METODOLOGIJA NAUČNOG ISTRAŽIVANJA Prof. dr Rade Stankić kabinet:429 telefon:3021087 vreme prijema:ponedeljak 15.45-17.45 e-mail:rstankic@ekof.bg.ac.rs www.ekof.bg.ac.rs Mesto održavanja časova: ERC sala D Sredom 1800-2045

TEME (prof. dr Rade Stankić) Osnovne tehnike korišćenja računara i računarskih mreža za prikupljanje, obradu, elektronsku razmenu podataka i podršku timskom radu u naučnim istraživanjima. Internet kao izvor podataka za naučna istraživanja. Korišćenje informacione tehnologije u prezentovanju rezultata naučnog istraživanja. Korišćenje sistema za upravljanje dokumentima, programa za tabelarna izračunavanja (Spreadsheets) i upravljačkih sistema baza podataka u naučnim istraživanjima

TEME (prof. dr Jasna Soldić Aleksić) Softveri za statističku analizu podataka. Korišćenje skladišta statističkih podataka (Statistical Data Warehouse) u naučnim istraživanjima. Primena informacione tehnologije u upravljanu znanjem. Poslovna inteligencija i naučna istraživanja.

PREPORUČENA LITERATURA Stankić R. – Poslovna informatika, Ekonomski fakultet, Beograd, 2012. Soldić Aleksić J. – Praktikum iz primenjene analize podataka, Ekonomski fakultet, Beograd, 2013. Tucker B. A. – editor-in-chief, Computer Science, Chapman & Hall/CRC, Boca Ration, 2004. Brookshear J. G., Computer Science, Addison-Wesley, 2008.

IT U NAUČNIM ISTRAŽIVANJIMA Primenom savremenih informacionih tehnologija u naučno-istraživačkom radu značajno je olakšano prikupljanje, analiza podataka i interpretacija rezultata.

IT U NAUČNIM ISTRAŽIVANJIMA Naučni radovi podrazumevaju prikupljanje i analizu različitih tipova podataka na osnovu kojih se prihvataju ili odbacuju unapred postavljene hipoteze. Često se u njima nalaze i mnogi drugi interesantni pokazatelji kao što su: neprepoznatljive skrivene zavisnosti, uzročno-posledični odnosi, međusobne povezanosti i sl. Tako se nametnula potreba korišćenja savremenih koncepata, kao i sanvremenih analitičko-statističkih alata

FAZE ISTRAŽIVAČKOG PROCESA prvo je nužno defisirati problem i odrediti dizajn samog istraživanja, nakon čega se pristupa određivanju najprikladnijih metoda i načina prikupljanja podataka, zatim se određuje uzorak na kojem će se podaci prikupiti, na kraju slede obrada podataka, izrada izveštaja i prezentacija rezultata istraživanja.

FAZE ISTRAŽIVAČKOG PROCESA Nacrt Prikupljanje Obrada Uzorak istraživanja podataka podataka

Prikupljanje i obrada podataka Sirovi podaci Sređivanje Kodiranje Analiza Razvoj kodnog Razvoj okvira Posmatranja sistema analize Sekundarni Testiranje kodnog Analiza izvori sistema Razgovori Intervjui Kodiranje podataka Uz pomoć Upitnici računara Ručno Sociometrija Verifikacija kodiranih podataka

VRSTE PODATAKA Prikupljanje tačnih i relevantnih podataka omogućuje nam da na primeren način pristupimo određenom  problemu. Dve osnovne vrste podataka, koji se mogu razlikovati prema načinu na koji se mogu prikupiti: Primarni podaci Sekundarni podaci

Primarni podaci Prikupljaju se posebno za istraživanje koje je u toku, odnosno za specifičnu svrhu koja je u tom trenutku važna. Oni nisu već prethodno dostupni,nego se prikupljaju na inicijativu istraživača. Prikupljanje primarnih podataka obično uključuje tri pristupa:anketiranje,posmatranje i eksperiment.

Sekundarni podaci Podaci koji su ranije prikupljeni u nekom drugom istraživačkom projektu, za neke druge potrebe. Oni su dostupni u izvještajima vlade, trgovačkih udruženja, javnim i unuverzitetskim bibliotekama, istraživačkim organizacijama, poslovnim dnevnicima,enciklopedijama itd.

Sekundarni podaci Takve podatke  delimo u dve grupe: podatke koje već posedujemo (interne), i one koje je neko drugi ranije prikupio, a jednostavno su dostupni (eksterne).

Interni i eksterni podaci Interni podaci se već nalaze unutar same kuće, a eksterni se prikupljaju iz drugih izvora, kao što su Zavod za statistiku, Privredna komora, udruženja, ... Takvi izvori nam omogućuju da ponovo analiziramo već postojeće podatke kako bismo pristupili rešavanju specifičnog problema.

Prednosti sekundarnih podataka u odnosu na primarne prikupljanje sekundarnih podataka je mnogo jeftinije od prikupljanja primarnih podataka, što čini osnovnu prednost; ako su sekundarni podaci dostupni, mogu se prikupiti mnogo brže nego primarni; dostupni su za neke pojave za koje inače pojedini istraživači ne bi mogli da prikupe primarne podatke, kao što je to slučaj kod podataka koji zahtevaju terenski rad, dobru organizaciju i troškove, a po pravilu ih prikupljaju profesionalne institucije poput statističkih zavoda; objektivnost je također prednost sekundarnih podataka.

Nedostaci prikupljanja podataka iz sekundarnih izvora otežano je pronalaženje podataka koji će odgovarati potrebama studije jer su sekundarni podaci prikupljeni za neku drugu svrhu i često ne odgovaraju u potpunosti potrebama studije u kojoj se primenjuju; problem pouzdanosti izvora, jer sama činjenica da je podatak objavljen i dostupan ne garantuje njegovu tačnost.