Javne finansije - vežbe - Politička ekonomija Javne finansije - vežbe -

Politička ekonomija Oblast ekonomske nauke u kojoj se primenom ekonomskih principa analizira političko odlučivanje Demokratska društva koriste različite sisteme glasanja kako bi odlučivala o javnim rashodima - Neposredna i posredna demokratija 2

Neposredna demokratija – Pravila o jednoglasnosti 0’ DrE Evin udeo (SE) S* Adamov udeo (SA) DrA box and labels 1st click – Adam’s D 2nd click – Eve’s D 3rh click – equilibrium r and S r godišnje r* Lindahl-ov model 3

Neposredna demokratija – Većinski sistem glasanja Većinski sistem glasanja – da bi neka mera bila usvojena, za nju se mora opredeliti više od polovine glasača Glasač Izbor Brad Jen Angelina Prvi A C B Drugi Treći Glasač Izbor Brad Jen Angelina Prvi A C B Drugi Treći Paradoks glasanja – Većinski sistem glasanja može dovesti do toga da preferencije zajednice budu nekonzistentne, bez obzira na to što su preferencije pojedinaca konzistentne Manipulisanje redosledom – Redosled glasanja je organizovan na način koji obezbeđuje određeni poželjan ishod Ciklično glasanje – Glasanje po većinskom sistemu, između parova alternativa (kada postoje više od dve alternative), koje traje beskonačno, a rešenje se nikada ne postiže 4

Grafički prikaz preferencija Korisnost Dzen Brad Angelina axes and labels 1st click – Brad 2nd click – Jen 3rd click – Angelina 4th click – “Single-peaked preferences” and two arrows 5th click – “Double-peaked preferences” and curved arrow A B C Količina 5

Vrhovi u preferencijama Tačka na grafiku preferencija pojedinca, u odnosu na koju sve susedne tačke imaju nižu korisnost Preferencije s jednim vrhom Korisnost kontinuirano opada kako se glasač udaljava od svog najpoželjnijeg ishoda Preferencije s dva vrha Udaljavanjem glasača od svog najpoželjnijeg ishoda, korisnost najpre opada, a zatim se ponovo povećava Razlozi za postojanje preferencija sa dva vrha Postojanje privatnih supstituta Izbor između različitih javnih dobara, a ne između različitih količina istog javnog dobra 6

Teorema medijalnog glasača Medijalni glasač Glasač čije se preferencije nalaze u sredini skupa preferencija svih glasača - polovina glasača želi veću količinu javnog dobra, a polovina manju Teorema medijalnog glasača Dokle god sve preferencije imaju jedan vrh, a zadovoljeni su i neki drugi uslovi, ishod glasanja po većinskom sistemu odražava preferencije medijalnog glasača Glasač Maks. prihvatljivi rashodi Paja $5 Pata 100 Raja 150 Gaja 160 Vlaja 700 7

Razmena glasova Nedostatak većinskog sistema glasanja – glasanje ne ukazuje na intenzitet preferencija glasača npr. ukoliko glasač glasa protiv nekog predloga, da li je to zato što mu se taj predlog čini nepovoljnim ili zato što mu se oštro protivi Razmena glasova - Trgovina glasovima da bi se osiguralo izglasavanje nekog paketa zakonskih predloga Razmena glasova može dovesti do ispravljanja rezultata većinskog sistema glasanja (tako da se društveno blagostanje poveća), ali može dovesti i do suprotnog ishoda 8

Neposredna demokratija – Razmena glasova Glasač Projekat Melanie Rhett Scarlet Ukupne neto koristi Bolnica 200 -50 -55 95 Biblioteka -40 150 -30 80 Bazen -120 -60 400 220 Glasač Projekat Melanie Rhett Scarlet Ukupne neto koristi Bolnica 200 -110 -105 -15 Biblioteka -40 150 -120 -10 Bazen -270 -140 400 9

