OSNOVNE STUDIJE: OSNOVI DRUMSKOG TRANSPORTA UNIVERZITET U BEOGRADU SAOBRAĆAJNI FAKULTET OSNOVNE STUDIJE: OSNOVI DRUMSKOG TRANSPORTA TRANSPORTNI PROCES Doc. Dr Slaven M. TICA, dipl.niž.saobr. Beograd, april 2013. godine

Transportna tehnologija ? OSNOVNI POJMOVI Saobraćaj ? SAOBRAĆAJ (Transportation, Verkehr), u najširem smislu, predstavlja delatnost koji ima cilj prevoz, prenos ili premeštanje objekata i informacija. Saobraćaj predstavlja organizovano kretanje transportnih sredstava na transportnoj mreži kao posledica primenjene transportne tehnologije. Transport ? TRANSPORT (Transport) – Transport predstavlja složen proces prevoza, premeštanja ili prenosa objekata primenjenom transportnom tehnologijom u postoru i vremenu, koji kao proizvod ima i transportnu uslugu sa ciljem zadovoljenja transportnih potreba i transportnih zahteva. Transport takođe predstavlja i važnu privrednu delatnost. Transportna tehnologija ? TRANSPORTNA TEHNOLOGIJA (Transport tehnology) – podrazumeva način transportovanja objekata transporta.

OSNOVNI POJMOVI Transportna usluga se može definisati kao sistemski organizovan proces čiji je rezultat proizišao iz niza međusobno povezanih aktivnosti prevoznika (operatora) i poslovnog okruženja u cilju zadovoljenja zahteva korisnika usluge (putnika). Transportna usluga predstavlja javnu uslugu koja ispunjava zadatak od zajedničkog interesa, koji definiše šira populacija (javnost), a koju obezbeđuje nadležni organ javne uprave odgovoran da se društveni zahtevi izraze preko definisanih specifikacija. Transportna usluga je javna usluga raspoloživa za sve zainteresovane korisnike po unapred prihvatljivim poznatim uslovima, odnosno ”razumnim” okvirima pristupačnosti i cene. Osnovne osobine transportne usluge Predmet rada putnik ili roba ne pripadaju proizvođaču-organizatoru transportne usluge. Kod transporta putnika, putnik je jednovremeno i predmet rada i korisnik usluge. Višeparametarski karakter transportne usluge - Pored obima i kvaliteta bitni parametri transportne usluge u odnosu na druge proizvode i usluge su prostor i vreme.

OSNOVNI POJMOVI Istovremenost proizvodnje i trošenja usluge u prostoru i vremenu - Transportna usluga se mora pružiti, na mestu gde, i momentu vremena kada je zahtev ispostavljen, u obimu i kvalitetu kako je zahtevano. Pouzdanost funkcionisanja u pogledu obima i kvaliteta usluge transportnih kao organizacijsko-tehnoloških sistema obezbeđuje se rezerviranjem kapaciteta - vozila, a ne kao kod drugih proizvodno-tehnoloških sistema rezerviranjem proizvoda-usluga. Završna kontrola kvaliteta, kao faktor pouzdanosti sistema, pre realizacije usluge nije moguća zbog pomenute osobine jednovremenosti isporuke i trošenja usluge. Kontrola kvaliteta usluge se obavlja dakle jednovremeno sa "trošenjem" usluge

Šta je transportni sistem? OSNOVNI POJMOVI Šta je transportni sistem? Transportni sistem predstavlja otvoren, složen organizaciono – tehnološki sistem sa stohastičkom promenom stanja. Sam naziv sistema ukazuje na njegove osnovne odrednice: Odrednica "sistem" ukazuje da se radi o složenoj celini sasatavljenoj od delova, koja u rezultatu ima poseban kvalitet u odnosu na onaj koji imaju njegovi delovi. Sistem je skup elemenata ili procesa povezanih odnosima, sa zajedničkom svrhom postojanja (zajedničkom ciljnom funkcijom). Svaki sistem može biti dekomponovan na konačan broj delova, koji se nazivaju podsistemima složenog sistema. Svaki od podsistema sa svoje strane može se raščlanjivati na više manjih podsistema, dok se nakon konačnog broja koraka ne dođe do takvih delova koji se zovu elementima složenog sistema. Odrednica "transport" definiše da se radi o sistemu koji je organizovan da obavi premeštanje ili prenos objekata transporta primenjenom transportnom tehnologijom u postoru i vremenu. Predmet transporta u okviru transportnih sistema, su živa bića-ljudi, roba i informacije.

OSNOVNI POJMOVI Cilj proučavanja transportnih sistema je da se steknu i savladaju znanja i informacije o transportnom sistemu, njegovoj strukturi i funkcionisanju, odnosno da se izuče metode i alati za planiranje, projektovanje, organizaciju i monitoring i kontrolu funkcionisanja transportnih sistema. Osnovne karakteristike transportnih sistema su: ciljevi i ciljna funkcija sistema, struktura sistema, funkcionisanje sistema, organizacija i upravljanje, dualnost, stohastičnost, sinergičnost, integralnost, dinamičnost, otvorenost, itd... Osnovni cilj transportnih sistema predstavlja proizvodnja transportne usluge definisanog obima i nivoa kvaliteta u datim uslovima okruženja, odnosno proizvodnja transportne usluge uz maksimalnu efikasnost i efektivnost i minimalni negativni uticaj na okolinu.

OSNOVNI POJMOVI Projektovani ciljevi sistema moraju formalno biti definisani skupom parametara određenih karakteristika koji kvantitativno izražavaju kvalitet-efektivnost celine sistema. Ovi parametri se nazivaju ključni pokazatelji performansi sistema (KPI). Ciljna funkcija je kvantifikovani izraz ciljeva sistema i predstavlja skup parametara koji određuje stanje transportnog sistema, odnosno rezultat rada transportnog sistema (output). Transportni sistem je složen sistem jer se sastoji od više delova (podsistema i elemenata) i složenih veza između njih. Elementi sistema ne funkcionišu izolovano jedan od drugog, već su u uzajamnoj povezanosti, pri kojoj se svojstva elemenata određuju i ponašanjem i funkcijom ostalih elemenata sistema. Delovi sistema i veze između njih čine strukturu sistema.

