JEDNAKOST I PRAVIČNOST A director writes: we pay FTSE executives far too much FTSE Financial Times and the London Stock Exchange.

Uz dužno poštovanje prema igraču golfa Tajgeru Vudsu koji zarađuje godišnje pod 70 miliona dolara – što su pare koje je vrhunski kardiohirurg Majkl Debejki u najboljem slučaju zaradio za čitav život – države moraju da donesu odluku o preraspodeli. Pa da kažu dotičnom igraču: za najbolje ubacivanje lopte u rupicu na svetu, dovoljna ti je i desetina te zarade", kaže Đukić, magistar i vojvođanski sekretar za finansije (ovde) .

Ja obožavam Đokovića, ali ... "ako za prebacivanje žute loptice preko mreže zaradi dva miliona nečega, pa makar bio i prvak sveta, neka mu milion uzmu. Ili neka mu ostane 100.000 evra od turnira. Malo li je za dve nedelje tenisa? Pa će i profesor, lekar, inženjer... biti dobro plaćeni, i uspostavila bi se ravnoteža koju možemo zvati i pravdom", kaže Jovica Đukić.

14 vek, kako je moguće da je zlato, koje služi samo za nakit, skuplje od vode, bez koje ni život nije moguć. I zaključio je da je zlato skuplje zato što je retko. Na svetu ima mnogo vode a vrlo malo zlata. Stvari su skupe ne samo u zavisnosti od toga koliko su potrebne, nego i od toga koliko su retke. 

Dijego de Covarubias y Leiva sa Univerziteta Salamanka. Godina je 1554: “Vrednost nekog artikla ne zavisi od njegove prirode već od subjektivne ljudske procene, makar ona bila i glupa. Tako imamo da je pšenica u Indiji skuplja nego u Španiji pošto je tamo ljudi više cene, mada je žito potpuno isto – na oba mesta."

U ovoj lekciji ta se pojava objašnjava Krivama indiferencije U pitanju su ukusi

Rezultati Leontijevljevog testa bili su zapanjujući. Uvozni supstituti SAD bili su oko 30 procenata K – intenzivniji od izvoza SAD. Drugim rečima, izgleda da su SAD izvozile R-intenzivne proizvode, a uvozile K – intenzivne proizvode. To je suprotno onome šta predviđa Hekšer–Olinov model i postalo je poznato kao paradoks Leontijeva

Nastavak HOS modela

Prvo objašnjenje predstavlja optičku iluziju pošto je u 1947. rad u SAD bio oko tri puta produktivniji od rada u inostranstvu, Sjedinjene Države su stvarno bile R – obilna zemlja što bi se videlo ako bi pomnožili radnu snagu SAD sa tri i uporedili dobijenu cifru sa raspoloživim kapitalom zemlje.

Netačno prvo objašnjenje Dakle, da ljudski kapital treba pridružiti radu! Ali - isto važi i za kapital u SAD. Zbog toga je kako rad u SAD tako i kapital u SAD trebalo pomnožiti sa 3!!!

Na sličan način je netačno i drugo objašnjenje Da su ukusi u SAD bili toliko pristrasni u prilog K – intenzivnim proizvodima da je to za rezultat imalo više relativne cene tih proizvoda u Sjedinjenim Državama, pa da nisu mogli da ih izvoze

objašnjenje 1947. godina bila isuviše blizu Drugom svetskom ratu da bi bila reprezentativna. Leontijev ponovio istraživanje 1956. koristeći input–autput tabelu za privredu SAD iz 1947. Ova analiza je pokazala da je izvoz SAD bio za samo 6 procenata R – intenzivniji od uvoznih supstituta SAD. Dakle Leontijev je smanjio paradoks, ali ga nije eliminisao

Model specifičnih faktora Leontijev upotrebio dvofaktorski model (R i K), apstrahujući od drugih činilaca kao što su prirodni resursi (zemlja, klima, mineralna ležišta, šume, itd.). Model specifičnih faktora - tj. kao da imamo tri faktora proizvodnje: rad (koji se upotrebljava u proizvodnji X i Y i koji je pokretan između njih), prirodne resurse (obradivo zemljište) koje se koristi samo u proizvodnji X, i kapital koji se koristi samo u proizvodnji Y

K-intenzivnija poljoprivreda u SAD mnogi proizvodni procesi u kojima se koriste prirodni resursi - ugalj, čelik, poljoprivreda takođe zahtevaju veliku količinu fizičkog kapitala. Zbog toga zavisnost SAD od uvoza brojnih prirodnih resursa može da pomogne kod objašnjavanja velike kapitalne intenzivnosti industrije sa konkurentskim uvozom.

Kako to? U studiji iz 1956, Kravis je pronašao da su industrije SAD koje su bile pod najvećom zaštitom bile R – intenzivne industrije. Ovo je smanjivalo radnu intenzivnost uvoznih supstituta u SAD, doprinoseći na taj način postojanju paradoksa Leontijeva. Tj. stimulisalo supstituciju uvoza

Verovatno najznačajniji izvor pristrasnosti činjenica da je Leontijev uključio samo fizički kapital (kao što su mašine, ostala oprema, zgrade, i tako dalje) potpuno ignorišući ljudski kapital.

Kravis nadnice u izvoznim industrijama SAD u 1947. i 1951. bile oko 15 procenata više nego nadnice u industrijama sa konkurentskim uvozom u SAD. Kravis je ispravno tvrdio da su više nadnice odraz veće produktivnosti i ljudskog kapitala u izvozu SAD u odnosu na uvozne supstitute SAD.

