Deo III MEĐUNARODNO POSLOVNO OKRUŽENJE Međunarodna trgovina Strane direktne investicije Regionalne ekonomske integracije Internacionalizacija konkurencije Međunarodni finansijski sistem

MEĐUNARODNA TRGOVINA Prodaja roba i usluga nije ograničena samo na lokalna, regionalna, ili nacionalna tržišta. Ona se događa i na međunarodnoj osnovi. Nacije uvoze robu koju nemaju, ili koju ne mogu da proizvedu tako efikasno kao druge nacije. S druge strane, one izvoze robu koju mogu da proizvode efikasnije. Ova razmena roba i usluga koja se događa na globalnom tržištu poznata je kao međ. trgovina.

MEĐUNARODNA TRGOVINA Koristi od međunarodne trgovine: dostupnost onih roba koje nedostaju, ili koje ne mogu da se proizvode, specijalizacija u proizvodnji onih proizvoda za koje zemlja ima posebne pogodnosti.

Specijalizacija u proizvodnji Prirodni, ljudski i tehnički resursi omogućavaju da se odrede oni proizvodi za koje će se zemlja specijalizovati. Rezultat su veći autputi, opadajući troškovi i porast životnog standarda stanovništva.

Specijalizacija Saudijska Arabija je sposobna da se specijalizuje za proizvodnju nafte i derivata, pošto poseduje neophodne prirodne sirovine, Japan za proizvodnju televizora, zato što je posedovao neophodne ljudske resurse, koji su potrebni za spajanje brojnih komponenti, US u kompjuterskoj industriji zato što su posedovale neophodne tehničke resurse, potrebne za njihovu proizvodnju i dizajn.

Specijalizacija Dva su ekonomska principa kojima se objašnjava kako i kada je specijalizacija prednost: teorija apsolutne prednosti, teorija komparativne prednosti

Ekonomski principi Teorija apsolutne prednosti – nacije treba da se specijalizuju za proizvodnju onih proizvoda koje mogu da proizvode jevtinije nego druge nacije. Teorija komparativne prednosti – nacije treba da se koncentrišu na proizvodnju onih proizvoda koje mogu da proizvode najefikasnije i profitabilnije.

MEĐUNARODNA TRGOVINA Treća korist od međunarodne trgovine su politički efekti. Ekonomska saradnja je bila osnova za mnoge političke alijanse, kao što je danas EU.

Teorije međunarodne trgovine Brojne teorije pokušavaju da objasne zakonitosti koje postoje u međ. ekonomskoj razmeni, kako bi se ta razmena mogla predviđati i usmeravati. Teorije međ. trgovine bave se problemima optimalne alokacije resursa, nastojeći da objasne kako međ. razmena utiče na njihovu alokaciju unutar zemlje i između zemalja, sa svrhom zadovoljavanja potreba ljudi i u skladu sa interesima društva.

Najvažnije teorije međ. trgovine teorija merkantilizma, teorija apsolutne prednosti, teorija komparativne prednosti, teorija međ. životnog ciklusa proizvoda, teorija nacionalne konkurentske prednosti, teorije međ. trgovine zasnovane na tehnologiji, teorija direktnih stranih ulaganja

Mere vlade na regulisanje trgovine Uprkos prednosti koje nudi slobodna trgovina, vlade intervenišu u trgovini roba i usluga. Razlozi su politički, ekonomski i kulturni, ili kombinacija sva tri razloga. Vlade obično intervenišu: da bi podržale domaće kompanije, kada domaće kompanije nisu u stanju da se "nose" sa inostranom konkurencijom

Politički motivi Glavni politički motivi iza vladinih odluka su zaštita domaćih poslova (protekcionizam), zaštita nacionalne bezbednosti, reagovanje na intervencionizam druge strane, i ostvarivanje uticaja na druge nacije. Vlade najčešće posežu za merama zaštite zbog straha od visoke stope nezaposlenosti.

Ekonomski motivi Obično je ekonomski motiv za intervenciju vlada u međ. trgovini, zaštita domaće, "mlade“ industrije od strane, jake konkurencije ili promocija izvoza. Ovaj argument se zasniva na ideji da se mlade industrije štite dok ne steknu dovoljno iskustva. Drugim rečima, samo rastuće i zrele industrije poseduju znanja potrebna za inovativnost, efikasnost i konkurentnost.

