Javne finansije - vežbe- Eksterni efekti Javne finansije - vežbe-

Pojam i definicija Eksterni efekti aktivnost jednog subjekta koja mimo tržišnog mehanizma (cena) utiče na blagostanje drugog Primeri: ispuštanje štetnih materija u vazduh ili u vodu, zagušenje saobraćaja, buka, neprijatni mirisi i dr. Eksterni efekat je posledica neuspeha, ili nesposobnosti da se uspostave vlasnička prava kada bi postojali vlasnici vazduha, reka, i dr. eksterni efekti ne bi postojali Vrste: pozitivni, negativni, u proizvodnji, u potrošnji...

Priroda eksternih efekata - grafička analiza MSC = MPC + MD $ MPC h d g c MD Axes and labels 1st click – MB 2nd click – MPC, Q1 3rd click – MD 4t click – MSC, Q* f b MB a e Q* Q1 Q godišnje Društveno efikasan obim proizvodnje Stvarna proizvodnja

Posledice prelaska na društveno efikasan nivo proizvodnje Prelaskom sa nivoa proizvodnje Q1 na društveno efikasan nivo Q* ima sledeće implikacije: privatni profit se smanjuje za površinu dcg društvene koristi od smanjenja proizvodnje rastu za abfe = cdhg rast društvenih koristi od smanjenja proizvodnje je veći od smanjenja privatnog profita, za iznos: dhg=cdhg-dcg Zagađenje jednako nuli nije društveno optimalno, jer bi ono impliciralo nulti nivo proizvodnje Da bi se utvrdio društveno optimalan nivo proizvodnje moraju se primenom empirijskih metoda oceniti krive predstavljene na prethodnom grafikonu – što je često komplikovano

Rešenja problema eksternih efekata Privatna rešenja eksternalija: Pregovaranje i Kousova teorema Spajanje Društvene konvencije Rešenja javnog sektora: Porezi Subvencije Naknade za zagađenje Sistem “ograniči i trguj”

Pregovaranje i Kousova teorema Da li je moguće dogovorom postići smanjenje proizvodnje (i zagađenja)? Ako je vlasništvo nad rekom dodeljeno zagađivaču: zagađivač je spreman da smanjuje proizvodnju sve dok je naknada za ribarenje koju naplaćuje veća od izgubljenog profita usled smanjenja proizvodnje ribar je spreman da plati smanjenje proizvodnje u fabrici sve dok su koristi od smanjenja proizvodnje veće od granične štete koju trpi usled proizvodnje: MD > MB – MPC Pri optimalnom nivou proizvodnje u tački Q* važi da je MD = MB – MPC Iznos koji bi ribar platio nalazi se u intervalu od dcg do dcgh i on zavisi od pregovaračke snage fabrikanta i ribara

Pregovaranje i Kousova teorema MSC = MPC + MD $ MPC h d g c MD Axes and labels 1st click – MB 2nd click – MPC, Q1 3rd click – MD 4t click – MSC, Q* MB Q* Q1 Q godišnje

Pregovaranje i Kousova teorema pod uslovom da su transakcioni troškovi zanemarljivi, efikasno rešenje za problem eksternih efekata postiže se dokle god neko – ma ko to bio – ima vlasnička prava Pretpostavke Kousove teoreme: troškovi pregovaranja zainteresovanih strana su niski vlasnici resursa mogu da identifikuju izvor koji nanosi štetu njihovoj svojini i da tu štetu zakonski spreče Kousova teorema je relevantna za situacije kada je izvor zagađenja jasno definisan i kada se efekti zagađenja tiču samo nekoliko učesnika npr. teško se može primeniti kod zagađenja vazduha

Piguovski porez U prisustvu eksternih efekata privatni troškovi proizvodnje su niski, usled toga je obim proizvodnje veći od optimalnog nivoa Uvođenjem poreza zagađivaču povećali bi se njegovi troškovi, a to bi imalo za posledicu smanjenje obima njegove proizvodnje Piguovski porez porez koji se naplaćuje na svaku jedinicu proizvodnje koja izaziva eksterni efekat i to u iznosu jednakom graničnoj šteti na efikasnom nivou proizvodnje

