Budžetsko ograničenje Kreditno ograničenje

Funkcija primarnog tekućeg računa PTR1+PTR2/(1+r)=0 Slika 7.2

Funkcija primarnog tekućeg računa Realni devizni kurs Nagib: neto izvoz raste kada cena domaće robe pada u odnosu na cene inostrane robe (realni devizni kurs, s) Kretanje: Odlažemo sve do analize agregatne tražnje, u osovi zavisi od privrednih prilika u zemlji i inostranstvu s, K) PTR( () Deficit Suficit Slika 7.2 Primarni tekući račun (period 2)

Ravnotežni realni devizni kurs Realni devizni kurs (PN/PT) s K) PTR ( A F1 je pozicija neto aktive u drugom periodu A´ Slika 7.8 Primarni tekući račun (period 2)

gde suma indeksa čini 100% (Σwi = 1). Ako se koriste podaci za n zemalja, a simbolom Si obeležimo bilateralni nominalni devizni kurs sa zemljom i koja ima ponder wi, naš nominalni efektivni devizni kurs biće gde suma indeksa čini 100% (Σwi = 1). Slika 7.3

Granica proizvodnih mogućnosti (PPF) Nagib: oportunitetni trošak (rel. cena) nerazmenljivih dobara Zakrivljenost: rastu napori da se resursi prebace iz sektora razmenljivih u sektor nera-zmenljivih dobara Kretanje: promene rada, kapitala, produktivnosti Razmenljiva dobra Slika 7.3 Nerazmenljiva dobra

Pod pritiskom inostrane konkurencije, domaće cene razmenljivih dobara PT uskladiće se sa inostranim cenama PT* tako da će važiti PT = PT*/S, gde je simbolom PT* obeležena cena inostranog razmenljivog dobra izražena u inostranoj valuti.

Ako razmenljivo dobro bude mera vrednosti, realni BDP, izražen u jedinicama razmenljivog dobra, dobićemo deljenjem nominalnog BDP sa PT, tj. sa cenom razmenljivih dobara: Slika 7.4

Realni BDP izražen u jedinicama nerazmenljivih dobara Nagib: relativna cena nerazmenljivih dobara u odnosu na razmenljiva dobra (realni devizni kurs, s) 100 A Razmenljiva dobra -s B 100/s Slika 7.4 Nerazmenljiva dobra

Ukoliko poraste cena nerazmenljivih dobara 100 A C Razmenljiva dobra 100/s´ -s´ -s B 100/s Slika 7.4 Nerazmenljiva dobra

Linije cena B´ A´ 110/s 110 Kretanje: menja se vrednost realnog BDP A 100 Razmenljiva dobra -s´ -s C B 100/s´ 100/s Slika 7.4 Nerazmenljiva dobra

Optimalni obim proizvodnje Slika 7.5

Maksimalna vrednost BDP Razmenljiva dobra Slika 7.5 Nerazmenljiva dobra

Ako poraste relativna cena nerazmenljivih dobara... Struktura outputa se menja, manje se proizvodi razmenljivih a više resursa prebacuje se u sektor nerazmenlji-vih dobara Zašto? Proizvođači nerazmenljivih dobara nude veću cenu, te odvlače inpute iz sektora razmenljivih dobara -s´ P Razmenljiva dobra P´ -s Slika 7.5 Nerazmenljiva dobra

Optimalna proizvodnja i potrošnja Slika 7.7

Optimalna proizvodnja i potrošnja B A Razmenljiva dobra -s Slika 7.7 Nerazmenljiva dobra

Ravnotežni realni devizni kurs Slika 7.8

Nacionalno intertemporalno budžetsko ograničenje Otplaćujemo dospeli dug tako što više izvozimo nego što smo uvozili Kada uvozimo više nego što izvozimo, mi trošimo svoje devizne rezerve (pozitivno neto inostranu aktivu). Slika 7.8

