INDEKS ZA INKLUZIJU Index for inclusion Developing learning and participation in schools Tonny Booth and Mel Ainscow, 2002. CSEI Centre for Studies on Inclusive Education

Inkluzija u obrazovanju Jednako uvažavanje svih učenika i zaposlenih Povecanje učešca učenika u kulturi, školskom programu i zajednicama lokalnih škola i smanjenje njihovog isključivanja Promena školske kulture, politike i prakse kako bi se odgovorilo na razlike učenika u lokalnoj zajednici Smanjivanje prepreka za učenje i učešce svih učenika, ne samo onih ometenih u razvoju ili sa posebnim obrazovnim potrebama

Inkluzija u obrazovanju Gledanje na razlike medu učenicima kao na resurse za podršku učenju, a ne kao na probleme koji moraju da se rešavaju Priznavanje prava učenika na obrazovanje u njihovoj lokalnoj zajednici Negovanje odnosa uzajamne podrške izmedu škola i lokalne zajednice Prihvatanje da je inkluzija u obrazovanju jedan vid uključivanja u društvo

Inkluzivno obrazovanje Dvosmerni proces: povećanja participacije i učenja, odnosno identifikovanja i smanjenja ili eliminisanja prepreka participaciji i učenju Alternativa pojmu posebne obrazovne potrebe oznaka

Participacija učenje i saradnja sa drugima kroz zajednička iskustva učenja prepoznavanje, prihvaćenost i uvažavanje uključenost u učenje i socijalne aktivnosti na takav način da se podstiče osećaj pripadanja grupi

Prepreke participaciji i učenju siromaštvo socijalni i kulturni kontekst odrastanja neadekvatna nastavna praksa diskriminatorni stavovi i ponašanja. ... Prepreke participaciji i učenju ono što treba uraditi da bi se unapredilo obrazovanje bilo kog deteta

Prepreke participaciji i učenju Korišćenje ove sintagme je deo socijalnog modela teškoća u učenju Umesto da se dete optužuje za teškoće koje ima u učenju, inkluzivno obrazovanje pomera fokus na interakciju između učenika i njegove sredine Nesposobnost deteta može biti posledica diskriminatornih stavova i ponašanja. Škole ne mogu mnogo da urade da se pravaziđu nedostaci dece, ali mogu da urade mnogo toga da smanje nesposobnost koja je posledica diskriminacije

Institucionalna diskriminacija Način na koji društvene institucije doprinose Disadvanteage zbog njihovog pola, ometenosti, socijalnog sloja ili etničke pripadnosti Rasizam, seksizam, homofobija imaju zajednički koren u netoleranciji na različitosti i zloupotrebi moći da bi se stvorile i održavale nejednakosti

Indeks za inkluziju pristup razvoju i promenama u školi praktično uputstvo-putokaz koji prikazuje šta inkluzija znači u svim školskim prostorima: u zbornicama, učionicama i školskim dvorištima nadovezuje se na postojeća znanja svih članova školske zajednice i prilagođava se posebnim okolnostima u kojima škola postoji “vlasništvo” nad procesom inkluzije: pozitivne promene u školi će biti održive jedino ako ih podržavaju i nastavnici, i školska uprava, i roditelji i deca

Proces promena u školi 1. Početak sa Indeksom Priprema školskog osoblja: Direktor ili postojeći tim školskog razvojnog planiranja iniciraju početak procesa formiranjem koordinirajuće grupe. Ova grupa širi ideju Indeksa u školi, informiše članove škole, vlast, roditelje i decu. 2. Procena postojećeg stanja u školi Koordinirajuća grupa radi sa nastavnicima, školskom upravom, roditeljima i decom. Učenici popunjavaju upitnike koji mogu biti dragocen izvor za otkrivanje barijera i resursa za participaciju. Ova faza uključuje i konsultacije ili upitnike za roditelje. Nakon toga, koordinirajuća grupa analizira prioritete razvoja škole koje su odabrali svi koji su bili konsultovani i sačinjava listu prioriteta.

Proces promena u školi 3. Stvaranje razvojnog plana inkluzivne škole Prioriteti oko kojih se školsko osoblje dogovorilo u prethodnoj fazi se stavljaju u školski razvojni plan. 4. Implementiranje prioriteta Sprovođenje akcija i registrovanje napretka, što može zahtevati izvesne izmene i prilagođavanja razvojnog plana. 5.Praćenje i procena rezultata rada Vezuje se za kraj školske godine. Odnosi se na evaluiranje napretka na osnovu kriterijuma uspešnosti i rada na Indeksu (samoevaluacija članova razvojnog tima).

