Osnovi grafičkog dizajna Optičke iluzije Kompozicija i format

Optičke iluzije Perceptivne varke (ili iluzije) su „krivo” percipirane pojave koje često mogu biti zbunjujuće. Neke su perceptivne varke uzrokovane nesavršenošcu naših osećaja (tromost oka, ...), a neke radom našeg mozga. Perceptivne varke treba razlikovati od halucinacija. One se razlikuju po tome što kod perceptivnih varki nadražaj postoji, ali je krivo percipiran, dok kod halucinacija nadražaja nema.

Optičke iluzije Tačke u rešetki Da li vidite sivi deo između crnih kvadrata? Odakle on dolazi???  Ludimar Hermann,1870 Prebrojte crne tačke? E. Lingelbach, 1994

Clearasil Proizvod protiv bubuljica

Optičke iluzije Različite percepcije geometrijskih likova - Kod geometrijskih objekata koji su nacrtani (dvodimenzionalni su), a mogu se percipirati kao trodimenzinalni objekti, često dolazi do različitih mogućnosti percepcije. Neckerova kocka, zapravo obična projekcija žičanog modela kocke na dve dimenzije.

Optičke iluzije Schrőderove stepenice rade po istom principu - moguće ih je percipirati tako da je strana A ispred strane B i obrnuto.

Optičke iluzije - primeri

Optičke iluzije - primeri Da li su horizontalne linije paralelne? http://www.youtube.com/watch?v=URLRdcnU6Hk&feature=player_embedded

Optičke iluzije - primeri Koliko nogu ovaj slon ima?

Optičke iluzije - primeri Pažljivo posmatrajte crnu tačku. Nakon izvesnog vremena sivi deo će polako nestajati!!!

Optičke iluzije - primeri Fokusirajte pogled na tačku u centru i pomerajte glavu napred, natrag, čudno?!

Optičke iluzije - primeri Pogledajte ovu sliku, nije animacija. Vaše oči čine da se krugovi okreću. Da bi ste testirali ovo, gledajte u jednu tačku par sekundi i sve će prestati da se kreće. Ili pogledajte u crni centar svakog kruga takođe će prestati da se kreće. Ali pogledajte u susednu crnu tačku,prethodna će početi da se kreće.

Optičke iluzije u reklamiranju

Optičke iluzije u reklamiranju

Optičke iluzije u reklamiranju

Optičke iluzije u reklamiranju

Optičke iluzije u reklamiranju

Optičke iluzije u reklamiranju

Optičke iluzije u reklamiranju

Optičke iluzije u reklamiranju

Optičke iluzije u reklamiranju

Optičke iluzije u reklamiranju

Optičke iluzije u reklamiranju

Optičke iluzije u reklamiranju

Optičke iluzije u reklamiranju

Optičke iluzije u reklamiranju

Optičke iluzije u reklamiranju

Optičke iluzije u tipografiji

Izračunajte odnos Fibonačijevih brojeva: Kompozicija i format Izračunajte odnos Fibonačijevih brojeva:

Zlatni rez u prirodi I arhitekturi Kompozicija i format Zlatni rez u prirodi I arhitekturi

(Kineski zid) visina: 8.6m sirina: 5.3m Kompozicija i format (Kineski zid) visina: 8.6m sirina: 5.3m

Zlatni rez u arhitekturi Kompozicija i format Zlatni rez u arhitekturi

Zlatni rez u geografiji Kompozicija i format Zlatni rez u geografiji

Kompozicija i format

Kompozicija i format Najevidentnija pojavnost nekog likovnog dela jeste njegova kompozicija. Uopšteno, kompozicija označava međusoban raspored elemenata unutar neke celine, na šta nas podsećaju i termini muzičke kompozicije i železničke kompozicije. Nije svejedno je li lokomotiva na čelu ili u sredini voza, odnosno vidi li mašinovođa uopšte kuda vozi; takođe postoji i bitna strukturalna razlika između „mnogo vagona” i „voza”.

Φ u muzici U jednoj oktavi postoji 5 crnih dirki, u grupama po 2 i 3. Ima 8 belih sto sve zajedno cini 13 note

Φ u muzici

Dizajn i matematika Pentagram (pentalfa)

Dizajn i matematika φ 1

Kompozicija i format Rafael: Madona

Dizajn i matematika U XX veku, arhitekta Le Korbizije je razvio skalu proporcija koje je nazvao Le Modulator, na osnovu ljudskog tela čija je visina podeljena na dva dela po zlatnom rezu počevši od pupka.

