Cost-Benefit analiza – osnovna obuka – Beograd, 29. novembar - 1. decembar 2010. Marko Mihić Vladimir Obradović

Sadržaj obuke Osnove Cost-Benefit analize Procedura primene Socio-ekonomska analiza Definisanje projekta Analiza izvodljivosti Finansijska analiza i dinamička ocena projekta Ekonomska analiza Analiza rizika i osetljivosti

Vaše iskustvo i očekivanja

Ciljevi obuke Do kraja obuke polaznici će: Steći znanja u vezi sa osnovnim principima i procedurom primene CBA Steći veštine za izračunavanje osnovnih investicionih i CBA pokazatelja Biti upoznati sa tehnikama identifikacije i vrednovanja troškova i koristi u CBA Biti detaljno upoznati sa sadržajem dokumenta pod nazivom “Guide to Cost-Benefit Analysis of investment projects, European Commission, 2008

Šta je Cost-Benefit analiza?

Početna razmatranja Investiranje karakterišu jednokratna ili višekratna ulaganja koja se vrše u sadašnjosti, i najčešće serija efekata koji se očekuju u budućnosti. Finansijski (komercijalni) i društveni (nacionalni) efekti Ekonomski i nekonomski efekti Direktni i indirektni efekti CBA se obično koristi za „ex-ante“ ocene projekata u toku njihove ocene i selekcije. Takođe se koristi i za „ex-post“ merenje ekonomskih efekata sprovedenog projekta

Nastanak i razvoj CBA Francuz Jules Dupoit, 1844., istraživao efikasnost javnih investicija koje finansira Vlada (mostovi i putevi) Praktična primena cost-benefit analize počinje tridesetih godina prošlog veka kada je u SAD došlo do razvoja javnih projekata. 1936. godine usvojen Zakon o kontroli poplava (Flood Control Act) u SAD koji je propisivao određene standarde i principe u oceni projekata vodnih resursa. 1950. godine objavljena je “Zelena knjiga” koja se odnosila na standarde i kriterijume u oceni projekata vezanih za razvoj i uređenje reka. U Velikoj Britaniji CBA je počela da se primenjuje kasnije i to pre svega za transportne projekte (izgradnja novog metroa u Londonu i utvrđivanja lokacije trećeg aerodroma u Londonu).

Nastanak i razvoj CBA U Francuskoj je cost-benefit analiza korišćena kod ulaganja u puteve i kod projekata vodoprivrede. Krajem šezdesetih godina pojavljuju se u SAD naučni radovi koji povezuju CBA sa teorijom blagostanja: shvatanje koristi kao bilo koje dobiti blagostanja, i troškova kao gubitka blagostanja, koncept oportunitetnih troškova, tako da se kao posebno pravilo cost- benefit analize uzima maksimiziranje razlike između koristi i izgubljenih koristi jednog projekta, nalaženje osnova za ideju maksimiziranja neto koristi u Paretovom pravilu. Paretovo pravilo govori da društveno blagostanje predstavlja zbir blagostanja pojedinaca, odnosno da se društveno blagostanje povećava, ako se povećava blagostanje nekog pojedinca, a nijednom pojedincu se ne smanjuje.

Nastanak i razvoj CBA Little i Mirrlees “Manual of Industrial Projects Analysis for Developing Countries” iz 1969. godine, izdat od strane OECD (OECD metod) UNIDO je 1972. godine objavio svoj priručnik “Guidelines for Project Evaluation” Svetska banka izdaje svoj priručnik 1975. godine Pravilnik o sadržini i obimu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti, Zakon o planiranju i izgradnji, SRJ, 1999. godina Vodič za CBA, Evropska komisija, 2008. godina

OSNOVNI PRINCIPI CBA Cost-benefit analiza je metod koji se koristi kod donošenja odluka kojima se vrši uticaj na razvoj šire društvene zajednice - određenog regiona, privrede, zemlje u celini. Cost-benefit analizu treba primenjivati za ocenu onih projekata koji donose značajne društvene efekte, tj. efekta koji su značajni ne samo za pojedinačnog investitora, već i za širu društvenu zajednicu. Cost-benefit analiza se ne koristi za investicione projekte koji donose samo direktne komercijalne efekte koji se mogu meriti i kvantitivno izraziti, već, pre svega, za projekte koji donose i značajne indirektne i nemerljive efekte.

OSNOVNI PRINCIPI CBA Cost-benefit analiza se najviše koristi kod ocene onih projekata koji donose efekte od značaja za mnoga područja društvene i privredne delatnosti: investicioni projekti u saobraćaju (putnički, železnički, vazdušni, vodni) investicioni projekti u krupne energetske objekte investicioni projekti u poljoprivredi ocena projekata u vanprivredi (obrazovanje, zdravstvo, socijala i dr.)

