INSTITUCIONALNE PROMENE

PLAN RADA Osvežavanje znanja Predavanje Ilustracija: Akreditacija u visokom obrazovanju u Srbiji Analiza slučaja: Restrukturiranje Železnice Srbije

INSTITUCIONALNA TEORIJA PROMENA Diskontinuelne, adaptivne promene Sociološka perspektiva Primena Transformacija preduzeća i institucija u zemljama u tranziciji Transformacija preduzeća i inistitucija u post-industrijskom društvu Osnovna ideja: organizaciona transformacija kao proces adaptacije promenama u institucionalnom okruženju

INSTITUCIONALNA TEORIJA Struktura i funkcionisanje organizacija u modernom društvu imaju koren u idejama – strukura kao racionalizovani mit Organizacije moraju da dokažu svoju legitimnost u društvu a to je moguće na dva načina preko racionalnosti i efikasnosti u korišćenju društvenih resursa merenih tehničkim kriterijumima i parametrima Preko poštovanja ideja, modela, pravila, procedura, obrazaca i standarda organizovanja i funkcionisanja koje društvo nameće onda kada nije moguće da se legitimnost dokaže tehničkom racionalnošću Ideje i modeli strukturiranja i funkcionisanja organizacija se stvaraju van njih, u društvu i onda se nameću organizacijama koje su prisiljene da ih poštuju kako bi dokazale svoju legitimnost

INSTITUCIONALNA TEORIJA Ideje i obrasci strukturiranja i funkcionisanja organizacija nastaju socijalnim konstruisanjem realnosti Neki socijalni akteri preduzimaju akcije Akcijama se u datom sistemu vrednosti pridaje značenje i vrednost racionalnih i legitimnih Akcije se u formi legitimne prakse nameću svim socijalnim akterima u institucionalnom sektoru Institucionalizovanje pravila i obrazaca znači da su proglašeni racionalnim a time i legitimnim načinom strukturiranja i funkcionisanja oranizacija Legitimnost je generalizovana percepcija ili pretpostavka da su akcije jednog entiteta poželjne i pogodne u okvirima određenih društvenih vrednosti, normi, verovanja

INSTITUCIONALNA TEORIJA Organizacije su prisiljene da primene institucionalizovana pravila i obrasce u svom sektoru kako bi dokazale svoju legitimnost Institucionalizovana pravila i obrasci ne moraju biti tehnički i ekonomski racionalni i efikasni Nisu svi sektori podjednako izloženi institucionalizaciji - dva su faktora koja odredjuju koliko je neki sektor podložan institucioonalnim uticajima: stepen do koga se output ili performanse mogu meriti, standardizovati stepen do koga organizacije u sektoru mogu da kontrolišu protok resursa odnosno inpute

INSTITUCIONALNA TEORIJA U modernim društvima je sve više institucionalizovanih sektora usled Sve intenzivnijeg napora političkih elita da kontrolišu građane Razvoja savremene tehnologije koja umrežava i usložnjava odnose u društvu i čini objektivizaciju inputa i outputa organizacija sve težim Modernistička, postindustrijska društva sve veći deo ljudskog ponašanja propisuju kroz racionalizaciju mitova pa je stepen individualne slobode sve manji ali ne kao posledica spoljašnje prisile (autoritarni režim ili tržište) već internalizovanih obrazaca i pravila

TRI OBLIKA I IZVORA INSTITUCIONALIZACIJE, TRI SEGMENTA INSTITUCIONALNOG OKRUŽENJA Regulativni (zakoni) Normativni (profesionalni standardi) Kulturno kognitivni (pretpostavke i verovanja)

INSTITUCIONALNO OKRUŽENJE EKONOMSKOG FAKULTETA Regulatorno Normativno Kulturno kognitivno

INSTITUCIONALNA TEORIJA ORGANIZACIJE Organizacija je koherentan model čvrsto spregnutih ideja i struktura – ideje legitimišu strukturu a struktura institucionalizuje ideje Institucionalno okruženje kreira obrazac strukture i funkcionisanja kao idealni model organizacije Obrazac poslovanja je institucionalizovan kao jedino racionalan i stoga legitiman način rada Institucionalni obrazac – profesionalno i društveno očekivanje Institucionalni obrazac može biti formalan i neformalan Organizacije se legitimišu primenom idealnog obrasca organizacije i funkcionisanja