Problemi vrlo je teško odrediti koje industrije štititi a koje ne, zaštita od međ.konkurencije može dovesti do demotivacije domaćih proizvođača za inovacije, zaštita može doneti više štete nego koristi, (proizvodi su skuplji ako nema konkurencije), navodi se da je "mladim" industrijama potrebna finansijska podrška njihovih vlada. (međ. tržište kapitala postaje sve dostupnije i za ove industrije)

Kulturni motivi Nacije često intervenišu u trgovini robama i uslugama da bi ostvarile kulturne ciljeve, pre svega radi zaštite nacionalnog identiteta.

SDI Termin strane direktne investicije se koristi da objasni transakcije transnacionalnog kapitala koje ima kompanija iz jedne zemlje u drugoj. Transakcije povlače nabavku proizvodnih resursa (zgrade, mašine ili zemlju), ili kompanije, ili učešće u njima.

SDI Postoji više različitih definicija SDI. Prema jednoj, SDI predstavljaju svaki oblik ulaganja u određeno preduzeće kojim se stiče vlasnička kontrola nad njim. Prema definiciji UN, SDI su ulaganja koja uključuju dug. povezivanje i obezbeđuju dug. interes i kontrolu preduzeću iz jedne zemlje, nad preduzećem koje je rezident druge zemlje.

Efekti SDI Važniji pozitivni efekti za zemlju u koju se investira: povećavaju se mogućnosti za nove investicije, omogućava se porast zaposlenosti, omogućava se uvoz i bolja snabdevenost reprodukcionim materijalima i sirovinama, povećava se konkurentnost, transfer nove tehnologije itd.

Efekti SDI Važniji negativni efekti za zemlju u koju se investira: opasnost od preterane zavisnosti od stranog kapitala, iskorišćavanje domaćih resursa, povećavanje tehnološke zavisnosti, mogućnost otpuštanja radnika, formiranje modela potrošnje koji ne odgovara nivou razvijenosti zemlje domaćina, mogućnost ugrožavanja nacionalnog suvereniteta itd.

Mehanizam ulaska SDI Glavni mehanizam ulaska SDI na tržišta zemalja istočne Evrope je direktna prodaja postojeće imovine. Akvizicije (kupovine) već postojećih preduzeća, od strane kompanija iz razvijenih zemalja, usko je povezano sa procesom privatizacije državnih preduzeća.

Mehanizam ulaska SDI U različitim zemljama, odvijanje samog postupka je različito. Ako se radi o državnim preduzećima, najčešće vlade, ili agencija za privatizaciju, na osnovu određenih analiza, odrede preduzeća koja će se privatizovati. Sledi izbor stranog partnera, bilo kroz direktno pregovaranje, ili kroz međ. tender, aukcije i sl.

Akvizicije Strana kompanija kupovinom domaćeg preduzeća dobija brojne povoljnosti: već postojeći proizvodni kapaciteti, uhodani sistemi distribucije, povoljna tržišna pozicija, kvalifikovani zaposleni i stručnjaci koji poznaju lokalne prilike itd.

Iskustva zemalja IE Iskustva zemalja istočne Evrope koja prolaze kroz proces tranzicije pokazuju da su na neki način postavile određena ograničenja za strane investicije, pogotovo u ranijim fazama procesa tranzicije. Kako je proces tranzicije dalje tekao i ova ograničenja su se smanjivala, ili ukidala.

Druga iskustva S druge strane, neke zemlje, baš u ranijim fazama tranzicije, stvaraju takvu klimu, odnosno nude investicione olakšice da bi privukli strane investicije. Za strane investitore relevantni su opšti sistemski faktori, pre svega, pravno, političko, instituc. okruženje, kao i postojanje mreže međ. zaštite investicija.

Rast stranih investicija Rast obima direktnih stranih investicija, u 1990- im godinama, može se objasniti uticajem više faktora: ciklični razvoj, politika vlade, razvoj međ. trgovine, strategije korporacije

Ciklični razvoj Povoljna ciklična situacija u svetskoj ekonomiji u drugoj polovini 1980-ih, omogućila je mnogim kompanijama dovoljno finansijskih resursa i dobre izglede za ostvarenje prinosa od direktnih stranih ulaganja. (Niže kamatne stope znače povoljniju ekonomsku situaciju u svetu i rast stranih investicija).

Politika vlade Kao posledica tog pozitivnijeg stava prema stranim direktnim investicijama, nacionalne vlade su se angažovale da poboljšaju institucionalne uslove i posebno međ. pravo kad su u pitanju strane direktne investicije.