- Transportni modul (jedinica) – pojedinačno vozilo (Nij) OSNOVNI POJMOVI Transportna sredstva (vozila) daju objektima transporta pokretljivost i štite ih od povreda i oštećenja. - Transportni modul (jedinica) – pojedinačno vozilo (Nij) - Transportni sastav - voz (Nsij=No· Nij) - Sva vozila u sistemu ili sva vozila jednog vidovnog podsistema čine vozni park Energija u kontekstu proučavanja transportnih sistema predstavlja osnovni element koji transportnim sredstvima daju pokretljivost. Transportna sredstva pogonsku energiju (konvencionalno fosilno gorivo, prirodni gas, elektro-energija i sl), pomoću pogonskog agregata (motora) transfomišu u mehanički rad, koji daje transportnom sredstvu vučnu silu i pogonsku snagu.   Sa aspekta kako motori koriste pogonsku energiju, postoje dve osnovne grupe pogonskih motora pogodnih za korišćenje u motornim vozilima: motori koji vrše transformaciju neke vrste pogonske energije u mehanički rad (npr. motori sa unutrašnjim sagorevanjem, itd…) motori koji koriste akumuliranu energiju (elektro motori u kombinaciji sa hemijskim akumulatorima, elektro motori u kombinaciji sa generatorom struje gonjenim motorom SUS i elektro motori sa gorivim ćelijama)

OSNOVNI POJMOVI Saobraćajnice – saobraćajnice su deo površina (prostora) po kojima se kreću objekti transporta, odnosno vozila. Terminali su mesta na kojima objekti transporta – putnici (roba) i vozila ulaze i/ili izlaze iz sistema, odnosno putnici (roba) menjaju transportno sredstvo istog ili drugih vidovnih podsistema. Stajališta su najmanje složeni terminali i predstavljaju mesta linije na kojima se vozila zaustavljaju da prime i/ili iskrcaju putnike (robu). Terminusi su početne odnosno završne stanice jedne ili više linija, jednog ili više vidovnih podsistema (odnosi se na sistem transorta putnika).

OSNOVNI POJMOVI Funkcionisanje transportnog sistema predstavlja odvijanje svih procesa, podprocesa i aktivnosti u sistemu, kao uslov za realizaciju ciljne funkcije sistema. Organizacija transportnog sistema podrazumeva projektovanje i uspostavljanje veza i odnosa između procesa, podprocesa i aktivnosti u sistemu u cilju realizacije usvojenih planova, odnosno realizacije postavljene funkcije cilja. Upravljanje transportnim sistemom je složen proces donošenja odluka, čija osnovna funkcija ima za cilj efektivno i efikasno usmeravanje podprocesa planiranja sistema, organizovanja sistema, upravljanja ljudskim resursima, vođenja (uticanja) sistema i kontrole ljudskih, materijalnih, finansijskih i informacionih resursa sistema radi ostvarenja planirane ciljne funkcije sistema. Transportni sistem ima dualnu prirodu, odnosno transportni sistem je sistem za sebe, ali istovremeno i podsistem višeg sistema. Ova dualnost važi do nivoa elementa sistema koji je najniži podsistem u sistemu na kome se mogu meriti efekti rada sistema.

OSNOVNI POJMOVI Transportni sistemi su stohastični složeni sistemi kod kojih primena određene upravljačke strategije, aktivnosti ili dejstva ulaznih veličina na sistem transformiše poznato stanje sistema u jedno iz skupa mogućih stanja, a ne u jedinstven ishod. Za upravljanje ovim sistemima neophodno je poznavanje verovatnoće nastanka određenog stanja sistema, u kojem sistem može da se nađe nakon sprovođenja određenih aktivnosti. Sinergetsko svojstvo (zajedničko delovanje) znači da su efekti na nivou sistema (obim i kvalitet usluge, utrošak resursa, troškovi, itd…) veći su od prostog zbira efekata njenih podsistema. Svojstvo integralnosti transportnog sistema podrazumeva da se svaki deo sistema mora uklopiti u celinu sistema, što znači da ciljevi podsistema moraju biti saglasni sa ciljevima celine sistema. Prema toma svoje ciljne funkcije kao sistemi za sebe, podsistemi u transportnom sistemu moraju formulisati uzimajući u obzir ciljeve celine. Na taj način ciljevi i ciljna funkcija celine sistema ulazi kao zadatak (zahtev višeg-meta sistema) u formulisanje cilja nižih sistema. sistema.

OSNOVNI POJMOVI Svojstvo dinamičnosti je osobina transportnog sistema koja podrazumeva da sistem i njegovi delovi moraju biti tako projektovani da omogućuju promene stanja sistema pod uticajem spoljašnjih i/ili unutrašnjih faktora u prostoru i vremenu. Transportni sistem je otvoren sistem, jer karakter njegovog ponašanja zavisi od uslova okruženja. Zbog toga je jedan od osnovnih zadataka pri proučavanju ovih otvorenih sistema, proučavanje njegove interakcije sa okolinom. Sistemski pristup u proučavanju transportnih sistema čine metodološke osnove svih sistemskih nauka. Sistemski pristup se ostvaruje uz pomoć primene intelekta (mišljenja), tehnika, modela i metoda zasnovanih na sistemskom mišljenju i opštoj teoriji sistema KLASIČAN PRISTUP SISTEMSKI PRISTUP Zadatak Otkriva zakonitosti ponašanja Poboljšava funkcionisanje sistema Analiza Izolovanje pojave iz okoline Analiza pojave i okoline (veze) Rezultat Zakonitosti dela, a iz njh zakonitosti cjeline Poboljšanje funkcionisanja celine, promene strukture i funkcija

OSNOVNE KLASIFIKACIJE TRANSPORTNIH SISTEMA Struktura transportnog sistema prema nivou upravljanja

OSNOVNE KLASIFIKACIJE TRANSPORTNIH SISTEMA Struktura transportnog sistema prema tehnološko-tehničkim karaktristikama

OSNOVNE KLASIFIKACIJE TRANSPORTNIH SISTEMA Struktura transportnog sistema prema objektu transporta

Struktura gradskog transportnog sistema

TRANSPORTNI PROCES Sistemski pristup u analizi transportnih sistema, pretpostavlja utvrđivanje uzajamnih veza između svih procesa, podprocesa i aktivnosti koji ga karakterišu, a sve u cilju proizvodnje kvalitetne transportne usluge. Prema standardima ISO 9001-4, da bi se obezbedila kvalitetna transportna usluga i njeno stalno unapređenje neophodno je realizovati određene konkretne procese, podprocese i aktivnosti. Navedeni podprocesi su uzajamno povezani sa međusobnim vezama, i svaki od podprocesa ima za rezultat aktivnosti koje predstavljaju ulaz u naredni podproces. Osnovni procesi i dokumenti koji prate obavljanje transportne usluge usaglašeni su sa tzv."petljom kvaliteta“. U procesu proizvodnje transportne usluge najznačajniji proces u transportnom sistemu je transportni proces.