„Indeks za inkluziju” Dimenzije Oblasti Pokazatelji Pitanja

Dimenzije A Stvaranje inkluzivne kulture B Kreiranje inkluzivne politike C Razvoj inkluzivne prakse

Oblasti Svaka dimenzija je podeljena na dve oblasti, kako bi se dalje usmerila pažnja na ono što je neophodno uraditi da bi se unapredilo učenje i participacija u školi. Dimenzije i oblasti čine okvir za procenu potreban za pravljenje školskog razvojnog plana i mogu se koristiti kao zasebne stavke u tom planu.

Pokazatelji i pitanja Svaka oblast sadrži izmedu 5 i 11 pokazatelja inkluzije. To su iskazi koji pokazuju aspiracije (želje) sa kojima može da se uporedi postojeće stanje da bi se utvrdili prioriteti za razvoj. Značenje svakog pokazatelja inkluzije razjašnjeno je nizom pitanja. Pitanja koja prate svaki pokazatelj pomažu da se odredi njegovo značenje na nacin koji omogućava školama da ga detaljno prouče. Ona podstiču i navode na razmišljanja o odredjenom pokazatelju inkluzije i otkrivaju postojeća znanja i iskustva o školi.

A Inkluzivna kultura Oblast A.1 Izgradnja zajednice Oblast A.2 Uspostavljanje inkluzivnih vrednosti vodi stvaranju sigurne, podsticajne zajednice, koja prihvata i saradjuje, u kojoj sa svako uvažava, i koja je kao takva temelj za najviša postignuća svih članova zajednice. razvija zajedničke inkluzivne vrednosti koje se prenose svim novim zaposlenima, učenicima, roditeljima/starateljima i šlanovima školske uprave. vrednosti inkluzivne školske kulture, usmeravaju školsku politiku i praksu u učionicama.

Inkluzivna kultura A.1 | Izgradnja zajednice Pokazatelji A.1.1 | Svako oseća da je dobrodošao A.1.2 | Učenici pomažu jedni drugima A.1.3 | Školsko osoblje medjusobno dobro saraduje A.1.4 | Školsko osoblje i učenici se ophode jedni prema drugima s poštovanjem A.1.5 | Postoji partnerski odnos izmedu školskog osoblja i roditelja/staratelja A.1.6 | Školsko osoblje i školska uprava dobro saraduju A.1.7 | Sve lokalne zajednice su uključene u školu

Inkluzivna kultura A.2 | Uspostavljanje inkluzivnih vrednosti Pokazatelji A.2.1 | Od svih učenika se očekuje mnogo A.2.2 | Školsko osoblje, školska uprava roditelji/staratelji i učenici dele filozofiju inkluzije A.2.3 | Učenici se jednako uvažavaju A.2.4 | Školsko osoblje i učenici se odnose jedni prema drugima kao prema ljudskim bićima i kao prema osobama sa odredjenom „ulogom“ A.2.5 | Školsko osoblje nastoji da ukloni prepreke za učenje i ucešce u svim vidovima škole A.2.6 | Škola se bori da smanji sve oblike diskriminacije

Pokazatelji sa pitanjima A Stvaranje inkluzivne kulture (dimenzija) A.1 | Izgradnja zajednice (oblast) A.1.1 | Svako oseća da je dobrodošao (pokazatelj) PITANJA I. Da li je prvi kontakt koji ljudi imaju sa školom prijateljski i pruža osećaj dobrodošlice? II. Da li škola pruža osećaj dobrodošlice svim ucenicima, uključujuci učenike ometene u razvoju, Rome, izbeglice, ili azilante? III. Da li škola pruža dobrodošlicu svim roditeljima i drugim članovima lokalne zajednice? IV. Da li su informacije o školi svima dostupne, bez obzira na maternji jezik i ometenost, na primer, da li su štampane dovoljno velikim slovima ili prevedene, ili napisane Brajevim pismom?

Pokazatelji sa pitanjima PITANJA V. Da li su dostupni, kada je potrebno, prevodioci na druge jezike, uključujuci i jezik znakova? VII. Da li ulazni hol odražava sve članove zajednica prisutnih u školi? VIII. Da li škola panoima i različitim slikama obeležava različite lokalne kulture i zajednice? IX. Da li postoje običaji kojima se na pozitivan način dočekuju novi ili ispraćaju stari učenici i školsko osoblje? X. Da li učenici imaju doživljaj da njihova učionica pripada njima? XI. Da li učenici, roditelji, školsko osoblje i drugi članovi zajednice osećaju da škola pripada njima?

