Ključne varijable 2. predavanje, 29. februar

Ključne makroekonomske varijable proizvodnja, cene, zaposlenost saldo spoljnotrgovinskog bilansa. Kao krvna slika

Šta pratimo Nivo (ukupno i p.c) Rast Razlikujemo tumačenje krizne i regularne situacije

http://webrzs. stat. gov. rs/WebSite/Public/ReportResultView. aspx http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/ReportResultView.aspx?rptKey=indId%3d090101IND01%2c090101IND02%266%3d2%2635%3d6%262%3d199700%2c199800%2c199900%2c200000%2c200100%2c200200%2c200300%2c200400%2c200500%2c200600%2c200700%2c200800%2c200900%26sAreaId%3d09010101%26dType%3dName%26lType%3dSerbianCyrillic

http://www.imf.org/external/pubs/cat/longres.aspx?sk=25303.0

http://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.PCAP.CD

Procena sive ekonomije u svetu, Afrika Centralna Evropa Nigerija, Egipat 68–76 Mađarska, Bugarska, Poljska 20–28 Tunis, Maroko 39–45 Češka Republika, Rumunija, Slovačka 9–16 Latinska Amerika Bivši Sovjetski Savez Meksiko, Peru 40–60 Belorusija, Gruzija, Ukrajina 28–43 Čile, Brazil, Venecuela 25–35 Baltičke države, Rusija 20–27 Azija OECD Tajland 70 Grčka, Italija, Španija, Portugalija 24–30 Filipini, Malezija, Koreja 38–50 Sve ostale 13–23 Hong Kong, Singapur 13 Austrija, Japan, SAD, Švajcarska 8–10 Source: Schneider and Enste (2000)

Inflacija Lasperov, Pašeov, Fišerov indeks 4 razloga za precenjivanje ICM Supstitucija, kvalitet, novi proizvodi, autleti Zemlje sa najvećom inflacijom Sa najmanjom Srbija

Inflacija u Srbiji

Visoka inflacija EU – < 2% Visoka inflacija- sve preko 10% Hiperinflacija. Preko 50% mesecno, ali da traje preko 1 god.

Zašto je inflacija manja nego što statistika prikazuje Supstitucija proizvoda iz korpe – ako poskupe pomorandže, kupovaće se više jabuke ... Pošto je ICM bazni indeks, ovakvo smanjenje pondera nekih proizvoda se neće videti. Kvalitet raste – vremenom kvalitet proizvoda raste – npr. automobilske gume, smanjuju troškove vožnje ali se to ne vidi iz ICM Novi proizvodi – nema ih u korpi, a dolazi do dramatičnog pojeftinjenja Outlet – rasprodaje i kineska roba- sve se to ne vidi U SAD se procenjuje da CPI za 1% precenjuje inflaciju

Platni bilans

5. Dati su podaci za hipotetičku privredu koja se sastoji iz dva sektora q0 q1 Sektor 1 100 50 10 20 Sektor 2 140 15

obračun Laspeyres 104 Paasche 95 Fisher 99.4 tj.0.6% p0 p1 q0 q1 p1q0 100 50 10 20 500 1000 2000 140 15 2100 1500 2800 2600 2500 3800 4000 Laspeyres 104 Paasche 95 Fisher 99.4 tj.0.6%

Zadaci- nastavak 1. Koja od navedenih varijabli spada u varijable toka? A. Vrednost kuće u kojoj živite B. Stanje na Vašem tekućem računu C. Vaša mesečna potrošnja hamburgera D. Zalihe hamburgera u Vašem frižideru početkom meseca Odgovor: C. Varijable toka definisane su u intervalu, a varijable fonda u određenom vremenskom trentku.

Koja od navedenih varijabli nije fond? A. javni dug B. radna snaga C. količina novca koje drži stanovništvo D. BDP Odgovor: D. Pošto BDP nema vrednost u svakom trenutku, već samo u intervalu, ona spada u varijable toka.

4. BDP obuhvata A. izdatke na sva finalna dobra i usluge B. sumu dohodaka svih aktera u privredi C. ukupnu dodatu vrednost svih firmi u privredi D. sve navedene elemente Odgovor: D.

5. Pretpostavimo da farmer gaji žito i prodaje ga pekaru za 1$, pekar pravi hleb i prodaje ga trgovini za $2, a trgovac ga prodaje potrošačima za $3. Ova transakcija povećava BDP za A. $1 B. $2 C. $3 D. $6 Odgovor: C. BDP uključuje samo vrednosti finalnih dobara i usluga. Stoga ova transakcija povećava BDP za 3$.

6. Koja od navedenih varijabli nije uključena u BDP? A. plata sudija Ustavnog suda B. vrednost stanarina koju koriste (a ne plaćaju) vlasnici stanova C. vrednost usluga prevoza koje koriste vlasnici automobila D. dodata vrednost prevoza od proizvođača do trgovine Odgovor: C. U principu, BDP bi trebalo da uključi i imputiranu rentu na korišćenje automobila, ali u praksi to nije slučaj.