TRANSPORTNI PROCESS Transportni proces podrazumeva operativnu realizaciju svih procesa, podprocesa i aktivnosti u sistemu u skladu definisanom funkcijom cilja, odnosno predstavlja proces promene stanja transportnog sistema tokom vremena, koji nastaje kao posledica materijalnih, energetskih i informacionih razmena sa okolinom ili unutar delova sistema. Kako je transportni proces je složen organizaciono-tehnološki proces, koji se sastoji se od niza podprocesa i aktivnosti, i da bi mogli uspešno da organizujemo i upravljamo ovim složenim procesom, neophodno je da poznavati sve podprocese i aktivnosti u njemu.

TRANSPORTNI PROCES Od stepena uspešnosti realizacije svih procesa, podprocesa i aktivnosti u sistemu zavisi i ispunjenje ciljne funkcije celine transportnog sistema. Procesi, podprocesi i aktivnosti sadrže veze između korisnika transportne usluge i operatera kao subjekata koji pružaju uslugu. Klasifikujući sve procese, podprocese i aktivnosti prema ISO standardima, i na osnovu velikog broja analiziranih sistema osnovni procesi u transportnom procesu, koji kao rezultat daju transportnu uslugu čine: Marketing u transportu, Planiranje i projektovanje transportnog procesa, Operativna priprema transportnog procesa, Izvršenje transportnog procesa, Analiza i ocena realizacije transportnog procesa od strane organizatora transportnog procesa (prevoznika=operatora) i korisnika transportne usluge,

TRANSPORTNI PROCES

MARKETING U TRANSPORTNOM PROCESU Jedan od najznačajnijih zadataka marketinga u transportnom procesu predstavlja utvrđivanje karakteristika konkurenata na tržištu transportnih usluga, transportnih potreba i transportnih zahteva. Navedene karakteistike se nazivaju kvantitativni i kvalitativni pokazatelji transportnih zahteva. Definisanje kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja transportnih zahteva, u prvom koraku podrazumeva detaljnu segmentaciju, analizu i istraživanje tržišta transportnih usluga. Tržište transportnih usluga po svojoj prirodi, je veoma složeno, i na njemu učestvuje više zainteresovanih strana sa čitavim spektrom heterogenih potreba, želja, motiva, zajedno sa njihovim interesima (ciljevima, zahtevima i ograničenjima) sa različitim očekivanjima, percepcijom i prirodom ponašanja. Veoma je teško zadovoljiti čitav spektar želja svih učesnika na tržištu, pa je sam proces segmentacije tržišta veoma složena aktivnost.

MARKETING U TRANSPORTNOM PROCESU Proces segmentacije tržišta treba sprovoditi kroz tri osnovne faze: Prva faza obuhvata analizu koja podrazumeva razumevanje tržišta i ideja kako da se tržište najbolje iskoristi, kao i stvaranje osnovne segmentne strukture tržišta. U ovoj fazi je veoma važno sagledati pored sopstvenih usluga i usluge koje nudi konkurencija. Ova aktivnost podrazumeva bliže definisanje performansi glavnih konkurenata kako u pogledu ponuđenih kapaciteta, kvaliteta usluge, cena transportne usluge i sl.   Druga faza obuhvata analizu koja uključuje istraživanje i razumevanje ponašanja korisnika. Ova faza praktično obuhvata bihevijoralnu analizu korisnika, sa preciznim podacima o svrhama transporta koje u kasnijoj fazi služe za definisanje svojstava kvaliteta usluge. Treća faza predstavlja definisanje karakterističnih grupa korisnika (strukture korisnika) i istraživanje njihovih karakteristika u posmatranom periodu vremena koje predstavljaju osnov za dalje projektovanje, proizvodnju i prodaju transportne usluge. Definisanje tržišta mora se bazirati na skupu celog spektra usluga kojima se zadovoljava transportna potreba, vodeći pri tom računa da obuhvatnost mora da se odnosi u prostornom i vremenskom, kao i vidovnom smislu na celinu tržišta transportnih usluga na posmatranom području.

MARKETING U TRANSPORTNOM PROCESU Veoma je važno posedovati informaciju o veličini svakog segmeneta tržišta transportnih usluga, a naročito informaciju koliko je to osvojeno tržište transportnih usluga, čija veličina maksimalno može da bude jednaka veličini potencijalnog tržišta. Cilj ove analize je, da se sa ukupnog tržišta (obuhvata i potencijalno tržište) dobije slika o osvojenom tržištu transportnih usluga.   Ovakav pristup omogućava formiranje pravilne mape ukupnog tržišta transportnih usluga kroz sprovođenje kompleksnih analiza i sprovođenje raznih nivoa eliminacije i prihvatanja tržišnih zakonitosti. Slika : Šematski prikaz tržišta transportnih usluga

MARKETING U TRANSPORTNOM PROCESU Modeli za kvantifikovanje svakog od segmenata tržišta transportnih usluga, baziraju se na podacima koji dobijeni u okviru istarživanja i analize karakteristika konkretnog područja i transportnih potreba.   Ukupno tržište transportnih usluga u posmatranom vremenu (TMTOT(t)), predstavlja ukupan broj korisnika transportnih usluga ili ukupan broj količine robe (npr. broja pošiljki) koja se treba transportovati na nekom posmatranom području korišćenjem svih tehnologija transporta (transportna sredstva, tradicinalna poštarska služba, i sl.) odnosno: gde je: Q(t) - broj korisnika transportnih usluga ili ukupan broj količine robe – broja pošiljki koje treba transportovati na nekom posmatranom području korišćenjem svih tehnologija transporta

MARKETING U TRANSPORTNOM PROCESU Potencijalno tržište transportnih usluga u posmatranom vremenu (TMPOT(t)), predstavlja ukupan broj količine robe – broja pošiljki koja se treba transportovati u posmatranom području u vremenu (t), transportnim sredstvima, odnosno: gde je: QTS(t) - ukupan broj količine robe – broja pošiljki koja se treba transportovati u vremenu (t), transportnim sredstvima Osvojeno tržište transportnih usluga u posmatranom vremenu (TMOSV(t)), predstavlja ukupan broj broj količine robe – broja pošiljki koje se transportuje u posmatranom području u vremenu (t), nekim transportnim sredstvom (i), odnosno: gde je: Qi(t) - ukupan broj količine robe – broja pošiljki koja se transportuje u vremenu (t), nekim transportnim sredstvom (i)

