REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK 9 REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

Tema 15a Mankju gl. 25 str. 541-549 PROIZVODNJA I RAST

PROIZVODNJA I RAST Životni standard jedne zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvodi dobra i usluge Tokom vremena, u jednoj zemlji, dolazi do velikih promena životnog standarda.

PRIVREDNI RAST U SVETU Životni standard izražen realnim BDP-om po glavi stanovnika znatno se razlikuje od zemlje do zemlje.

TABELA 1 Razlike u BDP širom sveta Zemlja Period Realni BDP po osobi na početku perioda (u $) kraju perioda (u $) Stopa rasta (godišnja) Japan 1890-2000 1.256 26.460 2,81% Brazil 1900-2000 650 7.320 2,45 Meksiko 968 8.810 2,23 Kanada 1870-2000 1.984 27.330 2,04 Nemačka 1.825 25.010 2,03 Kina 598 3.940 1,90 Argentina 1.915 12.090 1,86 SAD 3.347 34.260 1,81 Indija 564 2.390 1,45 Indonezija 743 2.840 1,35 Velika Britanija (UK) 4.107 23.550 Pakistan 616 1,960 1,16 Bangladeš 520 1.650 Copyright©2004 South-Western

PRIVREDNI RAST U SVETU Godišnje stope rasta koje se čine malim postaju velike tokom godina zato što se kumuliraju Kumuliranje predstavlja akumulaciju stope rasta tokom odredjenog vremenskog perioda Primer: Stopa rasta 2% (102; 104,4; 106,1; 108,2; 110,4...) Pravilo 70 → 70/stopa rasta u % ~ broj godina potrebnih da se udvostruči proizvodnja

PRODUKTIVNOST: ULOGA I DETERMINANTE Produktivnost ima ključnu ulogu u odredjivanju životnog standarda svake zemlje sveta Setimo se: životni standard jedne zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvodi dobra i usluge

Zašto je produktivnost toliko važna Produktivnost se odnosi na količinu dobara i usluga koju radnik proizvede za svaki sat rada (tj. na količinu koju proizvede u nekoj određenoj jedinici vremena)

Zašto je produktivnost toliko važna Da bismo razumeli zašto se životni standard razlikuje između zemalja, treba da usmerimo pažnju na proizvodnju dobara i usluga.

Šta određuje produktivnost Inputi koji se koriste za proizvodnju dobara i usluga nazivaju se faktorima proizvodnje Faktori proizvodnje direktno određuju produktivnost

Šta određuje produktivnost Faktori proizvodnje fizički kapital, ljudski kapital, prirodni resursi i tehnološko znanje

Šta određuje produktivnost Fizički kapital ...je proizvedeni faktor proizvodnje. Dakle, on je takav input u proizvodni proces koji je nekada bio autput proizvodnog procesa. ...je fond opreme i građevinskih objekata koji se koriste za proizvodnju dobara i usluga Alati i mašine za pravljenje i popravku automobila Alati za pravljenje nameštaja Poslovne zgrade, škole itd.

Šta određuje produktivnost Ljudski kapital ...predstavlja ekonomski pojam za znanje i veštine koje radnici stiču kroz obrazovanje, obuku i iskustvo Poput fizičkog kapitala, i ljudski kapital povećava sposobnost jedne zemlje da proizvodi dobra i usluge.

Šta određuje produktivnost Prirodni resursi Prirodni resursi su inputi koji se koriste u proizvodnji a koje nam obezbeđuje priroda, recimo, zemlja, reke i mineralna nalazišta. Obnovljivi resursi su npr. šume i drvo... Neobnovljivi resursi su npr. nafta, ugalj... Mada mogu da budu značajni, nisu neophodan uslov da bi neka ekonomija bila visoko produktivna u proizvodnji dobara i usluga

Šta određuje produktivnost Tehnološko znanje ...obuhvata sva saznanja jednog društva o najboljim načinima proizvodnje dobara i usluga Ljudski kapital se odnosi na prenos tih saznanja na radnu snagu (učenje) Primer: udžbenik je tehnološko znanje, a ljudski kapital je vreme provedeno u učenju...

IZV - PROIZVODNA FUNKCIJA Ekonomisti često koriste proizvodnu funkciju da bi opisali odnos između količine inputa koji se koriste za proizvodnju i količine autputa koja se dobija iz proizvodnje.

