AS – ukidamo kejnzijansku pretpostavku o fiksnim cenama i ponovo stavljamo naglasak na tržište rada

Šolja čaja u Londonu 1965. godine koštala je 5 penija, a 2006. godine 1.20 penija. Nadnice - isto

ΔS/S = (μ* − μ) − (η*g* − ηg). Δ(M/P)/(M/P) = μ − π = ηg, π = μ − ηg – inflacija se javlja u razlici rasta M i rasta g! – pogl. 8 dugoročna stopa depresijacije deviznog kursa: ΔS/S = (μ* − μ) − (η*g* − ηg). (μ* > μ) na dugi rok vodi apresijaciji. Brži rast domaćeg outputa ( g > g*) takođe će izazvati apresijaciju

Na dugi rok važi π = μ − ηg, ali kako se u stvari dostiže dugi rok? Upravo to je tema ovog poglavlja. Mi tražimo šta izaziva inflaciju i ispitaćemo njenu postojanost.

Filipsova krivaimala je jasnu i vrlo prihvatljivu poruku: Izaberite tačku na Filipsovoj krivoj, tj. izaberite politički prihvatljivu kombinaciju nezaposlenosti i inflacije i onda vodite privredu ka izabranoj tački!

Filipsova kriva i agregatna ponuda Zemlja koja preferira nisku nezaposlenost, izabraće tačku A sa Slike 12.2; zemlja koja želi nisku inflaciju, težiće tački B, pristajući da time izazove rast nezaposlenosti. Filipsova kriva predstavljala je tipičan trade-off. Inflacija Inflacija A C Nezaposlenost Output (a) Filipsova kriva (b) agregatna ponuda

Helmut Schmidt 1978. godine u jednom intervjuu izjavio da bi više voleo inflaciju od 5% nego nezaposlenost od 5% . Kako su se samo vremena promenila!

Germany's eight post-war chancellors Germany's eight post-war chancellors. Post-war Chancellors of Germany Konrad Adenauer, Ludwig Erhard, Kurt Georg Kiesinger, Willy Brandt, Helmut Schmidt, Helmut Kohl, Gerhard Schröder and Angela Merkel

Dakle, Filipsova kriva je negativni trade-off između dva velika zla u makroekonomiji — između inflacije i nezaposlenosti. ocenjeno je da sama interpretacija Filipsove krive — da rast cena vodi rastu outputa — nema neko čvršće teorijsko pokriće.

Filipsova kriva u Evrozoni 1961-2000 Mada je u velikoj meri bila zanemarena krajem 60-tih, već se naredne decenije pokazalo da je Fridmanova i Felpsova kritika potpuno pogodila metu. Kako pokazuje Slika 12.4, izgleda da je vremenom Filipsova kriva u potpunosti iščezla. Veza koja je još postojala krajem 60-tih u narednoj deceniji sasvim je nestala. Poput samog otkrića, tako je i nestanak Filipsove krive imao podjednako snažan uticaj na političare. Slika 12.4 (a)

raspala. To se nije baš slučajno moglo desiti! Najpre, bila je to zagonetka: tokom skoro čitavog jednog veka izgledalo je da postoji relativno čvrsta inverzna relacija između inflacije i nezaposlenosti, a ipak, u skoro svim zemljama približno u istom trenutku, ona se jednostavno raspala. To se nije baš slučajno moglo desiti! 1

Dugi rok (a) Filipsova kriva (b) agregatna ponuda Inflacija Inflacija Nezaposlenost Output (a) Filipsova kriva (b) agregatna ponuda Slika 12.3

Najpre, utvrdimo tajming najjačih inflacija — prvi je bio 1973–74, — a zatim 1979–80 — a oba direktno možemo vezati za dva naftna šoka, kada su se cene nafte učetvorostručile (1973–74) a zatim ponovo udvostručile (1979–80).7 Drugo, između naftnih šokova, Filipsova kriva se ponovno javlja. Treće, svaka naredna kriva leži desno u odnosu na prethodnu. Ova poslednja činjenica sugeriše da je ravnotežna stopa nezaposlenosti, oko koje aktuelne stope fluktuiraju, vremenom porasla.

