TRADICIONALNA BIBLIOMETRIJA - MERE Milica Ninković Milena Obradović

“PUBLIKUJ ILI NESTANI!” AUTOR NAUČNA PUBLIKACIJA NAUČNI ČASOPIS

BIBLIOMETRIJSKI INDIKATORI INDIKATORI ZASNOVANI NA PUBLIKACIJAMA KAO OSNOVNOM PROIZVODU NAUČNOG RADA NJIHOVO KORIŠĆENJE ZASNOVANO JE NA 3 PRETPOSTAVKE: PRODUKT NAUČNOG ISTRAŽIVANJA JE DOSLEDNO PRIKAZAN U PUBLIKACIJAMA BROJ CITATA KOJI SE ODNOSI NA OVE PUBLIKACIJE JE LEGITIMNI INDIKATOR NJIHOVOG KVALITETA POSTOJE TAČNI I POTPUNI PODACI O NJIHOVIM AKTIVNOSTIMA

BIBLIOMETRIJSKI INDIKATORI BROJ PUBLIKACIJA ČASOPIS / ČLANCI U ČASOPISU: IMPAKT FAKTOR (FAKTOR UTICAJA) EIGENFACTOR AI (Article Influence) IPP (Impact per Paper) SNIP (Source Normalized Impact per Paper) Immediacy Index PI-BETA (Papers Ignored By Even the Authors) SJR (SCImago Journal Rank)

BIBLIOMETRIJSKI INDIKATORI AUTOR: HIRŠOV INDEKS M - INDEKS G - INDEKS

CITATNE BAZE WEB OF SCIENCE SCOPUS GOOGLE SCHOLAR

KOMERCIJALNA BAZA 1958. JUDŽIN GARFILD ISI (Institute for Scientific Information) POKRIVENOST: Sciences (Nauke) – od 1900. godine, Social Sciences (Društvene nauke)- od 1956., Arts & Humanities (Umetnost i humanističke nauke) – od 1975.

WEB OF SCIENCE Sastoji se od sledećih baza: Science citation index Expanded Social Sciences Citation Index Arts & Humanities Citation Index Journal Citation Report Conference Proceedings

WEB OF SCIENCE SVE BAZE SU SELEKTIVNE PRETRAŽIVANJE JE MOGUĆE PREMA: PREZIMENU I INICIJALIMA SVIH AUTORA ADRESI AUTORA, PRVOM AUTORU CITIRANIH RADOVA, NASLOVIMA ČASOPISA, REČIMA IZ NASLOVA I SAŽETAKA NA ENGLESKOM JEZIKU (OD 1992) KLJUČNIM REČIMA

SCOPUS KOMERCIJALNA BAZA – ELSEVIER PRIBLIŽNO 22.000 INDEKSIRANIH ČASOPISA IZ SVIH NAUČNIH OBLASTI OMOGUĆAVA CITATNU ANALIZU I OBUHVATA PODATKE O CITIRANIM REFERENCAMA AŽURIRA SE SVAKODNEVNO CITATION TRACKER AUTHOR SEARCH

GOOGLE SCHOLAR BESPLATNA BAZA DOSTUPNA SVIMA ONLINE INDEKSIRA PUN TEKST ILI METAPODATKE IZ OBLASTI NAUČNE LITERATURE PRUŽA JEDNOSTAVAN PREGLED VIDLJIVOSTI I UTICAJA RADOVA IZ NAUČNIH ČASOPISA OPSEG NEPOZNAT (Google ne objavljuje odakle prikuplja podatke o citatima)

BROJ PUBLIKACIJA NAJJEDNOSTAVNIJI BIBLIOMETRIJSKI INDIKATOR BROJANJE JEDNOSTAVNO RANGIRANJE PO KVALITETU ? REZULTATI ISTRAŽIVANJA OBJAVLJUJU SE U VIŠE MANJIH RADOVA UMESTO JEDNOM CELOVITOM

