Računarstvo i informatika I godina Svi smerovi

Istorijat razvoja računara U razvoju računara značajna su četiri momenta: Pamćenje rezultata Mehanizacija procesa računanja Automatizacija procesa računanja Opštije korišćenje mašine primenom programa

Prvi kalkulatori Prvu mašinu za računanje napravio je Vilhelm Šikard (Nemačka 1623. godine) Prvom računarskom mašinom može se smatrati paskalina koju je projektovao Blez Paskal (1652. godina). Mašina je mogla da sabira i oduzima.

Prvi kalkulatori Rekonir je prva mašian koja je, pored sabiranja, mogla da množi. Izumeo je Gotfrid Vilhelm fon Lajbnic (1694.). Zbog komplikovanog mehanizma ni paskalina ni rekonir nisu ušle u širu upotrebu Aritmometar je prvi uspešan mehanički kalkulator koji je mogao da sabira, oduzima, množi i deli. Izumeo ga je Čarls Havijer Tomas (1820.).

Automatske mašine Žozef Mari Žakar je izumeo prvu automatsku mašinu – razboj za tkanje (1801.). Smatra se prvom mašinom sa programiranim automatskim radom. Čarls Bebidž je napravio diferencnu mašinu (1812.). Radila je na paru, bila je potpuno automatizovana, kontrolisana programom i mogla je da štampa rezultate.

Automatske mašine Analitička mašina, takođe delo Čarlsa Bebidža, je ostala samo ideja, ali je imala veliki uticaj na razvoj računara jer je u logičkim kimponentama podudarna danačnjim računarima. Ada Bajron, ćerka pesnika lorda Bajrona, je predložila plan za računanje Bernulijevih jednačina. Ovaj plan je prvi program i ona se smatra prvim programerom.

Automatske mašine Herman Holerit je, radeći na popisu stanovništva 1880. godine, napravio elektromehaničku mašinu sa brojačima. Mačina je koristila kartice za pamćenje i bila je jako brza (100 kartica u minuti). Osnovao je firmu Tabulating Machine Company, koja je sa još tri firme kasnije prerasla u poznatu firmu International Business Corporation (IBM).

Elektromehanički računari 1925. godine Vanevr Buš je konstruisao analogni računar koji je u osnovi bio mehanička mašina. Kompletiran je 1942. i koristio se u vojne svrhe. 1934. je Konrad Cuze započeo rad na konstrukciji računskih mašina: Z1 (mehanička) Z2 (elektromehanička) Z3 (programabilna) Z4 (poboljšana verzija Z3) Koristile su se u razvoju nemačkih letećih bombi. 1936. Alan M. Tjuring je konstruisao mašinu koja može izračunati vrednost svake funkcije čija se vrednost može izračunati. Kasnije je projektovao računar Colossus koji je napravio Nojman.

Elektromehanički računari 1937. Hauard Ajdken konstruisao je Harvard Mark. Posedovala je ulazni i izlazni uređaj (ulazni podaci i instrukcije su unošeni pomoću bušene papirne trake), memoriju, aritmetički i upravljački organ. Vržila je 3 operacije u sekundi, imala memoriju od 60 brojeva, a bila je velika 17m x 2.5m.

Elektronski digitalni računari Prvi pravi računari počeli su da se koriste u vojne svrhe, a kasnije se upotreba raširila i u komercijalne svrhe. ABC (1939) – prvi elektronski računar; Džon J. Atanasov i Kliford Beri (Atanasoff-Berry Computer)

Elektronski digitalni računari ENIAC (1942) – automatsko računanje balističkih podataka (Electronic Numerical Integrator and Computer) Program nije uskladišten u centralnoj memoriji, operacije se izvršavaju uključivanjem i isključivanjem prekidača, ulaz i izlaz su bušene kartice Sastoji se od 17 000 elektronskih cevi, 70 000 otpornika, 10 000 kondenzatora, 6 000 prekidača – radi 6 tehničara istovremeno, a kvar se dešava na svakih 7min

Elektronski digitalni računari EDVAC (1944) – Džon fon Nojman. Skladištenje programa po kome mašina radi u memoriju Prva mašina koja je imala magnetne diskove

Elektronski digitalni računari UNIVAC I – Mohli i Ekert; početak komerciljalne proizvodnje (Universal Automatic Computer) Prvi računar koji je koristio magnetne trake

