Nezaposlenost i prirodna stopa nezaposlenosti

Slides:



Advertisements
Similar presentations
Ma.
Advertisements

Click on each of us to hear our sounds.
Burda & Wyplosz Macroeconomics 3 rd edn OXFORD UNIVERSITY PRESS Портпарол Стејт департмента поднео оставку Portparol Stejt Dipartmenta dao ostavku Srpsla.
Intermporalna efikasnost (Intertemporal Efficiency)
Agregatna potražnja i ponuda
Tržište rada.
Programi zasnovani na prozorima
Tip TV antene za digitalni prijam
Uvod u programiranje - matematika – VI predavanje
NEW YORK Big Apple.
PREGLED POGLAVLJA Monopolistička konkurencija Oligopol Cjenovna konkurencija Konkurencija u odnosu na tajni sporazum: dilema.
TRŽIŠTE RADA U ZEMLJAMA U TRANZICIJI
Teorema o 4 boje(Four color theorem)
Bilanca plaćanja.
Rod Plasmodium Plasmodium falciparum Malaria tropica
The Present Perfect Continuous Tense
Projekat strukturnog kabliranja.
Petlje FOR - NEXT.
REPEAT…UNTIL Naredbe ciklusa.
Merenje troškova života
Tržište rada – jedino koje PO DEFINICIJI NIJE U RAVNOTEŽI!!!
Komponente izbora i kontejnerske komponente
Klauzule GROUP BY i HAVING
OSNOVE PONUDE I POTRAŽNJE
Razmisli ……...
Izrada web-stranica.
RAZGRANATA STRUKTURA Zadaci i rešenja
Reference ćelije i opsega
Tržište dobara i finansijska tržišta
Razvoj Web aplikacija Ajax.
AS – ukidamo kejnzijansku pretpostavku o fiksnim cenama i ponovo stavljamo naglasak na tržište rada.
14 UNUTRAŠNJE I ANONIMNE KLASE
Dragan Filipović, Predsednik Izvršnog Odbora
Mere položaja z vrednost (ili statndardna vrednost)
Sveučilište u Splitu Medicinski fakultet
Makroekonomija za preduzetnike
OBLIKOVANJE KONSTRUKCIJA
Kratkoročni odnos između inflacije i nezaposlenosti
Element form Milena Kostadinović.
MessageBox.
KORELACIJSKA I REGRESIJSKA ANALIZA
predavanja v.as.mr. Samir Lemeš
TRŽIŠTE, CENE, PONUDA I TRAŽNJA: KAKO FUNKCIONIŠU TRŽIŠTA
Pojmovi digitalnog zapisa
Tema 8 Mankju gl. 30 Rast novca i inflacija.
MSc Aleksa Piljević Programersko iskustvo pre i posle zaposlenja.
PRAĆENJE STATISTIKE POSEĆENOSTI WEB-PREZENTACIJE
EPIDEMIOLOGIJA HIV INFEKCIJE U HRVATSKOJ
...powered by Valentina Bešlić
MATEMATIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU
Metodi normativne analize
Do While ... Loop struktura
Virtualizacija poslovnih procesa metodom „Swimlane“ dijagrama
Kratkoročne ekonomske fluktuacije
Programiranje – Small Basic
Digital Jobs Hrvoje Balen, predsjednik upravnog vijeća Visokog učilišta Algebra National Contact Point in Croatia.
Strukture podataka i algoritmi 5. VRIJEME IZVRŠAVANJA ALGORITMA
SREĆA.
Skup instrukcija procesora
Naredbe u php-u.
Programski jezik C++ - Vježbe - 5. dio
Donošenje odluka o karijeri
Kratkotrajne veze žena i muškaraca
LimeSurvey Uvjetni prikaz pitanja Internetska istraživanja
7. Baze podataka Postavke MS Accessa.
Oduzimanje brojeva od 1 do 5.
Bio Blitz- Mojkovac 2016 CRESSIDA Sub –Regional Workshop Building Local Resilience for the Cummunities godine , Becici.
Ponavljanje Pisana provjera
INTERPOLACIJA PO DIJELOVIMA POLINOMIMA
Kako zaštititi privatnost na facebooku
Presentation transcript:

Nezaposlenost i prirodna stopa nezaposlenosti TEMA 6 Poglavlje 28 Nezaposlenost i prirodna stopa nezaposlenosti

IDENTIFIKOVANJE NEZAPOSLENOSTI Kategorije nezaposlenosti Problem nezaposlenosti se najčeće tretira na dva načina: Kao dugoročni problem i kao kratkoročni problem: Prirodna stopa nezaposlenosti Ciklična stopa nezaposlenosti

IDENTIFIKOVANJE NEZAPOSLENOSTI Prirodna stopa nezaposlenosti Prirodnom nezposlenošću se naziva nezaposlenost koja ne nestaje sama od sebe, čak ni u dugom roku. Predstavlja broj nezaposlenih koji postoje stalno u privredi tj. nikada ne nestaju, pod normalnim uslovima.

