zadaci *u autarkiji se roba X proizvodi Zemlja A 10$, Zemlja B 8$ Zemlja C 6$. Ukoliko Zemlja A uvede nediskriminatornu ad valorem carinu od 100 procenata na uvoz X iz Zemlje B I C, kako se menja razmena? Bez carina 100% A 10 B 8 16 C 6 12

Zemlja A zatim formira carinsku uniju sa Zemljom B da li će Zemlja A Sama proizvoditi proizvod X ili će ga uvoziti iz Zemlje B (8$) ili Zemlje C (6$)? Ako proizvodi sama – 10$ Ako uvozi iz B – 8$ Ako uvozi iz C – 12$ Bez carina Carinska unija sa B A 10 B 8 C 6 12

Da li je carinska unija zemalja A i B unija koja stvara trgovinu unija koja preusmerava trgovinu ili nešto treće? Ovo je unija koja stvara trgovinu jer zamenjuje domaću proizvodnju sa uvozom iz B Bez carina Carinska unija sa B A 10 B 8 C 6 12

Nacrtajte sliku koja ilustruje efekte carinske unije koja stvara trgovinu. Nestala je površina MJHN KRITIKE – ZEMLJA JE IZGUBILA ...MILIONA CARINSKIH PRIHODA!!!!

Uvoziće iz C, jer će cena biti 9$ Ukoliko Zemlja A u početku uvodi carinu od 50 % (umesto 100%) i nije u carinskoj uniji da li će Zemlja A sama proizvoditi robu X ili će je uvoziti iz Zemlje B ili Zemlje C? Uvoziće iz C, jer će cena biti 9$ Zemlja A 10$, Zemlja B 8$+4$ carina=12$ Zemlja C 6$+3$ carina=9$. Bez carina 50% A 10 B 8 12 C 6 9

Ako zemlja A zatim formira carinsku uniju sa Zemljom B da li Zemlja A sama proizvodi proizvod X ili će ga uvoziti iz Zemlje B Ili iz Zemlje C? “uvoziće” iz B, jer je košta 8$, a uvoz iz C je 9$ Bez carina 50% A 10 B 8 C 6 9

(b) Da li ova carinska unija stvara trgovinu, preusmerava trgovinu ili nešto treće? Preusmerava sa C na B

efekti carinske unije koja smanjuje blagostanje Razmena sa zemljom 1 zamenjena razmenom sa zemljom 3 Bez carina 50% A 10 B 8 C 6 9 carina

Izmerite neto gubitke na blagostanju koje je pretrpela zemlja koja se pridružila carinskoj uniji. by C'JJ'+B'HH'- MNH'J'=$11.25 +C'JJ‘+B'HH‘- MNH'J'=-$11.25 carina

Zato što je nastao strah da će doći do gubitka radnih mesta zašto je Sporazum o slobodnoj trgovini između SAD i Kanade izazvao daleko manje kontroverzi nego NAFTA Uključuje i Meksiko. Zato što je nastao strah da će doći do gubitka radnih mesta Da li se to desilo? uvoz poluproizvoda iz Meksika Reeksport gotovih proizvoda Korist za obe strane Uz gubitak nekih poslova u SAD!!!!!

Da li je korisna carinska unija koja preusmerava razmenu? pogoršava međunarodnu alokaciju resursa i udaljava proizvodnju od komparativnih prednosti. Nastaje i stvaranje i preusmeravanje trgovine može dovesti do porasta ili do pada blagostanja članica unije, zavisno od snage ove dve suprotstavljene sile. blagostanje zemalja koje nisu članice opada jer njihovi ekonomski resursi mogu biti upotrebljeni na manje efikasan način nego što je bilo ranije

carinska unija koja stvara trgovinu jednoznačno povećava blagostanje kako zemalja članica tako i onih koje to nisu carinska unija koja preusmerava trgovinu dovodi do stvaranja i preusmeravanja, pa može povećati ili smanjiti blagostanje zemalja članica (i dovodi do smanjenja blagostanja ostatka sveta).