7. U kom slučaju... ...suma rashoda u jednoj privredi nije ista sumi ostvarenih prihoda? A. u slučaju da je štednja veća od investicija B. u slučaju da nema izvoza C. u slučaju da su investicije u zalihe negativne D. ni u jednom slučaju – uvek se podudaraju Odgovor: D. Suma rashoda uvek je jednaka ukupnom ostvarenom dohotku.

8. BDP će porasti ako, pod ostalim neizmenjenim okolnostima, A. uvoz poraste B. izvoz se ne poveća C. poraste potrošnja trajnih potrošnih dobara D. smanje se izdaci za naoružanje Odgovor: C. Rast uvoza, pad izvoza, odnosno pad budžetskih rashoda će uticati na smanjenje BDP. Rast potrošnje trajnih potrošnih dobara će povećati BDP.

9. Koji od narednih stavova tačno opisuje razliku između nominalnog i realnog BDP? A. Realni BDP uključuje samo dobra; nominalni BDP uključuje i usluge B. Realni BDP se meri na osnovu stalnih, a nominalni na bazi tekućih cena C. Realni BDP jednak je razlici nominalnog BDP i amortizacije D. Realni BDP jednak je proizvodu nominalog BDP i ICM. Odgovor: B.

10. Ako proizvodnja ostaje ista a cene se udvostruče A. realni i nominalni BDP ostaju isti B. realni BDP ostaje isti, a nominalni se prepolovljava C. realni BDP ostaje isti, a nominalni se udvostručuje D. realni BDP se udvostručuje, a nominalni se ne menja Odgovor: C. Realni BDP se izračunava u stalnim cenama, tako da inflacija ne utiče na izmenu njegove vrednosti. Nominalni BDP će se udvostručiti.

11. Realni BDP jednak je A. nominalnom BDP umanjenom za neto izvoz B. količniku nominalnog BDP i deflatora C. proizvodu nominalnog BDP i deflatora D. količniku realnog BDP i deflatora Odgovor: B.

12. Ako proizvodnja ostane ista, a cene se udvostruče onda je deflator B. 50 C. 100 D. 200 Odgovor: D. Deflator je količnik nominalnog i realnog BDP. Stoga je njegova vrednost 200.

13. Dati su podaci KAJMAK TREŠNJE cena proizv. cena proizv. 2000 $0.50 20 $1.00 5 2011 $1.00 10 $0.50 10 Ako je 2000 bazna godina, koliki je deflator za 2011? A. 0 B. Izmedju 0 i 1 C. 1 D. Veci od 1 Odgovor: C. Pošto i nominalni i realni BDP u 2011. godini vrede $15 , deflator BDP ima jediničnu vrednost.

14. Sivu ekonomiju merimo… A. Pomoću dva metoda : upoređivanjem podataka o potrošenoj električnoj energiji Sabiranjem vrednosti novčanica velike vrednosti van opticaja B. Procenom časova neprijavljenog rada C. Nema načina Odgovor: A u razvijenim zemljama, kod nas ne daju dobre rezultate

15. Indeks cena na malo (ICM) meri A. promenu nivoa cena fiksne korpe dobara i usluga . B. promenu nivoa cena korpe dobara i usluga, ali se sadržaj korpe neprestano menja C. količinu novca koju potrošači utroše za održanje istog stepena zadovoljenja potreba Odgovor: A.

16. Pretpotavimo da potrošač kupuje jednu jabuku i jednu pomorandžu svakg meseca. U baznoj godini cena im je bila ista – 1$. U tekućoj cena jabuka se udvostručila dok je cena narandži ostala ista. Ako je ICM najpre bio 100, vrednost ovog indeksa danas biće A. 50 B. 100 C. 150 D. 200 Odgovor: C. Pošto su troškovi korpe dobara bili 2$ u baznoj, a 3$ u tekućoj godini, vrednost ICM je 150.  

17. Koji je od navedenih iskaza tačan? A. ICM meri nivo cena, deflator meri promenu nivoa proizvodnje B. ICM je lančani, a deflator bazni indeks. C. Ponderi ova dva indeksa nisu isti D. deflator uzima u obzir i uvezena dobra, ICM ne. Odgovor: C.

18. Pod ostalim nepromenjienim okolnostima, ako poraste cena uvoznih automobila A. Deflator raste, ICM raste B. Deflator raste, ICM ostaje isti C. Deflator ostaje isti, ICM raste D. Deflator raste, ICM raste, ali ne u istom procentu Odgovor: C. Dobra proizvedena u inostranstvu ne ulaze u deflator

19. U zemlji A je otpočela proizvodnja luksuznih automobila… Nažalost, ova zemja je mala i siromašna, te sve automobila izvozi u susednu prijateljsku zemlju po imenu B. Koji će indeks u zemlji-izvoznici biti promenjen? A. ICM. B. deflator BDP C. i deflator i ICM D. nijedan Odgovor: D. Deflator BDP  

20. Koji od narednih događaja može uticati na rast stope nezaposlenosti? A. rast stanovnštva (ponuda r.s. – ista) B. proporcionalni rast ponude r.s i broja nezaposlenih C. porast ponude r.s bez promene broja zaposlenih D. porast broja zaposlenih bez promene broja nezaposlenih Odgovor: C. Ako radna snaga poraste a broj zaposlenih se ne menja, stopa nezaposlenosti raste.