Razvoj međunarodne trgovine Više faktora je uticalo na pozitivan razvoj međ. trgovine: liberalizacija međunarodne trgovine i direktnih investicija, pojava regionalnih integracija, rast trgovine između glavnih trgovinskih blokova

Strategije korporacije Porast obima direktnih međ. investicija je rezultat i orijentacije strategije korporacije. Orijentacija korporativnih aktivnosti i strategija je dominantno internacionalna. Zastupljena su sva tri ključna oblika: izvoz, posredna internac. i direktne investicije.

Objašnjenja SDI Glavne teorije koje pokušavaju da objasne zašto se kompanije angažuju u SDI: Teorija međ. životnog ciklusa proizvoda, Ograničenja na međ. tržištu, Eklektička teorija, Teorija tržišne moći

Teorija međ. životnog ciklusa Međ. životni ciklus proizvoda se definiše kao proces difuzije inovacija preko nacionalnih granica. Faze tog procesa su: lokalna inovacija, uvođenje inovacije na inotržište, međunarodna potvrda inovacije, imitacija proizvoda u svetskim razmerama i povratna faza.

Ograničenja na međ. tržištu SDI, kao strategija interanacionlizacije kompanije, su način prevazilaženja carina i drugih ograničenja u međ. trgovini. Ograničenja u međ. trgovini su najčešća kod drugih strategija: izvoz i mnoge forme posrednog Nastupa.

Eklektička teorija Kompanija ulazi u SDI s obzirom na karakteristike posebnih lokacija, kombinovane sa vlasništvom i prednostima internacionalizacije da učini tu lokaciju povoljnom za investicije. To se odnosi, pre svega na infrastrukturu, prednost vlasništva, prednost internacionalizacije kroz strane direktne investicije.

Teorija tržišne moći Kompanija pokušava da ostvari dominantnu tržišnu prisutnost u grani i zato preduzima SDI. Ukoliko je tržišna snaga veća, kompanija je u boljoj poziciji da diktira troškove inputa, ili cene po jedinici.

Neki aspekti upravljanja SDI Stepen kontrole, Kupiti ili izgraditi, Proizvodni troškovi, Razumevanje preferencija potrošača, Slediti klijente i lidere

Stepen kontrole Ko ima kontrolu nad upravljanjem je suštinsko pitanje i glavni razlog za SDI: "koliko vlasništva toliko kontrole". Međutim, kompanije moraju ponekad napustiti takvu politiku, kada određena zemlja, za dozvolu pristupa njenom tržištu, zahteva sopstveno učešće u kompaniji. Vlade postavljaju takve zahteve kao način zaštite njihovih radnika i industrija od eksploatacije, ili dominacije velikih kompanija.

Kupiti postojeći biznis ili izgraditi Treba prethodno razmotriti: politika ljudskih resursa, cena radne snage, način organizacije radnika, podsticaji za ekonomski razvoj, informisanje, lični i politički kontakti

Greenfield investicije Ponekad su mogućnosti za povoljnom "lokalnom“ kupovinom nedostupne, pa se mora ići sa izgradnjom nove fabrike (greenfield invest.). Pored dobrih strana, opredelenje u korist izgradnje nove fabrike može stvoriti problem dobijanjem potrebnih dozvola, finansiranjem i zapošljavanjem lokalnog personala.

Proizvodni troškovi Na strukturu i visinu proizvodnih troškova, na bilo kom tržištu, utiče mnogo faktora. Od kompanije može biti zahtevano da obezbedi dodatne stimulacije za radnike, što znači zarade iznad prosečnih. Mada su uslovi, obično na početku obećavajuće povoljni (cena zemlje, stope poreza na prihode i neto dobit niske), pitanje je da li će i ostati takvi.

Razumevanje preferencija potrošača Ponašanje kupaca je često važan faktor u odluci o SDI. Potrošači širom sveta, sa različitih tržišta, insistiraju naupovin baš tih proizvoda, koji su u njihovim očima viđeni kao superiorni proizvodi. Nemački automobili, Italijanske cipele, Francuski Parfemi, Švajcarski satovi, su proizvodi sa superiornim kvalitetom.

Mere vlade u oblasti SDI Nacije često intervenišu u SDI da zaštite kulturno nasleđe, domaće kompanije i poslove. Zbog toga, one često donose zakone, kreiraju regulativu, postavljaju administrativne prepreke kompanijama iz drugih zemalja koje žele da investiraju.