Međunarodna razmena i razvoj Poglavlje 11 Međunarodna razmena i razvoj

Šta odlikuje nerazvijene zemlje Nizak BDP i njegov spori rast Veliki udeo zaposlenih u poljoprivredi, rudarstvu, itd nisko očekivano trajanje života visoka stopa nepismenosti visoke stope prirodnog priraštaja Disfunkcionalne privrede

Poljoprivreda % BDP

Međunarodna razmena i razvoj do 1980-tih godina uticajna grupa ekonomista (Singer, Prebiš) verovala da međunarodna razmena ometa umesto da pospešuje razvoj Zbog toga što izaziva 1. dugoročno opadajuće odnose razmene i 2. velike fluktuacije zarada od izvoza zemalja u razvoju – skorašnji primer - nafta

Teorija komparativnih prednosti nalaže da zemlje u razvoju treba da se specijalizuju pre svega u proizvodnji i izvozu sirovinskih materijala, goriva, ruda i hrane u razvijene zemlje u zamenu za industrijske proizvode

zemlje u razvoju veruju da ih obrazac specijalizacije upućuje ka poziciji potčinjenosti u odnosu na razvijene zemlje Sprečava ih da ostvare dinamičke koristi Ako je to tačno... Teorija je irelevantna

Šta su dinamičke koristi a. Veći rast zasnovan na izvozu b. Sprečava bega kapitala c. Strukturne promene

Ovo su ozbiljne optužbe koje bi, ukoliko bi bile istinite, zaista učinile da tradicionalna teorija razmene postane irelevantna za proces ekonomskog razvitka.

Ali to nije tačno Stepenice komparativnih prednosti (Bagvati) Šta je to? Dakle, dinamička teorija Ne menja se njen značaj Dajte neki primer – gde se to desilo? Kina: čaj, žitarice… umesto toga, izvoz jeftinih radno intenzivnih proizvoda

pitanje Kako Kina može da izvozi košulje u SAD? Kad pamuk isto košta na svetskom tržištu? Nadnice u Kini su 30 puta niže Radni uslovi su teški Treba li SAD da tuži Kinu zbog dampinga?

Kakva je onda korist od razmene? upošljava domaće resurse - ventil za višak ekonomija obima. nove ideje, tehnologija i novih menadžerskih veština podstiče i pomaže međunarodni tok kapitala iz razvijenih u nerazvijene zemlje. Razmena je sjajno – možda jedino antimonopolsko oružje HENKEL – molio zaštitu od strane konkurencije!

Nova teorija endogenog rasta pokušava da objasni način na koji endogene tehnološke promene stvaraju eksternalije koje poništavaju svaku sklonost ka opadajućim prinosima u procesu akumulacije kapitala (što je postulat neoklasične teorije rasta). Ljudski kapital Privredno okruženje Istraživanje i razvoj

High-Performance Asian Economies (HPAEs) APVP – Azijske privrede visokih performansi

Prema tome, zemlje u razvoju napadaju tradicionalnu teoriju razmene kao statičku i irelevantnu za objašnjenje procesa razvoja.

razlozi za pogoršavanje robnih odnosa razmene U ZUR rast produktivnosti obara cene U razvijenima povećava plate i uvećava realni dohodak Prebiš i Singer su zaključili da su se odnosi razmene zemalja u razvoju pogoršali sa 100 na 59. Ovaj zaključak bio je ozbiljno osporen po više osnova

Cene nisu padale

Ali –ali jesu u odnosu na industrijske zemlje u strukturnim lomovima, (1915–1920 i 1975–1993)

U celini.. robni odnosi razmene zemalja u razvoju pogoršani za približno 20%, ali su njihovi dohodni odnosi razmene porasli za 165%

Različiti odnosi razmene Čisti – izvozne/uvozne cene Dohodni – P Pojedinačni - produktivnost Dvostruki I i S mogu da rastu čak i kada N opada. - Ako raste Q ili Z!!!!!

Dakle, ako izvozne cene sporije rastu, Stvar može popraviti rast izvoza (I) Ili rast produktivnosti Zx - indeks produktivnosti u izvoznom sektoru zemlje. U ZUR N palo 20%, I porastao 165%.

Zašto se pogoršavaju odnosi razmene u razvijenim zemljama produktivnost podiže plate u ZUR produktivnost izaziva pad cena Prema tome, razvijene zemlje, imaju najbolje od oba sveta: Veće plate zbog porasta sopstvene produktivnosti niže cene za poljoprivredne proizvode iz zemalja u razvoju.

najgora moguća situacija za zemlje u razvoju nastaje kada se sva tri odnosa razmene pogoršavaju - To je osiromašujući rast

Uzroci i posledice izvozne nestabilnosti neelastične i nestabilne krive ponude i tražnje mogu da dovode do neobuzdanih fluktuacija cena.

zbog čega su krive tražnje neelastične i zašto se pomeraju? Tražnja je cenovno neelastična bogati troše mali deo dohotka na takve proizvode kao što su kafa, čaj, kakao i šećer. Prema tome, kada se cene ovih proizvoda menjaju, domaćinstva ne menjaju u značajnoj meri svoje izdatke na ove proizvode što tražnju za njima čini neelastičnom Sa druge strane, ponuda za mnogim sirovinama je cenovno nestabilna jer Privredni ciklus u razvijenim zemljama diktira izvoz

