Манастир Крупа Monastery Krupa

Манастир Крупа налази се у подножју планине Велебит, на граници Лике и Далмације, на рјечици Крупи, притоци Зрмање. Манастирска црква посвећена је Успењу Богородице. Најстарија историја некада славног манастира Крупе недовољно је позната и испреплетана легендама, из којих је тешко разлучити поуздане и провјерљиве чињенице. Њега су, како се наводи у записима насталим у неколико прошлих вијекова, основали 1317. године уз помоћ краља Милутина, монаси из Босанске Крупе, чији се манастир налазио близу ушћа ријеке Крупе у Врбас, а који су се доселили овдје. Да ово највјероватније није само легенда говоре нам историјске и политичке прилике на овом подручју.

Пажњу и материјалну помоћ манастиру Крупи указују и српски владари Стефан Дечански и Душан у вријеме чије владавине је манастир обновљен, а свој допринос његовој обнови дали су и српски деспоти Бранковићи из Срема, Ђорђе и Јован са мајком Ангелином. Година 1502. биће почетак вишевјековног страдања и обнављања манастира и православног народа око њега, а ово је уједно и први сигуран податак који нам говори да је манастир морао постојати бар крајем XV вијека. О манастиру Крупи у периоду под турском влашћу, зна се јако мало. Познато је само то да су били чести турски напади и зулуми, проузроковани највише тим што су наши монаси имали учешћа у бунама и организованом отпору народа против Турака, нарочито у периоду под управом пећког патријарха Јована (1592-1614). Када је дошло до обнове Пећке патријаршије, она је успјела да под своје окриље окупи све Србе. Бригу о цркви у копненом дијелу Далмације у патријархово име водили су дабробосански митрополити, који су својој титули додавали још „клишки и лички“, а нарочито су истицали титулу „егзарха цијеле Далмације“. Њихово средиште било је у манастиру Рмањ у западној Босни. Тада долази до процвата умјетничке активности, подижу се и обнављају цркве, насељавају напуштени манастири, набављају се нова умјетничка дјела, богослужбене сасуди и књиге, а 1615. године митрополит дабробосански Теодор основао је у манастиру Крки богословију. То је прва организована школа у Српској цркви.

Крајем XVI или прелазних година из XVI у XVII вијек и манастир Крупа је био у повољнијим условима, кад је себи могао приуштити овако скупе иконе, сликане руком јереја Јована Апаке, у то вријеме једног од најбољих венецијанских сликара критског поријекла. На њима су приказани Свети арханђел Михаило, Богородица Одигитрија, Христос Цар царева и Велики архијереј и Свети Јован Претеча, али данас се ове иконе не налазе у манастиру, већ су на иконостасу постављене њихове копије.

Почетком XVII вијека, црква манастира Крупе је и живописана, али убрзо послије страдања манастира 1620. године, ове фреске су прекречене. Испод дебљег слоја креча, пронађене су 1966. године, само на зидовима старе првобитне грађевине, а то је данашњи наос. Одмах по откривању, фреске су приписане Георгију Митрофановићу, несумњиво најизразитијем представнику српског сликарства, у вријеме под турском влашћу, чијом појавом почиње посљедња велика епоха поствизантијске умјетности на нашем простору. Митрофановић је био велики стваралац свестране и изузетне обдарености, образованости и продуктивности, који је својим препознатљивим сликарским рукописом надградио темељ средњовјековног српског сликарства и обогатио српску баштину. Он је у Крупу дошао као већ формиран сликар, остваривши претходно више развијених фреско цјелина и икона у црквама и манастирима обновљене Пећке патријаршије.

Иако слабо очуване, Митрофановићеве фреске, које су највјероватније настале под покровитељством патријарха Пајсија, представљају изузетну вриједност и говоре о значају који је тај манастир имао током прошлих вијекова.

Крупски монаси вијековима су богатили манастир ризницом вриједних споменика, иконама, драгоцјеним рукописима и великим бројем вриједних предмета донесених из Русије, што нам говори о бољим данима манастира, култури и префињеном укусу монаха. Манастиру је помагао и народ, о чему свједоче и поменици из XVIII вијека.

Од свих настојатеља манастира Крупе, највеће заслуге припадају архимандриту Герасиму Зелићу (1752-1828), који је велики дио своје младости провео путујући по свијету, а нарочито по Русији. Са тих својих путовања доносио је богате поклоне како свом манастиру, тако и другим црквама у Далмацији. Поред бројних књига, одежди и других црквених утвари, као и новчаних прилога којима је помогао у изградњи манастирских конака и грађевина неопходних за функционисање сваког манастира, донио је Зелић из Русије и царске двери настале у Кијеву крајем XVIII вијека. На шест поља која уоквирује дуборез са позлатом, представљене су Благовијести и ликови четворице јеванђелиста.