Mere vlade u oblasti SDI Dva su ekstrema: jedan koji favorizuje ekonomsku samodovoljnost, drugi koji favorizuje slobodna tržišta, bez vladinih intervencija Međutim, najveći broj nacija veruje da određeni iznos SDI poželjan sa stanovišta nacionalnog rezultata i podizanja životnog standarda stanovništva.

Razlozi za intervenciju zemlje domaćina Glavni razlozi za intervenciju zemlje domaćina u odnosu na SDI: platni bilans, dostupnost resursima (tehnologiji i upravljačkim veštinama), zaposlenost

U.S. Platni bilans 1. Tekući račun (Current Account) Izvoz roba i usluga i naplata 1418 000 Uvoz roba i usluga i plaćanja -1 809 000 2. Tekuća bilansna ravnoteža -391 000 3. Račun kapitala (Capital Account) Povećanje imovine u ino. -509 000 Strana imovina u zemlji 967 000 4. Bilansna ravnoteža računa kapitala 458 000

Platni bilans Vlade vide intervenciju kao način da drže pod kontrolom njihove platne bilanse: SDI podižu vrednost platnog bilansa s obzirom na njihov ulazni tok (strana imovina u zemlji) , SDI podstiču lokalnu proizvodnju (uvoz roba i usluga-smanjenje), izvoz na osnovu SDI i izvoz onih delatnosti koje su one inicirale imaju značajan uticaj na platni bilans (izvoz roba i usluga)

Platni bilans Međutim, kada kompanije vraćaju profit (repatrijacija profita) u svoju zemlju one prazne rezerve deviznih sredstava. Ovaj tok sredstava dovodi do smanjenja platnog bilansa. Da bi ojačale platni bilans zemlja domaćin može zabraniti, ili ograničiti repatrijaciju profita.

Reinvestiranje u lokalnoj zemlji unapređuje konkurentnost lokalnih kompanija i podiže vrednost nacionalnog izvoza – tako poboljšava poziciju platnog bilansa.

Razlozi za intervenciju od strane matične zemlje Razlozi za nepodržavanje SDI, od strane matičnih zemalja: Ostaju manji resursi za razvoj i ekonomski rast kod kuće, Izlazne SDI smanjuju platni bilans, Poslovi na bazi SDI mogu ugroziti poslove u zemlji,

Razlozi za intervenciju od strane matične zemlje Matična zemlja u određenim situacijama može podržati SDI: Izlazne SDI mogu dugoročno povećati konkurentnost,

REGIONALNE EKONOMSKE INTEGRACIJE Regionalna ekonomska integracija (regionalizam) je proces saradnje između zemalja u jednom geografskom regionu u cilju smanjenja, ili eliminisanja barijera radi što efikasnijeg međ. toka ljudi, proizvoda, usluga i kapitala.

Nivoi regionalne integracije

Zona slobodne trgovine Zona slobodne trgovine je takav oblik ekonomske integracije u kojoj zemlje članice teže da otklone sve barijere u međusobnoj trgovini, ali svaka zemlja određuje sopstvene barijere prema trećim zemljama.

Carinska unija Carinska unija je takav oblik ekonomske integracije u kojoj zemlje članice teže da otklone sve barijere u međusobnoj trgovini, ali pored toga vode i zajedničku trgovinsku politiku prema trećim zemljama.

Zajedničko tržište Zajedničko tržište itegriše elemente zone slobodne trgovine i carinske unije i dodaje slobodno kretanje važnih proizvodnih faktora – ljudi i kapitala (namenjenog investiranju).

Ekonomska unija Ekonomska unija je takav oblik ekonomske integracija gde zemlje članice nastoje da otklone barijere u trgovini i kretanju ljudi i kapitala, ali vode usaglašenu (koordinisanu) ekonomsku politiku prema trećim zemljama.

Politička unija Politička unija je ekonomska i politička integracija gde zemlje članice usklađuju sve aspekte njihovih ekonomskih i političkih sistema. Politička unija zahteva od država članica da prihvate zajednička stanovišta o ekonomskim i političkim pitanjima u odnosu na treće zemlje.