Merenje nestabilnosti izvoza nestabilnost izvoza donekle veća za zemlje u razvoju nego za razvijene zemlje, stepen nestabilnosti nije veoma visok u apsolutnom smislu kada se meri na skali od 0 do 100.

tri osnovne prednosti supstitucije uvoza (1) Tržište već postoji (2) lakše štite domaće tržište nego da prisiljavaju razvijene zemlje da obaraju barijere za njihov izvoz (3) podsticaj da osnivaju takozvane carinske fabrike – carinske zone

nedostaci (1) Domaća industrija nema podsticaj da postane efikasna. (2) ne dozvoljava prednosti ekonomije obima- šta ovo znači? Samo za ograničeno tržište. Ko bi kupovao skuplje papirne maramice iz Srbije? (3) supstitucija uvoza postaje sve složenija i skuplja (u smislu veće zaštite i neefikasnosti).

Politika industrijalizacije putem supstitucije uvoza u opštem slučaju imala je samo ograničen uspeh ili je propala. Veoma visoke stope efektivne zaštite u rasponu od 100-200% Ovo je vodilo ka veoma neefikasnim domaćim industrijama i do veoma visokih cena za domaće potrošače. Zastava, do samog zatvaranja, sada posluje FIAT Šta je alternativa? Ko će zaposliti radnike? Šta biste vi uradili?

Industrijalizacija orijentisana na izvoz Prednosti (1) ekonomija obima. (2) podstiče efikasnost u čitavoj privredi Ovo je posebno važno kada se autput industrije upotrebljava kao input u drugoj domaćoj industriji. (3) Ekspanzija izvoza industrijskih prerađevina nije ograničena Sa druge strane, postoje dva ozbiljna nedostatka: (1) konkurencija poznatih i efikasnih industrija u razvijenim zemljama. (2) visok nivo efektivne zaštite u razvijenim zemljama

Anomalije zbog supstitucije uvoza prekomerna kapitalna intenzivnost (Indian disease) otvorilo je mali broj novih radnih mesta, problem nezaposlenosti bio je samo pogoršan. - RAZVIJAJMO IT INDUSTRIJU U SRBIJI!!! Mnogi kapaciteti nisu radili zbog nedostatka novca za kupovinu sirovinska i goriva Zanemarivanje poljoprivrede Pad zarada u svom tradicionalnom izvozu, a neke (poput Brazila) bile su prinuđene da uvoze određenu vrstu hrane koju su ranije izvozili. Deficiti, pad BDP

36%

Ocenjeno je da je politika supstitucije uvoza imala za posledicu rasipanje do 10 procenata nacionalnog dohotka zemalja u razvoju. Alternativa – izvozna strategija Koreja

struktura izvoza izmenjena u korist prerađevina Kina Indija Angola stereotip prema kome zemlje u razvoju izvoze sirovinske materijale i hranu, a uvoze industrijske prerađevine više ne važi struktura izvoza izmenjena u korist prerađevina Kina Indija Angola Kina seli pogone u Etiopiju

problemi sa kojima su danas suočene zemlje u razvoju (1) duboko siromaštvo koji preovlađuju u mnogim zemljama; (2) neodrživi spoljni dug nekih najsiromašnijih zemalja; (3) ostaci trgovinskog protekcionizma razvijenih zemalja protiv izvoza iz zemalja u razvoju.

Tokom 1980-tih, zemlje u razvoju se suočavaju sa slabim rastom i velikom nezaposlenošću, povećale trgovinsku zaštitu koju su pružale nekim od svojih velikih industrija

Globalizacija i siromaštvo u svetu

globalizacija ne donosi koristi svim zemljama. bez globalizacije svetsko siromaštvo verovatno bilo čak i više rašireno – ovo tvrdi čak i Džo Stiglic. globalizacija ne donosi koristi svim zemljama. neke od najsiromašnijih zemalja (posebno one u Africi južno od Sahare) ostavljene po strani I danas su siromašnije nego što su bile (tj., njihov prosečan realni dohodak per capita danas je niži). Međutim, uzrok njihovog siromaštva nije globalizacija već suše, Ratovi glad, AIDS Unutrašnje razmirice, GEORGE SOROS VS PAUL KRUGMAN – FOREIGN ECONOMIC COUNCIL, 1997

