Nastavne metode

Ko se bavi nastavnim metodama? Nastavnim metodama se bavi didaktika (u okviru pedagogije) – smatra se opštom teorijom nastave I metodika (u okviru psihologije) – smatra se primenjenom didaktikom

Čime se bavi metodika/didaktika Programiranje i planiranje nastave određenog predmeta Nastavni proces (shvatanje učenja – nastavni modeli – načini organizovanja, principi, metode, oblici, grupna dinamika...) u kontekstu određenog predmeta Nastavni sadržaji predmeta Povratna informacija – evaluacija nastave i praćenje i ocenjivanje napredovanja učenika,u kontekstu određenog predmeta Nastavna sredstva (+ izbor i razvijanje udžbenika, didaktičkog softvera…) u kontekstu određenog predmeta

3 shvatanja odnosa nastavnih metoda i sadržaja (Terhart, 2001) Sadržaji i zadaci su dati apriori, a didaktika je disciplina koja se bavi definisanjem, klasifikovanjem, opisivanjem metoda i njihove primene Teza o “sklopu implikacija”/međuzavisnosti – svaka nastavna metoda sadrži prethodne odluke o sadržaju, i metoda povratno deluje na odluku o sadržaju - potrebno je imati raznovrsne metode odakle bi nastavnici mogli da ih biraju i primenjuju Radikalizacija ideje međuzavisnosti dovodi do ideje o nepostojanju apriorne postojane strukture predmeta, već se on javlja kao kulturni proizvod koji pod različitim oblicima može postati tema nastave – otud, potrebno je da nastavnici sami kreiraju metode *Terhart, E. (2001). Metode podučavanja i učenja. Zagreb: Educa

Tipična didaktička pitanja Tradicionalana didaktika Reformska Kako navesti učenika da usvoji nove sadržaje Kako obezbediti relevantnu aktivnost učenika Kako predstaviti očigledno... (kako obezbediti da učenici od predstava razviju pojmove) Kako omogućiti što veće uključivanje učenika u aktivnost Kako obraditi, oblikovati, prikazati elemente nastavnog sadržaja sa ciljem delovanja na učenike Kako strukturirati okolinu za učenje Kako artikulisati nastavu (rasčlaniti u sadržajne jedinice, dati smernice...) Nastavni proces nikada nije samo prenošenje znanja, već određenu ulogu uvek igraju i socijalno i moralno učenje i sl. *Stančić, M., M. Mitrović & L. Radulović (2013). From glorifying method toward post-method stance: Searching for quality of teaching/learning; in M. Despotović & E. Hebib (Eds.), Contemporary issues of education quality (p.41-55). Belgrade: University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Institute for Pedagogy and Andragogy; Pécs: University of Pécs, Faculty of Adult Education and HRD

Metode podučavanja i učenja Promena fokusa sa aktivnosti nastavnika na aktivnost učenika - podučavanje se ne može posmatrati odvojeno od učenja! Misliti o celovitom razvoju učenika – ukupnosti učenja Misliti o razlikama među učenicima Traganje za alternativnim metodama (ne samo predavačka, ne samo verbalne, ne samo frontalne...) Porast broja i raznovrnosti metoda i tehnika nastave

Dobra nastava = Nastava u kojoj dolazi do učenja različita učenja - različiti učenici - različiti sadržaji - različiti ciljevi - različita podučavanja

Post-metodsko stanje “Smrt” koncepta nastavne metode - kritika metoda kao “paketa recepata “ za nastavnike Traganje za alternativom metodom: metod u kontekstu, strategije nastave… Važnost konteksta u kome se nastava odvija Kreiranje, izbor, primena i evaluacija primene metoda u potpunosti se prenose na nastavnika

Odnos pristupa nastavi i shvatanja metode Shvatanje nastave Shvatanje metoda Nastava kao transmisija Univerzalni način prenošenja gradiva učenicima Nastava kao planiranje (stvaranje uslova) učeničkog učenja ...i nastava kao osnaživanje samodirektivnosti učenika u učenju (učenje učenja) Odnos između radnji na organizovanju podučavanja i željenih procesa učenja koje treba omogućiti Strategija u stvaranju obrazovnih prilika za subjekatsku poziciju učenika u školskom učenju Zajednica nastavnika i učenika u konkretnom institucionalnom kontekstu uklopljenom u sociokulturni milje Kreiranje, izbor, primena i evaluacija primene metoda u potpunosti se prenose na nastavnika.