OSNOVNI PRINCIPI CBA Osnovna ideja cost-benefit analize je da se uzmu u obzir i izračunaju ili procene sve društvene koristi i troškovi jednog projekta, i da se na osnovu upoređenja ukupnih koristi i troškova oceni valjanost, odnosno rentabilnost posmatranog projekta. Cost-benefit analiza polazi od ideje da jedan isti efekat ne mora biti pozitivan i za samu privrednu organizaciju i za zemlju u celini, odnosno da ciljevi pojedinačnih organizacija i društva ne moraju uvek biti potpuno usklađeni. Cost-benefit analiza se najčešće koristi kod tzv. investicija u zajednička ili kolektivna dobra, tj. ona dobra koja su na raspolaganju za korišćenje većem broju ljudi, ili svim zainteresovanim korisnicima. Problemi vezani za egzaktnost u proceni svih koristi i troškova.

Najvažniji principi CBA Cost-benefit analiza smatra da postoji razlika u doprinosu projekta pojedinačnim i ukupnim društvenim ciljevima, odnosno postoji razlika u efektima od projekta sa pojedinačnog i ukupnog društvenog stanovišta Kod cost-benefit analize treba uzeti u obzir sve koristi i troškove, bez obzira ko ih uživa (dobija) Kao troškove treba uzeti u obzir i izgubljene koristi, a kao koristi i smanjenje troškova Sve koristi i troškove treba utvrditi, izmeriti i novčano izraziti U primeni cost-benefit analize, kod nesavršenih tržišta (kod nerazvijenih zemalja), treba koristiti ispravljene tržišne cene (obračunske cene) Cost-benefit analiza je pogodna kod projekata koji donose višestruke efekte koje uživa širi krug korisnika Cost-benefit analiza doprinosi optimalnoj alokaciji ograničenih resursa

PROCEDURA PRIMENE CBA Definisanje projekata koji će biti analizirani Definisanje vremenskog perioda na koji će se odnositi analiza Utvrđivanje svih koristi i troškova za pojedine projekte Izračunavanje svih koristi i troškova u novčanom obliku za pojedine projekte Određivanje kriterijuma koji će se koristiti u analizi Određivanje diskontne stope koja će se koristiti Izračunavanje vrednosti pojedinih kriterijuma za svaki projekat Upoređivanje vrednosti kriterijuma za pojedine projekte sa određenom merom i međusobno Dodatni kriterijumi i analize Konačan izbor – donošenje odluke

Postupak primene CBA za sufinansiranje projekta iz fondova EU Definisanje projektnih ciljeva Identifikacija projekta Analiza izvodljivosti i opciona analiza Finansijska analiza Ekonomska analiza Procena rizika

Šema postupka primene CBA za sufinansiranje projekta iz fondova EU

Evropska komisija i CBA Novi propisi EU-a za Strukturne fondove (SF), Kohezijski fond (CF) i Instrumente za pred-pristupne zemlje (IPA), izričito zahtevaju Cost-benefit analizu (CBA) projekata sa budžetom većim od 50 milion evra, 10 miliona evra i 5 miliona evra ! Fond Prag (u milionima €) SF 50 CF 10 IPA 5

Koraci u oceni projekta FNSV > 0 FNSV < 0 Projektu nije potrebna finansijska podrška EU Projektu je potrebna finansijska podrška EU 5. Ekonomska analiza -Konverzija tržišnih u računovodstvene cene -Vrednovanje netržišnih uticaja -Uključivanje dodatnih indirektnih efekata -Društveno diskontonovanje -Izračunavanje ekonomskih indikatora performansi ENSV < 0 ENSV > 0 Projekat nije prihvatljiv za društvo Projekat je prihvatljiv za društvo 6. Procena rizika -Analiza osetljivosti -Distribucija verovatnoće kritičnih varijabli -Analiza rizika -Procena prihvatljivog nivoa rizika -Sprečavanje rizika 1. Definisanje projektnih ciljeva 2. Identifikacija projekta 3. Analiza izvodljivosti i opciona analiza 4. Finansijska analiza -Investicioni troškovi -Operativni troškovi i prihodi -Finansijski povraćaj investicije -Izvori finansiranja - Finansijska održivost -Finansijski povraćaj kapitala Koraci u oceni projekta

Usklađenost sa nacionalnim strategijama i praksom u EU

Usklađenost sa nacionalnim strategijama i praksom u EU Projekat treba da: bude sagledan kao deo šireg planskog procesa bude konzistentan sa drugim planskim aktima doprinosi širim regionalnim i kohezionim ciljevima EU bude u skladu sa evropskim, nacionalnim i lokalnim propisima sadrži kvantifikovane pokazatelje ciljeva, gde god je moguće

Nacionalni i EU okvir Pravni okvir Strateška dokumenta na različitim nivoima Sporazumi Povelje Smernice Primeri dobre prakse

Prema datom modelu sačinite listu referentnih dokumenta za vaš projekat Vežba

Socio-ekonomska analiza

Socio-ekonomska analiza Prilikom procene projekta potrebno je prepoznati društveni, ekonomski i institucionalni kontekst, u kome će se projekat realizovati. Potrebno je razmotriti uticaj na makro ekonomiju i društvenu klimu (npr. uticaj na DBP itd.). Potrebno je definisati proizvode/usluge koje projekat generiše, što predstavlja ključni pokazatelj za izražavanje efekata investicionog projekta.