Ako su cene na kratak rok rigidne, a na dugi rok savršeno fleksibilne, onda će ključ za razumevanje nestanka Filipsove krive pružiti njihovo ponašanje na srednji rok!

U svom obraćanju Američkoj ekonomskoj asocijaciji, 1967 U svom obraćanju Američkoj ekonomskoj asocijaciji, 1967. godine, Fridman je rekao da „…uvek postoji neki privremeni trade-off između inflacije i nezaposlenosti, ali da permanentni trade-off jednostavno ne postoji. Privremeni trade-off ne proizlazi iz inflacije per se, već iz rastuće stope inflacije.”

Kada firme same utvrđuju cene, rezultat se dobija kao zidanje cena (mark-up pricing): P = (1 + θ)MC gde je θ > 0. mc- marginalni trošak, aproksimiramo ga prosečnim ili jediničnim troškovima

Mikroekroekonomski princip je da, u savršenoj konkurenciji firme moraju da posluju po cenama koje su jednake marginalnim troškovima; profit je tada jednak nuli. P = (1 + 0*θ)MC P = MC

Ukupne troškove možemo razvrstati na dve glavne kategorije: troškove rada i ostale troškove. Ako nema drugih - P = (1 + θ)W. Table 12.1

P = (1 + θ)W. korak dalje: kako se određuje satnica W? Obe strane se mogu složiti oko ciljne realne zarade W/P, ali neizvesno je koja nominalna zarada će dovesti do ciljnog ishoda.

Tako će sindikati težiti da ugovore realnu zaradu koja će sadržati dodatak (mark-up) iznad produktivnosti. W/Pe = (1 + γ) W= (1 + γ)Pe, gde je γ > 0

Tako se ispostavlja da se nominalna zarada formira zidanjem dodatka na očekivani nivo cena. Dakle – cene su nadnice plus profit, a nadnice su cene plus profit!

Cene zavise od zarada koje zavise od očekivanih cena, Sledi - stvarne cene zavise od očekivanih cena~ Ova cirkularnost može se rezimirati tako što ćemo jednačinu cena (12.4) sabrati sa jednačinom zarada (12.5) da bismo dobili P = (1 + θ)(1 + γ)Pe.

Hourly earnings in 2004 dollars Average hourly earnings & the CPI Hourly earnings in 2004 dollars Average hourly earnings (nominal) Consumer Price Index

Average hourly earnings and the CPI, 1964-2006 $20 250 $18 $16 200 $14 $12 150 hourly wage $10 CPI (1982-84 = 100) $8 100 $6 CPI (right scale) $4 50 wage in current dollars $2 wage in 2006 dollars $0 1964 1970 1976 1982 1988 1994 2000 2006

Average hourly earnings and the CPI, 1964-2006 $20 250 $18 $16 200 $14 $12 150 hourly wage $10 CPI (1982-84 = 100) $8 100 $6 CPI (right scale) $4 50 wage in current dollars $2 wage in 2006 dollars $0 1964 1970 1976 1982 1988 1994 2000 2006

Pretpostavka o konstantnim procentima θ ι γ ne samo da protivreči nekom intuitivnom rezonu¸ već protivreči i činjenicama. Njihova vrednost se tokom privrednih ciklusa menja

Ακο konkurencija raste, θ bi trebalo vrtoglavo da padne. θ + γ = a(Y − Ybar) = −b(U − Ubar) Počnimo sa procentom θ. Ακο konkurencija raste, θ bi trebalo vrtoglavo da padne. Ali ako tražnja bude dovoljno visoka, može se desiti i to da svi konkurenti podignu svoj θ, te da on vrtoglavo poraste. γ će ubrzano rasti ako je potrebno dodatno motivisati radnike da bi prilježnije radili – efficiency wages

Empirijski je potvrđeno da oba procenta rastu u fazi prosperiteta i padaju u fazi recesije. Ovaj rezultat može se predstaviti na sledeći način: θ + γ = a(Y − Ybar) = −b(U − Ubar)