Koristi od regionalne integracije Zemlje se specijalizuju i trguju zbog veće razmene i potrošnje. Druga korist od povećanja trgovine jeste, što se na tržištu mogu naći robe i usluge po nižoj ceni, zbog eliminisanja carina i drugih ograničenja. Politička saradnja je sledeća korist od regionalne ekonomske integracije.

Slabe strane regionalne integracije "Podvajanje trgovine“, Promene u zapošljavanju, Gubitak nacionalnog suvereniteta,

"Podvajanje trgovine“ "Podvajanje trgovine" se događa posle formiranja određenog tgovinskog bloka, zbog nižih carina između zemalja članica. Rezultat može biti povećana trgovina sa manje efikasnim proizvođačima u okviru trgovinskog bloka i smanjenje trgovine sa efikasnijim proizvođačima koji nisu u trgovinskom bloku.

Promene u zapošljavanju Zbog formiranja trgovinskih blokova značajno se smanjuju, ili eliminišu barijere u trgovini između zemalja članica. Određeni poslovi kretaće se ka državama gde su nadnice niže. To je istovremeno i mogućnost da radnici unaprede svoje veštine i dobiju posao koji se više plaća.

Gubitak nacionalnog suvereniteta Zemljama članicama regionalne integracije se dozvoljava da uspostave barijere u trgovini prema trećim zemljama. Međutim, politička unija zahteva od nacija da u visokom stepenu odustanu od svoje spoljne politike. To je razlog zašto je poltičku uniju teško ostvariti.

Najvažnije regionalne trgovinske organizacije Evropska unija, EU, Evropska asocijacija slobodne trgovine, EFTA, Severno američki sporazum o slobodnoj trgovini, NAFTA, Asocijacija zemalja Latinske amerike, ALADI, Centralno američko zajedničko tržište, CACM, Asocijacija zemalja Jugoistočne Azije, ASEAN,

INTERNACIONALIZACIJA KONKURENCIJE Konkurencija je pokretač ekonomskog rasta, kako ukupne ekonomije tako i individualnih firmi. Na mikro nivou, konkurencija je snaga koja motiviše kompanije u traženju inovativnih načina da se ostvare isti rezultati sa manje inputa (čime se postiže efikasnost resursa), ili bolji rezultati sa istim inputima (čime se postiže efektivnost resursa).

Pet bazičnih snaga konkurencije

Pet bazičnih snaga konkurencije Ovaj poznati Porterov model je važan, polazni okvir za analizu i ponašanje konkurencije. U svakoj grani, bez obzira da li je ona nacionalnog, ili internacionalnog karaktera, ove snage određuju dinamiku konkurencije i prema tome potencijalnu profitabilnost industrije.

Motivi za internacionalizaciju Interni Eksterni lična satisfakcija rentabilne prodaje ekonomija obima povećanje obima ekonomija širine internacionalni potrošači učenje prednosti lokacije ugledanje na druge praćenje konkurencije prekomerne zalihe prekomerni kapaciteti raspodela rizika nesolidne porudžbine reagovanje na konk. neatraktinvno lok.trž. politički pritisci

Globalizacija konkurencije Globalizacija tržišta i kompanija logično vodi i globalizaciji konkurencije. Kao što tržišta postepeno postaju povezana i zavisna, i kompanije sve više koordiniraju njihove aktivnosti preko nacionalnih granica. Konsekvence konkurentskog uspeha, ili neuspeha na jednom nacionalnom tržištu, ne ostaju više samo u okviru jedne zemlje, naprotiv, imaju jak uticaj na konkurtentsku poziciju kompanije širom sveta.

Pritisci ka glob. i lokalnoj odgovornosti Dinamičnost teh. Razlike u potreb potrošača Pristup resursima Razlike u ponaš potrošača Sniženje troškova Razlike u kan distribucije Globalna koord. Razlike u tržišnoj strukturi Internac. potrošača Razlike u strukturi dob. Glob. konkurenti Razlike u zak. Regulativi Intenzitet invest. Oograničenja u trgovini

Globalno poslovanje Kompanija koja pretenduje da posluje širom sveta, mora da ima centralizovano upravljanje, odnosno da bude globalno integrisana. Među najvažnije faktore koji uslovljavaju globalnu integraciju su dinamičnost tehnologije, pristup resursima i smanjenje troškova.

Stepen globalizacije Kao što postoje mnogi pritisci za globalizacijom, takođe postoje i mnogi pritisci za fragmentacijom internacionalnih tržišta. Zbog toga je korisnije govoriti o stepenu globalizacije i fragmentacije, nego kategorisati tržišta na globalna, ili ne-globalna.