Javni odgovori na eksternalije: piguovski porezi MSC = MPC + MD $ (MPC + cd) Prihodi od piguovskog poreza MPC d i j c MD Axes and labels 1st click – MP shifts up to MPC + cd 2nd click – Pigouvian tax revenues box MB Q* Q1 Q godišnje

Piguovske subvencije MSC = MPC + MD $ (MPC + cd) MPC Piguovska subvencija d k i f g j c h MD Axes and labels 1st click – MP shifts up to MPC + cd 2nd click – dashed lines fi, hj, and hf 3rd click = Pigouvian subsidy MB e Q* Q1 Q godišnje

Javni odgovori: alternative piguovskim porezima Piguovski porez ili subvencija podstiču proizvođača da smanji zagađenje isključivo smanjenjem obima proizvodnje Proizvođač nema podsticaje da zagađenje smanji na druge načine: uvođenjem nove opreme, korišćenjem drugih inputa i dr. – jer na taj način ne smanjuje porez Kao alternative piguovskom porezu razvijeni su različiti mehanizmi koji podstiču proizvođače na smanjenje zagađenja: naknada za zagađenje sistem “ograniči i trguj” i pristup zasnovan na naredbama i kontroli

Naknada za zagađenje ... vrsta poreza koji se uvodi na jedinicu zagađenja umesto na jedinicu proizvodnje podstiče proizvođača da smanji zagađenje na bilo koji način: smanjenjem proizvodnje, instalisanjem nove opreme, korišćenjem čistijih inputa i dr. Pretpostavimo da države uvede naknadu za jedinicu zagađenja u iznosu od f*, pri čemu je f* granična društvena korist od smanjenja zagađenja na efikasan nivo e*

Naknada za zagađenje $ MC f* MSB e* Smanjenje zagađenja Axes and labels 1st click – MSB 2nd click – MC 3rd click – dashed line and e* 4th click – f* and brown horizontal line MSB e* Smanjenje zagađenja

Naknada za zagađenje MSB - Drušvena granična korist od smanjenja zagađenja predstavljena je opadajućom krivom MSB MC - Proizvođačevi granični troškovi smanjenja jedinice zagađenja f* - Proizvođačeva granična korist od smanjenja zagađenja On ima interes da smanjuje zagađenje sve dok je f*>MC U tački e* proizvođačevi granični troškovi od smanjenja zagađenja jednaki su njegovim i društvenim koristima od smanjenja zagađenja: MC=f*=MSB

Troškovna efikasnost smanjenja zagađenja MCH Bartovi izdaci za naknadu Homerovi izdaci za naknadu MCB f = $50 f = $50 axes and labels for both graphs 1st click – MCB and dashed vertical lines, MCH and dashed vertical black line 2nd click – horizontal dashed brown line and vertical dashed brown line 3rd click – dashed brown line and Bart’s dashed black line at 50 disappear 4th click – line at f = $50 wipes right 5th click – Bart’s tax payment 6th click – Homer’s tax payment 50 75 90 25 50 75 90 Bartovo smanjenje zagađenja Homerovo smanjenje zagađenja

Troškovna efikasnost naknade za zagađenje Troškovna efikasnost: politika koja ostvaruje određeni nivo smanjenja zagađenja uz najniže moguće troškove Ako postoji veći broj zagađivača njihove krive graničnih troškova smanjenja zagađenja ne moraju biti jednake: MCH > MCB smanjenje zagađenje za sve nije troškovno efikasano ako svi smanje zagađenje za isti iznos npr. za 50 jedinica zagađenja Ukupni troškovi smanjenja zagađenja su minimalni samo kada su granični troškovi svih zagađivača jednaki: MCH = MCB Naknada za zagađenje je troškovno efikasna podstiče sve zagađivače da smanjuju zagađenje do tačke u kojoj su MC=f*, a to znači da su i granični troškovi svih zagađivača jednaki