Erouova teorema nemogućnosti Pravila o kolektivnom odlučivanju u demokratskom društvu treba da zadovolje sledeće kriterijume: Da omoguće donošenje odluka bez obzira na konfiguraciju preferencija glasača Da obezbede mogućnost rangiranja svih mogućih rezultata glasanja Da uvažavaju preferencije pojedinaca Da su konzistentna Mora postojati nezavisnost od irelevantnih alternativa Nije dozvoljen diktatorski izbor Left box by 2nd level paragraphs Right box by 2nd level paragraphs 10

Predstavnička demokratija Indirektan način izjašnjavanja Kategorije koje direktno sprovode odluke izabrani političari državni službenici Posebni fenomeni: posebni interesi traganje za rentom Left box by 2nd level paragraphs Right box by 2nd level paragraphs 11

Predstavnička demokratija - ponašanje izabranih političara - Broj glasova Distribution and labels 1st click - Female politician locates on right 2nd click - Male politician locates directly to left of female 3rd click - female moves to left of male (but still to right of mean) 4th click - male politician moves just left of mean Liberal M S Konzervativac 12

Niskanenov model birokratije $ Ukupne koristi Ukupni troškovi Axes and labels 1st click – V schedule 2nd click – C schedule 3rd click – two tangents, dashed line, Q* and “Efficient Output” tag 4th click – dashed line, Qbc, “Actual output” stvarna proizvodnja efikasna proizvodnja Q* Qbc Q godišnje 13

Predstavnička demokratija – traganje za rentom Korišćenje države kako bi se ostvarili prinosi viši od uobičajenih („rente“) Primer: kvote za proizvodnju kikirikija u SAD Kartel Sporazum proizvođača koji se udružuju kako bi ograničili proizvodnju i povećali cene Čist gubitak Gubitak koji se javlja prilikom trgovine u kojoj granični troškovi prevazilaze graničnu korist, odnosno, prilikom trgovine u kojoj granične koristi nisu veće od graničnih troškova Ostali akteri: sudije, novinari, stručnjaci raznih profila... 14

Posebni fenomeni - traganje za rentom - $ f b c Pkartel Rente Čist gubitak Pk S=MC a d e Axes, labels, D, MR, and S=MC 1st click - rents D Qkartel Qk tona kikirikija godišnje MR 15

Zadatak (br. 9, str. 146) Pretpostavite da je kriva tražnje za mlekom iskazana jednačinom Q = 100 – 10P gde P predstavlja cenu po galonu, a Q je godišnja količina tražnje. Kriva ponude je horizontalna i jednaka je 2. Pod pretpostavkom da je tržište konkurentno, kolika je cena galona mleka i koliko će galona biti prodato? U dosluhu sa nekim političarima, mlekari su u situaciji da formiraju i održavaju kartel. (Takav kartel, u stvari, i funkcioniše u severoistočnom delu Sjedinjenih Država.) Koliko iznosi kartelska cena i koliko galona mleka se kupuje? [Napomena: kriva graničnog prihoda (MR) iskazuje se jednačinom MR = 10 – Q/5. Setite se da kriva ponude pokazuje granične troškove koji odgovaraju bilo kom nivou proizvodnje.] Koje se rente povezuju s kartelom? Pretpostavite da proizvođači mleka, kako bi očuvali kartel, jednostavno daju paušalne priloge za kampanju relevantnim političarima. Koliki maksimalni prilog bi bili spremni da daju? Koliko iznosi čist gubitak kada je reč o ovom kartelu?

Zadatak (br. 4, str. 146) Slobodni grad Kristijanija predstavlja zajednicu u okviru Kopenhagena, u kojoj živi 800 odraslih i 250 dece. Osnovali su ga „hipici i ostali“ i ne podleže istim zakonima kao ostatak Danske. „Ne postoji upravni savet ili neko drugo administrativno telo, a o svemu se odlučuje konsenzusom... U praksi, ovo znači da mnoge odluke uopšte ne mogu da se donesu. ... Između različitih grupa stanovnika dolazi do nesuglasica u pogledu raspodele i plaćanja komunalnih troškova“ [Kinzer, 1996, str. A3]. Da li ovakav ishod odgovara našim teorijama o glasanju u neposrednoj demokratiji? Kakav sistem glasanja biste predložili za Kristijaniju?