Troškovi objavljivanja – menu costs. Međutim, kada postoje troškovi objavljivanja, firma mora da uporedi svoj potencijalno veći profit sa konkretnim troškovima objavljivanja promene svojih cena. Ako su promene tražnje manjeg intenziteta, više se isplati ne menjati cene. Troškovi objavljivanja mogu biti eksplicitni (na primer, troškovi štampanja novog cenovnika ili jelovnika) ili mogu biti implicitni (troškovi objašnjavanja razloga za poskupljenje). Ovi troškovi mogu da objasne zašto se cene ne menjaju pri manjim, ali reaguju na veće poremećaje u tražnji.

nazivamo bazičnom inflacijom: πbar = Pe/P-1 − 1, gde simbolom P−1 obeležavamo nivo cena iz proteklog perioda, koji je registrovan u vreme kada je vođena prethodna runda pregovora.

π = (1 + θ)(1 + γ)(1 + πbar) − 1 π = 1 + θ + γ + γθ + πbar + θπbar + γπbar + γθπbar − 1 Dakle π = θ + γ + πbar,

π = πbar + a(Y − Ybar) ili π = πbar − b(U − Ubar). Kada rastavimo stopu inflacije, vidimo da ona zavisi od bazične inflacije i od faze privrednog ciklusa.

Variabilitet inflacije, nezaposlenosti i uvoznih cena, Britanija, 1888-1990 Ispostavlja se da su cene u periodu koji je Filips analizirao bile prilično stabilne. Nadalje, opšti nivo cena bio je bez trenda; stoga je inflacija bila zanemarljiva a bazična inflacija bila je verovatno ili bliska nuli ili je barem bila prilično stabilna. Sasvim je imalo smisla da se tokom ovakvog jednog perioda analiza relacije (12.11) usmeri isključivo na fluktuacije nezaposlenosti, upravo kao što čini Filipsova kriva. Table 12.2

Međutim, tokom 70-tih godina, glavni izvor nestabilnosti činile su cene i šokovi ponude. Kako je inflacija rasla, tako je rasla i bazična inflacija, kao i njen varijabilitet, odražavajući fazu promenljivih očekivanja. Nestanak Filipsove krive posledica je bazične inflacije i šokova ponude, tj. druge dve determinante inflacije

Filipsova kriva se ponovo javlja Filipsova kriva se ponovo javlja. Čime se može objasniti njeno oživljavanje? U ovom poglavlju ponuđeno je nekoliko alternativnihodgovora. Prvo, naftnih šokova i drugih dramatičnih šokova ponude iz 70-tih i 80-tih godina više nema. Drugo, niske zabeležene stope inflacije iz 90-tih nesumnjivosu stabilizovale inflaciona očekivanja, što je razlog za nisku vrednost bazične inflacije. Treće, nešto suptilnije objašnjenje govori nam o tome da se savremena monetarna politika rukovodi skupom pravila sa primarnim ciljem održanja niske stope inflacije, a da se kredibilitet ovakve politike potvrđuje kako na robnom, tako i na finansijskom i na tržištu rada. Naravoučenije ovde može biti da će Filipsova kriva postojati sve dok monetarne vlasti, u cilju neutralizacije privrednih ciklusa, ne posegnu za neopravdanom ekspanzijom.

Filipsova kriva U.K., 1961-2000 Slika 12.4 (b)

Proširena Filipsova kriva i agregatna ponuda Inflacija Inflacija AS B B A A C C Nezaposlenost Output (a) Filipsova kriva (b) agregatna ponuda kada output raste brže od trenda, nezaposlenost pada (Okunov zakon) a inflacija raste (Filipsova kriva). Slika 12.5

Od kratkog ka dugom roku Long run Long run AS Kratkoročna AS C C Inflacija Inflacija Z Z B B A A Kratkoročna Filipsova krivas Nezaposlenost Output (a) Filipsova kriva (b) agregatna ponuda Slika 12.6

The oil shocks i the DM, 1960-99 Slika 12.7

Pretpostavimo da vlada potceni ravnotežnu stopu nezaposlenosti i da pokuša da smanji nezaposlenost ispod ravnotežne stope tako što će stimulisati agregatnu tražnju. Koristeći kratkoročnu i dugoročnu Filipsovu krivu, pokažite kakav će biti verovatni ishod ovakve politike.

odgovor Najpre se privreda kreće duž kratkoročne Filipsove krive. Vlada pristaje na inflaciju π1 koja je iznad bazne stope π0. Ali čim to agenti shvate, bazna inflacija a time i kratkoročna Filipsova kriva se pomeraju naviše u tačku C. Dugoročni ishod je visoka inflacija bez ikakvog uticaja na tržište rada.