IZV - PROIZVODNA FUNKCIJA Y = A F(L, K, H, N) Y = količina autputa A = raspoloživa proizvodna tehnologija L = količina rada K = količina fizičkog kapitala H = količina ljudskog kapitala N = količina prirodnih resursa F ( ) je funkcija koja pokazuje kako su inputi kombinovani u proizvodnji.

IZV - PROIZVODNA FUNKCIJA Proizvodna funkcija ima konstantne prinose ako je, za bilo koju pozitivnu vrednost x xY = A F (xL, xK, xH, xN) To jest, ako (na primer) dva puta veća upotreba svih inputa dovede i do dva puta većeg autputa.

IZV - PROIZVODNA FUNKCIJA Proizvodne funkcije sa konstantnim prinosima imaju jednu zanimljivu implikaciju uzmimo da je x = 1/L Y/L = A F (1, K/L, H/L, N/L). Gde je: Y/L = autput po radniku K/L = fizički kapital po radniku H/L = ljudski kapital po radniku N/L = prirodni resursi po radniku

IZV - PROIZVODNA FUNKCIJA Prethodna jednačina nam govori da produktiv-nost (Y/L) zavisi od fizičkog kapitala po radniku (K/L), ljudskog kapitala po radniku (H/L) i prirodnih resursa po radniku (N/L) kao i od stanja tehnologije (A).

PRIVREDNI RAST I POLITIKA DRŽAVE Vlade mogu mnogo da učine kao bi se povećali produktivnost i životni standard

PRIVREDNI RAST I POLITIKA DRŽAVE Politike koje povećavaju produktivnost i životni standard: podsticanje štednje i investicija, podsticanje stranih investicija, podsticanje obrazovanja, uspostavljanje sigurnosti prava svojine i održavanje političke stabilnosti, podržavanje slobodne trgovine, podržavanje istraživanja i razvoja (R&D)

Opadajući prinosi i efekat sustizanja Sa porastom fonda kapitala, opada dodatni autput koji se dobija dodavanjem jedinice kapitala; to svojstvo se zove opadajući prinos. Zbog opadajućih prinosa, porast stope štednje samo neko vreme dovodi do većeg rasta.

Opadajući prinosi i efekat sustizanja Na dugi rok, viša stopa štednje dovodi do veće produktivnosti i dohotka, ali ne i do bržeg rasta tih promenljivih.

Opadajući prinosi i efekat sustizanja Efekat sustizanja se odnosi na svojstvo po kom zemlje koje su na početku siromašne imaju brži rast od zemalja koje su od početka bogate

Strane investicije Strane investicije imaju nekoliko oblika: Strane direktne investicije Investiranje kapitala koji je u vlasništvu i kojim posluje strano lice Strane portfolio investicije Investicija koja se finansira novcem iz inostranstva, ali kojom posluju domaći državljani

Svojinska prava i politička stabilnost Cene su instrumenti koji dovode ponudu i tražnju u ravnotežu; poštovanje svojinskih prava – preduslov za dobro funkcionisanje cenovnog sistema Svojinska prava odnose se na mogućnost ljudi da raspolažu resursima koje poseduju Nagle i česte političke promene mogu da dovedu u pitanje poštovanje svojinskih prava i destimulišu štednju i investicije

REZIME Ekonomski prosperitet izražen na osnovu BDP-a po glavi stanovnika znatno se razlikuje širom sveta. Prosečni dohodak najbogatijih zemalja sveta više je nego deset puta veći od dohotka najsiromašnijih zemalja sveta. Životni standard u jednoj privredi zavisi od njene sposobnosti da proizvede dobra i usluge.

REZIME Produktivnost, pak, zavisi od količine fizičkog kapitala, ljudskog kapitala, prirodnih resursa i tehnološkog znanja koji radnicima stoje na raspolaganju. Država svojom politikom može da pokuša da utiče na stopu privrednog rasta na mnogo načina

REZIME Akumulacija kapitala podložna je opadajućim prinosima Zbog opadajućih prinosa, veća štednja izaziva veći porast u nekom vremenskom periodu, ali se taj porast na kraju usporava Zbog opadajućih prinosa, i prinos na kapital izuzetno je visok u siromašnim zemljama.