21. Koji od sledećih slučajeva će uticati na izmenu podataka o nezaposlenosti? A. penzionisani radnik koji nastavlja da radi B. lice na privremenom radu koje traži posao C. direktor koji daje ostavku da bi se kandiovao na izborima D. studenti treće godine Ekonomskog fakulteta koji ne daju redovno ispite Odgovor: C.

22. Pretpostavimo da radnik napuni 65 godina i ode u penziju 22. Pretpostavimo da radnik napuni 65 godina i ode u penziju. Koja varijabla ne menja vrednost A. broj nezaposlenih B. stopa nezaposlenosti C. ponuda radne snage Odgovor: A. Radnici koji dobrovoljno napuštaju posao ne smatraju se nezaposlenim.  

A. BNP u zemlji A, kao i u BNP u zemlji B 23. Pretpostavimo da građanin zemlje A svaki dan ide u susednu prijateljsku zemlju B. Dohodak ovoga lica će biti obračunat kao: A. BNP u zemlji A, kao i u BNP u zemlji B B. BNP u zemlji A, ali u BDP u zemlji B C. BDP u zemlji A, ali u BNP u zemlji B D. BDP u zemlji A, kao i u BDP u zemlji B Odgovor: B.  

A. pada italijanski BDP, raste BNP u zemlji A 24. Pretpostavimo da građanin Italije radi u zemlji A i nešto kasnije dobije njeno državljanstvo. Šta se onda dešava A. pada italijanski BDP, raste BNP u zemlji A B. pada italijanski BNP, raste BNP u zemlji A C. pada italijanski BDP, raste BDP u zemlji A D. pada italijanski BNP, raste BDP u zemlji A Odgovor: B. Pošto je radnik uzeo državljanstvo, italijanski BNP pada, a za toliko raste BNP u zemlji A.

Dinamika: Hoće li zemljotres, tj Dinamika: Hoće li zemljotres, tj. predstojeća rekonstrukcija u Australiji povećati BDP? Kratak odgovor je – neće. Pitanje je u stvari ie li razaranje dobro za privredu "Are Wars Good for the Economy? Ili na linku broken window Ovih 200 milijardi dolara za rekonstrukciju MORAJU ODNEKUD DA DOĐU – oni nisu rezultat tehničkog progresa Novac za rekonstrukciju je novac koji NIJE POTROŠEN NEGE DRUGDE, svaki dolar ima oportunitetni trošak, tj. neku izgubljenu dobit

Zašto ICM precenjuje inflaciju Supstitucija Skuplje narandže zamenićemo jabukama, ail to ICM ne može da registruje . Rast kvaliteta Današnji deterdženti 100 puta su bolji nego pre 20 godina, ali ICM to ne može da registruje Novi proizvodi Ne uključuju se u ICM dok ne postanu veoma široko korišćeni Outleti – nisu uključeni U SAD se procenjuje da ICM zbog toga precenjuje inflaciju za oko 1% godišnje (ukupna inflacija – 2%)

INVESTICIJE U MAKROEKONOMIJI SE  INVESTICIJAMA SMATRAJU SAMO ONI TOKOVI KOJI VODE STVARANJU NOVOG KAPITALA (I=∆K) Dakle, pazite! U investicije će spadati: investicije u osnovna sredstva, to je kada preduzeća kupuju (u zemlji ili inostranstvu, svejedno) postrojenja i opremu; investicije u stambeni prostor, to je kad domaćinstva kupuju nove stanove, kuće, itd. investicije u zalihe (ako se zalihe smanje, ova komponenta biće negativna)

u dnevoj štampi se u “investicije” ubraja i kupovina postojeće imovine ili finansijskih instrumenata.  to je preraspodela, a ne investicija dakle, ni strane direktne investicije  -   ne moraju biti investicije u makroekonomskom smislu! Preciznije, ako je reč o kupovini nove opreme i novih postrojenja, jedino tada je transakcija tekuća i dolazi do rasta BDP, usled rasta I iz izraza Y=C+I+G+NX.  Sve druge kupovine, samo predstavljaju prenos vlasništva! Tehnički, to se beleži ovako.

Portfolio investicije predstavljaju kupovinu ili prodaju inostranih obveznica, akcija ili drugih hartija od vrednosti, što spada u trgovinu finansijskom imovinom i nikada ne uvećava BDP dakle, to nisu investicije u makroekonomskom smislu ali zabuna nastaje jer se one pod tim imenom beleže u kapitalnom delu platnog bilansa ... tu ima i teškoća druge vrste...  ali ide nekako ,,,

Dinamika Pravilo 72 Ako podelite broj 72 sa nekom stopom rasta dobijate vreme za koje će se originalna veličina udvostručiti t = 72/r Ako uzimam kredit na 10 godina uz kamatu 7%, iznos kredita koji vraćam je dvostruko veći od pozajmljenog iznosa

dostizanje  

Primer: Srbija i Grčka

6000 4400

A tek što su rezultati nestabilni…