INSTITUCIONALNA TEORIJA ORGANIZACIJE Institucionalni obrazac uopšte ne mora biti racionalan prema tehničkim i ekonomskim kriterijumima Izomorfizam: postepeno povećavanje sličnosti između organizaicja u jednom sektoru usled primene istih institucionalnih obrazaca Tri mehanizma uticaja institucionalnog okruženja na organizaciju i tri izvora izomorfizma Prisilni Normativni ili profesionlani Mimetički (imitacija)

VEŽBA: IDEALNI INSTITUCIONALNI OBRAZAC PREDUZEĆE FAKULTET

VEŽBA: IDEALNI INSTITUCIONALNI OBRAZAC PREDUZEĆE Razvijen IS HRM Marketing sektor, orijentacija ka potrošačima R/D Procesna organizacija Strategisko planiranje Timski rad Finansijska kontrola Participacija zaposlenih TQM FAKULTET Male grupe 20-30 Ocenjivanje u toku godine Ocenjivanje profesora Praksa Kompjuteri Interakcija na času Organizacija službi Uvodjenje standarda knjiga Ispit kroz test i ... Semestar u inostranstvu Način upisa

INSTITUCIONALNE PROMENE U ORGANIZACIJI Organizacije se susreću sa tri problema u sprovođenju institucionalnog obrasca Nekonzistentost institucionalnih i tehničkih pravila Generalnost institucionalizovanih pravila Kontradiktornost različitih institucionalnih pravila Rešenje: razdvajanje (decoupling, buffering)

INSTITUCIONALNE PROMENE U ORGANIZACIJI Reakcije ili oblici primene institucionalizovanih pravila i standarda u organizaciji Potpuna primena Modifikovana primena Delimična primena po delu organizacije po nivou (realno vs simboličko sprovođenje) Po elmentima standarda i pravila Po vremenu Neprimena

INSTITUCIONALNE PROMENE U ORGANIZACIJI Faktori primene institucionalizovanih struktura, standarda i procesa Organizaciona kultura: konzistentna, delimično konzistentna, nekonzistentna, neutralna Tehnička i ekonomska racionalnost: racionalni, neracionalni Interesi vladajuće koalicije: konzistentni, nekonzistentni Resursi i kompetencije: kompatibilni, nekompatibilni, delimično kompatibilni Institucionalna kontrola: zavisnost organizacije i efikasnost kontrole od institucionalnog autoriteta

INSTITUCIONALNE PROMENE U ORGANIZACIJI Efekti primene institucionalizovanih standarda, struktura i procesa na organizacioni model Ojačavanje Radikalna promena Inkrementalna promena Proširivanje Stabilnost

INSTITUCIONALNE PROMENE U ORGANIZACIJI FAKTORI PRIMENE INSTITUCIONALNIH PRAVILA Karakteristike organizacije: organizaciona kultura, resursi i kompetencije, Interesi vladajuće koalicije Karakteristike institucionalnog obrasca: tehnička i ekonomska racionalnost ( racionalni, neracionalni) Karakteristike relativnog odnosa moći organizacije i institucija PRIMENA INSTITUCIONALNIH PRAVILA Potpuna primena Modifikovana primena Delimična primena: po vremenu, prostoru, delovima, nivoima Neprimena EFEKTI PRIMENE INSTITUCIONALNIH PRAVILA NA ORGANIZACIONI MODEL Radikalna promena Inkrementalna promena - ojačavanje Stabilnost – nema promena

MODEL INSTITUCIONALNIH PROMENA Smenjivanje perioda inkrementalnih promena u cilju usavršavanja organizacionog modela prema institucionalnom obrascu i perioda radikalnih promena u cilju prilagodjavanja novom institucionalnom obrascu Kako teče proces organizacione transformacije u institucionalnom okruženju i koji su uslovi za uspešne promene?

KOMPONENTE MODELA INSTITUCIONALNIH PROMENA Interesi Nezadovoljeni interesi dela ili svih članova Povezivanje nezadovoljenih interesa sa modelom organizacije (‘’sistem je dobar, samo ljudi ne valjaju’’) Alternativni model organizacije Nerazvijenost, nepoznavanje novog institucionalnog obrasca kao barijera promenama Inkrementalne promene postojećeg modela u odsustvu alternative Izolacija kao metod sprečavanja promena

KOMPONENTE MODELA INSTITUCIONALNIH PROMENA Vrednosne orijentacije članova organizacije Status Quo orijentacija – sve grupe su posvećene održavanju postojećeg modela organizovanja Indiferentna orijentacija – sve grupe su ravnodušne kako prema postojećem tako i prema novom modelu organizovanja Konkurentska orijentacija – neke grupe su posvećene postojećem a neke novom idealnom obrascu organizacije Reformska orijentacija – sve grupe su posvećene novom idealnom obrascu organizovanja.