Nastavne metode i bliski pojmovi… OBLIK RADA TEHNIKA STRATEGIJA PRISTUP STIL

Nastavne metode i bliski pojmovi (tipična određenja) Metod nastave – sistematičan način rada - skup aktivnosti nastavnika i učenika usmeren na postizanje ciljeva časa (Socijalni) Oblik rada – način organizacije učenika u toku rada na času Tehnika nastave – (veština nastavnika u izvođenju) određene rutinske procedure u nastavi (“trikovi i cake”) Strategija nastave – skup odluka (planiranje, taktika) koje su potrebne kako bi se čas uspešno sproveo Pristup nastavi – konzistentan skup stavova o tome šta je nastava (kako je shvatamo...) Stil nastave – osobeni kvaliteti i ponašanje koji dolaze do izražaja u načinu rada određenog nastavnika

Nastavne metode i bliski pojmovi (primeri) Metod nastave – sistematičan način rada - skup aktivnosti nastavnika i učenika usmeren na postizanje ciljeva časa (Socijalni) Oblik rada – način organizacije učenika u toku rada na času Tehnika nastave – (veština nastavnika u izvođenju) određene rutinske procedure u nastavi (“trikovi i cake”) Strategija nastave – skup odluka (planiranje, taktika) koje su potrebne kako bi se čas uspešno sproveo Pristup nastavi – konzistentan skup stavova o tome šta je nastava (kako je shvatamo...) Stil nastave – osobeni kvaliteti i ponašanje koji dolaze do izražaja u načinu rada određenog nastavnika Metod nastave – predavanje, diskusija, rešavanje problema, analiza sadržaja, rad na tekstu... (Socijalni) Oblik rada – frontalni, rad u grupi, rad u paru, individualni Tehnika nastave – brainstorming, igra uloge, puzzle-grupe, akvarijum, olovka u krug... Strategija nastave – direktna instrukcija, vođeno učenje (facilitacija), kooperacija, takmičenje... Pristup nastavi – nastava kao transmisija, nastava kao građenje i razmena znanja i značenja – interaktivni pristup... Kognitivistički pristup, humanistički... Stil nastave – dinamički splet različitih prethodno navedenih elemenata koji se ispoljava u radu nastavnika

pristupi oblici rada metode tehnike nastave Strategija Stil nastavnika

Teorije vs metode učenja

Metode učenja/nastave (Ivić, Pešikan, Antić, 2003) Dimenzije kojima definišemo metode učenja/nastave: mehaničko smisleno praktično verbalno receptivno putem otkrića konvergentno divergentno transmisivno interaktivno

Razmatranje vrsta nastava spram Ciljeva Pristupa Strategija Metode Oblika organizacije

Predavačka nastava – receptivno učenje (Ausubel, 1968) Cilj: prikazivanje jasno strukturiranog sadržaja (znanja) Pristup: transmisivni (prenošenje znanja ) Strategija: direktne instrukcije, kontrola Metod: predavanje Oblik organizacije: frontalna nastava Učenici pasivno usvajaju – slušaju, čitaju, pamte... Dominira individualan rad u pretežno kompetitivnom kontekstu

Predavačka nastava – receptivno učenje Prednosti frontalne nastave: Ekonomičnost (vremena i novca) Odgovara nekim sadržajima (lakšim) i kada su predznanja učenika ujednačena Jednostavnost Olakšava kontrolu discipline (da li... ?) Kritike: Pasivno, receptivno učenje i mehanicističko “bubanje” (rote learning, Mayer 1999) Preopterećenost učenika, preopširnost gradiva Izolovanost znanja od iskustva Zanemarivanje socijalnih aspekata razvoja i ličnosti u celini na uštrb znanja Favorizovanje autoritarnog stila Zanemarivanje individualnih razlika među učenicima

