Indeks percepcije korupcije (CPI) Transparency International Globalni Indeks percepcije korupcije (CPI) Transparency International 2008 www.transparentnost.org.yu www.transparency.org/surveys/#cpi

Indeks percepcije korupcije za 2008 Meri stepen u kojem se opaža korumpiranost javnih službenika i političara Indeks se sačinjava na osnovu 13 različitih istraživanja i studija, koje je sprovelo 11 nezavisnih institucija ispitujući preduzetnike, analitičare i lokalne stručnjake

CPI 2008 - Najbolji i najlošiji Zemlje percepirane kao najmanje korumpirane Rang Zemlja Skor (0-10) Br. istraživanja 1 Danska 9.3 6 Novi Zeland Švedska 4 Singapur 9.2 9 5 Finska 9.0 Zemlje percipirane kao najkorumpiranije Rang Zemlja Skor (0-10) Br. istraživanja 177 Haiti 1.4 4 178 Irak 1.3 Mjanmar 180 Somalija 1.0

Ciljevi CPI Da se izmeri koliko prisustvo korupcije u javnom sektoru opažaju poslovni ljudi, stručnjaci i analitičari rizika Da se unapredi komparativno razumevanje nivoa korupcije Da ponudi presek viđenja donosilaca odluka koje utiču na trgovinu i investicije Da stimuliše naučna istraživanja, analize uzroka i posledica korupcije, na međunarodnom i domaćem planu Da doprinese podizanju svesti o korupciji u javnosti – i stvori klimu za promene. The pernicious effects of corruption damage all aspects of life and society.

Metodologija CPI je “istraživanje grupe istraživanja” koje se odvija iz godine u godinu i pruža podatke koji se mogu kontinuirano pratiti. - Minimum 3 istraživanja po zemlji - Istraživanje pokriva prethodne 2 godine Zemlje se boduju na skali od 10 (veoma ‘čiste’) do 0 (veoma korumpirane). Ispituje se percepcija (opažanje) a ne činjenice (npr. broj osuda, broj tekstova u medijima) Korupcija određena kao “zloupotreba javnih ovlašćenja za privatnu korist” The pernicious effects of corruption damage all aspects of life and society.

Mogućnost poređenja Indeks predstavlja presek viđenja poslovnih ljudi i analitičara prilika u pojedinim zemljama i ne odražava nužno trendove za pojedine godine Skor je relevantniji od mesta na tabeli (zato što se broj država koje su uključene na listu stalno povećava) Promene indeksa kod pojedinih država mogu biti rezultat promene uzorka – istraživanja koja su uzeta u obzir pri sačinjavanju indeksa The pernicious effects of corruption damage all aspects of life and society.

Nedostaci i prednosti CPI Indeks ne odražava stepen napora uloženih u borbi protiv korupcije Zemlje u razvoju mogu biti prikazane u lošijem svetlu usled pristrasnosti i predubeđenja stranih investitora (zato postoje i druga sredstva za merenje korupcije) I druga sredstva za procenu korupcije dovode do sličnih rezultata kao i CPI CPI je dobra šansa da se unapredi javna rasprava o korupciji CPI je dobar podsticaj za sprovođenje daljih analiza CPI obuhvata gotovo sve države sveta

Izvori relevantni za Srbiju BTI: Bertelsmann Foundation EIU: Economist Intelligence Unit FH: Freedom House, Nations in Transit MIG: Merchant International Group WEF: Global Competitiveness Report of the World Economic Forum GI: Global Insight, ranije World Markets Research Centre The pernicious effects of corruption damage all aspects of life and society.

Izvor podataka u inicijalnim istraživanjima relevantnim za Srbiju Uzorak 1 FH Opažanja nerezidenata; ispitanici uglavnom potiču iz razvijenih zemalja. 2 BTI,EIU,GI,MIG Stručnjaci angažovani od strane banke/ institucije 5 WEF Opažanja rezidenata; ispitanici su uglavnom lokalni stručnjaci, lokalni poslovni ljudi i multinacionalne firme. The pernicious effects of corruption damage all aspects of life and society.

Rezultati CPI i Srbija Srbija obuhvaćena u 6 istraživanja koja su uzeta u obzir pri sačinjavanju indeksa Istraživanja objavljena tokom 2007 i 2008 godine Rangiranje po pojedinim istraživanjima kreće se od 2,7 do 4,9 Standardna devijacija u prihvatljivim granicama (0,8)

Bivše socijalističke zemlje Evrope Slovenija 6.7 Estonija 6.6 Češka 5.2 Mađarska 5.1 Slovačka 5.0 Letonija 5.0 Litvanija 4.6 Poljska 4.6 Hrvatska 4.4 Gruzija 3.9 Rumunija 3.8 Bugarska 3.6 Makedonija 3.6 Srbija 3.4 Crna Gora 3.4 Albanija 3.4 BIH 3.2 Jermenija 2.9 Moldavija 2.9 Ukrajina 2.5 Rusija 2.1 Belorusija 2.0

CPI 2008 – bivša SFRJ 85. mesto Rang Zemlja Skor 1-10 Skor 2000 Istraživanja 26 Slovenija 6,7 5,5 5,9 6,0 6,1 6.4 6.6 8 62 Hrvatska 4.4 3,7 3,5 3,4 4.1 72 Makedonija 3.6 / 2,3 2,7 3.3 6 85 Srbija (SCG) 3.4 1,3 2,8 3,0 Crna Gora 5 92 BiH 3.2 3,3 3,1 2,9 7 85. mesto Srbija Albanija Crna Gora India Panama Madagaskar Senegal

Evolucija SCG i Srbije

Reakcije na dosadašnja rangiranja Podaci iz 2000-te: suočavanje sa katastrofalnom slikom o Srbiji 2003: Očekivan veći pomak na listi, ali se percepcija sporo menja 2004: Napravljen novi pomak – približavanje realnom stanju stvari 2005, 2006 i 2007: Zadržan minimalan trend rasta – nema radikalnih promena koje bi dovele do brze promene percepcije korupcije Percepcija o korupciji u Srbiji slična onoj u okolnim zemljama – napredak je ili veoma spor ili ga nema

Rezultati CPI i Srbija 2008 Zemlje mogu da ignorišu rezultate CPI samo na svoju štetu – čak i ako ne odražava u potpunosti realno stanje stvari, CPI je dobar pokazatelj onoga šta drugi misle o nama – nema mesta zadovoljstvu! Odsustvo monitoringa sprovođenja Strategije za borbu protiv korupcije, usvojene 2005, dovodi do lutanja i spore realizacije državne politike Izborni procesi usporili zakonodavnu reformu, a nije iskorišćen njihov potencijal i pored toga što je borba protiv korupcije stalno među prioritetima Nedovoljno iskorišćene prilike da se evropske integracije iskoriste kao zamajac antikorupcijskih reformi

Rezultati CPI i Srbija 2008 Nema dobrog opravdanja za nesprovođenje usvojenih antikorupcijskih zakona – odsustvo političke volje glavni razlog Ako se antikorupcijski propisi i institucije samo stvaraju, a ne omogući se da funkcionišu u praksi, ne može se očekivati bitan pomak Istražni organi još uvek bez dovoljnog podstreka, ovlašćenja i sredstava za efikasnije otkrivanje i procesuiranje koruptivnih krivičnih dela Mora se popraviti ambijent za poslovanje kroz garantovanje pravne sigurnosti, efikasne sudske zaštite i smanjenje prilike da birokratija iznuđuje mito