Socio-ekonomska analiza Analiza tražnje za proizvodom i/ili uslugom koje će projekat uspostaviti predstavlja ključni faktor uspeha Posebnu pažnju treba posvetiti kontekstu projekta: da li je deo neke mreže ili sistema U slučaju finansiranja od strane fondova, od posebnog je značaja usklađenost ciljeva projekta sa ciljevima fonda i strateškog okvira

Prema datom modelu napravite nacrt socio-ekonomske analize Vežba

Definisanje projekta

Definisanje projekta Ciljevi projekta Kratak opis projekta Obuhvat projekta Direktni i indirektni efekti projekta

Ciljevi projekta Opšti i specifični ciljevi projekta SMART definisani ciljevi Da li su ciljevi međusobno logički povezani? Da li su usklađeni sa relevantnim strateškim dokumentima? Da li su usklađeni sa odgovorom na pitanje: Koje su socio-ekonomske koristi koje mogu biti ostvarene implementacijom projekta? Kao pomoć u definisanju ciljeva može poslužiti tehnika drvo problema

Obuhvat projekta Uključiti ceo projekat, a ne na fragmente ili delove projekta (“pola mosta nije projekat prema CBA metodologiji”) Jasno definisati šta ulazi i šta ne ulazi u projekat

Efekti projekta Efekti koji se mogu izraziti u kvantitativnom obliku: efekat na zaposlenost, efekat na platni bilans (uravnoteženje platnog bilansa), pokazatelj rentabilnosti projekta na međunarodnom tržištu, efekat na korišćenje slobodnih kapaciteta, efekat na pojavu novih kapaciteta, itd.

Efekti projekta Kvalitativni efekti projekta: Podizanje tehničko-tehnološkog nivoa društva, Ujednačeniji regionalni razvoj, Uticaj na okolinu, Uticaj na ekonomsku i vojno-stratešku nezavisnost zemlje, itd.

Prema datom modelu definišite projekat Vežba

Analiza opcija i analiza izvodljivosti

Analiza izvodljivosti Analiza izvodljivosti nastoji da identifikuje potencijalna ograničenja i odnosna rešenja sa uvažavanjem tehničkih, ekonomskih, nadzornih i upravljačkih aspekata Projekat je izvodljiv kada njegov dizajn je saglasan sa tehničkim, zakonskim, finansijskim i drugim ograničenjima relevantnim za naciju, region ili specifičnu stranu Izvodljivost je opšti zahtev za svaki projekat i treba pažljivo analizirati Na kraju analize izvodljivosti i opcione analize, neophodno je identifikovati opciju koja najviše obećava na kojoj bi trebalo sprovesti cost-benefit analizu

Analiza izvodljivosti Tržište Proizvod / usluge Tehnologija Lokacija Ljudski resursi Ekološki aspekti

Analiza tržišta Tržište predstavlja osnovni i najznačajniji faktor koji opredeljuje realizaciju svakog poduhvata Analiza tržišta obuhvata: analizu tržišta nabavke analizu tržišta prodaje Analiza tržišta nabavke treba da obuhvati mogućnost snabdevanja svim potrebnim sirovinama, materijalima, poluproizvodima Analiza tržišta prodaje obuhvata: istraživanje i procenu tražnje, istraživanje i procenu ponude, istraživanje i procenu plasmana Analiza tržišta treba da bude urađena po godinama

Analiza proizvoda / usluge Analiza proizvoda/usluge koji se uspostavlja projektom treba da prikaže osnovne karakteristike proizvodno / uslužnog miksa u kontekstu kvaliteta i kvantiteta Analiza treba da sadrži pregled: postojeće palete proizvoda i usluga ukoliko postoji, po proizvodima/uslugama ili grupama proizvoda/usluga i njihove količine, kao i neke karakteristike postojećeg asortimana pregled novog portfolia, po pojedinim proizvodima/uslugama ili grupama proizvoda/usluga i njihove količine za celokupan vek eksploatacije projekta

