VREDN0VANJE NAUČNOG DELA Prof. dr Ljiljana Marković-Denić

KRITERIJUMI ZA VREDNOVANJE NAUČNOG RADA I NAUČNIKA Iznalaženje kvantitativnih pokazatelja (indikatora, indeksa) uspešnosti naučnog istraživanja Naukometrija-scientometrija Do sada nije pronađen potpuno zadaovoljavajući kriterijum vrednovanja naučnog rada i naučnika. Svaki ponuđeni kriterijum ima manje ili više nedostataka. Što se više kriterijuma koristi to je vrednovanje objektivnije

Korisnost: kriterijume upostavlja društvena zajednica Naučnost: naučna zajednica

“Vreme je jedini sudija” Šta se vreduje? - rukopisi članaka - predlozi istraživačkih projekata - izveštaji o završenom istraživanju - prijem u nacionalnu Akademiju

VRSTE KRITERIJUMI ZA VREDNOVANJE NAUČNOG DELA KVALITATIVNI: RECENZIJA tj. EKSPERTSKO MIŠLJENJE – smatra se najpouzdanijim ali i najneobjektivnijim kriterijumom KVANTITATIVNI: SCIENTOMETRIJSKI POKAZATELJI – smatraju se najobjektivnijim ali i najnepouzdanijim kriterijumom

RECENZIJA-EKSPERTSKO MIŠLJENJE (PEER REVIEW) NEZAVISNA – recenzent nije povezan ni sa konkretnim naučnim radom ni sa autorima KOMPETENTNA – veliki razvoj nauke smanjuje broj kompetentnih stručnjaka za pojedine uže oblasti istraživanja

U KOJOJ JE MERI RECENZIJA POUZDANA? Primer 1 U Holandiji je 54 predloga projekata pregledalo 5 recenzenata nezavisno jedan od drugog. Koeficijent korelacije ocena koje su dali je bio 0,14.

Primer 2 U SAD je grupa recenziranih projekata poslata na ponovnu recenziju grupi drugih kompetentnih recenzenata U 50% slučajeva ocena je zavisila od slučaja, odosno od toga koji je recenzent pregledao projekat

Primer 3 12 radova koji su posle izmena u naslovu, promene imena autora i njihovih ustanova i malih izmena u izvodu i u uvodu, ponovo poslati časopisu koji ih je već objavio 9 radova recenzenti nisu prepoznali 8 od njih nisu pozitivno ocenjeni

Primer 4 1998g: koliko od 8 namernih grešaka mogu recenzetni da otkriju. Više od 200 recenzenata je otkrilo u proseku 2 greške. “Fake papers”- specijalno pripremljen rad: recenzenti nisu uočili 2/3 namerno učinjenih grešaka

SCIENTOMETRIJA “Nauka je merenje” H.Helmholtz Scientometrija je deo scientologije (nauka o nauci) koji analizira naučne radove i njihovu citiranost u odabranom uzorku naučnih časopisa

NEKI OD SCIJENTOMETRIJSKIH POKAZATELJA BROJ RADOVA FAKTOR UTICAJA ČASOPISA (IMPACT FACTOR) BROJ I REDOSLED AUTORA BROJ CITATA

BROJ RADOVA - Više govori o produktivnosti, nego o kvalitetu Naučni i stručni radovi publikovani in extenso u časopisima, knjige, monografije Radovi publikovani in extenso u časopisima Radovi publikovani in extenso u indeksiranim časopisima

BROJ RADOVA Neki hemičari: preko 1500 radova Matematičar Kurt Godel: 5 radova, njegov drugi rad se smatra jednim od najvažnijih dometa nauke uopšte

INDEKSIRANI ČASOPISI U bazama Institute for Scientific Information (ISI) Philadelphia, PA, USA): Science Citation Index (SCI) Current Contents (CC) Science Citation Index Expanded (SCI E) Social Science Cittation Index (SSCI) Arts&Humanities Citation Index (A&HCI) ___________________ THOMSON REUTERS http://science.thomsonreuters.com/cgi-bin/jrnlst/jloptions.cgi?PC=D

