “Српска библиографија за новију књижевност 1741-1867”

ЗА ОПИС РУКОПИСНЕ КЊИГЕ (По методологији описа рукоипса у Археографском одељењу Народне библиотеке Србије) Наслов (према стварном садржају или по имену писара) и време настанка Материјал, број листова, величина листова Интегритет рукописа Водени знаци Повез, материјал, време повеза, аутор Писар, место и година Тип писма (у два ступца – устав, полуустав, брзопис, канцеларијски брзопис, типографско писмо) Редакција и правопис (српска, бугарска, македонска, влашка, молдавска, руска, црквенословенска) Орнаментика Садржај (подаци о врсти рукописа, односно тексту, типи књижевног састава или жанру) Записи

ЗА ОПИСИВАЊЕ СТАРЕ ШТАМПАНЕ КЊИГЕ Наслов ( у облику у коме је познат у науци) Место и година штампања Подаци о штампарији и штампару Број листова Величина Подаци о интегритету Повез Записи

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРД ЗА БИБЛИОГРАФСКИ ОПИС (ISBD) (International Standard Bibliographic Description) Прихваћен од Међунардног савеза библиотечких друштава (IFLA) 1974. ISBD(M) најважнији смисао се огледа у стварању универзалне библиографске контроле (UBC) или заједничког међународног информативног система Основна сврха ISBD( ) јесте да помаже међународну комуникацију библиографских информација тако што: омогућује да се размењују записи из различитих извора, помаже да се премосте језичке препреке у тумачењу записа и помаже претварање библиографских записа у машински читљив облик

ПОДРУЧЈА ОПИСА У СТАНДАРДУ ISBD(M) И ЕЛЕМЕНТИ КОЈИ У ЊИХ УЛАЗЕ Подручје наслова и података о ауторству 1.1 Главни наслов 1.2 Упоредни наслови, споредни наслови и остале насловне информације 1.3 Подаци о ауторству 2. Подручје издања 2.1 Податак о издању 2.2 Подаци о ауторству у вези са издањем

3. Подручје импресума 3. 1 Место издања 3. 2 Име издавача 3 3. Подручје импресума 3.1 Место издања 3.2 Име издавача 3.3 Датум издања 3.4 Место штампања 3.5 Име штампара 4. Подручје колације 4.1 Број страна и/или број томова 4.2 Податак о илустрацијама 4.3 Формат 4.4 Пропратни материјал

5. Подручје збирки 5. 1 Пдаци о збирци 5. 2 Подаци о подзбирци 5 5. Подручје збирки 5.1 Пдаци о збирци 5.2 Подаци о подзбирци 5.3 Број у збирци 5.4 Међународни стандардни серијски број 6. Подручје напомена 7. Подручје међународног стандардног броја 7.1 ISBN 7.2 Повез 7.3 Цена

СТАНДАРДИ ЗА ДРУГЕ ВРСТЕ БИБЛИОГРАФСКИХ ОПИСА ISBD (G) општи међународни стандард за библиографски опис ISBD (CR) за серијске публикације и друге континуиране изворе ISBD (NBM) за некњижну библиотечку грађу ISBD (CM) за картографску грађу ISBD (A) за старе монографске публикације ISBD (PM) за омеђене музичке публикације ISBD (CP) за опис саставних делова публикација ISBD (CF) за машински читљив запис

РАЗРЕШАВАЊЕ ПСЕУДОНИМА ИНИЦИЈАЛА И ШИФАРА У БИБЛИОГРАФИЈИ РАЗРЕШАВАЊЕ ПСЕУДОНИМА ИНИЦИЈАЛА И ШИФАРА У БИБЛИОГРАФИЈИ

ЗАШТО НАСТАЈУ ПСЕУДОНИМИ ? Псеудоним – лажно име, надимак Иницијал (initialia) поч. слова имена и презимена Шифра (shiffre) бројка, цифра ЗАШТО НАСТАЈУ ПСЕУДОНИМИ ? постоје многи разлози за овакав поступак аутор не жели да открије своје право име, - умешничко име - књижевно име

Псеудоними познатих писаца Плашон (право име Аристокле), Молијер (Жан Батист Поклен), Волшер (Франсоа Мари Аруе), Максим Горки (Алексеј Максимович Пјешков), Анашол Франс (Жак Анатол Франсоа Тибо), Aнqpe Мороа (Емил Соломон Вилхелм Херцог), Џек Лонqон (Џон Грифит), Марк Твен (Самјуел Лингхорн Клеменс), Ђура Даничић (Ђорђе Поповић), Ксавер Шанqор Ђалски (Љубо Бабић), Прежихов Воранц (Ловро Кухар), Коча Рацин (Коста Апостолов Солев), Раqе Драинац (Радојко Јовановић).