Problemska nastava: učenje putem otkrivanja Cilj: oblikovati saznavanje koje prevazilazi izložene informacije Pristup: otkrivanje znanja, naglasak na procesu a ne rezultatu (Bruner) Strategija: (samo)aktiviranje učenika - aktivno učenje, stvaranje uslova za otkrivanje kroz problemski materijal Metode: rešavanje problema, istraživanje učenika Oblik organizacije: fleksibilan Induktivno otkrivanje, heurističko učenje, rešavanje problema, istraživanje Učenik bira i otkriva tehnike i postupke sticanja znanja

Problemska nastava: učenje putem otkrivanja Prednosti: Aktivnost Veća sposobnost primene Učenje postupaka i razvoj sposobnosti Savremene verzije: Interesovanja – problemi učenika Razvoj motivacije za učenje, samorefleksivnosti i metakognicije Kritike: Kognitivizam Odvojenost školskog učenja od životnih situacija

Grupna nastava: kooperativno učenje Cilj: psihosocijalni i kognitivni razvoj Pristup: interakcionistički - razvoj grupnih odnosa i grupne dinamike, timski rad na rešavanju zadataka Strategija: kooperacija Metod: fleksibilno Oblik organizacije: grupni Učenici radeći timski rešavaju zadatke, zatim razmenjuju ideje i na kraju se sumiraju rezultati rada svih grupa

Zadatak Rađena je metastudija o efikasnosti tri strategije (individualna, takmičarska i kooperativno učenje) kada su u pitanju različiti ciljevi nastave. Šta mislite, koje strategijie su se pokazale najpogodnijim za svaki od ovih ciljeva?

CILJ STRATEGIJE Individualna Takmičarska Kooperativna Poznavanje specifičnih informacija Ovladavanje specifičnim veštinama Učenje korišćenja određene opreme Vežbanje i učvršćivanje materijala Prikaz/pregled obimnog materijala Primena i transfer informacija i principa Razumevanje složenih pojmova Rešavanje problema Kreativnost, divergentno mišljenje Prihvatanje i uvažavanje razlika Smanjivanje predrasuda Razvijanje pozitivnog stava prema školi i učenju Razvijanje pozitivne slike o sebi (ako je primena kooperativne strategije stalna)

REZULTATI KOOPERATIVNOG UČENJA (Rezultati metaanalize 122 studije o efikasnosti različitih strategija Johnson, D., & Johnson, R. (1989): Cooperation and competition, Edina, MN: Interaction.) CILJ STRATEGIJE Individualna Takmičarska Kooperativna Poznavanje specifičnih informacija + Ovladavanje specifičnim veštinama Učenje korišćenja određene opreme Vežbanje i učvršćivanje materijala Prikaz/pregled obimnog materijala Primena i transfer informacija i principa Razumevanje složenih pojmova Rešavanje problema Kreativnost, divergentno mišljenje Prihvatanje i uvažavanje razlika Smanjivanje predrasuda Razvijanje pozitivnog stava prema školi i učenju Razvijanje pozitivne slike o sebi (ako je primena kooperativne strategije stalna) Rezultati metaanalize 122 studije o efikasnosti različitih strategija Johnson, D., & Johnson, R. (1989): Cooperation and competition, Edina, MN: Interaction.

Grupna nastava: kooperativno učenje Prednosti: Bolji rezultati u učenju konkretnih sadržaja Razvoj sposbnosti suđenja i kritičkog mišljenja Delotvornije učenje (trajnost naučenog) Pozitivan odnos prema učenju, podstiče se radna etika Razvoj sposobnosti za saradnju Razvoj sposobnosti zauzimanja tuđe perspektive → razvoj veština komunikacije Participacija učenika, aktivnost – povećanje inicijativnosti, fleksibilnosti Razvoj samostalnosti, samouvida i samorefleksivnosti, sposobnost planiranja... Samoosnaživanje! Kritike: Otpori : Institucionalni: razlika između deklarativnog značaja vaspitne uloge škole i skrivenog programa (arhitektura, uzrasno grupisanje, vremenska organizacija) Individualni - navike učenja i kompetencije učenika; faktor ličnosti – sposobnost upravljanja nesigurnošću/neizvesnošću (Sorrentino et al., 1984, prema Roeders, 2003); nedovljno aktivni učenici koji se stide i plaše neuspeha (Solomon & Globerson, 1989, prema Roeders, 2003); učenici sa slabijim stepenom sposobnosti samokontrole (Roeders, 2003) Zahteva drugačiji rad nastavnika (pokretač i motivator, organzator, demonstrator, usklađivač...) Izaziva “strah od haosa” kod nastavnika Roeders, P. (2003). Interaktivna nastava. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju, 39-58, 99-142. Diskusije tokom KU u većoj meri podstiču razvoj kognitivnih sposobnosti Aktivno učešće u KG dovodi do suprotstavljanja mišljenja, ideja ili informacija Aktivan razgovor prilikom rešavanja zadatka – veći doprinos postizanju rezultata učenja Radu u heterogenim grupama – najbolji način sticanja znanja Homogene grupe – veoma originalna i kreativna rešenja ali i opasnost Diskusije omogućavaju ponavljanje

