OSNOVE PROGRAMSKOG JEZIKA C

Prednosti C jezika JEDNOSTAVNOST Univerzalnost i slobodne forme programiranja, čine ga jezikom opšte namene i primene - FLEKSIBILNOST PRENOSIVOST MODULARNOST Projektovanje programa metodom ”odozgo na dole” Optimizovani C prevodioci za kreiranje efikasnih programa za sistemsko programiranje Uvod u jezik C++ u kome su uspešno zaživele ideje objektno orjentisanog programiranja

Azbuka jezika i leksički simboli Azbuku jezika C čini skup znakova koji prihvata operativni sistem Skup znakova obuhvata: Mala i velika slova engleske abecede Decimalne cifre Specijalne znake Neštampajući znaci Pomoću ovog skupa znakova grade se osnovni elementi jezika

Osnovni elementi jezika C Osnovni elementi programskog jezika C su leksički simboli Leksički simboli – znaci ili nizovi znakova koji u programu imaju određeni smisao i čine osnovne gradivne elemente jezika C od kojih se formiraju pravilne instrukcije jezika

Leksički simboli se dele na: Identifikatore Konstante Službene-ključne reči Operatore Separatore Pomoću leksičkih simbola grade se sledeće konstrukcije jezika C: - Naredbe - Programi - Direktive

Struktura C programa /* Racunanje sume dva broja */ komentar #include <stdio.h> direktive pretprocesoru void main() početak glavne funkcije { poč. bloka main funkcije int broj1; deklar. lokalnih promenljivih float sum,broj2; printf("Unesi brojeve"); scanf("%i ", &broj1); scanf("%f ", &broj2); telo programa sum = broj1+broj2; printf("%f \ n", sum); } kraj bloka main funkcije

Ključne riječi Pišu se malim slovima!!! Prema ANSI standardu C ima sledeće 32 ključne reči: auto double int long break else switch case enum register typedef char extern return union const float short unsigned continue for signed void default goto sizeof volatile do if static while Pišu se malim slovima!!! Za prevodioca imaju posebno značenje!!!

Identifikator Identifikator je sekvenca velikih i malih slova, cifara, i karaktera ‘_’. ‘_’ – ne preporučuje se Koristi se za dodeljivanje imena objektima u programu (funkcije, promenljive) NIKADA NE POČINJE CIFROM!!!!!

Odrediti koji su identifikatori korektno zapisani: Alfa , a3, c_8, novavrednost 2ab,a9p,temperatura A-5 A:5 $x2 Znak – nije dozvoljen za identifikator Znak : nije dozvoljen za identifikator Znak $ nije dozvoljen za identifikator

Promenljive Podaci smešteni u memoriji računara koji se u toku izvršenja programa mogu menjati tj. kojima se mogu dodeljivati različite vrednosti U programu se označavaju pomoću identifikatora SVAKI PODATAK KOJI SE KORISTI U PROGRAMU MORA SE DEKLARISATI!!!

Primeri: imena promenljivih u jednom programu Promenljiva Promenljiva_2 2_promenljiva _promenljiva promenljiva promenljiva 3 long void // Važeća // Nevažeća, ne sme biti cifra na početku imena // Važeća, sme biti _ na početku imena // Važeće ime, razlikuje se od Promenljiva // Nevažeće ime, ne sme biti blanko // Nevažeće ime, rezervisana reč

Deklaracija promenljivih Zadaje se u obliku: tip lista_identifikatora ; Lista_identifikatora sadrži imena promenljivih tog tipa Celobrojni , Realni, Znakovni Primer: int a,b,novibroj;

Konstante Podaci čija je vrednost unapred zadata u programu i ne mogu se menjati u toku njegovog izvršenja Dva načina zadavanja konstante: #define simb_konstanta konstanta const tip simb_konstanta=vrednost; Primer: #define PI 3.14159 const float PI=3.14159;

#include<stdio.h> Da bi mogli da unosimo i štampamo podatke obavezno je definisanje direktive #include<stdio.h> Ova datoteka sadrži podatke neophodne za pravilno funkcionisanje ulazno/izlaznih funkcija Ulazna funkcija scanf Izlazna funkcija printf

Ulazna funkcija - scanf Format scanf funkcije: scanf( format , &prom1,&prom2); format – je vrsta konverzije koja se obavlja pri ulazu podataka &prom1 – adresa promenljive Adresni operator identifikator

Tipovi formata za konverziju: %i – ceo broj %f – realni broj %c – znak,karakter (jedan znak) %u – neoznačen ceo broj %hi – short int %li – long int %d – int (decimalni oblik) %lf – double Format ulazne f-je: scanf(“%i”,&a);

Izlazna funkcija - printf Rezultati obrade u programu i sve vrste teksta koji treba da se prikažu na ekranu – monitoru, izdaju se naredbom printf Format naredbe je: printf(format,lista_izraza) printf(“%i”, a); - naredba izlaza sa promenljivom printf(“TEKST”); - naredba bez promenljive