KOMPONENTE MODELA INSTITUCIONALNIH PROMENA Odnosi moći u organizaciji Grupa sa nezadovoljenim interesima, posvećena alternativnom obrascu mora imati moć Promene strukture moći kroz promene kritičnih resursa i/ili promene u političkoj strukturi Kapacitet za izvodjenje promena Poznavanje novog idealnog obrasca (uzrok sporosti tranzicije u Istočnoj Evropi) usled kulturnih barijera i nedostatka znanja Sposobnosti i veštine vodjenja promena

PROCES INSTITUCIONALNIH PROMENA Smenjivanje postojećeg institucionalnog obrasca A novim obrascem B kroz Koherentno stanje modela organizacije Embrionalno stanje modela organizacije Šizoidno stanje modela organizacije Koherentno stanje modela A Embrionalno stanje modela A Šizoidno stanje modela Embrionalno stanje modela B Koherentno stanje modela B Koherentno stanje modela A Embrionalno stanje modela A Šizoidno stanje modela Embrionalno stanje modela B Koherentno stanje modela B

PROCES INSTITUCIONALNIH PROMENA Koherentno stanje modela A Tok inercije Koherentno stanje modela A Embrionalno stanje modela A Tok prekinutog putovanja

PROCES INSTITUCIONALNIH PROMENA Tok osciliranja Koherentno stanje modela A Embrionalno stanje modela A Embrionalno stanje modela B Koherentno stanje modela B Tok nezavršenog putovanja Koherentno stanje modela A Embrionalno stanje modela A Embrionalno stanje modela B Koherentno stanje modela B

INSTITUCIONALNE PROMENE U ZUT Transformacija preduzeća u ZUT kao institucionalne promene - socijalistički idealan obrazac ekonomije i preduzeća zamenjen kapitalističkim Uslovi uspešne tranzicije Nezadovoljstvo socijalističkim modelom Konkurentska ili reformska vrednosna orijentacija Promena strukture moći ili preferencija moćnika Kapacitet vodjenja promena

INSTITUCIONALNE PROMENE U ZUT Karen Newman: brzina promena institucionalnog okruženja kao faktor uspešnosti transformacije Suviše spore promene institucionalnog okruženja - slab pritisak i promene izostaju Suviše brze promene institucionalnog okruženja – ne može da se pojavi koherentan alternativni obrazac i promene izostaju Reakcija preduzeća na izostanak alternativnog obrasca Uzdržavanje od promena Konfuzija i rizični potezi Mimikrija Strani menadžeri: za i protiv?

INSTITUCIONALNE PROMENE U ZUT Visoka Verovatnoća organizacione transformacije Niska Nizak Stepen promena institucionalnog okruženja Visok

INSTITUCIONALNE PROMENE ŽELEZNICA SRBIJE

INSTITUCIONALNO OKRUŽENJE EVROPSKIH ŽELEZNICA Definisan direktivama EU i poslovnom praksom većine železničkih kompanija u svetu Regulatorni pritisak: EBRD kroz finansiranje projekata i Vlada Srbije kroz Zakon o železnici (2004) Normativni (profesionalni) pritisak kroz evropsko udruženje železnica, konsultantske firme i primere uspešnih železničkih kompanija Kognitivno kulturni pritisak kroz vrednosti tržišne ekonomije i liberalizacije tržišta

NOVI INSTITUCIONALNI OBRAZAC ŽELEZNICA Razdvajanje infrastrukture od prevoza - model potpunog razdvajanja (posebne kompanije) ili delimičnog razdvajanja (holding) Korporativne poslovne funkcije (marketing, IT, HRM, strategija) – centralizovane ili decentralizovane? Infrastruktura u državnom vlasništvu a prevoz u privatnom (privatizacija postojeće državne kompanije i osnivanje novih, privatnih kompanija) Konkurencija na tržištu prevoznih usluga između prevozničkih kompanija (bez povlašćenog položaja državne prevozničke kompanije)