Prva generacija Računari proizvedeni posle pedesetih godina klasifikovani su u generacije Prva generacija: Korišćenje vakuumskih cevi (veliki elementi, veliki potrošači struje, ...) Memorija za skladištenje podataka (magnetne trake, doboši, ...) Kapacitet memorije do početka šezdesetih narastao je sa 8000 na 64000 reči zahvaljujući magnetnoj memoriji i tranzistorima. Bile su skupe za korišćenje i održavanje zbog programa i hardvera

Druga generacija Kraj pedesetih i prva polovina šezdesetih. Primena tranzistora (prednosti nad elektronskim cevima: jeftiniji, manji potrošači električne energije, razvijaju manje toplote, ...) Javljaju se novi programski jezici: COBOL, FORTRAN, ALGOL, LISP, ...

Treća generacija Treća generacija: Primena integrisanih kola (integralna i LSI – Large Scale Integration kola) Omogućena proizvodnja čipova sa hiljadama tranzistora i proizvodnja mini računara Ekonomični, niska cena, velika pouzdanost, male dimenzije, mali zahtevi za napajanje, ... Magnetni diskovi zamenjuju magnetne trake IBM 360, PDP-1 najpoznatiji računari

Četvrta generacija Četvrta generacija: Poboljšanje postojećih tehnologija Primena vrlo velike integracije (VLSI – Very Large Scale Integration) Stvaranje mikroprocesora, specijalni tip integrisanih kola koji predstavljaju osnovu današnjih računara

Superračunari Superračunari nastaju krajem sedamdesetih i pošetkom osamdesetih godina. Velike mogućnost i velika brzina obrade Mali broj proizvedenih primeraka jer zahtevaju specijalne uslove korišćenja Primena u naučno-tehničke svrhe, proračuni sa velikim brojem operacija, ... Oblasti primene: meteorologija, seizmologija, hidrologija, vojne svrhe, ...

Superračunari Modeli: CRAY CDC

Personalni računari (PC) Mikroprocesor – osnova za razvoj personalnih računara. 1971. Marcian Hof, zaposlen u kompaniji INTEL, proizvodi čip koji ima sve osobine centralnog procesora tadašnjih računara i naziva ga mikroprocesor. Prvi mikroprocesor je bio četvorobitni, u oznaci 4040 1972. nastaje osmobitni procesor INTEL 8008 Kasnije i druge firme: Motorola, Zilog, ... Niska cena, pouzdanost velika, ...

Personalni računari (PC) Prvi personalni računari: Mits Altair Apple I, Apple II Lisa Commodore 64, ZX, 80, ZX81 IBM PC, PC/XT, PC AT 286 386 486 Pentium

Personalni računari (PC) MITS Altair (1975) Prodavao se u delovima ili sastavljen Memorija 256k Nije imao tastaturu, kućište, ekran, štampač Programirao se preko prekidača na kućištu, izlaz su bile sijalice Jako kompleksan

Personalni računari (PC) APPLE I, APPLE II Stiv Džobs i Stefen Voznijak Prodavan iz delova, sa upustvom za sastavljanje, ili već sastavljen APPLE II – tastatura, napajanje, grafika u boji, ... 1978. uvedena disketna jedinica Prodatio na milione primeraka

Personalni računari (PC) LISA Apple Computers 1983. godine proizvodi LISA-u Jednostavno okruženje, grafičko okruženje, komande u obliku sličica i menija na ekranu, kretanje pomoću miša Apple Macintosh Temelj stonih računara

Personalni računari (PC) Commodore 64, ZX 80, ZX 81 Prva polovina osamdesetih godina Procesor, memorija, tastatura, čuvanje podataka na kasetofonu ili disketnoj jedinici, izlaz televizor, programski jezic BASIC

Personalni računari (PC) IBM PC Postaje standard u razvoju stonih računara IBM PC/XT 1983.: memorija 128-256kB, disk 10MB IBM AT 1984: procesor Intel 80286, memorija 512kB, disk 20MB, diketna jedinica 360kB i 1,2MB – standard za personalne računare

Personalni računari (PC) 1986. Compaq uvodi PC baziran na procesoru 80386 1987. IBM uvodi familiju PS2 i prodaje preko milion primeraka 1989. Nastaju računari bazirani na Intel 80486 1993. Nastaju računari bazirani na Pentium procesoru