Paul Krugman vs. George Soros: Debate on Capitalism, Globalization of the Economy (1997)

Paul Krugman: Globalization and international trade Oct 02, 2009

http://web.mit.edu/krugman/www/smokey.html Niske plate – niske cene – proboj na svetsko tržište Umesto jute i kafe proizvode košulje i patike Radnici bedno plaćeni Užasni uslovi:plaćeni što manje - to bolje, jer uprava ne brine za njihovo zdravlje Ali gde god to krene – napredak

Kako to? Nude VIŠE plate nego bilo ko drugi, da bi ih privukli u fabrike Važnije, rast tih fabrika, i njihovih kooperanata pravi “ripple effect” u privredi Manji pritisak na obradive površine Rastu ruralne nadnice Smanjuje se nezaposlenost

Fabrike počinju da se nadmeću za radnike Plate u gradovma rastu Gde kod je to počelo J. Koreja, Tajvan Približavaju se platama američkih tinejdžera u Mc Donaldsu (1/3 plata odraslih) Ljudi više ne žele da žive na đubrištu

FILIPINI – ŽIVOT NA ĐUBRIŠTU

Jobs that pay better than scavenging are still few and far between.) 

Dear Bono, I am afraid that your energies have been misdirected an aid agenda that is based on two obsolete and counterproductive premises: first, that aid for Africa must be spent in Africa rather than outside it and second, that we must work to increase aid flows to a target of 0.7 per cent of gross national product. The problem is that the target relates to government spending. you said that you expected your music would endure forever but poverty would have ended in a hundred years. I wish you good luck on your music. But not even a hundred years would suffice to end poverty if you fail to correct your course.

Šta je problem kod pomoći? Holandski sindrom Apresijacija Uvoz deficit To je isto kao kod pronalaska nafte

Milenijumski razvojni ciljevi iz 2000 1. prepoloviti krajnje siromaštvo i glad u odnosu na 1990; 2. ostvariti opšte obrazovanje; 3. potpomagati polnu jednakost; 4. smanjiti smrtnost dece; 5. poboljšati materinsko zdravlje; 6. pobediti HIV/AIDS, malariju i druge bolesti; 7. obezbediti održivost životne sredine; i 8. uspostaviti opšte parnterstvo za razvoj.

NIEO – NOVI MEĐUNARODNI EKONOMSKI POREDAK - 1974 MDG 1. prepoloviti krajnje siromaštvo i glad u odnosu na 1990; 2. ostvariti opšte obrazovanje; 3. potpomagati polnu jednakost; 4. smanjiti smrtnost dece; 5. poboljšati materinsko zdravlje; 6. pobediti HIV/AIDS, malariju i druge bolesti; 7. obezbediti održivost životne sredine; i 8. uspostaviti opšte parnterstvo za razvoj. (1) renegotiating the international debt of developing countries and reducing interest payments, (2) negotiating international commodity agreements, (3) establishing preferential access in developed nations’ markets to all the manufactured exports of developing nations, (4) removing trade barriers on agricultural products in developed nations, (5) increasing the transfer of technology to developing nations and regulating multinational corporations, (6) increasing the yearly flow of foreign aid to developing nations to 0.7 percent of rich nations’ income, and (7) allowing developing nations a greater role in international decision making.

2010, RAZVIJENE ZEMLJE DALE SAMO 0.21% GDP U formi pomoći Uglavnom bilateralno Najveće koristi – ukidanje carina (Urugvajska runda)

Međunarodna razmena i razvoj 1. Ukažite na koje sve načine međunarodna razmena može da uspori razvoj. zadržava primarnu proizvodnju; korišćenje previše kapitalno –intenzivnih tehnika Jača sklonost potrošnji; Strana eksploatacija;

2. Navedite suprotne argumente na svaku primedbu iz Problema 1 zadržava primarnu proizvodnju- uvodi složenije tehnike; previše kapitalno –intenzivne tehnike - oporezivanje Jača sklonost potrošnji - oporezivanje; Strana eksploatacija - oporezivanje; vladavina zakona

3. Nacrtajte hipotetičku granicu proizvodnje jedne zemlje u razvoju koja pokazuje rastuće troškove.

Neka se na horizontalnoj osi meri količina primarnih proizvoda a na vertikalnoj količina industrijskih prerađevina. Prikažite uticaj tehnoloških unapređenja u proizvodnji primarnih proizvoda na položaj granice proizvodnje.