Kompozicija i format Kompozicija nije slučajno nabacan konglomerat elemenata unutar nekog prostora, već se mora pokoravati nekom redu i zakonitostima. Zakonitosti unutar jedne slike, grafike ili crteža određene su u samom polazištu njenim formatom, tj. odnosom njene vertikalne i horizontalne stranice.

Visina : sirinom = φ Visina do glave device : visinom slike = φ

Kompozicija i format

Kompozicija i format

Kompozicija i format

Dijagonalna kompozicija Kompozicija i format Dijagonalna kompozicija Rubens: Podizanje sa krsta Rubens: Skidanje sa krsta

Kompozicija i format Nikada ne smete odbaciti ono što ne razumete. Daleko je bolje i korisnije truditi se da se shvate poruke koje su nam umetnici celog sveta tokom vekova ostavili u nasleđe.

Principi kompozicije Pravilo Trecina Pravilo zlatnog preseka Dijagonalno pravilo Pravilo Linija Pravilo pokreta Tacka gledista

Pravilo trecina

Pravilo zlatnog preseka

Dijagonalno Pravilo

Pravilo Linija Jake dijagonalne linije vode ka coskovima kompozicije

Pravilo pokreta Ostavljajte prostor ispred predmeta u pokretu

Tacka Gledista Kada pravite kompoziciju sa decom i zivotinjama, slikajte ih sa njihove visine (nivo ociju)

Tacka Gledista

Tacka Gledista

Photoshop tutorial http://freewebhowto.com/publ/8-2-2

Formati Osim vrlo složene arhitekture formata, koja deluje na naš osećaj ravnoteže smeštenih likova u njemu, u opažajni proces uključena je optička ravnoteža različitih boja i oblika.

Konstrukcije formata iz kvadrata Jedan način za konstruisanje formata je spuštanje dijagonale. U kvadratu velika dijagonala iznosi koren iz dva; kada spustimo veliku dijagonalu dobijamo format koji se naziva dijagon, odnosa stranica . Ovaj format imamo u rukama praktično svakog dana: to je tzv. A format. 1 1.414

A Format Nemacka, 1922 Povrsina A0 formata = 1m2 Veca strana se deli sa 2 da bi se dobio sledeci broj u seriji Sve velicine imaju stranice ciji je odnos

B Format Odnos Koristi se za postere (aproksimacija 50x70cm) Knjige, koverte, pasose

C Format Povrsina C formata je geometrijski prosek povrsina A i B formata Koverte A4 papir pase u kovertu C4 formata

Formati Pod formatom podrazumevamo odnos visine i širine umetničkog dela, odnos stranica podloge (papira, platna...) i uopšte odnos „igrališta” u kom se događa umetničko delo, reklama, poster, web stranica...

Pietro Perugino, The Delivery of the Keys, Sistinska kapela, Vatikan, 1482

Formati I onome ko samo posmatra sliku, onome ko u njoj želi nešto i videti - dakle analizira je - poznavanje vrsta formata može bitno olakšati i ubrzati posao, a tako će otkriti u slici i neke zakonitosti koje bi mu bez analize formata ostale nedostupne. Svi formati se konstruišu prema određenim geometrijskim pravilima; tako da na kraju procesa konstruisanja ostaju pomoćne linije koje čine mrežu povlašćenih položaja posebnih za svaki pojedini format. Analiza će pokazati kako je autor smeštao oblike koristeći tu mrežu za ujednačavanje ravnoteže i naglasaka u svom delu.

Konstrukcije formata Postoje tri načina za nastajanje formata: -konstruisanjem iz kvadrata, -iz kružnice i -iz petougaonika.

Konstrukcije formata Kvadrat je najjednostavniji lik, a ujedno su u njemu mogućnosti geometrijske deobe najočiglednije. Sve stranice kvadrata su jednake; njegovu proporciju izražavamo kao 1:1. U kvadratu nalazimo dve vrste dijagonala: 1. velike dijagonale, koje spajaju suprotna temena (uglove) kvadrata i ukrštaju se u središtu deleći kvadrat na trouglove; 2. male dijagonale, koje povezuju temena sa polovinom kvadrata. Velike dijagonale Male dijagonale

Konstrukcije formata Velike dijagonale (crvene linije) dele kvadrat na polovine. Te polovine možemo dalje deliti još na njihove polovine (četvrtine), pa još (osmine, šesnaestine); dakle: 1, 2, 4, 8, 16...

Konstrukcije formata Male dijagonale (crvene linije) dele kvadrat na trećine tamo gde se seku sa velikim dijagonalama (crne linije); trećine se dalje jednako dele na devetine, sedamnaestine itd.; dakle: 1, 3, 9, 17, 81... . Govorimo o geometrijskim progresijama.