IDENTIFIKOVANJE NEZAPOSLENOSTI Ciklična nezaposlenost Cikličnom nezaposlenošću se smatra nezaposlenost koja koja iz godine u godinu fluktuira oko nivoa prirodne nezaposlenosti. Smatra se da je ona povezana sa kratkoročnim kolebanjem nivoa ukupne ekonomske aktivnosti u okvuru privrednih ciklusa.

IDENTIFIKOVANJE NEZAPOSLENOSTI Opisivanje nezaposlenosti Tri osnovna pitanja: Kako država meri stepen nezaposlenosti u privredi? Koji se problemi javljaju u interpretaciji podatak ao nezaposlenosti? Koliko dugo traje uobičajena nezaposlenost?

Kako se meri nezaposlenost? Podatke o nezaposlenosti u Srbiji objavljuje Republički zavod za statistiku, na osnovu informacija koje pruža Zavod za tržište rada.

Kako se meri nezaposlenost? Na osnovu podataka zavoda svi punoletni građani se mogu svrstati u tri kategorije : Zaposleni Nezposleni Van radne snage

Kako se meri nezaposlenost? Svaka osoba preko 18 godina ili pripada kategoriji aktivnog, ili kategoriji izdržavanog stanovništava. Aktivni stanovnici mogu biti ili zaposleni, ili nezapolsleni, dok izdržavani stanovnici se ne ubrajaju u radnu snagu.

How Is Unemployment Measured? Zaposlenim se smatra svako ko provede više od mesec dana u legalnom (plaćenom i prijavljenom) radnom odnosu.

Slika 1 Struktura stanovništva u SAD 2001. godine Odrasli (211.9 milion) Zaposleni (135.1 milion) Radna snaga (141.8 milion) Nezaposleni (6.7 milion) Izdržavani (70.1 milion) Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

Kako se meri nezaposlenost? Stopa nezaposlenosti se računa kao procenat radne snage kojije nezaposlen. Stopa nezap.= (broj nezap. / radna snaga) * 100%

Kako se meri nezaposlenost? Stopa učešća radne snage je procenat koji u populaciji odraslih čini radna snaga. Učešće RS = broj radne snage/broj odraslih * 100%

Tabela 1 Struktura radne snage u SAD Copyright©2004 South-Western

Slika 2 Stopa nezapolsenosti u SAD od 1960. % radne snage 10 Unemployment rate 8 6 Natural rate of unemployment 4 2 1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

Slika 3 Učešće u radnoj snazi žena i muškaraca u SAD od 1950. godine Labor-Force Participation Rate (in percent) 100 Muškaci 80 60 40 Žene 20 1950 1955 1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

Nezposlenost u Srbiji

Da li stopa nezaposlenosti meri ono što nas interesuje? Ponekad je teško razlikovati osobe koje su nezaposlene i osobe koje ne pripadjau radnoj snazi. Obeshrabreni radnici, ono koji su dugo tražili posao, ali ga nisu našli i ne iskazuju se u statstikama zaposlenosti. Drugačiji je slučaj sa onima koji tvrde da su nezaposleni, dobijaju pomoć, a ne traže posao.

Trajanje nezaposlenosti Smatra se da je najveći broj nezaposlenosti kratkog trajanja. Međutim, većina registrovanih nezaposlenih je dugo bez posla. Otuda i najveći problem predstavlja dugotrajna nezposlenost relativno malog broja radnika.

Zašto nezaposlenost uvek postoji? Smatra se da bi na idealnom tržištu rada najamnine se savršeno prilagođavale i da bi ravnoteža ponude i tražnje rada bila garantovnana, te bi svi radnici bili zaposleni.

Zašto nezaposlenost uvek postoji? Frikciona nezaposlenost odnosi se na pojavu da pojedni radnici ne mogu odmah naći posao koji žele i koji mogu da obavljaju. Potrebno je vreme da bi se uskladile ponuda i tražnja.

Zašto nezaposlenost uvek postoji? Strukturna nezaposlenost se javlja jer je tražnja za određenim vrstama rada nedovoljna na određenim tržištima. Ne odgovaraju dimenzije ponude i tražnje za raznim vrstama rada.