Elementi kooperativnog učenja Kooperativno učenje Pozitivna međuzavisnost Zajedničko procesiranje Ravnopravno učešće – umeća saradnje Individualna i grupna odgovornost Neposredno podsticajna interakcija *Grupa autora (2014). Znam, razmišljam, sudjelujem. Priručnik za nastavnike: Pomoć u provedni građanskog odgoja i obrazovanja. Zagreb, Centar za mirovne studije Pozitivna međuzavisnost - događa se na temelju povezanosti uspeha pojedinaca i grupe. Bitno je razlikovati jake i slabe oblike pozitivne međuzavisnosti koja je usko povezana s motivisanošću pri ostvarivanju zadatog cilja. Kako bi razvijali pozitivnu međuzavisnost, moramo se koncentrisati na strukturu zadatog zadatka i na strukturiranje grupne ocene rezultata. Ako je razred dominantno takmičarski orjentisan onda su učenici negativno međuzavisni. Tada se uspesi jedne grupe povezuju s neuspehom druge grupe. Zajedničko procesiranje – predstavlja grupnu diskusiju u kojoj učenici procenjuju kvalitet rada, koliko su uspešno ostvarili zadate ciljeve i kako su se ponašali unutar grupe. Tu su značajni nastavnici koji prate grupu, postavljaju pitanja, vrše refleksiju i daju povratnu informaciju o uspešnosti saradnje. Ravnopravno učešće - ono se osigurava dodjeljivanjem zadataka i podelom rada. Ravnopravno sudjelovanje čini osnovu za učenički uspjeh svih uključenih te mu je potrebna struktura. Individualna i grupna odgovornost - Uključivanje individualne odgovornosti doprinosi akademskoj dobiti kooperativnog učenja. Metode koje osiguravaju grupnu ocenu ili grupni učinak, a da pri tome ne uzimaju u obzir individualnu odgovornost svakog pojedinca za njegov doprinos ne doprinose akademskom uspjehu (Slavin, 1983). Neposredno potsticajna interakcija osigurava učenicima međusobnu komunikaciju putem saradnje kod rešavanja zadataka, kod pomaganja i međusobnog učeničkog podučavanja, kod zajedničkih dogovora o mogućim rešenjima nekog problema i svakako kod načina učenja. (Žnidarec Čučković, A., 2014)

Uloga nastavnika u kooperativnom učenju Nastavnik je važan činilac stvaranja uslova za kooperativno učenje (Žnidarec Čučković, 2014) Metoda: koopeartivno učenje nastavnik-učenik (Ivić, Pešikan, Antić, 2003) Uslovi se stvaraju sistematski, strpljivo i mukotrpnim pedagoškim radom Uloga nastavnika je usmerena na vođenje razmišljanja kroz sigurnu raspravu tražeći značajna pitanja iz pred-planskog sleda