NOVI INSTITUCIONALNI OBRAZAC ŽELEZNICA Prevozničke kompanije plaćaju jednaku naknadu infrastrukturnoj kompaniji za korišćenje infrastrukture Obaveza javnog prevoza i finansiranje Nezavisno, regulatorno telo koje reguliše odnose prevozničkih kompanija i infrastrukture Prevozničke kompanije: putničke, transportne Problemi u podeli: održavanje i vuča (lokomotive) Železnice Srbije su imale rok do kraja 2010 da svoju organizaicju prilagode novom institucionalnom obrascu Zakon o železnicama još nije donet zbog spora oko imovine u Vojvodini

ORGANIZACIJA SLOVENAČKIH ŽELEZNICA Uprava Slovenačkih železnica Kabinet Predsednika Uprave Štabske službe Servisne službe - centri Upravna područja Organizaciono komuniciranje Razvoj kvaliteta i očuvanja životne sredine Unutrašnja kontrola i revizija Poslovi protipožarne zaštite i bezbednosti Investicije Nekretnine Nabavka Informatika Ekonomika Organizacioni i pravni poslovi Kadrovi Međunarodni poslovi, strategija i razvoj Poslovno područje infrastruktura Poslovno područje transport Poslovna jedinica održavanje infrastrukture Poslovna jedinica upravljanjem saobraćajem Poslovna jedinica teretni saobraćaj Poslovna jedinica robini saobraćaj Poslovna jedinica vuča

ORGANIZACIJA POLJSKE ŽELEZNICE Akcionarsko društvo PKP SA holding kompanija PKP Regionalni putnički saobraćaj PKP Intersity PKP Prigradski saobraćaj PKP Prigradski saobraćaj u Varšavi PKP Cargo PKP regionalni prevoz PKP PLK Infrastruktura PKP Energetyka PKP Telekomunikacije PKP Informatika

ORGANIZACIJA NEMAČKIH ŽELEZNICA Uprava holdinga DB AG DB Mreža DB Energija DB Stanice i stanične usluge DB Cargo DB Regio DB Turist Servisni centri

ORGANIZACIJA ŽELEZNICE CRNE GORE SKUPŠTINA ODBOR DIREKTORA Predsjednik Izvršni direktor Sekretar društva ŽUiT KABINET POSLOVNI CENTAR INFRASTRUKTURA Direktor PREVOZ SERVISNI CENTRI Finansije i kontroling Informatika Pravni poslovi Sektor za građevinsku delatnost Sektor za ETD Sektor za regulisanje saobraćaja Sektor za robni prevoz Sektor za održavanje voznih sredstava Upravljanje kvalitetom Direktor kvaliteta Sektor za putnički prevoz Sektor za vuču Inspekcija bezbednosti Glavni inspektor Ekonomska služba Šef Služba logistike Služba bezbednosti

ORGANIZACIJA ŽELEZNICE SRBIJE Генерални директор Послови експлоатације Комерцијални послови Стратегија Економски послови Правни и кадровски послови Остали послови Сектор за СТП Дирекција за путнички саобраћај Сектор за план и расподелу Сектор за финансијскокњиговодствене послове Дирекција за кадровске потенцијале и друш.одн. Кабинет ген. дирек. Шеф кабинета Сектор за вучу возова и ТКП Дирекција за робни саобраћај Сектор за развој Сектор за набавке Сектор за правне послове Сектор за инвестиције Сектор ЗОВС Дирекција за комерцијализацију жел.имовине Сектор за информатику РЈ заштитне радионице Сектор за одбрам. припреме и заштиту Сектор за грађевинске послове Сектор за унутрашњу контролу Сектор за информисање и односе са јавношћу Сектор за ЕТП

Sector za saobraćajno transportne poslove Sector za organizaciju vuče i TKP Sector za održavanje voznih sredstava Sector za građevinske poslove Sector za elektrotehničke poslove Section Beograd Section Kraljevo Section Ruma Section Užice Section Pančevo Section “Sleeping Coach and Wagon Section Niš Section Zrenjanjin Section Subotica Section Požarevac Section Novi Sad Section Lapovo Section Zaječar Section K. Polje Section Zrenjanin Working Unit for Wagon (106) Section K.Polje ( Sekcija Sombor Velika Plana Section Paraćin Section S. Mitrovica (342) Section Valjevo Buildings Maintenance, Sekcija K.Polje Section Kosovo Polje