Sistem “ograniči i trguj” Država može da izda određeni broj dozvola za zagađenje i da ih podeli (ili proda) zagađivačima i da im dopusti da trguju dozvolama ... zagađivači imaju interesa da njima trguju sve dok se njihovi granični troškovi smanjenja zagađenja ne izjednače (MCB = MCH) Na troškovno efikasnom nivou zagađenja, tržišna cena dozvole jednaka je iznosu naknade za zagađenja Iako se troškovna efikasnost postiže bez obzira na početnu raspodelu dozvola, početna raspodela je bitna sa stanovišta raspodele dohotka

Sistem “ograniči i trguj” MCH b MCB f = $50 f = $50 a axes and labels for both graphs 1st click – MCB and dashed vertical lines, MCH and dashed vertical black line; horizontal dashed brown line and vertical dashed brown line 2nd click – 3rd click – dashed brown line and Bart’s dashed black line at 50 disappear 4th click – line at f = $50 wipes right 5th click – Bart’s tax payment 6th click – Homer’s tax payment 10 50 75 90 Bartovo smanjenje zagađjenja 25 50 75 90 Homerovo smanjenje zagađenja

Pozitivni eksterni efekti Pozitivni eksterni efekti postoje onda kada aktivnosti jednog subjekta donose koristi drugim, a one se ne mogu naplatiti kroz tržišne mehanizme Pretpostavimo da se preduzeće koje se bavi istraživačko razvojnim aktivnostima suočava sa: krivom graničnih privatne koristi (MPB) krivom graničnih troškova (MC) krivom eksternih graničnih koristi (MEB) krivom graničnih društvenih koristi (MSB=MPB+MEB) Efikasan nivo proizvodnje: za preduzeća se nalazi u tački R1, gde je MPB=MC društveno efikasan nivo proizvodnje je u tački R* gde je MSB=MC

Pozitivni eksterni efekti $ MC MSB = MPB + MEB Axes and labels 1st click – MPB 2nd click – MC and R* 3rd click – MEB 4th click MSB and R1 MPB MEB R1 R* Godišnja istraživanja

Pozitivni eksterni efekti i subvencije Tržište će obezbediti nedovoljnu količinu naučno-istraživačkih rezultata (R1<R*) Ukoliko preduzeće dobije subvenciju koja je jednaku eksternim efektima u tački R*, ponuda naučno-istraživačkih aktivnosti biće efikasna Pri odobravanju subvencija neophodno je voditi računa o: poželjnosti preraspodele dohotka koja se ostvaruje subvencijom (čak iako je subvencija efikasna ona ne mora biti društveno poželjna) korisnost neke aktivnosti ne znači da ona generiše eksterne efekte i da je potrebno da se subvencioniše da bi bila efikasna (npr. vrhunski hirurg ili neki vrhunski sportisti)

Zadatak (br. 10, str. 116) Pretpostavite da dva preduzeća ispuštaju određeno zagađenje. Granični troškovi smanjenja zagađenja za prvu firmu iznose: MC1 = 300e1, a za drugu MC 2 = 100e2, gde su e1 i e2 iznosi (u tonama) smanjenja emisije od strane prve, odnosno, druge firme. Pretpostavite da ukoliko država ne interveniše, prva firma emituje 100 jedinica, a druga firma 80 jedinica zagađenja. Pretpostavite da zakonodavci odluče da ukupno zagađenje smanje za 40 jedinica. Koliko bi svaka firma, da bi bila troškovno efikasna, smanjila svoje zagađenje? Kolika bi naknada za zagađenje trebalo da se uvede kako bi se ostvario troškovno efikasan rezultat. Koliko bi svaka firma platila u naknadama? Pretpostavite da regulatorno telo umesto naknade za zagađenje uvede sistem razmenljivih dozvola i da ih izda 140, od kojih svaka dozvoljava emisiju od po jedne tone zagađenja. Prva firma koristi svoj politički uticaj da ubedi regulatorno telo da joj izda 100 dozvola, a drugoj firmi samo 40. Koliko će dozvola biti razmenjeno između tih firmi, ako se uopšte budu razmenjivale? Koliki je minimalni iznos novca koji mora (ukupno) da se plati za ove dozvole? Za koliko će tona na kraju svaka firma smanjiti svoje zagađenje?