Dinamika globalizacije Stroga podela na globalne, ili multinacionalne grane, obično zamagljuje stvarnost. Ona može biti shatljiva samo ako se razume međunarodna konkurencija unutar grane. Matrice integracije/lokalne odgovornosti su slika postojećeg stepena globalizacije, na osnovu tekućih tražnji, koje su odraz postojećih pravila konkurentske igre. Ova statička analiza ne otkriva suštinu stvari. Za takvo, dublje razumevanje neophodna je dinamička analiza.

Dinamika globalizacije Statička analiza ne otkriva suštinu stvari. Za dublje razumevanje neophodna je dinamička analiza. Glavni faktori kojima se objašnjava dinamičnost konkurencije u grani: uticaj strategijskih namera konkurenata, sposobnost da koordiniraju globalne akcije, sposobnost da promene pravila globalne igre, sposobnost da odbrane globalnu konkurentsku prednost

Izvori internac. kompetitivnosti Uspeh kompanije na tržištu, bez obzira da li je u pitanju nacionalno ili međ. zavisi da li poseduje odbranjive konk. prednosti u odnosu na rivale. Dva osnovna tipa konk. prednosti, niski troškovi i diferencijacija, kombinovani sa određenim obimom aktivnosti, određuju tri generičke strategije za ostvarivanje konk. prednosti.

Tri generičke strategije

Resursi kao izvori konkurentske prednosti Kao što je važno razumeti konk. prednost sa stanovišta relativne konkurentske pozicije kompanije na tržištu, u okviru industrije (eksterno pozicioniranje), takođe je neophodno razumeti i konkurentsku prednost kompanije sa stanovišta njenih internih izvora (interno pozicioniranje).

Resursi kompanije Ako je cilj kompanije da odbrani njenu konkurentsku poziciju na tržištu, ona mora eksplicitnu pažnju da posveti upravljanju i razvoju njenih internih izvora konkurentske prednosti. Resursi kompanije koji formiraju osnove konkurentske prednosti dele se na: imovinu, kompetencije, sposobnosti

Sposobnosti kompanije Dok su kompetencije kompanije njene tehničke veštine, sposobnosti kompanije se baziraju na njenim menadžerskim veštinama. Kompetencije se odnose na vladanje tehničkim procesom, dok se sposobnosti odnose na umešnost upravljanja poslovnim procesima.

Lanac vrednosti Stvaranje prednosti na određenim tržištima je jedino moguće ako kompanija poseduje, kupuje, ili razvija resurse, koji su neophodni za izvršavanje specifičnih aktivnosti u lancu vrednosti, koje vode zadovoljavanju potreba potrošača.

Razvoj konkurentske prednosti Tradicionalno, ekonomisti su naglašavali značaj lokalnih proizvodnih faktora, kao nacionalnih izvora konkurentske prednosti. Međutim, razlike sa stanovišta proizvodnih faktora objašnjavaju samo vrlo ograničeni deo međ. trgovine i konkurencije.

Determinante nacionalne prednosti

Pretpostavke međ. uspeha Pretpostavke uspešne konkurencije na svetskom tržištu, su pre svega, konkurentska strategija kompanije i osobine nacionalne prednosti da doprinosi unapređenju međ. uspeha u globalnoj industriji. Ta dva elementa, strategija kompanije i nacionalna prednost, su neophodna za međ. uspeh.

Strategija kompanije i nacionalna prednost

MEĐ. FINANSIJSKA TRŽIŠTA Dobro funkcionosanje međ. finansijskih tržišta je suštinski elamenat međ. poslovnog okruženja. Na tim tržištima se vrši razmena, od stanovništva, organizacija i ekonomija sa viškom sredstava, ka onima kojima su ta sredstva potrebna.

Finansijska tržišta i posrednici Ponuda sredstava Finansijsko tržište Tražnja sredstava Stanovništvo Finansijsko tržište Stanovništvo Komercijalne banke Preduzeća Štedionice Preduzeća Penzioni fondovi Životno osiguranja Ostali posrednici Država Država

Međ. finansijska tržišta Međ. finansijska tržišta čine dva povezana sistema i to: Međ. tržište kapitala, Devizna tržišta

Međunarodno tržište kapitala Tržište kapitala je sistem za alokaciju finansijskh sredstava u obliku zajmova (debt) i imovine (equity kapital) u skladu sa najefikasnijim načinima njihovog korišćenja. Učesnici na tržištu kapitala: Fizička lica, kompanije, vlade, zajednički fondovi, penzioni fondovi, osiguravjuće organizacije.