Uloga učenika u kooperativnom učenju (Žnidarec Čučković, A., 2014) Dodela kooperativnih uloga pomaže zajedničkom učenju cele zajednice te u zajedničkoj izgradnji znanja. Svako ima svoju ulogu a ako uspešno ovlada odgovarajućim obrascima ponašanja može preuzeti novu ulogu. Moguće uloge su: Tragač: podstiče na traženje rešenja zadanog problema Zapisničar: vodi zapisnik o svemu što se radi u grupi Ohrabritelj: brine da svi članovi grupe sučestvuju podjednako Pratitelj vremena: vodi brigu da se zadaci izvršavaju na vrijeme Inspektor: proverava razumeju li svi trenutni zadatak Izviđač: traži potrebne informacije od drugih grupa Aktivni slušalac/sažimač: ponavlja ili parafrazira ono što su drugi rekli Postavljač pitanja: izvlači ideje i na zadatak usmerene priloge svih članova grupe Čitač: čita sve pisane materijale grupi Metoda: timska nastava (Ivić, Pešikan, Antić, 2003) *Grupa autora (2014). Znam, razmišljam, sudjelujem. Priručnik za nastavnike: Pomoć u provedni građanskog odgoja i obrazovanja. Zagreb, Centar za mirovne studije

Grupna nastava: kooperativno učenje Prednosti: Bolji rezultati u učenju konkretnih sadržaja Razvoj sposbnosti suđenja i kritičkog mišljenja Delotvornije učenje (trajnost naučenog) Pozitivan odnos prema učenju, podstiče se radna etika Razvoj sposobnosti za saradnju Razvoj sposobnosti zauzimanja tuđe perspektive → razvoj veština komunikacije Participacija učenika, aktivnost – povećanje inicijativnosti, fleksibilnosti Razvoj samostalnosti, samouvida i samorefleksivnosti, sposobnost planiranja... Samoosnaživanje! Kritike: Otpori : Institucionalni: razlika između deklarativnog značaja vaspitne uloge škole i skrivenog programa (arhitektura, uzrasno grupisanje, vremenska organizacija) Individualni - navike učenja i kompetencije učenika; faktor ličnosti – sposobnost upravljanja nesigurnošću/neizvesnošću (Sorrentino et al., 1984, prema Roeders, 2003); nedovljno aktivni učenici koji se stide i plaše neuspeha (Solomon & Globerson, 1989, prema Roeders, 2003); učenici sa slabijim stepenom sposobnosti samokontrole (Roeders, 2003) Zahteva drugačiji rad nastavnika (pokretač i motivator, organzator, demonstrator, usklađivač...) Izaziva “strah od haosa” kod nastavnika Roeders, P. (2003). Interaktivna nastava. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju, 39-58, 99-142. Diskusije tokom KU u većoj meri podstiču razvoj kognitivnih sposobnosti Aktivno učešće u KG dovodi do suprotstavljanja mišljenja, ideja ili informacija Aktivan razgovor prilikom rešavanja zadatka – veći doprinos postizanju rezultata učenja Radu u heterogenim grupama – najbolji način sticanja znanja Homogene grupe – veoma originalna i kreativna rešenja ali i opasnost Diskusije omogućavaju ponavljanje

Predstavljanje nekih nastavnih metoda

Brainstorming Nastavnik uvede pojam/temu ili postavi pitanje i traži brze odgovore ili asocijacije (ono što učenicima prvo „padne na pamet“) Odgovore zapisuje na tabli

Brainstorming Prednosti: Nedostaci: Stimuliše uključenje svih. Dobijaju se podaci koji se dalje mogu uobličavati i koristiti u radu. Iznose se kreativne ideje, može da se vidi šta učenici već znaju i kako razmišljaju o nečemu. Nedostaci: Mora se raditi brzo, inače postaje dosadno Dominiraju najglasniji u grupi Dobijeni podaci se moraju “analizirati” na licu mesta, što je dodatni napor za nastavnika

Nakon brainstorming-a Kod rešavanja problemske situacije ili sukoba, nakon prikupljanja ideja, treba ih kombinovati, kategorisati, sažeti / odbaciti one nerealne i neizvodljive i potražiti nekoliko ideja koje ćemo primeniti. Autor metode sugeriše da kombinujemo različite ideje jer kombinovanjem asocijacija i ideja dobijamo kreativno rešenje Nakon brainstorming-a moguće je: Porazgovarati o popisu u celini Svrstati podatke u kategorije (mogu biti ranije definisane) Sažeti / birati prioritete i rešenja koja zadovoljavaju najveći deo grupe Grupa autora (2014). Znam, razmišljam, sudjelujem. Priručnik za nastavnike: Pomoć u provedni građanskog odgoja i obrazovanja. Zagreb, Centar za mirovne studije