IMPAKT FAKTOR (FAKTOR UTICAJA) KVANTITATIVNI POKAZATELJ KVALITETA ČASOPISA TRENUTNO NAJVIŠE KORIŠĆEN U SVETU IZRAČUNAVA SE NA GODIŠNJEM NIVOU NA OSNOVU PODATAKA IZ BAZE Web Of Science OBJAVLJUJE SE U BAZI PODATAKA Journal Citation Reports

IZRAČUNAVA SE ZA OBLASTI PRIRODNIH I DRUŠTVENIH NAUKA ODNOS BROJA CITATA KOJE U JEDNOJ GODINI DOBIJU RADOVI OBJAVLJENI U NEKOM ČASOPISU U PRETHODNE DVE GODINE I BROJA OBJAVLJENIH RADOVA U ISTOM PERIODU BROJ CITATA U ČASOPISU X U GODINI YYYY3 NA RADOVE IZ GODINA YYYY2 I YYYY1 IF ČASOPISA X ZA GODINU YYYY3 = BROJ RADOVA U ČASOPISU X OBJAVLJENIH U GODINI YYYY2 I YYYY1

NPR. U časopisu X objavljen je 21 članak u poslednje 2 godine 2013 = 12 2014 = 9 21 članak ukupno , a ti članci su citirani u tekućoj 2015 godini 201 put Impakt faktor časopisa X za 2015. godinu biće: IFx2015= 201/21=9,571

IMPAKT FAKTOR (FAKTOR UTICAJA) ISI calculates the impact factor by: dividing the number of citations in 2008 to articles published in previous two years (2006-2007) by the total number of articles published in the previous two years (2006-2007).

IF : POZITIVNE I NEGATIVNE KARAKTERISTIKE IDENTIFIKOVANJE ČASOPISA SA NAJVEĆIM UTICAJEM POMOĆ BIBLIOTEKAMA PRI ODLUCI NA KOJE ČASOPISE SE PRETPLATITI RAZVOJ I UPRAVLJANJE KOLEKCIJAMA ČASOPISA UPOREĐIVANJE ČASOPISA UNUTAR ISTE KATEGORIJE Korisno za izdavače i urednike časopisa Upoređivanje časopisa iz različitih oblasti? Upoređivanje časopisa unutar jedne oblasti?

RAZLIČITE NAUČNE OBLASTI:

NAUČNA OBLAST OBLAST: FIZIKA

RADOVIMA IZ NEKIH OBLASTI POTREBNO JE VIŠE VREMENA DA DOSTIGNU ODREĐENI NIVO CITIRANOSTI 22

POKRIVENOST WOS BAZE I IF * Ne uključuje naslove navedene u bazi - Arts & Humanities Citation Index

Pronalaženje (tematski) sličnih časopisa Pregled citiranosti unutar istog područja Jezička barijera Manje šanse da domaći časopisi dospeju na SCI listu Radovi revijskog tipa / radovi – nova otkrića Procena vrednosti objavljenih radova prema IF časopisa u kojem su objavljene nije pravi pokazatelj vrednosti konkretnog rada – on može biti citiran mnogo više ili mnogo manje nego što je prosek citiranosti radova iz tog časopisa.

“Like nuclear energy, the impact factor has become a mixed blessing.“ Eugene Garfield

EIGENFACTOR Ovaj indikator razvili su Jevin West i Carl Bergstrom Procenjen značaj nekog časopisa za naučnu zajednicu za petogodišnji period Koristi podatke iz baze Journal Citation Reports Zbir Eigenfactora svih časopisa u bazi iznosi 100

EIGENFACTOR Za svaki časopis u bazi računa se i faktor uticaja članaka (Article Influence), takođe za pet godina AI dobija se tako što se Eigenfactor časopisa podeli sa brojem članaka u tom časopisu Za izračunavanje Eigenfactora koristi se teorija mreža