Konstrukcije formata iz kvadrata Najjednostavniji način stvaranja formata je dupliranje, tj. dodavanje još jednog kvadrata. Tako nastaje format odnosa (proporcije) 1:2 koji se naziva dubl. Dubl ima dva fokusa (žarišta, središta dvaju kvadrata) i naglašenu polovinu. Uopšte, pogodan je za sva usitnjavanja na bazi dvojke.

Konstrukcije formata iz kvadrata Drugi način je dodavanje samo polovine kvadrata. Ovaj odnos iznosi 1:3/2, odnosno 2:3 . Dodavanjem horizontalne polovine format se deli na šest manjih kvadrata. Ovaj format zove se kvinton, jer se u muzici odnos pritisnute žice na mestu 2:3 naziva kvinta.

Konstrukcije formata iz kvadrata Kvinton je format koji nas često okružuje. U kvintonu su izvedene kutije šibica, novine, i televizori. Kada raširimo novine dobijamo dvostruki kvinton, novinski arak ili list koji u sebi krije mrežu koja ga deli na dvanaest malih kvintona koji sugerišu mogućnosti smeštaja teksta. Zato se raspoređivanje teksta naziva „prelamanje”. Kvadratu dodajemo 1/3. Dijagonala veličine pet zatvara Pitagorin trougao: 3-4-5.

HDTV Format Dr. Kerns Powers, Society of Motion Picture and Television Engineers Akcioni plan 90’ za standardizaciju 16:9 formata je kostao Evropsku Uniju €228 miliona

Konstrukcije formata iz kvadrata Spuštanjem velike dijagonale dijagona dobijamo tzv. sikston. Ime mu dolazi od konstrukcije iz kružnice u kojoj šestarom načinimo šestougaonik (odatle šestaru ime: radijus kružnice šestarom nanosimo po obodu čime konstruišemo šestougaonik). Odnos stranica 1:1.732

Konstrukcije formata iz kvadrata Nastavljamo sa spuštanjem velike dijagonale sikstona, i ponovo smo se vratili u dubl; ako je pojednostavljivanje odnosa dijagona bilo 5:7, sikston je 4:7, a dubl je 4:8 (tj. 2:4, odnosno 1:2).

Konstrukcije formata iz kvadrata Napokon, još jednim spuštanjem velike dijagonale pojavljuje se još jedan format do kog se može doći i drugačijom konstrukcijom Spustanjem i leve i desne male dijagonale kvadrata se dobije ista konstrukcija (dupli Auron)

Konstrukcije formata iz kvadrata Za kraj je ostavljen aristokrata među formatima - auron. Nastaje spuštanjem male dijagonale kvadrata. Njegova je osobenost u tome što se visina prema dužini odnosi prema proporciji zlatnog reza (fi). Odatle mu i ime: aurum (lat.) - zlato. Takođe to je vrlo često upotrebljavan format. 1 1 0.5 0.5 0.618

Konstrukcije formata iz petougaonika U središtu se vertikalno diže tzv. zlatni trougao. Oko njega je uspravno upisan format čija je kraća stranica stranica petougaonika, a duža stranica je visina petokrake zvezde. U ovom formatu je rađena čuvena Leonardova Mona Lisa.

Konstrukcije formata iz petougaonika Vodoravni format za dužu stranicu ima stranicu upisanog trougla; a ako preklopimo petougaonik sa drugim petougaonikom obrnuto okrenutim dobićemo desetougaonik - kraća stranica drugog formata je ujedno stranica desetougaonika. Ovaj format je zapravo duplirani format iz zlatnog trougla. Piero di Cosimo, 1495

Proporcijom do rastera Proporcije su srž svakog dobro dizajniranog sistema rasterske mreže (rastera). Ponekad su ove proporcije racionalne, kao što su 1:2 ili 2:3, druge su iracionalne, kao što je 1: 1,414 (proporcija formata A4). U nastavku priče, biće pokazano kako se kombinovanjem ovih proporcija može kreirati jednostavan balansirani raster koji omogućuje da se kreiraju harmonične kompozicije.

Proporcijom do rastera Krenimo od praznog papira - Za bolje razumevanje krenućemo od realnog životnog scenarija. Dobili ste zadatak da dizajnirate program neke izložbe. Odlučili ste da veličina bude A4. Takođe znate da ćete staviti fotografije i tekst, kao i da će fotografije biti različite veličine. Ono što trenutno imate je vaš prazan papir.