Разликовање псеудонима на основу начина обликовања: а) Прву групу чине псеудоними који своје основне елементе изводе из правог пишчевог имена и презимена (анаграм, ананим, апоконим, ателоним, цифроним, иницијали,) б) У другу групу спадају псеудоними који су право пишчево име и презиме заменили псеудознацима, (псеудоиницијали, псеудоапоконим, псеудопреноним) в) Tрећу групу чине псеудоними - загонетке (астроним, сидероним, инкогнитоним, хагионим)

На основу значења а) У прву групу спадају псеудоними који дају неку карактеристичну пишчеву ознаку - физичку, психичку, националну, завичајну, социјалну, књижевну... (френоним, етноним, геоним, хидроним, фитоним, орнитоним, хероним, kоиноними,титлоним, аристоними. б) Другу групу чине псеудоними који дају нетачну, погрешну пишчеву ознаку (псеудоетноним, псеудогиним, псеудоандроним, псеудокоиноним, неутроним).

Анаграм настаје када се нечије име или презиме, преметањем преобраћа у неко друго име нпр. др.Тихомор Р. Ђорђевић = Др Трђић Аноним је тип псеудонима у коме је право пишчево име написано обрнутим редом нпр. Крамер = Ремарк Ерих Марија Апоконим , одбацивање почетка или краја пишчевог имена нпр-.Ј. М. Проq. = Јаша Продановић; Љ. Ст. = Љубомир Стојановић. Ашелоним настаје испуштањем низа слова нпр.- Ч - = Милан Ћурчин; - О - = Светозар Ћоровић.

Пароним је настао од делова правог пишчевог имена, тако да подсећа на стварно име: нпр.Аншон Нuколuћ = Антула Никола; М. Дuмuшрuјевuћ = Димитрије Митриновић Преноним када писац наводи само своје право име а изоставља презиме: нпр. Војuслав = Војислав Илић; Алекса = Алекса Шантић Френоним који означава неку пишчеву психичку или карактерну особину: нпр. Несшор Жучнu = Прока Јовкић; Максим Горки = Алексеј Максимович Пјешков. Ешнонuм указује на националну,географску, или етничку припадност писца: нпр. Милица Стојадиновић -Срйкиња, Сима Милутиновић -Сарајлuја

Хuqроним сачињен на основу имена реке или мора Нпр. Драгиша Лапчевић = Моравац Милан Јовановић = Морски Коuноним је псеудоним сачињен сажимањем иницијала или делова имена и презимена двојице аутора, како би се неко колективно дело представило као продукт једног писца: Мик = МиланЋурчин и Марко Костренчић. Псеудоешнонuм неко страно име нпр. Бен Акuба = Бранислав Нушић, August Schaтs = Антун Густав Матош. Псеуqогuним када уместо свога мушког имена, писац узима женско име: нпр. Проспер Мериме = Клара Газул Псеуqоанqроним када се мушко име употреби уместо женског: Џорџ Елиот = Мери Ен Еванс (Mary Ann Evans) Псеудоним из заблуде 3 мај = Јован Јовановић Змај

АНОНИМ У БИБЛИОГРАФИЈИ аноним (лат. anonymus) обухвата све текстове којима се не зна аутор Различита схватања појма аноним -астероним - астроним

БИБЛИОГРАФИЈА И БИБЛИОТЕЧКИ КАТАЛОЗИ БИБЛИОГРАФИЈА И БИБЛИОТЕЧКИ КАТАЛОЗИ Сродност између библиотечких каталога и библиографских јединица. Каталошки листић има сличну форму као библиографска јединица. У односу на библиотечки каталог, библиографија је: - шира, - разноврснија, - тематски усмеренија и - богатија садржином радова Библиотечки каталог се ослања на систем класификације УДК Библиографија нема строго утврђен систем класификације Пример: Каталог књига на језицима Југословенских нapoqa 1868 – 1972, I-XIV Народна библиотека Србије, Београд, 1975-1986 и 1989.

ОДНОС БИБЛИОГРАФИЈЕ И ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ ЕНЦИКЛОПЕДИЈА - систематично представљање свих наука и уметности и целокупног човековог духовног и другог рада. ЛЕКСИКОГРАФИЈА = писање, састављање речника Енциклопедије су неопходне за утврђивање имена аутора, псеудонима, географских имена и појмова.

Енциклопедија помаже да се, дође до података који ће нам омогућити пут до целовитих библиографских извора. Енциклопедије су неопходне за утврђивање имена аутора, њихових псеудонима, географских имена и појмова, приликом израде регистара уз библиографију. Пример: Народна енциклопедија српско–хрватско-словенaчка I-IV (Загреб, 1925-1929), Мала енциклопедија Просвета I-II (Београд,1959), Енциклопедија Лексикографског завода I-VI (Загреб 1966-1969), Лексикон писаца Југославије I-III ( Нови Сад, 1972 и 1979).

ВЕЖБЕ- Израда библиографије из електронске базе Народне библиотеке Србије и Библиотеке Матице српске: Персонална Прилога Монографских публикација (педагошке литературе, библиотекарства ...) итд.