Takmičenje, igrice Zabavne igrice koje stvaraju poverenje, razvijaju identitet i samosvest grupe, unose dinamiku i tempo, “zagrevaju” učenike za aktivnosti koje slede Kviz Potraga za blagom Prednosti: Podižu nivo energije Olakšavaju slobodu izražavanja Čine učenje zabavnim Nedostaci: Neki ih doživljavaju kao trivijalne-treba da imaju određenu svrhu ili cilj Nekad se sa njima pretera pa izgube smisao i atraktivnost

Izlaganje (predavanje i/ili prezentacija) Dobro struktuirano predavanje koje drži nastavnik ili učenik/učenici Iznose se ključne stvari, poželjno na zanimljiv (zabavan) način

Izlaganje (predavanje i/ili prezentacija) Prednosti: Lako je kontrolisati trajanje Nedostaci: Može biti suvoparno ako nema audio-vizuelnih sredstava ili ako predavač nije maštovit Zavisno od toga koliko dugo drži pažnju publike-ne bi smelo da traje duže od 20 minuta Velat, D. i Radić Dudić, R. (2008). Aktivna obuka: priručnik za trenere/ice. Beograd: Dial.

Lančanje Jedna grupa dodaje svoj zadatak svom susedu koji sa time treba dalje nešto da uradi Dopunjavanje (jedna grupa ili pojedinac započinje neku aktivnost, a zatim dodaje drugom da nastavi zadatak) Rešavanje zadataka (jedna grupa osmišljava zadatak, a zatim druga rešava, pa onda onda osmišljava novi zadatak za sledeću grupu) Ispravljanje zadataka (jedna grupa rešava zadatak koji je zadao nastavnik, a druga grupa treba da proveri da li ima grešaka u rešenju i da ih ispravi) Antić, S. (2010). Kooperativno učenje. Beograd: Institut za psihologiju

Rešavanje problema Grupa dobija opis neke situacije/problema (stvarne ili prigodne-izmišljene) Učenici treba da odgovore na pitanja u vezi sa tom situacijom, najčešće da pronađu opcije za rešavanje problema

Rešavanje problema Prednosti: Nedostaci: Pokazuje važnost različitih percepcija i pristupa Stavlja u prvi plan primenu naučenog Izgrađuje svest o individualnim snagama za rešavanje problema Nedostaci: Situacija/problem mora da bude verodostojan, aktuelan i relevantan da bi zadobio interesovanje grupe Zahteva pažljivu pripremu da bi pokrila glavne ciljeve časa

Rad u paru Ekvivalentni tandem Diferencirani tandem promenljive uloge ali podela uloga neodređena i nikada nema stvarne homogenosti Pogoduje razvoju socijalnih odnosa Pogodan za nastavu na kojoj je težište na otkrivanju odnosa između elemenata materije unapred određene uloge potrebno je da postoji određeni nivo heterogenosti među učenicima promena uloga kroz promenu tandema Funkcija podrške Pogodan u situacijama potrebe za prenošenjem znanja i informacija Roeders, P. (2003). Interaktivna nastava. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju

Rad u timu Posle predavanja, učenici se dele u male grupe da razgovaraju o svojim reakcijama, iskustvima i idejama/rešavaju neki zadatak Može imati oblik saradnje u grupi, takmičenja između grupa Timovi međusobno ujednačeni po znanjima i sposobnostima, a grupe unutar sebe mogu biti homogene ili heterogene Na kraju rada se može tražiti da svaka grupa referiše 2-3 ključne ideje/zaključke do kojih je došla.

Rad u timu Prednosti: Nedostaci: Omogućava diskusiju o najbitnijim stvarima Daje priliku da se razmotri primenjivost naučenog. Učenici se osećaju sigurnije da iznose ideje nego u velikoj grupi ili pak kada su sami Daje vreme za razmišljanje i razmenu između učenika Posebno pogodni za učenje kroz igru Nedostaci: Može skrenuti sa putanje-zato je korisno postaviti osobu koja će pomagati grupi ili obilaziti grupe tokom rada Može dugo trajati Gubi se tempo ako svaka grupa referiše-bolje je primeniti “izložbu” sa ispisanim posterima na kojima se nalaze sažeti izveštaji grupa ili da se usmeno iznese samo jedna najvažnija stvar (bez ponavljanja šta su druge grupe već rekle) Roeders, P. (2003). Interaktivna nastava. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Velat, D. i Radić Dudić, R. (2008). Aktivna obuka: priručnik za trenere/ice. Beograd: Dial