MARKETING U TRANSPORTNOM PROCESU Kvantitativni pokazatelji transportnih zahteva su konkretne vrednosti količine robe (npr. broja pošiljki) koje treba transportovati, protoke i obim transportnog rada po vrstama roba, kao i ostale karakteristike tokova roba za svaki karakterističan period vremena: po polascima, u toku dana, sedmice, sezone u toku godine, kao i njihovu raspodelu u prostoru (početne i završne tačke otpreme - prijema robe - pošiljki). Za određivanje kvantitativnih pokazatelja u procesu transporta najčešće se koriste specijalne metode istraživanja u transportu (neposredno istraživanja na terenu (snimanje tokova i količine robe) na unapred definisanim itinererima i terminalima u sistema, kao i statistički i knjigovodstveni podaci količinama transportovane robe, izvršenom transportnom radu itd... Istraživanje kvalitativnih pokazatelja transportnih zahteva podrazumeva istraživanje transportnih zahteva u pogledu kvaliteta transportne usluge, kao i njihovo rangiranje po značajnosti sa aspekta korisnika. Izlaz iz podprocesa marketinga je sažeta informacija o zahtevanoj transportnoj usluzi, odnosno definisani transportni zahtevi po obimu i kvalitetu i parametri (pokazatelji) kvaliteta transportne usluge merodavni za proračun potrebnih kapaciteta (saobraćajnog i drugog osoblja, vozila, energije itd...) za neposredno izvršenje transportnog procesa.

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA Planiranje i projektovanje transportnog procesa obuhvata aktivnosti usmerene na pretvaranje sažetih informacija o zahtevanoj transportnoj usluzi (transportni zahtevi po obimu i kvalitetu i parametri (pokazatelji) kvaliteta transportne usluge merodavni za proračun potrebnih kapaciteta) u projektovanu transportnu uslugu. Informacije o transportnoj usluzi moraju da budu egzaktne, kompletne, nedvosmislene, definisane i specificirane tako da obuhvataju identifikovane zahteve korisnika i sve druge zahteve koji su od suštinskog značaja za planiranje i projektovanje transportnog procesa.   Cilj ovog procesa je usmeren pre svega operativno planiranje i projektovanje izvršenja transportnog procesa, odnosno realizacija podprocesa transformacije zahtevane u projektovanu transportnu uslugu. Izlaz iz procesa planiranja i projektovanja su podprocesi: specifikacija transportne usluge, specifikacije vršenja transportne usluge, specifikacija vršenja kontrole odvijanja procesa funkcionisanja.

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA U podprocesu "specifikacija transportne usluge" realizuju se sledeće osnovne aktivnosti: Izbor trase kretanja vozila – itinerera U najširem kontekstu, trasa-itinerer predstavlja unapred definisani put kretanja vozila između dve tačke. Pod vožnjom se podrazumeva kretanje vozila između svaka dva utovarno - istovarna mesta (stajališta) u toku jednog obrta vozila. Vožnja se može relizovati sa i bez tereta (putnika). Obrt vozila je aktivnost neposrednog izvršenja jednog ciklusa transportnog zadatka, odnosno predstavlja kretanje vozila i sve prateće aktivnosti (utovar-istovar robe (ulazak-izlazak putnika)) od posmatrane karakteristične tačke do ponovnog povratka u istu tačku. Ciklus izvršenja transportnog zadatka (realizacija zahteva) obuhvata sledeće osnovne aktivnosti: upućivanje vozila na mesto utovara robe – prijema (ukrcavanja) putnika, prijem i utovar roba – prijem putnika, prevoz robe – putnika, istovar i predaja robe – izlazak (iskrcavanje) putnika. Jedan obrt vozila može da se sastoji od više vožnji, koje mogu biti sa i bez tereta (putnika).

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA Parametri kojima se kvantitativno definišu karakteristike funkcionisanja transportnog procesa, odnosno kretanje vozila u toku jednog obrta, prikazani su na dijagramu put - vreme. Slika: Dijagram put – vreme u toku jednog obrta vozila

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA Prostorne karakteristike kretanja vozila u toku jednog obrta: Trasa-Itinerer (Trasa-Itinerer predstavlja unapred definisani put kretanja vozila po mreži saobraćajnica između dve tačke). Daljinar (Daljinar predstavlja dokument kojim je definisana udaljenost u kilometrima između karakterističnih tački (utovarno-istovarne tačke (stanice ili autobuska stajališta na određenoj relaciji) duž trase – itinerera). Smer itinerera (linije) - (sm), sm=1,2 (Predstavlja definisani pravac i smer kretanje vozila između dve tačke duž trase – itinerera) Utovarno-istovarno mesto (stanica (stajalište) na liniji) – (s), s= 1,2,.......n (Predstavljaju prilagođena i organizovana mesta duž trase – itinerera na kojima se vozila zaustavljaju u cilju realizacije podprocesa utovra-istovra robe (ulaska-izlaska putnika). n - broj utovarno-istovarnih mesta (stanica (stajališta) na liniji) Srednja dužina itinerera (linije) – (L) predstavlja srednje rastojanje koje vozilo pređe za određeno vreme u toku jednog obrta vozila.