Pokazatelji sa pitanjima A Stvaranje inkluzivne kulture A.1 | Izgradnja zajednice A.1.2 | Učenici pomažu jedni drugima I. Da li učenici nude pomoć jedni drugima ili je traže jedni od drugih kada je to potrebno? II. Da li se na posterima, panoima i sličnim prostorima ističu i zajednički rad i individualna postignuća? III. Da li učenici prijavljuju nekom od školskog osoblja kada je njima ili nekom drugom potrebna pomoć? IV. Da li se aktivno podstiče prijateljstvo koje podrazumeva i podršku?

Pokazatelji sa pitanjima V. Da li učenici pre dele prijatelje nego što se nadmeću za njih? VI. Da li učenici izbegavaju nazivanje pogrdnim imenima koja odražavaju rasističku, seksističku, homofobičnu i druge oblike diskriminacije, kao i diskriminaciju prema ometenima? VII. Da li učenici razumeju da se od različitih učenika može očekivati različit stepen uskladjivanja sa i vladanja prema školskim pravilima? VIII. Da li učenici cene postignuća drugihčcija se startna pozicija razlikuje od njihove? IX. Da li učenici osećaju da se njihove svadje i razmirice rešavaju pravicno i efikasno? X. Da li učenici mogu da zastupaju druge za koje misle da se prema njima postupa nepravedno?

B Inkluzivna politika Oblast B.1 Stvoriti školu za sve Oblast B.2 Organizovanje podrške razlicitostima Školska politika ohrabruje učešce učenika i osoblja u školi od trenutka njihovog dolaska u školu, dopire do svih učenika u lokalnoj zajednici i umanjuje pritiske koji vode isključivanju pojedinaca. Podrškom se smatraju sve aktivnosti koje povećavaju sposobnost škole da odgovori na različitosti medu učenicima.

Inkluzivna politka B.1 | Razvijanje škole za sve Pokazatelji: B.1.1 | Zapošljavanje i unapredivanje školskog osoblja je pravično B.1.2 | Novom školskom osoblju se pomaže da se uklopi u školsku sredinu B.1.3 | Škola nastoji da primi sve učenike iz lokalne zajednice B.1.4 | Školska zgrada i prostor su uredjeni tako da budu pristupacni za sve B.1.5 | Svim novim učenicima se pomaže da se uklope u školsku sredinu B.1.6 | Škola organizuje odeljenja tako da se uvaže sva deca

Inkluzivna politika B.2 | Organizovanje podrške različitosti Pokazatelj B.2.1 | Svi oblici podrške su koordinisani B.2.2 | Aktivnosti za usavršavanje školskog osoblja pomažu školskom osoblju da odgovori na različitosti medu učenicima B.2.4 | Pravilnik za rad sa decom sa posebnim obrazovnim potrebama koristi se za smanjivanje prepreka za učenje i ucešce svih ucenika B.2.5 | Podrška za decu koja uče engleski kao dopunski jezik je uskladena sa podrškom učenju B.2.7 | Smanjeni su pritisci od disciplinskih iskljucivanja učenika B.2.8 | Smanjene su prepreke za pohadjanje nastave B.2.9 | Nasilno ponašanje je smanjeno

C Inkluzivna praksa Oblast C.1 Organizovanje ucenja Oblast C.2 Mobilizacija resursa Časovi su osmišljeni imajući u vidu različitosti medju učenicima. Učenici se podstiču da aktivno učestvuju u svim aspektima svog obrazovanja, koje se oslanja na njihovo znanje i iskustvo van škole. Osoblje u školi identifikuje materijalne resurse i resurse u sebi i svojim kolegama, u učenicima, u roditeljima/starateljima i u lokalnim zajednicama

Inkluzivna praksa C.1 | Organizovanje nastave i učenja Pokazatelj C.1.1 | Nastava se planira tako da svi učenici mogu da uče C.1.2 | Časovi podstiču učešce svih učenika C.1.3 | Časovi razvijaju razumevanje različitosti C.1.4 | Učenici su aktivno uključeni u svoje učenje C.1.5 | Učenici uče kroz zajednički rad C.1.6 | Ocenjivanje doprinosi postignuću svih učenika C.1.7 | Disciplina u učionici zasniva se na uzajamnom poštovanju C.1.9 | Pomoćnici nastavnika pomažu učenju i učešcu svih učenika C.1.10 | Domaći zadaci doprinose učenju svih učenika C.1.11 | Svi učenici učestvuju u vanškolskim aktivnostima

Inkluzija je ideal kome škole treba da teže, ideal koji se nikada ne može dosegnuti u potpunosti. Ova konstatacija ne bi trebalo da obeshrabri, jer: „Inkluzija se događa čim počne proces povećanja participacije”. Inkluzivna škola je ona u kojoj nešto počinje da se dešava (“The one that is on the move”)