Uvod u programiranje - matematika – X predavanje

Slides:



Advertisements
Similar presentations
Pietà.
Advertisements

1 Predlozi tema za master radove – 2010/11. Cvetana Krstev.
Prošla nedelja Urođena imunost
Prof: doc.dr. Samir Lemeš student: Samir Hrnjić. System restore je komponenta Microsoftovih operativnih sistema Windows Serveri ne podržavaju opciju System.
International Young Naturalists’ Tournament
TENSES: PAST SIMPLE and PAST CONTINUOUS Prošla vremena: forma i upotreba Past simple ili obično prošlo vreme gradi se tako što se na infinitiv glagola.
KAKO IZRADITI IGRU: Izrežite tabele, sličice, kartice, žetone. Ostavite 1mm bijelog ruba oko okvira. Nalijepite ih na karton u boji (hamer), jako lijepo.
Nikolina Đapić | Luka Ibrišimović | Jurica Šeparović
Predavanje br. 7 Formiranje GIS-a II Relacione klase.
ASPECT RATIO PAŠIĆ ANELA.
VODA I NjEN ZNAČAJ.  Voda je hemijsko jedinjenje kiseonika i vodonika. Hemijska formula vode je H 2 O.Voda je supstanca bez mirisa i boje. Temperatura.
Programi zasnovani na prozorima
Kodiranje GUI aplikacija u Visual C#
Procedure u visual basicu
Uvod u programiranje - matematika – VI predavanje
Petlje WHILE – WEND.
Pitanja za ulazni test Definišite pojmove: antigen, antigenska determinanta, imunogen, hapten. Šta utiče na imunogenost molekula? Kako se prezentuju antigeni.
Mrezno racunarstvo Java, niti.
RP3/predavanje08 Ugniježdeni tipovi Iznimke 10/11/2018
Glava 8 Nasljedjivanje.
Java Hello world !.
Algoritamske/programske strukture
Java Concurrency Overview
Nadgradnja klasa i nasljeđivanje – 3
Grafičke kartice.
CheckBox RadioButton RadioGroup
Naredbe ciklusa.
C# Autori: Nebojša Lazarević, prof.informatike
The Present Perfect Continuous Tense
Programiranje u VB Uvod
OPERACIONI POJAČAVAČI SA DIFERENCIJALNIM ULAZOM I IZLAZOM
IF NAREDBA – naredba grananja
Uvod u programiranje - matematika – XI predavanje
Programiranje 2 – C++ Klase i objekti
Petlje FOR - NEXT.
Profesor dr Boban Stojanović
PROGRAMSKE PETLJE Milenković Gabrijela.
Komponente izbora i kontejnerske komponente
Objektno orijentisano programiranje
Explore-plots Katarina Jeremić 143/2011 Jovana Vulović 33/2011
Објектно орјентисано програмирање
KREIRANJE OBJEKATA.
RAZGRANATA STRUKTURA Zadaci i rešenja
Arrays and strings -2 (nizovi i znakovni nizovi)
LABORATORIJSKA VEŽBA VEŽBA 4
14 UNUTRAŠNJE I ANONIMNE KLASE
Klasa grafik.
Objektno orijentisano programiranje
Programiranje II Obrada izuzetaka.
Naredba Case Višestruko grananje.
Radost prijateljstva.
Organizacija sistema zasnovana na
Regional Center for Talented Youth Belgrade II
M-datoteke.
Element form Milena Kostadinović.
MessageBox.
Ključne reči,identifikatori, konstante i promenljive
Internet FTP usluga.
PROGRAMSKI JEZIK PASCAL
Articles.
Lazarus okruženje TIPOVI UNIT-a
Osnovni simboli jezika Pascal
Do While ... Loop struktura
Programiranje za Internet
Skup instrukcija procesora
MODUL 5: PRIJENOS ZNANJA
Radost prijateljstva.
Present and future tenses
Dvostruka autentifikacija
Iracionalni brojevi
Presentation transcript:

Uvod u programiranje - matematika – X predavanje Vesna Veličković vesna@pmf.ni.ac.rs

Uzajamno pozivanje procedure alfa (...); begin ... beta(...); end; procedure beta (...); alfa(...);

Deklarisanje unapred Sve što se poziva u Pascal-u, mora biti predhodno deklarisano. Da bi se potprogram iskoristio, dovoljno je da znamo njegovo ime i parametre, tj. dovoljno je da imamo zaglavlje tog potprograma.

procedure beta (. ); forward; procedure alfa (. ); begin. beta( procedure beta (...); forward; procedure alfa (...); begin ... beta(...); end; procedure beta (...); alfa(...);

Moduli unit prvi; interface procedure alfa (...); procedure beta (...);

implementation procedure alfa (. ); begin. beta( implementation procedure alfa (...); begin ... beta(...); end; procedure beta (...); alfa(...);

Upotreba modula program primer; uses prvi; begin ... alfa (...); end.

Modularno progamiranje U modularnom programiranju koristimo module (unit-e). U jednom modulu pišemo potprograme koji su povezani po nekoj tematici i dovoljno su značajni da se mogu koristiti više puta.

Klasa Kod record-a, nekoliko promenljivih je povezano u jednu celinu, a kod modula je nekoliko potprograma povezano u jednu celinu Ako povežemo ova dva koncepta, pa nekoliko promenljivih i nekoliko potprograma koji rade sa tim promenljivama povežemo u jednu celinu, dobijamo koncept klase.

Objekat U današnje vreme je glavni trend u programiranju – objektno orijentisano programiranje. Objekat je jedna instanca klase. Objekat se prema klasi odnosi kao promenljiva prema tipu.

Promenljiva i tip Tip opisuje kako će neka promenljiva tog tipa izgledati kada se bude napravila. Definicijom tipa se ne pravi nikakva promenljiva (ne odvaja se memorijski prostor) Deklaracijom promenljive se odvaja memorijski prostor za nju (primenljiva se pravi), dodeljuje joj se ime i navodi njen tip. Tip odredjuje kako se tumače bitovi te promenljive i šta se sa njom može raditi.

Objekat i klasa Na isti način kao tip, klasa odredjuje kako će neki objekat izgledati kada se bude napravio i šta se može uraditi sa tim objektom. Deklaracijom objekta odredjenog tipa (klase) se odvaja memorijski prostor potreban za taj objekat, uvodi se njegovo ime, i navodi se njegov tip (klasa) Do pojedinačnih članova objekta se dolazi navodjenjem imena tog objekta, tačke i imena člana (kao kod record-a).

type Klasa = class ... a,b,c : real; m,n : integer; function SaberiRealne (x,y:real) : real; function SaberiCele (x,y:integer) : integer; end; var Objekat : Klasa; ... Objekat.a := ... Objekat.SaberiRealne (2 * 3.14, b-c);

Glavne karakteristike OOP Glavne karrakteristike objektno-orijentisanog programiranja su: Enkapsulacija Nasledjivanje Polimorfizam