3. Međunarodni simpozij: PRIPREMA BH. EKONOMIJE ZA ULAZAK U EU 24. i 25. april 2015. godine u Fojnici, hotel „Reumal“, BiH Pravci rasta i razvoja bosanskohercegovačke privrede - mala i srednja vs. velika preduzeća Dr. sc. Zijad Džafić, vanredni profesor Ekonomski fakultet Univerziteta u Tuzli e-mail: zijad.dzafic@untz.ba 24 April 2015.

Strategija Evropa 2020 - pet glavnih ciljeva 75% populacije u dobi između 20-64 godine starosti trebalo bi biti zaposleno. 3% BDP-a EU treba investirati u istraživanje i razvoj (1% javni sektror, a 2% poslovni sektor). Treba ispuniti klimatsko-energetske ciljeve „20/20/20“ (uključujući i povećanje do 30% smanjenja emisije ukoliko okolnosti dozvoljavaju). Postotak osoba koje rano napuste školovanje trebao bi biti ispod 10%, a najmanje 40% mlađe generacije trebalo bi završiti tercijarni stepen obrazovanja. 20 miliona manje ljudi trebalo bi biti u opasnosti od siromaštva.

Albert Ajnštajn “Ludost je uvijek raditi jedno te isto, a istovremeno očekivati različite rezultate".

Problem koji se rješava: Kako sa 4.740$ do 34.000$ per capita (evropski prosjek)?

Hipoteze: H1: SMEs nisu isključivi nosioci ekonomskog rasta i razvoja nego su komplementarni sa velikim preduzećima. H2: Nedovoljno razvijen SMEs sektor u BiH može dovesti do povećanja nezaposlenosti i ugroziti i usporiti demokratske i tranzicijske procese kao i približavenje evropskim integracijama. 

Stubovi konkurentnosti privrede Osnovni faktori 1. Institucije 2. Infrastruktura 3. Makroekonomska stabilnost 4. Zdravstvo i osnovno obrazovanje Faktori za efikasnost 5. Visoko obrazovanje i obuka 6. Efikasnost tržišta roba 7. Efikasnost tržišta rada 8. Sofisticiranost finansijskog tržišta 9. Poznavanje i korišćenje tehnologija 10. Veličina tržišta Faktori inovativnosti 11. Poslovna sofisticiranost 12. Inovativnost Privreda zasnovana na osnovnim faktorima (BDP per capita < 2000 $) Privreda zasnovana na faktorima efikasnosti (BDP per capita 3000 – 9000 $) Privreda zasnovana na faktorima inovativnosti (BDP per capita >17000 $) Tranzicija 1-2 2000 – 3000 $) Tranzicija 2-3 (BDP per capita 9000-17000 $) Izvor: Izvod autora prema podacima The Global Competitiveness Report (2012),WEF.

Osnovni makroekonomski indikatori o analiziranim zemljama Populacija u milionima BDP p.c. PPP (EUR) Stopa nezasposlenosti u % Inflacija (Indeks potrošačkih cijena) u % Tekući račun platnog bilansa (%BDP) Priliv FDI p.c. u milionima EUR Vanjski dug (% BDP-a) Izvoz roba i usluga (% BDP-a) Uvoz roba i usluga (%BDP-a) Tranzicijske zemlje Zapadnog Balkana Albanija 2,8 7900 14,0 2,0 -10,4 900 54,2 34,0 56,0 BiH 3,8 6600 28,0 2,1 -9,0 400 27,8 42,0 65,0 Crna Gora 0,6 10600 20,0 4,1 -15,0 500 39,4 40,0 66,0 Hrvatska 4,2 15000 15,7 3,4 -0,7 600 105,1 Makedonija 8800 31,0 3,3 -3,2 105 67,6 49,0 72,0 Srbija 7,1 24,0 7,8 -11,0 200 86,0 36,0 51,0 Posttranzicijske zemlje Estonija 1,3 18100 10,2 -2,0 1000 98,0 92,0 88,0 Češka Republika 10,5 20300 7,0 3,5 -1,5 6000 49,7 73,0 69,0 Litvanija 3,0 17800 13,2 3,2 -1,1 800 75,6 78,0 79,0 Slovenija 8,9 2,4 112 114,6 71,0 Izvor: Izvod autora prema: WIIW Handbook of Statistics 2013. Wien: The Vienna Institute for International Economic Studies

Ocjena konkurentnosti privreda u zemaljama regiona za period 2003-2013. 2003-2004 (102) 2004-2005 (104) 2005-2006 (117) 2006-2007 (125) 2007-2008 (131) 2008-2009 (134) 2009-2010 (133) 2010-2011 (139) 2011-2012 (142) 2012-2013 (144) Albanija - 100 98 109 108 96 88 78 87 BiH 81 95 89 106 107 102 Crna Gora 77 80 65 62 49 60 74 Hrvatska 53 61 51 57 72 76 Makedonija 84 85 94 79 71 Srbija 93

Stanje MSP i zaposlenosti u MSP u zemljama u okruženju Broj MSP i drugih privrednih subjekata Broj zaposlenih u MSP i drugim subjektima Br. zaposlenih po 1 preduzeću cco 1. Srbija 296.086 906.669 3 2. Hrvatska 182.010 1.128.673 6 3. Makedonija 53.882 214.471 4 4. Crna Gora 26.883 54.476 2 5. Slovenija 105.272 649.744 6. BiH 114.995 388.361 Republička agencija za razvoj malih i srednjih poduzeća i poduzetništva Republike Srbije, [2] Hrvatska gospodarska komora - Sektor za industriju, Izvještaj o malom gospodarstvu i obrtništvu, Ministarstvo rada i poduzetništva Republike Hrvatske, Zagreb, 2007., str. 17 [3] Ministry of economy of The Republic of Montenegro, Vlada Crne Gore, Podgorica, 2007., str. 35 [5] 23.11.2018