4.Kakav će efekat na odnose razmene najverovatnije izazvati unapređenje tehnologije primarnih proizvoda? Zbog čega? Rast Q, pad P, Ako je zemlja velika - pogoršanje odnosa razmene

5. Nacrtajte sliku koja pokazuje zašto trgovina može da bude ventil za višak.

Šta bi bilo 2017.: N=110/120=91.7 pogoršanje 6.Neka su u zemlji u razvoju indeksi izvoznih cena, uvoznih cena, obima izvoza i produktivnosti u izvoznom sektoru 2016=100. Šta bi bilo 2017.: (a) sa robnim odnosima razmene ove zemlje ako se indeks njenih izvoznih cena poveća za 10% a indeks uvoznih cena se poveća za 20%? N=110/120=91.7 pogoršanje

6. N=110/120=91.7 Šta bi bilo ... N=110/120=91.7 (b) sa dohodnim odnosima razmene ove zemlje ako se izvoz poveća za 30 procenata? I=110/120*130=119.2

N=110/120=91.7 I=110/120*130=119.2 šta bi bilo… (c) sa pojedinačnim faktorskim odnosima razmene ako se indeks produktivnosti u izvoznom sektoru poveća za 40 procenata? S=110/120*140=128.4

Da li je zemlja iz sada u boljem ili slabijem položaju 2016 Da li je zemlja iz sada u boljem ili slabijem položaju 2016. u poređenju sa 2017? Zbog čega? N=110/120=91.7 I=110/120*130=119.2 S=110/120*140=128.4

8. Objasnite pomoću grafikona, na koji način pogoršanje odnosa razmene usled privrednog rasta može da dovede do toga da je zemlja u gorem položaju posle rasta

Nacrtajte sliku koja prikazuje da kada ponuda raste, cena pada sve više što je veća cenovna neelastičnost krive tražnje za tim proizvodom.

Zato što bogate zemlje nisu htele da izgube dobit 12. Zbog čega nije uspostavljen Novi međunarodni ekonomski poredak koje su zahtevale zemlje u razvoju? Zbog čega on više nije predmet gorućih debata? Zato što bogate zemlje nisu htele da izgube dobit Priče su prestale zbog velikih kriza u nerazvijenimi zemljama Ovu temu zamenila je nova – globalizacija

Smanjenje zaštite poljoprivrednih proizvoda u razvijenim zemljama 13. Na koji način je primena zaključaka Urugvajske runde pomogla zemljama u razvoju? Na koji način ona to nije uradila? Smanjenje zaštite poljoprivrednih proizvoda u razvijenim zemljama Ali nedovoljno

14. Objasnite zašto se osiromašujući rast izgleda nije pojavio u većini zemalja u razvoju tokom protekle tri decenije. Zato što je obim razmene porastao i dohodni odnosi razmene se poboljšali Pošlo se stepenicama komparativnih prednosti

15. Objasnite razloge zbog kojih bi bogate zemlje sa jedne strane morale, a sa druge ne bi smele da oproste sve inostrane dugove najsiromašnijim zemljama u razvoju. Zato što ne mogu da otplate Ali to može da ih ohrabri da se nanovo ponašaju kao i ranije Moralni hazard

Šta je netačno u vezi teorije spoljne trgovine a. Ona obuhvata promene u raspoloživosti faktora i u tehnologiji b. Dovodi do najbolje alokacije resursa u svakom trenutku c. To je dinamička teorija d. Zasnovana je na komparativnim prednostima

http://siteresources. worldbank. org/DATASTATISTICS/Resources/GNIPC http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/GNIPC.pdf

Usd vs. PPP, 2013

Ustanovili smo: vezu između razmene i razvoja vezu između odnosa razmene, izvozne nestabilnosti i ekonomskog razvoja Uporedili razvojne strategije zasnovane na supstituciji uvoza i na izvoznoj orijentaciji • Opisali tekuće probleme ZUR

12. Politiku supstitucije uvoza najviše su koristile a. Velike, razvijene zemlje tokom 1970ih b. Velike zemlje u razvoju tokom 1960ih c. Male razvijene zemlje tokom1970ih d. Male zemlje u razvoju tokom 1960ih

15. Zemlje koje su se liberalizovale prošle decenije   a. Rasle su brže od onih koji nisu b. Rasle su sporije c. Rasle su isto d. Svi odgovori su donekle tačni

16. Šta nije bio zahtev NMEP - NIEO? a. Međunarodni robni sporazumi b. Preferencijalni pristup za nerazvijene u izvozu u razvijene zemlje c. Uklanjanje barijera u razmeni poljoprivrenih proizvoda u razvijenim zemljama d. Rast godišnjeg iznosa inostrane pomoći nerazvijenim zemljama