Puzzle-grupe Struktura međusobne zavisnosti – za ostvarivanje cilja, saradnja neophodna Podela u dve grupe: grupe za učenje i grupe za rešavanje završnog zadatka (heterogene grupe po različitim kriterijumima)

Metoda čitanja i rada na tekstu Primenom ove metode učenici se upoznaju s tekstom kao važnim izvorom znanja. Radom na tekstu učenici svladavaju tehniku čitanja, pravilno korištenje teksta udžbenika, radne sveske, čitanke, časopisa, osposobljavaju se za samostalan rad na tekstualnim izvorima znanja Učenici se u procesu nastave i učenja trebaju osposobiti za: čitanje i analizu pročitanog teksta, izdvajanje bitnih pitanja, ključnih ideja, pronalaženje sličnosti i razlika, utvrđivanja uzročno-posledičnih veza i odnosa, upoređivanja, povezivanja informacija iz teksta s informacijama iz drugih izvora znanja, postavljanja pitanja i problema te njihovo rešavanje i otvaranje novih pitanja i problema.

Puzzle grupe Prednosti: Nedostaci: Omogućava neposrednu razmenu informacija i kreiranje znanja Omugaćava se direktna primena znanja Učenici moraju sarađivati jer svako od njih poseduje samo deo informacija Nedostaci: Potrebno obezbediti kvalitetne radne materijale za učenike Treba obezbediti kvalitetnu razmenu među učenicima Kao i međusobno podršku i podsticanje

Razmena Razmena – samo izlaganje rešenja do kojih su grupe došle (sa puno mana) Razmena sa zajedničkim produktom – na zajedničkoj tabli Razmena sa intervenisanjem Razmena sa ispitivanjem Razmena sa individualnim zadacima u okviru grupe Razmena – segmentirano izveštavanje Razmena i u okviru male grupe Razmena dobacivanje – kao lančanje – jedan odgovara, pa postavlja sledeće pitanje drugom učeniku i sl.

Kontroverzna diskusija Učenici dobijaju zadatak vezan za neku kontroverznu temu da u prisustvu drugih brane ili napadaju određeno stanovište Priprema argumentacije pre diskusije

Kontroverzna diskusija Prednosti: Traži od učenika da dobro razmisle o razlozima za svoje stavove Zahteva korišćenje veština prezentacije i govorništva Kroz kontroverznu diskusiju stiču se novi uvidi i uči se nešto novo, zbog unutrašnje sumnje učenici traže nova rešenja za različita mišljenja Nedostaci: Većina učenika je pasivna Zahteva da učenici budu vešti u debatama, uglavnom se ističu najdominantnije ličnosti Potrebno je i da je nastavnik vešt u njihovom organizovanju i vođenju

Igranje uloga Svaki član male grupe dobija ulogu koja može ali i ne mora biti unapred objašnjena; a onda ulaze u situaciju gde treba da odigraju svoju ulogu

Igranje uloga Prednosti: Nedostaci: Dinamično, te svi uživaju Omogućava učenicima da dožive razne uloge Izvlači napetosti i intrige svakodnevnih situacija Nedostaci: Gluma može biti preterana ili pak slaba, te gubi svrhu učenja Može izmaći kontroli Preterano ističe one članove grupe koji inače vole da se eksponiraju

Akvarijum Postoje dve grupe: izvođačka i posmatračka. Izvođači izvode scenu, simulaciju situacije ili diskutuju o nekoj temi, dok ostali imaju posmatračku ulogu (učestvuju neverbalno, pružaju reakcije) Varijacija: neki od posmatrača postaju izvođači, na znak voditelja

Akvarijum Prednosti: Nedostaci: Omogućava da se posmatra i/ili doživi iskustvo kroz igranje uloga Razvija socijalne veštine Nedostaci: Velik rizik-potrebna su jasna pravila i dobar koordinator, da se ne bi nanela “šteta” nekom od učenika Poželjno je posmatračima dati specijalne zadatke, da bi se izbegla pasivnost