Stanje duga i izdatke iz proteklog perioda, Znajući ... Stanje duga i izdatke iz proteklog perioda, Kako primarni tekući bilans (PTB) reagujena promene realnog deviznog kursa …možemo da ustanovimo kakav realni devizni kursa može da dovede naše račune u ravnotežu Slika 7.8

Ravnotežni realni devizni kurs Realni devizni kurs (PN/PT) s K) PTR ( A F1 je pozicija neto aktive u drugom periodu A´ Slika 7.8 Primarni tekući račun (period 2)

Ravnotežni realni devizni kurs i produktivnost u sektoru razmenljivih dobara Slika 7.10

Ravnotežni realni devizni kurs i produktivnost u sektoru razmenljivih dobara Razmenljiva dobra QNT QT Linija cena A Slika 7.10 Nerazmenljiva dobra

Ako u sektoru razmenljivih dobara poraste produktivnost (a u sektoru nerazmenljivih dobara ostane ista)... B QT´ Razmenljiva dobra QT Nova linija cena A ...apresijacija realnog deviznog kursa QNT Slika 7.10 Nerazmenljiva dobra

Napomena: nagib nove PPF, desno od B, postaje strmije B QT´ ...deo prirasta realnog dohotka biće povećaće potrošnju oba dobra C Razmenljiva dobra QT A QNT Slika 7.10 Nerazmenljiva dobra

Različiti nivoi cena, BDP (SAD = 100) Evropa Azija Centralna i Južna Afrika AUSTRIJA 138.3 BANGLADEŠ 10.9 BRAZIL 52.2 BELGIJA 120.5 INDIJA 16.8 ČILE 47.9 DANSKA 147.1 IZRAEL 106.6 MEKSIKO 49.2 FRANCUSKA 126.2 JAPAN 148.6 PERU 77.1 ZAPADNA NEMAČKA 136.0 PAKISTAN 22.2 VENECUELA 35.7 ISLAND 155.9 SINGAPUR 97.6 IRSKA 111.6 ITALIJA 126.5 HOLANDIJA 121.5 Afrika Severna Amerika i Okeanija NORVEŠKA 154.1 ŠPANIJA 113.3 ĆAD 43.6 KANADA 97.9 ŠVEDSKA 155.0 EGIPAT 28.6 SAD 100.0 ŠVAJCARSKA 161.6 MOZAMBIK 7.1 AUSTRALIJA 91.1 VELKA BRITANIJA 110.6 NIGERIJA 26.5 NOVI ZELAND 77.6 Tabela 7.1 Izvor: Heston and Summers (1992)

Nominalni i realni devizni kursevi, 1980-99 Slika 7.1

Neto eksterna pozicija i realni devizni kurs -50 -45 -40 -35 -30 -25 -20 -15 -10 -5 1986 1988 1990 1992 1994 1996 1998 98 100 102 104 106 108 110 Neto eksterna pozicija % BDP (leva osa) Reani devizni kurs indeks 1995=100 (desna osa) Sweden Švedska Slika 7.9

Realni devizni kursevi u zemljama u tranziciji Index: Jan. 1995=100 1995 2000 1991 1992 1993 1994 1996 1997 1999 1998 Slika 7.11

What really happened in Holland? In 1959 Nederland experienced a windfall from natural gas which in next twenty years brought earnings of over $2 billion and savings in imports of at least $3.5 billion. But in the meantime investment declined by 15% and employment in manufacturing fell by 16%, with unemployment rate rising from 1.1% to 5.1%. Profits also fell from 16.8% of GDP in the 1960s to 3.5% in the first half of the 1970s.* Thus Netherlands, went fare worse than most countries hit by the oil crisis. De-industrialisation of the manufacturing sector came as a consequence of the pressure that the energy discovery put on the Guilder and the wages, and was then named the Dutch Disease. Later this term has considerably widened, now standing for any situation in which a country’s economic fortune ultimately proves to have negative net effect.