Traganje za poslom Traganje za poslom je proces pronalaženja odgovrajućih radnih mesta koja odgovraju ukusu i sposobnosti radnika ono je posledica činjenice da je potrebno vreme da se odrđene kvalifikacije spoje sa radnim mestom.

Traganje za poslom Ova vrsta nezposlenosti se razlkuje od ostalih vrsta nezposlenosti, jer Nije izazvana nivoom najamnine iznad ravnotežnog Povezna je sa vremenom provedenim u traženju pravog posla.

Zašto su pojedini oblici frikcione nezaposlenosti neizbežni? Tragajne za poslom je neminovno jer se privrede stalno menjaju. Promene strukture tražnje radom u raznim granama i regionima nazivjau se sektroska pomerajna. Potrebno je vreme za pronalaženje posla u novim sektorima.

Javna politika i nezaposlenost Programi koje države preduzimaju u ovom domenu mogu uticati na vreme potrebno za pronalalžejne novog posla. Ti programi najčešće ukuljučuju: Državne agencije za zpošljavanje Javne programe prekvalifikacije Pomoć za nezaposlene (privrmeno i delimično kompenziranje izgubljenih nadnica).

Javna politika i nezaposlenost Strukturna nazaposlenot se javlja kada količina ponuđenog rada ne odgovara tražnji za određenom vrstom rada. Strukturna nezaposlenost je najčešći uzrok dugotrajnoj nezaposlenosti.

Javna politika i nezaposlenost Zašto se javlja strukturna nezposlenost? Minimalne najamnine Sindikati Efikasne nadnice

MINIMALNE PLATE Kada se zakonom odrede minimalne najamnine iznad nivoa koji odgovra ravnoteži na tržištu, dolazi do nezaposlenosti.

Slika 4 Nezposlenost i plate iznad ravnotežnog nivoa Plata Ponuda rada nezaposlenost tražnja za radom Minimum plate LD LS WE LE količina rada Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

SINDIKAT I KOLEKTIVNO UGOVARANJE Sindikat je udruženje radnika koje pregovara sa poslodavcima oko uslova rada i najamnina. Zapravo to je kartel koji teži da nametne svoje uslove. Kada se preduzeća i sindikati slože oko uslova rada nastaje kolektivni ugovor. Ponašajući se kao monopolisti na tržištu rada sindikati pokreću štrajkove, kao vid redukcije poude rada i po pravilu ostvarju više najamnine za svoje članove. U SAD članovi sindikata zarađuju oko 0 do 20 % no radnici koji nisu u sindikatu.

Da li su sindikati dobri li ne ? Kritičari tvrde da sindikati izazivaju neefikasnu i nepravednu alokaciju rada, jer su plate iznad ravnotežnog nivoa, što smanjuje tražnju za radom i stvara nezposlenost. Neki radnici ostvarju korišti na štetu drugih. Oni koji brane sindikate tvrde da su oni zapravo odgovor na monopole poslodavaca. Sindikati zapravo pomažu preduzećima da efikasno odgovore na zahteve radnika.

TEORIJA EFIKASNIH NADNICA Efikasne nadnice se isplaćuju preko ravnotežnog nivoa, u cilju povećanja produktivnosti rada. Teorija o efikasnim nadnicama kaže da preduzeća bolje posluju ako su najamnine iznad ravnotežnih.

TEORIJA EFIKASNIH NADNICA Apreduzeća se opredeljuju za nadnice iznad ravnotežnog nivoa zbog: Boljeg stnadarda pa samim tim i zdravlja pa i produktivnosti radnika. Bolje plaćeni radnici neće napuštati firmu u potrazi za većom platom. Veće motivisanosti radnika Boljeg kvaliteta radnika.

Rezime Stopa nezaposlenosti pokazuje procentualno učeščće onih koji ne mogu da nađu posao u ukupnoj radnoj snazi. Zavod za tržište rada prati podatke a Republički zavod za statistiku Srbije objavljuje podatke o nezašposlenosti. Stopa nezaposlenosti, ipak, nije savršen poazatelj. Najveći deo stope nezaposlenosti potiče od relativno malog broja onih koji su dugo bez posla.

Rezime Jedan od uzroka nezaposlenosti leži u činjenici da je potrebno vreme da se pronedje adekvatno radno mesto. Drugi uzrok treba tražiti u činjenici da postoe propisi o minimalnoj najamnini koji sprečavaju da cena rada padne na ravnotežni nivo. Minimalne najamnine povećavaju ponudu rada, a smanjuju tražnju za radom.

Rezime Treći uzrok se vezuje za delovanje sindikata i njihovu monopolsku praksu na tržištu rada. Četvrti uzrok daje teorija o efikasnim najamninama.