Demonstracija Prezentacija načina kako se nešto radi Koristi se za učenje specifičnih veština ili tehnika, kao i za prikaz korak-po-korak pristupa

Demonstracija Prednosti: Nedostaci: Laka je za držanje pažnje učenika Pokazuje praktičnu primenu Uključuje učenike (ukoliko i oni sami potom primenjuju metod) Nedostaci: Zahteva značajno planiranje i pripremu unapred Demonstratori treba da imaju dovoljno materijala za sve da bi i učenici probali metod Nije korisna za veće grupe Iziskuje davanje povratne informacije o tome kako su učenici sami izveli/ponovili demonstrirani postupak

Grupni projekat 8 koraka (Sharan, 1980, prema Roeders, 2003): Nastavnik priprema i formuliše temu i niz podtema Učenici, shodno svojim interesovanjima, biraju jednu od podtema, unutar jedne glavne teme Učenici se organizuju u male grupe koje se orjentišu ka realizaciji zadataka Određuju se ciljevi, postupci i zadaci (šta istražujemo, kako, koji su neophodni resursi, šta treba da bude završni proizvod načeg projekta) Ovaj plan učenici samostalno realizuju kroz seriju aktivnosti za prikupljanje podataka Prikupljene informacije se zatim analizijraju, evaluiraju i integrišu Prezentacija rada svih grupa Evaluacija rezultata rada

Grupni projekat Prednosti: Nedostaci: metoda je bliska realnosti (za razliku od metoda koje se zasnivaju na simulacijama projekti predstavljaju "most" između škole i stvarnosti) doprinosi sticanju ključnih veština demokratskog društva podstiče na učenje kroz delovanje, čime uspeh učenja ima prefiks održivog izaziva izuzetnu motivisanost kod učenika, a time i njihov najveći angažman Nedostaci:  trajanje (mnogo je školskih časova potrebno za sprovođenje jednog projekta) ne može se unapred računati na uspeh u nekim slučajevima zahteva izuzetno veliki angažman nastavnika nije "svakodnevan metoda", inače bi se izgubila njena draž i ne bi u tolikoj meri motivisala učenike dovodi do problema organizacijske prirode (nastavni plan i program, struktura nastavnog časa itd.) Grupa autora (2011). Metode aktivno orjentisane nastave. Užice: Udruženje nastavnika Vet forum

Orijentiri u izboru metoda specifičnost sadržaja, strukture predmeta učenja ciljevi i zadaci konkretnog časa aktivnosti (procesi) učenja koje se žele obezbediti individualne razlike među učenicima... širi kontekst časa: njegovo mesto u programu predmeta, razreda, nivoa školovanja, značaj za život u društvu ... raspoloživo vreme, materijalno-tehnički i prostorni uslovi sposobnosti, veštine, stil nastavnika

Zašto je važno da nastavnik razmišlja o metodama svog rada? Osmišljavanje nastave se odvija “od vrha prema dole” (potrebno satlno preispitivanje: Zašto ovako radim?; Šta želim da postignem u svojoj nastavi?; Koji su putevi za to?; Šta mi je za to potrebno?; Na šta mogu pri tome da se oslonim?) Načini na koji radimo ne sme služiti samo “ulepšavanju” (atraktivnosti) nastavnog procesa, već su oni sastavni deo specifičnih polazišta o nastavi

I još nešto... Nijedna metoda nije po sebi „dobra“ ili „loša, ali „ista“ metoda korišćena sa različitim profesionalnim verovanjima – „postaje različita metoda“ (Altwerger & Flores, 1991, prema Stančić i sar., 2013) “Ako naučite samo metode, vi ćete biti vezani za te metode, ali ako naučite principe možete da osmislite svoje metode.“ (Emerson, prema Stančić i sar., 2013) *Stančić, M., M. Mitrović & L. Radulović (2013). From glorifying method toward post-method stance: Searching for quality of teaching/learning; in M. Despotović & E. Hebib (Eds.), Contemporary issues of education quality (p.41-55). Belgrade: University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Institute for Pedagogy and Andragogy; Pécs: University of Pécs, Faculty of Adult Education and HRD

Domaći zadatak Mreža za razmatranje prednosti i nedostataka vrsta nastave