Analiza tehnologije Tehnologija opredeljuje način proizvodnje i pružanja usluga Značajno utiče na efekte koji se ostvaruju u eksplataciji projekta Pod tehnologijom se podrazumeva i tehnološki proces i sva potrebna tehnika za realizaciju odnosnog procesa Analiza tehnologije obuhvata istraživanje i izbor odgovarajuće tehnologije koja će se primeniti u eksploataciji određenog projekta

Analiza tehnologije Analiza tehnologije obuhvata analizu i definisanje osnovnih karakteristika izabrane tehnologije: definisanje potrebnih mašina, uređaja i alata određivanje obima i asortimana proizvodnje prikaz tehnološkog procesa i organizovanja proizvodnog procesa analizu potrebnih sirovina, materijala, energije i fluida analizu potrebnih proizvodnih radnika, i dr. Analiza tehnologije se radi u tehničkom i ekonomskom kontekstu

Analiza lokacije Analiza lokacije obuhvata istraživanje, analizu i izbor optimalne lokacije između više rasploživih, ili istraživanje i analizu valjanosti jedne lokacije koja je odabrana za realizaciju određenog investicionog poduhvata. Analiza lokacije se obavlja istraživanjem i definisanjem mogućnosti smeštaja investicionog objekta na širem i užem području. Smeštaj investicije na širem geografskom području, predstavlja problem makrolokacije dok smeštaj na užem prostornom području, odnosno smeštaj i raspored proizvodnih, pomoćnih i dr. objekata, predstavlja problem mikrolokacije.

Analiza makrolokacije Analiza makrolokacije obavlja se kvantitativnom analizom određenog broja lokacionih faktora, pri čemu se najčešće koristi metod ponderacije U najznačajnije makrolokacione faktore spadaju: privredna razvijenost šireg regiona udaljenost tržišta prodaje udaljenost tržišta nabavke transportni putevi i saobraćajnice raspoloživost energetskih izvora raspoloživost vode raspoloživost radne snage ekološki uslovi klimatski uslovi vojnostrateški značaj, i dr.

Analiza mikrolokacije Analiza mikrolokacije obuhvata istraživanje i definisanje smeštaja i rasporeda na užem području da bi se dobili nabolji proizvodni rezultati Najznačajniji mikrolokacioni faktori su: opšta pogodnost i opremljenost lokacije blizina saobraćajnica komunalna opremljenost lokacije udaljenost energetskih izvora ekološki zahtevi, i dr.

Analiza kadrova Kadrovi najčešće predstavljaju presudan faktor uspeha određenog poduhvata Analiza kadrova obuhvata: utvrđivanje strukture potrebnih kadrova način obezbeđenja potrebnih kadrova obuke i specijalizacije i dr.

Analiza ekologije Izazovi vezani za očuvanje i zaštitu čovekove okoline, su od izuzetnog značaja kod izrade investicionih projekata i realizacije investicionih poduhvata Prilikom planiranja projekta potrebno je: izabrati što „zeleniju“ tehnologiju detaljno utvrditi i analizirati sve moguće zagađivače utvrditi način, mesto i intenzitet eventualnog štetnog uticaja analizirati i definisati odgovarajuće mere i načine zaštite

Analiza opcija Društveno-ekonomske ciljeve je moguće postići kroz različite vrste projekata Potrebno je dokazati da je izbor određenog projekta najbolja opcija od svih mogućih izvodljivih varijanti Da bi se jasno videlo da je neki projekat bolji u odnosu na sve ostale opcije, neophodno je da je o njemu dostavljeno dovoljno dokaza o izvodljivosti, tj da je potkrepljen pravim i istinitim informacijama. Sve alternativne opcije takođe moraju da budu adekvatno razmotrene.

Analiza opcija Tipični primeri opcija su: Različite rute ili drugačije vreme izgradnje, drugačije razmatrana tehnologija za saobraćajneprojekte; Velika bolnica naspram rasprostranjenih zdravstvenih usluga kroz lokalne klinike; Položaj proizvodne fabrike u oblasti A, bliže kajnjem tržištu, naspram oblasti B, bliže dobavljačima; Različiti aranžmani korišćenja energije; Poboljšanja efikasnosti energije naspram izgradnje nove elektrane.

Analiza opcija Za svaki projekta postoje najmanje tri varijante: “ne raditi ništa” “uraditi minimalno” “uradi nešto”

Analiza opcija Jedan pristup selekcije ima sledeće korake: Uspostaviti dugačku listu alternativnih akcija za dostizanje nameravanih ciljeva Prikazati identifikovanu listu i na osnovu nekih kvalitativnih kriterijuma uspostaviti kratku listu podesnih alternativa Rangirati opcije i izabrati prioritetne opcije na osnovu usvojenih kriterijuma

Prema datom modelu napravite analizu izvodljivosti i analizu opcija Vežba

Cost-Benefit analiza – osnovna obuka – Beograd, 29. novembar - 1. decembar 2010. Marko Mihić Vladimir Obradović