Proporcijom do rastera Podela prema proporcijama - Raster koji ćemo dizajnirati je jednostavna simetrična mreža koja se dobija kontinualnom podelom papira u odnosu 1:1,414. Koristeći veličinu papira kao reper, možemo održati proporciju kroz raster, što će dati našim elementima u dizajnu međusobni odnos koji imaju raster i veličina papira.

Proporcijom do rastera Ovo je jedan od najlakših načina da se dizajnira balansirani raster. Koristeći veličinu papira kao reper, možemo uraditi podelu prema proporciji i tako započeti kreiranje rastera. Sukcesivnom podelom postepeno kreiramo konačni raster.

Proporcijom do rastera

Proporcijom do rastera Raspolažemo rasterom, šta dalje? Sada možemo početi da eksperimentišemo sa oblastima za tekst, oblicima i kompozicijom. Istraživaćemo kako se međusobno „slažu” tekst i slika na stranicama publikacije koju dizajniramo.

Proporcijom do rastera Raspolažemo rasterom, šta dalje? Sada možemo početi da eksperimentišemo sa oblastima za tekst, oblicima i kompozicijom. Istraživaćemo kako se međusobno „slažu” tekst i slika na stranicama publikacije koju dizajniramo.

Proporcijom do rastera http://arsenal.gomedia.us http://www.gomediazine.com/design-articles/grid-kit-design-layout-templates/ Nude 95 profesionalno podeljenih rastera InDesign je program u paketu Adobe CS4, CS5 koji se bavi tipografijom i rasporedom elemenata u kompoziciji (layout)

Proporcijom do rastera Zlatni presek je proporcija čije je prisustvo u univerzumu evidentno. Preporučuje se da koristite tu proporciju u postizanju dobrog dizajna obezbeđujući da se elementi vašeg rastera potčinjavaju toj proporciji. Korišćenje zlatnog preseka osigurava prirodnost i korektnost kompozicije. Uprkos činjenici da se oslanja na matematiku delovaće kao „ono pravo”. Dobro dizajniran raster može učiniti vaš dizajn ne samo dopadljivijim i jasnijim, već i upotrebljivijim

Iz teorije u praksu Oblikovanje stranice – Van de Graaf http://www.youtube.com/watch?v=MRUR52oTAP8 Primena tzv. asimetričnog rastera na dvolist. Za ovaj raster koristimo proporciju stranice da definiše glavni tekst, tj. sadržinu same strane. Postoji jednostavan način za redukovanje veličine stranice koji osigurava da je proporcija korektno postavljena i balansirana

Iz teorije u praksu Primena zlatnog preseka - Primena proporcije na označenu oblast je direktna. Delimo je pomoću broja FI i dobijamo dve kolone, A i B.

Iz teorije u praksu Kreiranje sistema - Pošto smo definisali dve kolone, potrebno je da razvijemo raster da bi mogli da se izborimo sa različitim sadržinama i tipovima stranica. Prvo, produžavamo linije koje definišu oblast sadržine i kolona.

Iz teorije u praksu Sada ćemo primeniti pravilo horizontalnog sečenja duž linija koje definišu oblast sadržaja. Dobijamo „liniju vešanja”, tj. liniju za koju se „veša” sadržaj i tako postižemo konzistentnost kroz publikaciju. Ta linija daje čitaocu orijentir (jer je uvek na istom mestu) i time vodi njegovo oko od stranice do stranice.

Iz teorije u praksu Koristeći produžene linije možemo zatim dodati oblasti za pristupnu strukturu publikacije – numeraciju itd. Ti elementi su obično izvan oblasti sadržaj i obično sa dosta beline oko sebe kako bi istakli da su oni različitog „tipa” od sadržaja.

Iz teorije u praksu

Iz teorije u praksu Kreiranjem rastera na predloženi način, pomoću proporcija i linija poveznica, dobija se balansirani raster koji omogućava aranžiranje ugodne kompozicije. Međutim, nije uvek dovoljna samo matematika. Dizajniranje rastera iziskuje dosta eksperimentisanja sa proporcijama, korišćenje belina i varijacija u raspoređivanju elemenata, grafike i teksta.

Vežba http://layersmagazine.com/magazine-cover-design-in-indesign.html http://www.typophile.com/node/47265 Osnovne vezbe iz programa Adobe InDesign

Vežba Pointilističkim stilom (tačkama) ispisati (iscrtati) svoje ime uzimajući u obzir da svetlost dolazi sa leve strane. Koristiti razne veličine tačaka i nijanse boja.