EIGENFACTOR Rangiranje časopisa vrši se pomoću sličnog algoritma po kojem Google rangira veb strane Na sajtu http://www.eigenfactor.org/projects/journalRank/journalsearch.php omogućeno je pretraživanje časopisa Normalizovan Eigenfactor: EF*N/100

EIGENFACTOR Cost Effectiveness (CE) služi za poređenje časopisa po Eigenfactoru i ceni Dobija se tako što se cena podeli sa Eigenfactorom Godine 2013. rangirana su 11.002 časopisa

EIGENFACTOR

EIGENFACTOR

EIGENFACTOR

IMPACT PER PUBLICATION - IPP Broj citata u datoj godini za radove objavljene u prethodne tri godine, podeljen sa ukupnim brojem radova koji su objavljeni tokom te tri godine Nije normalizovan u odnosu na naučne oblasti

IMPACT PER PUBLICATION - IPP Primer IPP za 2005. godinu: 84 – broj citata koje su tokom 2005. godine dobili radovi objavljeni 2002, 2003. i 2004. godine 300 – ukupan broj radova za period 2002-2004 IPP = 84/300 = 0.28

SNIP – Source Normalized Impact per Paper Indikator koji je kreirao Henk Moed Koristi podatke iz baze Scopus U obzir uzima citiranost časopisa, ali i odlike citiranja u oblasti kojoj časopis pripada

SNIP – Source Normalized Impact per Paper Citatni potencijal oblasti definiše se kao prosečan broj citiranih referenci za svaki rad u toj oblasti Zavisi od stepena pokrivenosti baze Citatni potencijal baze predstavlja broj citiranih referenci objavljenih u časopisima koji se nalaze u bazi

SNIP – Source Normalized Impact per Paper Izračunavanje relativnog citatnog potencijala baze (RDCP): Odredi se časopis koji je u bazi medijalni i njegov citatni potencijal označi se indeksom 1 Citatni potencijal za ostale časopise računa se u odnosu na njega SNIP = IPP/RDCP

SNIP – Source Normalized Impact per Paper http://www.journalindicators.com/indicators

SNIP – Source Normalized Impact per Paper

IMMEDIACY INDEX Prosečan broj koji pokazuje koliko puta je rad bio citiran u godini u kojoj je objavljen Izračunavanje: broj citata za radove objavljene u nekom časopisu u datoj godini podeli se sa ukupnim brojem radova objavljenim iste godine u tom časopisu

IMMEDIACY INDEX Ne favorizuje velike časopise naspram manjih, što je prednost Radovi objavljeni ranije u toku godine obično imaju i više citata Časopisi koji češće izlaze imaju bolji rezultat

IMMEDIACY INDEX Pokazuje kojom brzinom su radovi citirani po objavljivanju Časopisi koji izlaze veoma retko ili krajem godine nisu u dobrom položaju

IMMEDIACY INDEX Primer Immediacy index-a nekog časopisa za 2007. godinu: 35 – broj citata koje su dobili radovi objavljeni tokom 2007. godine 100 – ukupan broj radova koji su objavljeni tokom 2007. godine Rezultat: 35/100=0.35

PAPERS IGNORED BY EVEN THE AUTHORS (PI - BETA) Predstavlja indikator koji pokazuje koliko “grešaka” je napravilo uredništvo određenog časopisa objavljujući radove koje niko ne citira Izračunava se tako što se broj radova koji nikada nisu citirani podeli sa ukupnim brojem objavljenih radova u datom časopisu

HIRŠOV INDEKS (h-index) Broj koji pokazuje da je određeni naučnik objavio h radova koji su svi bili citirani najmanje h puta Ovu meru kreirao je fizičar Jorge Eduardo Hirsch, 2005. godine Zasniva se na nizu najcitiranijih radova nekog naučnika i na broju citata koji su ti radovi ukupno dobili

HIRŠOV INDEKS (h-index) h-indeks prikazuje i produktivnost i uticaj nekog autora Vrednosti h-indeksa se razlikuju po disciplinama i zbog toga se porede samo naučnici ili insitucije iz iste naučne oblasti Baze koje izračunavaju ovaj indeks (Web of Science, Scopus, Google Scholar) ne sadrže iste publikacije i citate