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA Vremenske karakteristike kretanja vozila u toku jednog obrta: Vreme vožnje (Tv) između utovarno-istovarnih tačaka (stanica) predstavlja vremenski period u toku koga se vozilo kretalo trasom - itinererom, uključujući vremena vremenske gubitke usled režima i stanja u saobraćajnom toku (stajanja na semaforima, vremenski gubici usled saobraćajnih uslova (zagušenja), i sl.)   Vreme zadržavanja vozila (Tz) na utovarno-istovarnim tačkama (stanicama) je vremenski period u toku koga se obavi utovar-istovar robe (ulaz-izlaz putnika). Vreme prevoza (Tp) između utovarno-istovarnih tačaka (stanica) predstavlja vremenski period u toku koga se vozilo kretalo trasom – itinererom, uključujući vremena vremenske gubitke usled režima i stanja u saobraćajnom toku i vremena zadržavanja vozila na utovarno-istovarnim tačkama (stanicama) Vreme obrta (To) je vremenski period između dva uzastopna polaska istog vozila sa određene tačke na trasi – itinereru (u transportu putnika su to stajališta -terminusi linije)

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA Režim rada vozila i vozača (Red vožnje) Režim rada vozila i vozača (red vožnje) definiše kretanje vozila u prostoru i vremenu, odnosno definiše se režim - način funkcionisanja vozila i vozača u toku nekog od perioda u prostoru i vremenu. Red vožnje mora biti usaglašen sa promenama transportnih zahteva u prostoru i vremenu po zahtevu korisnika. U operativnom smislu redom vožnje se vrši koordinacija rada vozila i vozača sa potrebama korisnika, odnosno definiše se mesto, vreme i redosled dolazaka vozila na utovarno-istovarne tačke (stajališta), kao i mesto, vreme i redosled izlaska i povratka vozila i vozača u autobazu. Rad vozila se može organizovati na dva načina: Jedno isto vozilo obavlja celokupan transportni zadatak (od tačke A do tačke B), odnosno vožnja se obavlja istim vozilom duž cele relacije Vožnja istim vozilom se obavlja na jednoj deonici (relacije su podeljene u više deonica). U ovom načinu organizacije na tzv. pretovarnim tačkama vrši se zamena vozila ili pretovar tereta (zamena putnika).

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA U zavisnosti od načina rada vozila, mogu se razlikovati sledeći sistemi rada vozača: Pojedinačno - vozač radi pojedinačno, odnosno vozač zadužuje vozilo i radi u toku jednog celog ciklusa transportnog zadatka. Naizmenično – Posada opslužuje jedno vozilo i vozači rade u smenama toku jednog celog ciklusa transportnog zadatka. Smenski rad vozača podrazumeva da najčešće dva vozača zadužuju i rade na jednom vozilu. Grupno – U ovom sistemu grupa vozača zadužuje više vozila određenih eksploataciono-konstrukcijskih karakteristika, a vozač upravlja bilo kojim vozilom iz grupe prema utvrđenom planu – redu vožnje. Osnovni kriterijum u pogledu izbora sistema rada vozila i vozača treba da bude maksimizacija efektivnosti i efiksnosti izvršenja transportnog procesa. Nezavisno od izbora sistema rada vozila i vozača vreme jednog obrta vozila (obavljanja ciklusa transportnog zadatka) se sastoji od vremena za koje se vozilo kreće i vremena kada vozilo stoji. Vreme kada vozilo stoji predstavlja vremenski gubitak koje je posledica transportne tehnologije (npr. vreme potrebno za utovrno-istovarne operacije, vreme ulaska – izlaska putnika, odmor vozača, tehnička logistika vozila, itd...)

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA Ukupno vreme potrebno za izvršenje jednog celog ciklusa transportnog zadatka (npr. od napuštanja do povratka u auto-bazu) iznosi: gde je: To – vreme obrta Tv – vreme vožnje Tui – vreme potrebno za utovar-istovar robe (ulazak-izlazak putnika) Td – izgubljeno vreme (vreme dangube) kao posledica transportne tehnologije

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA Tarifni sistem i cena transportne usluge Za izvršenu transportnu uslugu, korisnici plaćaju određenu nadoknadu, čija je visina unapred definisana tarifnim sistemom ili međusobnim ugovorom između isporučioca (operatora) i korisnika transportne usluge.   U transportu, cena usluge određuje se prema izvršenom učinku i zavisi najčešće od dužine (distance) transporta. Tarifni sistem predstavlja uređen sistem po kojima se određuje visina naknade za izvršene transportne usluge, odnosno model na osnovu koga se formira cena za svaku pojedinačnu vrstu transportne usluge. Za korisnika, tarifni sistem je spisak cena za pojedine vrste transpornih usluga. Za prevoznika (operatora) to je složen sistem koji obuhvata čitav sprekar aktivnosti kao što su: izbor tipa tarifnog sistema koji će biti primenjen, način za određivanje tzv. osnovne cene (tarifnog modula), definisanje i izbor tarifnih koraka, vrste i visine popusta za određene kategorije korisnika (naročito u transportu putnika) itd…

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA Osnovni cilj prilikom projektovanja tarifnog sistema je da prosečan korisnik plati realnu cenu transportne usluge za srednju dužinu vožnje koju treba da pređe roba – pošiljka (putnik) između ulazne i izlazne stanice koristeći uslugu određenog vida (podistema) transporta. Osnovni zahtevi prilikom izbora i projektovanja tarifnog sistema su: Karakteristike postojećih tokova robe ili putnika (transportnih potreba i transportnih zahteva), Karakteristike postojeće trase – iteinerera (mreže linija) u sistemu, Planirani nivo prihoda koji se ostvaruje od prodaje transportne usluge, Nivo cena transpornih usluga (Transportna politika ili Socijalna politika u transportu putika na nivou viših sistema (pre svega grada)) Tarifna politika, sistem karata i tehnologija sistema naplate (karakteristično za transport putnika), Jednostavnost i laka prihvatljivost tarifnog sistema za sve korisnike, Jednakost postupka za sve korisnike sistema, itd…

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA Plan rada tehničkog opsluživanja U toku eksploatacije, dolazi do promene tehničkog stanja vozila. Osnovni procesi koji utiču na promenu tehničkog stanja podsklopova, sklopova i vozila su: trenje, korozija, zamor i starenje materijala od kojih je vozilo sačinjeno.   Intenzitet ovih procesa zavisi od kvaliteta vozila (ugrađena svojstva vozila), uslova eksploatacije (tip trase - itinerera, opterećenja, usponi, I sl.) i intenziteta eksploatacije (časovi rada vozila). Da bi se obezbedio broj vozila koji je potreban da radi, neophodno je intervencijama tehničkog opsluživanja odražavati ih u ispravnom - raspoloživom stanju kroz preventivno održavanje, ili u slučaju kvarova, opravkama dovesti ih u ispravno stanje (tzv. obnavljanje radne sposobnosti vozila ili korektivno održavanje). Ove operacije moraju biti usklađene sa potrebama izvršenja transportnog procesa i moraju se planirati i organizovati.