Zadatak (br. 5, str. 146) Godine 2005. žene u Kuvajtu su stekle pravo glasa na parlamentarnim izborima. U stvari, danas u Kuvajtu ima više žena nego muškaraca glasača, zato što se žene automatski uključuju u biračke spiskove, dok muškarci moraju sami da se registruju. Jedna žena je primetila: „Ministri u Parlamentu obično su glasali protiv nas: a sada nam se udvaraju da bismo glasale za njih“ [Fattahm, 2006]. Zbog čega je nakon 2005. godine došlo do promene načina izjašnjavanja u parlamentu, po pitanjima vezanim za žene?

Domaći zadatak (br. 3, str. 145.) Tri glasača, A, B i C, odlučiće većinom glasova da li će se izglasati zakonski predlozi u vezi s predmetima X i Y. Za svaki od dva predmeta glasaće se posebno. Promena neto koristi (u dolarima) do koje bi došlo usled izglasavanja nekog od ta dva zakonska predloga, prikazana je u tabeli: Predmet Glasač X Y A +6 -3 B -1 +4 C -2 -3 ........................................................ Da li bi dozvoljavanje trgovine glasovima poboljšalo efikasnost?

Domaći zadatak (br. 11, str. 146) Zamislite društvo u kojem postoje tri osobe (Džon, Elinor i Abigejl) koje većinskim glasanjem treba da odluče koliko će se novca potrošiti na javni park. Postoje tri opcije za finansiranje javnog parka: H (visoko), M (srednje) i L (nisko). Ovi pojedinci tri mogućnosti rangiraju na sledeći način: Rang Džon Elinor Abigejl 1 M L H 2 L M M 3 H H L ............................................................................................ Razmotrimo glasanje o svim mogućim parovima alternativa: M nasuprot H, H nasuprot L i L nasuprot M. Kakav će biti ishod svakog glasanja? Da li bi u ovom slučaju, kako se čini, većinsko pravilo dovelo do stabilnog ishoda u vezi s ulaganjem u javni park? Ukoliko je to tako, kakav će biti izbor? Da li bi davanje jednoj osobi mogućnosti da odredi radosled glasanja uticalo na ishod? Objasnite to. Sada pretpostavite da je Elinor promenila poredak svojih preferencija na sledeći način: prvi izbor = L, drugi izbor = H i treći izbor = M. Da li bi većinsko glasanje dovelo do stabilnog rezultata? Ako bi, šta bi bilo izabrano? Da li bi davanje jednoj osobi mogućnosti da odredi redosled glasanja uticalo na ishod? Objasnite.

Domaći zadatak za danas (br. 7, str. 115) Zamislite da se farma „Prasići“ (LP) nalazi u blizini vinograda „Mamurluk“. Na tabeli su za svaki nivo proizvodnje na farmi svinja navedeni granični troškovi po jednoj svinji, granična korist za farmu i granična šteta koja se nanosi vinogradu: Proizvodnja MC MB MD 1 3 13 5 2 6 13 7 3 10 13 9 4 13 13 11 5 19 13 13 6 21 13 15 Koliko svinja proizvodi LP? Koliko iznosi efikasan broj svinja? Pošto su joj dosadile pritužbe vlasnika vinograda na njenu farmu, vlasnica kupuje „Mamurluk“. Koliko će svinja farma proizvoditi posle fuzionisanja? Kako fuzionisanje utiče na zajednički profit koji ostvaruju farma i vinograd?

Domaći zadatak za danas (br. 8, str. 115) Privatna granična korist za proizvod X je 10 – X, gde je X broj utrošenih jedinica. Privatni granični troškovi proizvodnje X su konstantni i iznose 5 $. Za svaku proizvedenu jedinicu X, članovi društva imaju eksterni trošak od 2 $. Koliko će se proizvoda X proizvesti u odsustvu bilo kakve državne intervencije? Koliko iznosi efikasan obim proizvodnje X? Predložite piguovski porez koji bi doveo do efikasnog obima proizvodnje. Koliki prihod bi se ostvario od poreza?