Broj mikro malih i srednjih preduzeća u BiH, 2012 Mala Srednja Velika Ukupno 23183 5891 1907 300 33.266 73,8% 18,8% 6,1% 0,9% 100% Izvor: BHAS, 2014, dostupno na: http://www.bhas.ba Broj zaposlenih prema veličini preduzeća u BiH, 2012 Ukupna zaposlenost u SMEs Mikro Mala Srednja Velika Ukupno 380.204 69.382 128.205 181.941 237.751 617.279 61,5% 11,2% 20,8% 29,5% 38,5% 100%

Indeks ekonomskih sloboda za period 2008-2014. (157) 2009 (179) 2010 2011 2012 (184) 2013 (177) 2014 (178) Rang Albania 63 62 53 69 57 58 54 BiH 119 134 110 104 103 101 Montenegro - 94 68 76 72 70 Croatia 116 91 82 83 78 87 Macedonia 73 55 43 Serbia 108 105 98 95 Izvor: Izvod autora prema Index of Economic Freedom , Heritage Foundation 2008-2014.

Ranking of Index of Economic Freedom of WBC for the period of 2007 - 2014

Rangiranje država Zapadnog Balkana premaj lakoći poslovanja za period 2007-2014 Izvor: Autor prema: Doing Business Report 2007-2014, World Bank, Economic Indicators.

Uloga univerziteta u učenju i podsticanju razvoja SMEs Pored ekonomskih i društvenih efekata na nivou države, zapošljivost studenata nakon završenog obrazovanja osnovni je kriterij vrednovanja i akademskog programa. Upravo kapacitet da studenti razmišljaju poduzetnički, može značajno utjecati na njihovu buduću karijeru. Najbolji primjeri za to su Univerzitet u Kembridžu i njegov „Cambridge Technopole“, koji predstavlja geografsku oblast zasnovanu na razvoju visokih tehnologija i jedan je od najbrže rastućih regiona u Velikoj Britaniji.

Poduzetništvo i univerzitetsko obrazovanje Poduzetništvo se izučava na svim nivoima univerzitetskog obrazovanja, a najviše u okviru postdiplomskih studija. Analiza135 evropskih fakulteta pokazuje sljedeće rezultate: Nivo studija Procenat Dodiplomski studij 50% 50% Postdiplomski studij 63% 63% Doktorski studij 23% 23% Izvor: European Commission, 2008, str. 136

Struktura SMEs u ekonomiji 23.11.2018

Poduzetništvo, zapošljavanje i bruto dodana vrijednost SME-a u EU-27, 2012 Mikro preduzeća Mala preduzeća Srednja preduzeća SMEs Velika preduzeća Ukupno Broj preduzeća 19.143.521 1.357.533 226.573 20.727.627 43.654 20.771.281 % 92,2 6,5 1,1 99,8 0,2 100 Zapošljavanje 38.395.819 26.771.287 22.310.205 87.477.311 42.318.854 129.796.165 29,6 20,6 17,2 67,4 32,6 Bruto dodana vrijednost (milijarde) 1.307 1.144 1.136 3.588 2592 6179 21,2 18,5 18,4 58,1 41,9 Izvor: EC-Annual Report on European SMEs, 2014, European Commission and the European Parliament , Bruxelles.

Na nivou EU se kreira tržište: Pristupnih fondova – stotine miliona EUR-a; Istraživanje – 3% BDP što je 400 milijardi EUR-a godišnje; Horizont 2020 – oko 75 milijardi.

Triple Helix partnerstvo Može podržato zemlje u jačanju inovacija olakšavanjem saradnje između akademske i poslovne zajednice, te lokalne vlade. Studija OECD-a u poljoprivredno prehrambenom sektoru BiH, (OECD, 2013

Stabilnost ili promjene: šta vodi razvoju? Statičan ili dinamičan pristup razvoju?

Uzroci krize: globalni poremećaji i stanje u BiH Lokalni Slom investicionog bankarstva Pad tražnje Pad priliva FDI Pad vanjskog kreditiranja Smanjenje cijena metala Manje doznake dijaspore Povlačenje kapitala iz SEE Potrošački i poslovni pesimizam Izostanak vizije razvoja zemlje Zastoj u reformama Nekonkurentnost privrede Niska ekonomska aktivnost Blokada razvojnih projekta Loše ekonomsko upravljanje Razjedinjen ekonomski prostor Zastoj u privatizaciji Visoka korupcija Slaba pravna država Monopol javnih kompanija Visoke socijalne subvencija

Pravci evolutivnog razvoja mišljenja ka stvaranju ambijenta pogodnog razvoj SMEs? Cantillon je prvi prepoznao krucijalnu ulogu preduzetnika u ekonomskom razvoju. Pored njega tu su i Carl Menger (1840-1921), Friederich von Wieser (1851-1926), Eugen Bohm Bawerk (1851- 1914), Ludwig von Mises (1881-1973), Friedrich Hajek (1889-1992), Josef Shumpeter (1883-1950) i Isreal Kirzner (1930-). SMEs su prepoznata, od istraživača, analitičara i kreatora ekonomskih politika kao ključna za ekonomski rast i razvoj, te za stvaranje GDP-a, outputa i zaposlenosti širom svijeta (OECD 2011).

Koju strategiju odabrati? Ne preduzimati ništa; Slijepo se prilagođavati promjenama; Kreativno prilagođavanje promjenama.

HVALA NA PAŽNJI