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA U okviru plana rada tehničkog održavanja planiraju se karakteristike zahteva za održavanjem u okviru kojih treba da se definišu: vrste radova (šta treba raditi na vozilima), obim radova (koji obim radova treba obaviti), periodičnost radova (kada treba vršiti radove).   U okviru plana treba predvideti takođe i tehnologiju izvršenja procesa održavanja, tj. način kako planirani obim radova po vrstama obaviti. Ovo podrazumeva proračun neophodnih kapaciteta za održavanje: sredstava rada (postrojenja, mašina, alata), broj izvršilaca (po specijalnostima-mehaničari, električari, gumari, limari itd…), utroška delova i materijala, itd… Rezultat aktivnosti planiranja rada tehničkog opsluživanja je obezbeđenje eksploatacione pouzdanosti koja se definiše kao sposobnost transportnog sistema da pod zadatim uslovima obezbedi odgovarajuća aktivna sredstva za rad (u kvantitativnom i kvalitativnom smislu) u cilju zadovoljenja transportnih zahteva zadatog obima (zadatih kvantitativnih karakteristika) u poznatim uslovima u okruženju.

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA Osnovni pokazatelji svojstva eksploatacione pouzdanosti kvaliteta sistema su: Broj vozila tehnički ispravnih (Ns), predstavlja sumu svih tehnički ispravnih vozila u sistemu određenih konstrukcijsko-eksploatacionih karakteristika, odnosno:    , [vozila] gde je: - broj vozila tehnički ispravnih i operativno spremnih (tehnički i organizacijski), - broj vozila tehnički ispravnih i operativno nespremnih (radi ostalih uslova), - broj vozila tehnički ispravnih i nalaze se na radu, - broj vozila tehnički ispravnih i nalaze se u autobazi. Broj vozila tehnički neispravnih (Nn), predstavlja sumu svih tehnički neispravnih vozila određenih konstrukcijsko-eksploatacionih karakteristika, odnosno: , [vozila]

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA Raspoloživost (A) se može definisati kao sposobnost objekta za obavljanje potrebnih funkcija pri datim uslovima u datom trenutku ili u bilo kojem trenutku datog intervala vremena, podrazumevajući da su obezbeđeni potrebni spoljni resursi. Raspoloživost je kompleksni pokazatelj koji pokazuje srednju raspoloživost, odnosno raspoloživost voznog parka u vremenu. Trenutna raspoloživost (As) može se iskazati kao odnos između broja vozila koja su bila ispravna i inventarskog broja vozila u posmatranom periodu vremena, odnosno: gde je: - broj vozila tehnički ispravnih u posmatranom periodu vremena (t1), - inventarski broj vozila u posmatranom periodu vremena, Raspoloživost transportnih sredstava u transportnom sistemu zavisi od broja spremnih vozila u trenutku početka rada (t1) i verovatnoće njihovog bezotkaznog rada u intervalu vremena (t1,t2), odnosno: gde je: - broj vozila tehnički ispravnih u posmatranom periodu vremena (t1), - verovatnoća bezotkaznog rada vozila u intervalu vremena (t1,t2) ,

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA Verovatnoća bezotkaznog rada vozila u intervalu vremena (t1,t2) može se iskazati kao odnos časova kada su vozila bila na radu i časova kada su vozila bila ispravna. gde je: - časova kada su vozila bila na radu, - časovi kada su vozila bila ispravna,

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA U podprocesu "specifikacija kontrole" realizuju se aktivnosti vezane za način, obim i periodičnost kontrole odvijanja osnovnih podprocesa u okviru transportnog procesa. U aktivnosti “specifikacija kontrole” neophodno je definisati načine na koji se sagledava i ocenjuje da li se svi podprocesi u odviru transportnog procesa odvijaju u skladu sa planiranim i da li su dobijeni izlazni rezultati jednaki očekivanim. U aktivnostima specifikacije kontrole neophodno je definisati četiri osnovne uzajamno povezane aktivnosti : Utvrđivanje standarda i metoda merenja ključnih pokazatelja performansi rada sistema (KPI); Merenje preformansi odvijanja svih podprocesa u okviru transportnog procesa i sistema u celini; Analiza performansi i utvrđivanja odstupanja u skladu sa definisanim standardima; Preduzimanje odgovarajućih akcija u cilju dovođenje sistema u projektovano stanje  

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA Postoji više načina vršenja kontrole, a najčešća podela je na: preventivna (prethodna) kontrola koja podrazumeva kontrolisanje koje se vrši pre početka određenih aktivnosti, sa ciljem da se blagovremeno spreče nedostaci u realizaciji aktivnosti, tekuće (permanentno) kontrolisanje podrazumeva kontrolisanje koje se vrši u toku izvršenja poslovnih aktivnosti sa ciljem da se iste ostvare kako je predviđeno planom, naknadno (završno) kontrolisanje podrazumeva kontrolisanje koje se vrši nakon ostvarenih poslovnih aktivnosti, odnosno nakon otkrivanja problema. Obavezan predmet kontrole u okviru realizacije transportnog procesa traba da bude: kontrola kvaliteta proizvoda – transportne usluge kontrola svih tehnoloških procesa kontrola ključnih pokazatelja performansi (KPI) kontrola odvijanja procesa proizvodnje – procesa izvršenja transportnog zadatka kontrola planiranog i projektovanog budžeta kontrola troškova na svim nivoima kontrola zaliha (naročito u sektoru tehničke podrške) finansijska kontrola (interna revizija polovanja) kontrola izvođenja planiranih projekata, itd…

OPERATIVNA PRIPREMA TRANSPORTNOG PROCESA U operativnu pripremu transportnog procesa spadaju svi podprocesi i aktivnosti koje imaju za cilj da se obezbede uslovi za izvršenje konkretnog transportnog zadatka. Za izvršenje konkretnog transportnog zadatka vrši se obezbeđenje i priprema vozila, vozača, robe i odgovarajuće dokumentacije koja prati transportni proces, odnosno vrši se priprema i obezbeđenje: Tehničkih resursa (opreme, postrojenja i vozila) Informaciono-tehnoloških resursa Materijalno-finansijskih resursa Kadrovskih resursa Operativnih planova za izvršenje svih podprocesa i aktivnosti Izlazni rezultat podprocesa operativne pripreme transportnog procesa je vozilo sa odgovarajućom posadom i organizovanom logističkom podrškom spremno da izvrši konkretan transportni zadatak.