XVIII вијек је доба сталног развитка манастира и изградње његових зграда. У првој половини XVIII вијека постављене су, у два реда иконе са ликовима апостола и икона Христа. Горњи ред се са обе стране завршава сликаним крстовима, а на централним иконама су представљени Свети Никола, Успење Богородичино и икона Светих Константина и Јелене. У Венецији су сребром оковане престоне иконе, а тада је набављено и звоно. 1776. подигнуте су ћелије, а 1779. сазидана је трпезарија.

Ово се продужило у XIX вијек. Године 1803

У току Другог свјетског рата манастир је претрпио једно од својих најтежих страдања: изгорили су сви конаци, а манастирски инвентар је уништен, када су га усташе претвориле у војно упориште према Италији.

Године 1995. десила се највећа трагедија за народ коме је вијековима манастир Крупа припадао, а манастир је претрпио мања оштећења и крађе. Са српским народом који је тада напустио подручје Хрватске, отишли су и монаси овог манастира, тако да дужи временски период у њему није нико боравио, па је манастир у јако лошем стању, које се у посљедње вријеме знатно поправља.

MONASTERY KRUPA The monastery Krupa is situated on the foothills of the mountain Velebit, between the regions of Lika and Dalmatia. One can hardly find reliable facts about ancient history of this formely very famous monastery. According to old manuscripts, the monastery was founded in 1317. by monks from Bosanska Krupa (Bosnia). The monastery enjoyed continual care of many Serbian rulers. It is believed that it was founded by king Milutin, but other important figures from the Serbian history were also engaged in the monastery's past. Some of them are: St. Stephen of Dečani, Serbian despots from Srem, George and John (Branković) with their pious mother Angelina. In the period when Ottoman rule began to extend over Eastern Mediterranean and the Balkans, monks from the monastery Krupa participated in organized resistance against Turks. The other very important monastery which played decisive role in the history of this period is monastery Rmanj (western Bosnia). Namely, Serbian people gathered around this sanctuary and managed to organize and develop various activities, i.e. many churches were reconstructed, church art flourished, monks returned to devastated monasteries. Besides, in 1615. Dabrobosnian Metropolitan Theodor founded the first school in the Serbian Church – Semminary in monastery Krka.

The church was painted in the first decade of the 17th century The church was painted in the first decade of the 17th century. Unfortunately, in 1620. these frescoes were whitewashed. In 1966, original frescoes were found on the walls of the former building, which is today known as its narthex. Those frescoes were probabbly painted by George Mitrofanović, the greatest Serbian painter of the period of Ottoman rule. The works of this painter belong to the period of post-Byzantine art. With the blessing of His Holiness Patriarch Paisios, Mitrofanović came to Krupa as well-known painter, famous for his works in the Patriarchate of Peć. Numerous icons, valuable manuscripts and various treasures from Russia, reliably witness about the zealous care of Krupa's monks and people who lived in this region. The beginning of the 17th century proved to be very fruitful for monastery Krupa as well. Firstly, one of the best Venetian painters, fr. John Apaka, painted icons for this monastery. Among well-known icons are the following: St. Archangel Micahel, the Most Holy Theotokos (Odigitrija), Jesus Christ (The Great Hierarch) and St. John the Baptist.

One of the most meritorious abbots is Archimandrite Gerasim Zelić (1752-1828). Since he travelled to Russia very often, he used to bring abundance of precious gifts not only for his monastery, but for other churches in Dalmatia, as well. Besides many books, vestments, church vessels and various donations he used to bring, the most precious among them are Holy Doors, made and painted in Kiev at the end of 18th century. Six icons in golden carved frames reveal four Evangelists and event of the Annunciation to the Most Holy Theotokos. The 18th century will remain one of the most developed and progressive periods in Krupa's history. In the first decades of the 18th century, icons of the Holy Apostles and our Lord Jesus Christ were positioned on the iconostasis. The central part reveal icons of St. Nicholas, the Dormition of the Theotokos and St. Constantine and his mother Helen. Furthermore, the throne icons were clad in silvered metal; in 1776. monastic cells were built and in 1779. monastery refectory was erected.

The florishing period extended through 19th century, as well, when many architectural changes on monastery church were made. In 1885. monastery refectories were built and the church was reconstructed. In the World War II the monastery went through one of the most destructive periods: all refectories were burnt and the monastery was transformed in ustashi military base. In 1995 Serbian Orthodox people experienced one of the most terrifying tragedies in its history. Namely, Serbs and monks from monastery Krupa were forced to leave their century-long hearths, and then comes the period during which this monastery was abandoned, ruined and demolished. But, with God's help, in 2005. the monastery refectories and the monastery church were reconstructed.

СА БЛАГОСЛОВОМ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА Г. Г. ФОТИЈА ПРАВОСЛАВНОГ ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ Издаје: ИСТИНА издавачка установа Епархије далматинске Штампа: ФинеГраф, Београд Фотографије: Драган Боснић Архива Епархије далматинске Текст: Сњежана Орловић Манастир Крупа 23450 Обровац Тел: +385 23/ 644-142 Тел: +385 98/ 178-06-67 e-mail: manastir.krupa@gmail.com www: eparhija-dalmatinska.hr