HIRŠOV INDEKS (h-index) Zbog toga Hiršov indeks za jednog autora može da varira Vrednost ovog indeksa je uglavnom veća za starije autore, tj. autore sa dužom karijerom Što je veći broj jako uticajnih radova, veći je i h-indeks nekog autora Indeks se vremenom sve teže povećava, pa mnogi autori imaju slične vrednosti

HIRŠOV INDEKS (h-index) Pokazuje uticaj konkretnih radova, a ne časopisa Ne menja se drastično zbog jednog jako uticajnog rada Postoji mogućnost manipulacije samocitiranjem

HIRŠOV INDEKS (h-index) Indeks ne može da opada Računaju se i pozitivni i negativni citati Obuhvata samo podatke o radu koji se nalaze u bazi

HIRŠOV INDEKS (h-index) Visokouticajni radovi se računaju bez obzira na uticaj časopisa u kojem su objavljeni Kako bi se ublažila prednost starijih autora, razvijene su i neke značajne modifikacije h-indeksa, kao što su m-index i g-index

HIRŠOV INDEKS (h-index) Jednostavan primer: Potrebno je najpre poređati publikacije u opadajućem redosledu po broju citata: A(6) B(4) C(3) D(1)

HIRŠOV INDEKS (h-index) Zatim, postavljamo pitanja: Da li imamo jednu publikaciju koja je citirana bar jednom? Odgovor je DA. Prelazimo na sledeće pitanje: Da li imamo dve publikacije citirane bar dva puta? Odgovor je DA. Sledeće pitanje: Da li imamo tri publikacije citirane bar tri puta? Odgovor je DA.

HIRŠOV INDEKS (h-index) Da li imamo četiri publikacije citirane bar četiri puta? Odgovor je NE. Zbog toga dolazimo do zaključka da je h-indeks 3

m-index Izračunava se na osnovu Hiršovog indeksa i broja godina tokom kojih je autor aktivan Formula: h/n, gde je h Hiršov indeks, a n broj godina koji je protekao od objavljivanja prvog rada nekog autora Broj aktivnih godina ne mora uvek da bude merodavan

m-index Mnogi autori imaju velike pauze ili prekide u karijeri i objavljivanju radova Takođe, dešava se da je nečiji prvi rad bio mali doprinos, nakon kojeg je usledila pauza, a autor je tek mnogo kasnije razvio kontinuiranu produktivnost

g-index Ovaj indeks predložio je Leo Egghe 2006. godine Glavni zadatak je da se istakne razlika između visokocitiranih i ostalih radova nekog autora Kada autor ima g-index jednak x, znači da x njegovih najcitiranijih radova imaju najmanje x2 citata

g-index Skup radova se rangira u opadajućem redosledu, po broju citata koji su ti radovi dobili Nekoliko dobro citiranih radova značajno utiče na povećanje g-indeksa

SCImago Journal Rank (SJR) Predstavlja indikator naučne prestižnosti časopisa Omogućava rangiranje časopisa prema citiranosti, tako što se svakom citatu određuje specifična težina, u zavisnosti od ranga časopisa SJR je dostupan preko portala SCImago Journal & Country Rank (http://www.scimagojr.com/journalrank.php)

SCImago Journal Rank (SJR) SJR razvili su profesori Félix de Moya i Vicente Guerrero Bote Naučna oblast, kvalitet i ugled časopisa imaju uticaj na citate Uzima se u obzir i broj citata i prestižnost časopisa odakle ti citati potiču

SCImago Journal Rank (SJR) Koristi podatke iz baze Scopus, počevši od 1996. godine Koristi algoritam sličan onom za rangiranje veb strana po značaju Citati iz vodećih časopisa imaju veću vrednost Razvijen je sa namerom da se koristi u velikim i heterogenim mrežama

SCImago Journal Rank (SJR) Koristi se prilikom poređenja časopisa u procesu evaluacije nauke

SCImago Journal Rank (SJR)

SCImago Journal Rank (SJR)

SCImago Journal Rank (SJR)

SCImago Journal Rank (SJR)

SCImago Journal Rank (SJR)

SCImago Journal Rank (SJR)

SCImago Journal Rank (SJR)

SCImago Journal Rank (SJR)

SCImago Journal Rank (SJR)

SCImago Journal Rank (SJR)

Hvala na pažnji!