2. Pokažite efekat naftnog šoka na kratkoročnu i na dugoročnu Filipsovu krivu, tj. pokažite posledice jednokratnog rasta uvoznih cena energenata, pretpostavljajući da se bazična inflacija ne menja 2Ako bazna inflacija ne raste, u narednom periodu će se kriva vratiti gde je i bila.

3. Filipsova kriva predstavljena je sledećom relacijom: π= πbar −10(U−Ubar)+ s gde je simbolom s predstavljen šok na strani ponude. Nacrtajte krivu kada je πbar = 4%, a Ubar=7%; a bazična inflacija poraste na 6%.

ako bazična inflacija poraste na 6% A bilo je

5. Kako bi u maloj otvorenoj privredi sa fleksibilnim kursem ekspanzivna fiskalna politika mogla poslužiti kao sredstvo za suzbijanje inflacije? Ekspanzivna fiskalna politika izaziva apresijaciju što smanjuje troškove uvoza i tako može da netrališe, recimo, rast cena nafte, delujući kao pozitivan supply shock (s<0).

6. Kakav efekat na inflaciju bi mogao imati rast poreza na dodatu vrednost (VAT)? A rast poreza na profit korporacije? A rast poreza na lični dohodak? Najpre pažljivo iznesite pretpostavke analize.

PDV - može doći do promene ravnotežne stope nezaposlenosti, ako radnici budu uspeli da zaštite svoje realne zarade. Isto važi i za druge poreze, sa različitim stepenom intenziteta: Rast poreza je šok koji podiže i inflaciju i nezaposlenost

Možete li naći razlog zbog koga je potrebno da protekne izvesno vreme da bi se bazična i stvarna inflacija ujednačile, čak i kada važi hipoteza o racionalnim očekivanjima? Ukoliko su ugovori potpisani u različito vreme i preklapaju se, onda je retrospektivna komponenta racionalna, ali zastarela,

8. U Velikoj Britaniji koriste se tri indeksa cena: indeks cena na malo (the retail price index (RPI)), RPIX, iz koga su isključene promene kamatnih stopa na hipotekarne kredite, kao i RPIY, iz koga su isključeni posredni porezi (VAT, carine, lokalni porezi, etc.). Ove distinkcije su uvedene jer bi korišćenjem indeksa cena potrošača (CPI) restriktivna monetarna ili fiskalna politika mogla na kratak rok da deluje inflaciono. Objasnite zašto Restriktivna fiskalna politika koja se bude sprovodila rastom poreskih stopa (poreza na dodatu vrednost, ili akciza) povećaće cene pri bilo kom nivou bazne inflacije, pomerajući AS krivu ulevo.

9. Često se navodi da neke centralne banke (npr 9. Često se navodi da neke centralne banke (npr. stara nemačka Bundesbanka ili Švajcarska nacionalna banka) imaju anti-inflacioni „kredibilitet”: imaju reputaciju da mogu da održe niske stope inflacije. Kako se to odražava na bazičnu stopu inflacije? Posebno, kako se to može odraziti na bazičnu inflaciju u slučaju da dođe do naglog šoka u vidu rasta robnih cena?

Kredibilitet štiti baznu infalciju od šokova Kredibilitet štiti baznu infalciju od šokova. Stoga se nakon prolaska šoka kratkoročna Filipsova kriva brzo vraća u početni položaj. Privremeni rast cena Nulta bazna inflacije U suprotnom, anticipativna komponenta će gura baznu inflacijiu naviše iz dva razloga Privremenog rasta cena Veće bazne inflacije

10. Reforma institucija na tržištu rada smanjuje ravnotežnu nezaposlenost na 5%. Objasnite kakav će biti efekat na inflaciju i na nezaposlenost na kratak, a kakav na dugi rok. Rezultat je — deflacija