Glavne svrhe tržišta kapitala Osnovni zadatak finansijskog tržišta jeste da omogući alokaciju slobodnih novčanih sredstava od onih subjekata koji raspolažu viškom tih sredstava, ka onim subjektima kojima sredstva nedostaju za finansiranje različitih potreba, programa ili projekata. Pri tome, hartije od vrednosti su osnovni instrument finansijskog tržišta.

Komponente međ. tržišta kapitala Glavne komponente međ. tržišta kapitala su: Međ. tržište obveznica (international bond market), Međ. tržište akcija (international equity market).

Akcije i obveznice Preduzeće, u osnovi, koristi dva osnovna načina finansiranja, odnosno pribavljanja novčanih sredstava: emitovanjem akcija (equity finansiranje), emitovanjem obveznica (pozajmljivanjem sredstava - debt finansing)

Akcije Akcija je vlasnička hartija od vrednosti, koja glasi na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva. Akcija je dugoročna hartija od vrednosti i njenim emitovanjem, odnosno prodajom se dolazi do trajnog, dugoročnog kapitala.

Obveznice Obveznica je hartija od vrednosti kojom se emitent obavezuje da će imaocu obveznice u roku njene dospelosti isplatiti iznos nominalne vrednosti obveznice i ugovorenu kamatu. Obveznica može biti kratkoročna (ako je rok dospeća do jedne godine), ili dugoročna (ako je rok dospeća preko 1 godine).

Devizna tržišta Pored finansiranja emitovanjem akcija i finansiranjem iz pozajmljenih sredstava, globalne finansije uključuju i važan elemenat tokova novca preko nacionalnih granica. Devizna tržišta predstavljaju deo međ.finansijskih tržišta na kojima se trguje deviznim sredstvima, po aktuelnim ili projektovanim, prodajnim i kupovnim deviznim kursevima.

Učesnici na deviznim tržištima Poslovne banke i druge finansijske institucije, Finansijski brokeri (specijalizovani posrednici između banaka i privrednih subjekata), Preduzeća koja obavljaju međ. poslovanje, Centralne banke (imaju kontrolnu i korektivnu ulogu)

Poslovi na deviznim tržištima Konverzija valuta, Valutni hedžing, Valutna arbitraža, Valutna špekulacija

Vrste deviznih poslova Razlikuju se dve vrste poslova koji se obavljaju na deviznim tržištima: promptni (spot rates), terminski devizni poslovi (forward rates)

Promptni devizni poslovi Promptni devizni poslovi se realizuju odmah, ili u roku od dva dana po osnovu zaključenog posla. Kupac dobija odmah tražene devize, po važećem deviznom kursu - koji se još naziva promptni (spot rates). Kupac plaća devize svojom nacionalnom valutom, ili valutom neke treće zemlje.

Terminski devizni poslovi Terminski (forward) devizni poslovi po osnovu zaključenog posla realizuju se u nekom ugovorenom terminu (datumu) u budućnosti. U tom slučaju ugovor o kupoprodaji deviza se zaključuje u momentu susretanja na deviznom tržištu, a sam čin obavljanja devizne transakcije u terminu koji je ugovorom utvrđen.

Međ. finansijski derivati Valutni svopovi (Currency Svaps), Fjučersi (Currency Futures Contracts), Opcije (Currency Options)

Svop transakcije Svop transakcije predstavljaju istovremenu kupoprodaju deviza različitog roka dospeća. Ovom transakcijom se obezbeđuje zaštita od deviznog rizika.

Fjučersi Fjučersi su standardizovani ugovori o kupoprodaji određene aktive, po utvrđenoj ceni na dan zaključivanja transakcije, ali sa odloženom isporukom. Spadaju u grupu terminskih finansijskih instrumenenata i koriste se kao instrument obezbeđenja od deviznog rizika.

Opcije Opcije su takođe izvedeni finansijski instrumenti, na osnovu kojih se stiče pravo da se kupi, ili proda određeni predmet trgovanja, po unapred dogovorenoj ceni i ugovorenom roku. Predmet trgovanja (kao i kod fjučersa) može biti određena roba, valuta ili hartije od vrednosti.