Literatura Moed, Henk F. Measuring contextual citation impact of scientific journals. http://arxiv.org/ftp/arxiv/papers/0911/0911.2632.pdf. (preuzeto 8.12.2015.) 2. CWTS Journal Indicators. http://www.journalindicators.com/methodology. (preuzeto 8.12.2015.) 3. Bibliometrics : Journal, article and author metrics. https://www.dur.ac.uk/library/research/bibliometrics/. (preuzeto 8.12.2015.)

Literatura 4. Stellenboch University : Library and Information Service. http://library.sun.ac.za/English/aboutus/libraryprofile/Pages/mission.aspx. (preuzeto 7.12.2015.) 5. Scholarly Impact Tools: Traditional Metrics. http://research.library.gsu.edu/si. (preuzeto 7.12.2015.) 6. Elsevier. http://journalinsights.elsevier.com/journals/0301-0104/snip. (preuzeto 7.12.2015.)

Literatura 7. Measuring your research impact: i10-Index. http://guides.library.cornell.edu/c.php?g=32272&p=203393. (preuzeto 6.12.2015.) 8. SCImago Journal & Country Rank. http://www.scimagojr.com/journalrank.php. (preuzeto 6.12.2015.) 9. H-Index: What It Is and How to Find Yours. http://www.benchfly.com/blog/h-index-what-it-is-and-how-to-find-yours/. (preuzeto 6.12.2015.) 10. Citation Searching and Bibliometric Measures: Citation Measures and Tools. http://pitt.libguides.com/c.php?g=12107&p=64708. (preuzeto 6.12.2015.)

Literatura 11. Reflections on the h-index. http://www.harzing.com/pop_hindex.htm. (preuzeto 7.12.2015.) 12. Citation impact. https://en.wikipedia.org/wiki/Citation_impact. (preuzeto 7.12.2015.) 13. h-index. https://en.wikipedia.org/wiki/H-index. (preuzeto 7.12.2015.) 14. KoBSON. http://kobson.nb.rs/vrednovanje/vrednovanje/prica_o_if.129.html. (preuzeto 7.12.2015.)

Literatura 15. Bibliometric measures. http://library.leeds.ac.uk/info/467/bibliometrics/307/what_is_bibliometrics/3. (preuzeto 7.12.2015.) 16. Eigenfactor. http://www.eigenfactor.org/. (preuzeto 7.12.2015.) 17. Matutinović, Stela Filipi. Naučne Informacije u Srbiji : protok, dostupnost, vrednovanje. Beograd, 2013. 18. De Bellis, Nicola. Bibliometrics and Citation Analysis : from the Science citation index to cybermetrics. Lanham [etc.]: Scarecrow Press, 2009.

Literatura 19. http://www.uksg.org/sites/uksg.org/files/19-Cross-H76M463XL884HK78.pdf (preuzeto: 07.12.2015.) 20. Scopus Content Coverage Guide https://www.elsevier.com/__data/assets/pdf_file/0007/69451/sc_content-coverage-guide_july-2014.pdf (preuzeto: 06.12.2015.) 21. http://thomsonreuters.com/en/products-services/scholarly-scientific-research/scholarly-search-and-discovery/web-of-science.html 22. http://wokinfo.com/essays/impact-factor/

Literatura 23. Journal impact factor: a brief review http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1230709/pdf/cmaj_161_8_979.pdf 24. http://wokinfo.com/training_support/training/web-of-science/#materials