Domaći zadatak (br. 8, str. 115) Privatna granična korist za proizvod X je 10 – X, gde je X broj utrošenih jedinica. Privatni granični troškovi proizvodnje X su konstantni i iznose 5 $. Za svaku proizvedenu jedinicu X, članovi društva imaju eksterni trošak od 2 $. Koliko će se proizvoda X proizvesti u odsustvu bilo kakve državne intervencije? Koliko iznosi efikasan obim proizvodnje X? Predložite piguovski porez koji bi doveo do efikasnog obima proizvodnje. Koliki prihod bi se ostvario od poreza?

Domaći zadatak (br. 7, str. 115) Zamislite da se farma „Prasići“ (LP) nalazi u blizini vinograda „Mamurluk“. Na tabeli su za svaki nivo proizvodnje na farmi svinja navedeni granični troškovi po jednoj svinji, granična korist za farmu i granična šteta koja se nanosi vinogradu: Proizvodnja MC MB MD 1 3 13 5 2 6 13 7 3 10 13 9 4 13 13 11 5 19 13 13 6 21 13 15 Koliko svinja proizvodi LP? Koliko iznosi efikasan broj svinja? Pošto su joj dosadile pritužbe vlasnika vinograda na njenu farmu, vlasnica kupuje „Mamurluk“. Koliko će svinja farma proizvoditi posle fuzionisanja? Kako fuzionisanje utiče na zajednički profit koji ostvaruju farma i vinograd?

Domaći zadatak za danas (br. 7, str. 35.) Predlogom budžeta koji je Bušova administracija podnela 2006. godine, predviđeno je povećanje deficita tokom vremena, odnosno, sve veći jaz između rashoda i prihoda. Usledila je žestoka rasprava. S jedne strane, kritičari administracije su dokazivali da će veći deficiti dovesti do povećanja kamatnih stopa, dok su neke pristalice administracije dokazivale da ova mera neće imati uticaja na kamatne stope. U priloženoj tabeli navedeni su neki podaci o deficitima i kamatnim stopama u prošlosti. Za svaku godinu, deficit predstavlja razliku između prihoda i rashoda utvrđenu u tekućim dolarima; negativan broj ukazuje na deficit, a pozitivan na suficit. Godina Deficit Kamatna stopa 1980 $ -73,8 15,2% 1985 -212,3 9,9 1990 -221,2 10,0 1995 -164,0 8,8 2000 236,4 9,2 Kakav zaključak biste mogli da donesete o vezi između federalnih deficita i kamatnih stopa, na osnovu ovih podataka? Objasnite zašto bi zaključci koji su zasnovani samo na ovim podacima mogli biti problematični.

Domaći zadatak za danas (br. 9, str. 75) Pretpostavite da postoje samo dva ribara, Zak i Džejkob, koji pecaju duž određene obale. Obojica bi imala koristi ukoliko bi se na toj obali podigli svetionici. Granični trošak izgradnje svakog dodatnog svetionika iznosi 100 $. Granična korist od svakog dodatnog svetionika za Zaka je 90 – Q, a za Džejkoba 40 – Q, gde je Q broj svetionika. Objasnite zašto ne bismo mogli da očekujemo da duž te obale bude podignut efikasan broj svetionika. Šta je efikasan broj svetionika? Šta bi bile neto koristi za Zaka i Džejkoba ako bi se obezbedio efikasan broj? Grafički predstavite odgovor