OPERATIVNA PRIPREMA TRANSPORTNOG PROCESA Priprema vozila   U pripremu vozila spadaju aktivnosti tehničkog opsluživanja vozila koja imaju zadatak da obezbede planiranu spremnost vozila sa aspekta njihovog tehničkog stanja (ispravnosti) i sa aspekta administrativnih uslova (registracija vozila, osiguranje, i sl.). Izlazni rezultat ovih aktivnosti je ispravno vozilo spremno za rad, odnosno vozilo snabdeveno gorivom i mazivom, odgovarajućom opremom, priborom i pratećom dokumenticijom, itd... Priprema predmeta transporta Ako je predmet transporta roba, u pripremu za transport spadaju sledeće osnovne aktivnosti : ambalažiranje, sortiranje, označavanje, merenje i priprema dokumentacije za robu, manipulativne operacije, utovar, itd… Trajanje utovarnih i istovarnih podprocesa zavisi od načina pakovanja robe (prilagođenosti robe za utovar), vrste i proizvodnosti pretovarnih sredstava, organizacije utovarno-istovarnih operacija, itd… U transportu putnika priprema putnika za transport ne zahteva složene aktivnosti i pre svega obuhvataju davanje upustva o ponašanju u procesu transporta i osnovne informacije o putovanju.

OPERATIVNA PRIPREMA TRANSPORTNOG PROCESA Priprema voznog osoblja Vozilo ne može da obavlja rad, odnosno transportni zadatak bez spremnog i kvalifikovanog voznog osoblja. Spremnost i kvalifikovanost voznog osoblja zahteva aktivnosti koje obuhvataju operacije raspoređivanja vozača na konkretno vozilo i za konkretan transportni zadatak, obezbeđenje operativne dokumentacije koja prati vozilo i vozača i samo izvršenje transportnog procesa. Osnovna operativna dokumenta u toku izvršenja trensportnog procesa su: Dokumenti koji su vezani za izvršenje konkretnog transportnog zadatka: putni nalog, kontrolni list u putničkom transportu, tovarni list u transportu robe. Dokumenti za vozilo: saobraćajna dozvola, matična knjiga vozila (lična karta vozila).

OPERATIVNA PRIPREMA TRANSPORTNOG PROCESA Dokumenti posadu vozila Osnovni dokument za vozača je vozačka dozvola, koja sadrži pored opštih podataka o licu za koje dozvola važi (ime i prezime, adresa, lični broj itd.) i podatke o njegovoj osposobljenosti za upravljanje određenom vrstom vozila i vremenom trajanja dozvole. Pored vozačke dozvole vozač je dužan i da poseduje osnovni identifikacioni dokument - ličnu kartu i / ili putnu ispravu (pasoš). U međunarodnom transportu robe ili putnika moraju da se poštuju međunarodne konvencije o odvijanju transporta. Ovim konvencijama kao i bilateralnim sporazumima između zemalja regulišu se odnosi zemalja u oblasti transporta koji obuhvataju: dobijanje međunarodnih dozvola, iznos carina, uslove transporta, uvoza, tranzita i drugih specifičnosti. Operatori koji se bave ovom delatnošću prema propisima moraju da budu registrovani za međunarodni transport, da raspolažu odgovarajućim resursima (vozilima, opremom osobljem itd), kao uslov za kvalitetno bavljenje ovom delatnošću, da raspolažu odgovarajućim iznosom sredstava u poslovnom fondu.

OPERATIVNA PRIPREMA TRANSPORTNOG PROCESA Za bavljenje međunarodnim transportom potrebni su slededeći osnovni dokumenti: Za posadu vozila: putni nalog, međunarodna dozvola, pasoš, potvrda o poreklu finansijskih sredstva, itd… Za vozilo: saobraćajna dozvola, zeleni karton osiguranja, specifični dokumenti u slučaju specijalnih transporta, Za robu: dozvola za transport, carinske isprave , karneti za transport robe i sl.  

OPERATIVNA PRIPREMA TEHNIČKIH RESURSA – VOZNI PARK Pod pojmom vozni park podrazumeva se skup svih transportnih sredstava u okviru posmatranog transportno poslovnog sistema, odnosno skup svih vozila (vučnih i priključnih vozila) različitih eksplataciono-tehničkih karakteristikea Pod eksplataciono-tehničkim karakteristikama podrazumevaju se gabaritne dimenzije vozila – dužina, širina, visiona, razmak osovina, razmak točkova, dužina prednjeg i zadnjeg prepusta, poluprečnici podužne i poprečne prolaznosti, radijus okretanja, dinamička svojstva vozila, masa praznog vozila, ekonomičnost pogona, pogodnost za tehničko održavanje, kapacitet vozila – korisna nosivost, specifična površinska i zapreminska nosivost u t/m2 , itd… Ukoliko je vozni park sastavljen od vozila iste marke i tipa, istih tehničko-eksploatacionih karakteristika onda se radi o tzv. homogenom voznom parku. Heterogen vozni park predstavlja skup vozila različitih marka i tipova i različitih tehničko-eksploatacionih karakteristika. Pod „inventarskim voznim parkom“ - (Ni) podrazumeva se skup svih vozila koja se vode u inventaru – knjigovodstvu osnovnih sredstava u posmatranom transportno poslovnom sistemu.

OPERATIVNA PRIPREMA TEHNIČKIH RESURSA – VOZNI PARK U heterogenom voznom parku inventarski vozni park je skup grupa vozila razvrstanih po markama i tipovima vozila različitih tehničko-eksploatacionih karakteristika, odnosno:  , [vozila] gde je: - inventarski broj vozila određene tehničko-eksploatacione karakteristike (g) k - broj grupa vozila tehničko-eksploatacionih karakteristika Po svom tehničkom stanju inventarski vozni park se deli na vozila koja su tehnički ispravna, tj. sposobna za eksploataciju i vozila koja su tehnički neispravna, odnosno nesposobna za eksploataciju. Ovo znači da se inventarskom voznom parku imamo vozila koja su „sposobna“za rad i vozila koja su „nesposobna“ za rad. Ako se kod homogenog voznog parka sa Ni označi inventarski broj vozila, sa Ns broj tehnički ispravnih – za rad sposobnih vozila i sa Nn broj tehnički neispravnih, odnosno za rad nesposobnih vozila, tada se dobije podela inventarskog voznog parka po tehničkom stanju.

PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA Broj vozila tehnički ispravnih (Ns), predstavlja sumu svih tehnički ispravnih vozila u sistemu određenih konstrukcijsko-eksploatacionih karakteristika, odnosno:    , [vozila] gde je: - broj vozila tehnički ispravnih i operativno spremnih (tehnički i organizacijski), - broj vozila tehnički ispravnih i operativno nespremnih (radi ostalih uslova), - broj vozila tehnički ispravnih i nalaze se na radu, - broj vozila tehnički ispravnih i nalaze se u autobazi. Broj vozila tehnički neispravnih (Nn), predstavlja sumu svih tehnički neispravnih vozila određenih konstrukcijsko-eksploatacionih karakteristika, odnosno: , [vozila]

IZVRŠENJE TRANSPORTNOG PROCESA (FUNKCIONISANJE) Izvršenje transportnog procesa (funkcionisanje) predstavlja podproces proizvodnje transportne usluge, odnosno vršenja usluge i podrazumeva realizaciju procesa transporta saglasno planiranoj, projektovanoj i pripremljenoj usluzi.   Izvršenje transportnog procesa obuhvata sledeće aktivnosti: Prijem dokumentacije neophodne za funkcionisanje (dokumenti vezani za vozilo posadu vozila i predmet transporta) Izlaska vozila i posade iz auto baze, Utovarno-istovarne operacije (Trajanje utovarnih i istovarnih podprocesa zavisi od: tehnologje utovara (izmene putnika), načina pakovanja robe (prilagođenosti robe za pretovar), vrste i proizvodnosti pretovarnih sredstava, organizacije utovarno-istovarnih operacija, itd…) Neposreda realizacija prevoznog procesa (vožnja i prateće aktivnosti), Monitoring, upravljanje i regulisanje kretanja vozila i voznog osoblja, Otklanjanje poremećaja i prekida u funkcionisanju Povratak sa vozila i posade u autobazu Eksploatacionu analizu i obradu podataka

IZVRŠENJE TRANSPORTNOG PROCESA (FUNKCIONISANJE) Eksploataciona analiza i obrada podataka zahteva adekvatan specijalizovan informacioni sistem koji treba da definiše informacijske potrebe i zahteve, razne vrste izveštaja, načine njihove obrade kao i njihove tokove. Dobar informacioni sistem je onaj, koji može da obezbedi “...prave informacije, na pravom mestu u pravom trenutku vremena...”, a to znači da informacije moraju biti brze – pravovremene, sveobuhvatne i pouzdane. Savremeni informacioni sistemi podrazumevaju postojanje određene opreme (hardver), niza postupaka i procedura i programa (sistemski i aplikativni softver), kadrove raznih profila (sistem analitičara, operatera, programera) koji rade u tom sistemu (lifewear) i organizaciju (organwear). Izlazni rezultat izvršenja transportnog procesa predstavlja istovremeno i izlaz iz transportnog procesa. Rezultat realizacije ovog podprocesa je proizvod - transportna usluga (sistemski organizovan proces čiji je rezultat proizišao iz niza međusobno povezanih aktivnosti prevoznika (operatora) i poslovnog okruženja u cilju zadovoljenja zahteva korisnika usluge) opisana transportnim učincima (transportovana roba ili putnici, izvršen transportni rad, iskorišćenje resursa), realizovanim kvalitetom usluge, troškovima i prihodom itd...

MONITORING I KONTROLA ODVIJANJA TRANSPORTNOG PROCESA Monitoring i kontrola kao zadnji korak u transportnom procesu, i predstavlja proceduru sistemski zasnovanog i sistematski vođenog postupka prikupljanja, obrade, izdvajanja, prikazivanja i analize izdvojenih podataka i oblikovanje podloga za utvrđivanje uzroka odstupanja od zahtevanih parametara kvaliteta usluge. Osnovne aktivnosti u procesu kontrole usmerene su na merenju kvaliteta ostvarene transportne usluge i njihovom upoređivanju i merenju odstupanja od planiranih (očekivanih) vrednosti, kao i preuzimanje aktivnosti usmerenih ka proveri potrebe uvođenja promena u transportnom procesu u cilju dovođenja u željno projektovano stanje. Prilikom sprovođenja procesa dijagnostičkog ispitivanja uzimaju se u obzir dva glavna vektora analize: Ocena kvaliteta transportne usluge od strane korisnika Ocena kvaliteta sistema i usluge od strane organizatora transportnog prosesa (operatora)

MONITORING I KONTROLA ODVIJANJA TRANSPORTNOG PROCESA Istraživanje stavova korisnika sistema javnog gradskog transportnog putnika, podrazumeva razvoj i primenu tehnika bihevioralne analize kojima se mogu meriti i analizirati potrebe i stavovi korisnika. Znači, u okviru ovog koraka dijagnostičkog ispitivanja potrebe za uvođenjem promena, vrši se istraživanje subjektivnog (doživljenog) kvaliteta od strane korisnika transportne usluge. Percepcija korisnika u vezi sa kvalitetom isporučene usluge zavisi od njihovog ličnog iskustva sa transportnom uslugom i sistemom, a sa druge strane i od informacija koje dobijaju o usluzi – od operatora ili iz drugih izvora iz okoline.   Istraživanje subjektivnog kvaliteta transportne usluge podrazumeva utvrđivanje subjektivnih ocena korisnika prema svojstvima i parametarima kvaliteta koji su neposredno vezani za kvalitet transportne usluge. Istraživanje se sprovodi najčešće raznim vrstama direktnog intervjua korisnika, opservacionim analizama korisnika, analizama žalbi i primedbi, itd...

MONITORING I KONTROLA ODVIJANJA TRANSPORTNOG PROCESA Ocena kvaliteta realizacije transportnog procesa od strane operatora počinje ocenjivanjem nivoa realizacije postavljene ciljne funkcije sistema, čijom se realizacijom meri efektivnost upravljanja sistemom i ocenjuje stepen dostizanja ciljeva sistema kojim se upravlja, izraženih skupom parametara u okviru ciljne funkcije. Drugi domen ocene realizacije transportnog procesa operatora odnosi se na identifikaciju, analizu i ocenu načina realizacije transportnog procesa, odnosno analizu svih aktivnosti i podprocesa u okviru transportnog procesa. Izlazni rezultat iz procesa monitoringa i kontrole u okviru transportnog procesa je nedvosmisleno i egzaktno utvrđivanje eventualnih razloga odstupanja u kvalitetu transportne usluge, kao i definisanje mera i aktivnosti u cilju poboljšanja kvaliteta i proizvodnje transportne usluge na efikasan i efektivan način.

MONITORING I KONTROLA ODVIJANJA TRANSPORTNOG PROCESA Arhitektura sistema za montoring i upravljanje u realnom vremenu

OPŠTI POJMOVI