SCIENCE CITATION INDEX

SCIENCE CITATION INDEX EXPANDED - JOURNAL SEARCH Critical Care Medicine Full Journal Title

EUROPEAN JOURNAL OF PHYSICAL AND REHABILITATION MEDICINE                                    Find a specific journal by title, title words, or ISSN Title Word Full Journal Title ISSM EUROPEAN JOURNAL OF PHYSICAL AND REHABILITATION MEDICINE Quarterly ISSN: 1973-9087 EDIZIONI MINERVA MEDICA, CORSO BRAMANTE 83-85 INT JOURNALS DEPT., TURIN, ITALY, 10126 Coverage  Science Citation Index Expanded Current Contents - Clinical Medicine

BROJ RADOVA “Publikuj ili nestani” “Salama publikacije” – “usitnjavanje” rezultata istraživanja u manje vredne radove Najmanja jedinica koja se može publikovati Višestruko publikovanje istih rezultata

FAKTOR UTICAJA ČASOPISA (IMPACT FACTOR) Impact faktor je: broj citata radova nekog časopisa u drugim radovima (istog ili drugih časopisa) u poslednje dve godine podeljen sa ukupnim brojem radova objavljenih u tom časopisu u istom vremenskom periodu. Zavisi od: kvaliteta časopisa jezika na kome je štampan oblasti koju pokriva distribuiranosti časopisa

Imact faktor-izračunavanje Časopis: Nature Impakt faktor u 1998: 28,833 Broj citata u 1998. radova publikovanih u: 1996=27.999 1997=24.505 96+97=52.504 Broj radova publikovanih u: 1996=885 1997=936 96+97=1821 Imapct faktor: 52.504/1821=28,833 Impakt faktor u 2008: 31,434 2010: 36,104 2011: 36,280

KoBSON (konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku) http://nainfo.nbs.bg.ac.yu/kobson/page/Proxyserver. aspx INTERNATIONAL JOURNAL OF EPIDEMIOLOGY 2009 5,262 8/180 M2: vrhunski međunarodni časopis; u svojoj disciplini je svrstan među prvih 30% – M22: istaknuti međunarodni časopis; u svojoj disciplini je svrstan između prvih 30% i 50%  – M23: međunarodni časopis; Ima IF ali nije svrstan između prvih 50% u svojoj disciplini

KoBSON (konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku) http://kobson.nb.rs/kobson.82.html INTERNATIONAL JOURNAL OF EPIDEMIOLOGY Vrhunski međunarodni časopis (M21); u svojoj disciplini je svrstan među prvih 30%

BMC Public Health Istaknuti međunarodni časopis (M22); u svojoj disciplini je svrstan između prvih 30% i 50% Međunarodni časopis (M23); Ima IF ali nije svrstan između prvih 50% u svojoj disciplini

BROJ AUTORA I NJIHOV REDOSLED Jedan autor: doprinos – 1 Više (n) autora: - doprinos svakog autora - 1/n ili - dva autora- doprinos prvog 0,7 “ drugog 0,3 - više od dva autora – doprinos prvog 0,6 “ trećeg 0,2 “ ostalih 0,1 - doprinos prvog autora je 100, a svakog sledećeg upola manji od prethodnog

BROJ CITATA Na citiranost utiču: - kvalitet rada - razumevanje rada - jezik na kome je rad napisan - lojalnost nekoj grupi istraživača - vrsta rada - korist u smislu “ja citiram tebe, a ti mene” - “korist” u smislu “neću ga citirati jer mi je konkurent” itd.

Citiranost autora Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković", Beograd http://www.unilib.bg.ac.yu/usluge/citiranost/index.php - plaća se www.scopus.com (iz adresnog prostora Medicinskog fakulteta)

Kako da opstanu mali časopisi????

A naučnici...?