Boldvin Boldvin je pronašao da isključenje industrija prirodnih resursa nije dovoljno za eliminaciju paradoksa sve dok se ne uključi i ljudski kapital

Prema tome, izgleda da možemo zadržati tradicionalni H–O model za objašnjavanje razmene između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju (često nazivana trgovinom Sever–Jug) ali sa ograničenim ili suženim verzijama H–O modela za mnogo veći obim trgovine Između razvijenih zemalja (tj., za trgovinu Sever–Sever) Međutim, neko bi kazao da nije mnogo toga ostalo od originalnog H–O modela...

Reverzibilnost faktorske intenzivnosti odnosi se na situaciju u kojoj je jedan proizvod R – intenzivan proizvod u R – obilnoj zemlji a K – intenzivan proizvod u K – obilnoj zemlji

Za w/r = 1, X se proizvodi u tački A, a Y u tački B proizvod X je R – intenzivan X je R – intenzivan proizvod za w/r = ½, a K – intenzivan proizvod za w/r = 2.

Empirijski testovi reverzibilnosti faktorske intenzivnosti Verovatno je najznačajniji izvor pristrasnosti bila činjenica da je u svom merenju kapitala Leontijev uključio samo fizički kapital (kao što su mašine, ostala oprema, zgrade, i tako dalje) potpuno ignorišući ljudski kapital

Razlika u faktorskoj raspoloživosti dovodi do toga da su granice proizvodnje u dve zemlje različite (a) Šta još može da dovede do njihovog različitih oblika? Različite tehnologije (b) Koja pretpostavka sprečava Pretpostavka o istim tehnologijama (c) Koji su drugi mogući uzroci razlika? Razlika u ukusima

izvesnu razliku u ukusima između Zemlje 1 i Zemlje 2. Nacrtajte sliku koja objašnjava mehanizam razomene u H-O modelu čak i uz izvesnu razliku u ukusima između Zemlje 1 i Zemlje 2.

Ako ste putovali u siromašne zemlje u razvoju mora da ste primetili da ljudi troše veoma različita dobra i usluge od onih koje troše potrošači u SAD. Da li ovo znači da se ukusi u zemljama u razvoju veoma razlikuju od ukusa u SAD? Ne razlikuju se toliko ukusi koliko – dohoci!!!

Kakav je efekat ove promene na PX/PY Zemlje 1? pretpostavite da se ukusi u Zemlji 1 menjaju u korist proizvoda njenog komparativnog zaostajanja (tj., u korist proizvoda Y). Kakav je efekat ove promene na PX/PY Zemlje 1? PX/PY Zemlje 1 opada (b) Kakav je efekat ove promene u ukusima na r/w u Zemlji 1? raste (c) Kakav je efekat ovoga na obim trgovine i na položaj Zemlje 2? Poboljšava se

Direktno, smanjenjem tražnje za nekvalifikovanim radom Zašto se može reći da je međunarodna trgovina doprinela porastu nejednakosti nadnica u Sjedinjenim Državama tokom proteklih 20 godina Uticala na 2 načina Direktno, smanjenjem tražnje za nekvalifikovanim radom Indirektno, ubrzavajući radno –štedne inovacije Ali bio je jedan važni faktor Koji? Tehnički progres.

objasnite na koji način dolazi do faktorske reverzibilnosti Zemlja 1 Zemlja 2 JEDNO DOBRO JE L-INTENZIVNO U JEDNOJ ZEMLJI I K-INTENZIVNO U DRUGOJ, ONDA OBE ZEMLJE IZVOZE ISTO DOBRO

međunarodne razlike u ceni kapitala mogu da opadaju, rastu ili da ostanu nepromenjene u uslovima postojanja faktorske reverzibilnosti. Kako?

H-O model proširuje klasični modela tako što a. Objašnjava osnove komparativnih prednosti Ispituje uticaj razmene na faktorske cene I a i b je tačno d. Ni a ni b nije tačno  

2. Šta nije pretpostavka H-O modela   a. Ista tehnologija b. Konstantni prinosi c. Puna specijalizacija d. Isti ukusi  

Uz istu tehnologiju zemlje će imati isti K/L ako imaju: a. Iste faktorske cene b. Iste ukuse c. Iste proizvodne funkcije d. Sve navedeno

H-O model priprada modelima opšte ravnoteže jer se bavi: a. Proizvodnjom u obe zemlje b. Potrošnjom u obe zemlje c. Razmenom u obe zemlje d. Sve navedeno je tačno

Paradoks Leontijea odnosi se na empirijski nalaz prema kome su u SAD Uvozni supstituti K-intenzivniji od izvoza Uvoz je K-intenzivniji od izvoza Izvoz je R-intenzivniji od uvoza Izvoz je K-intenzivniji od uvoznih supstituta

Komentarišite sledeći citat: „Pretpostavke koje su neophodne da bi dobili potpunu jednakost prinosa homogenih faktora u različitim zemljama toliko su restriktivne i nereprezentativne s obzirom na stvarnost da se može reći da teorija dokazuje suprotno od onoga što naizgled kaže – naime, da ne postoji nikakva šansa da će cene faktora ikada biti izjednačene putem slobodne robne razmene.”

Razlika u faktorskoj raspoloživosti dovodi do toga da su granice proizvodnje u dve zemlje različitog oblika Šta još može da dovede do različitih oblika njihovih granica proizvodnje? a) razlike u tehnologiji Koja pretpostavka koju su napravili Hekšer i Olin to sprečava u Hekšer–Olinovom modelu? b) ista tehnologija Koji su drugi mogući uzroci razlika u relativnim cenama proizvoda u dve zemlje u odsustvu razmene? c) Različiti ukusi

Zašto se može reći da je tokom proteklih 20 godina međunarodna razmena doprinela porastu nejednakosti nadnica u SAD?

Na 2 načina Direktno, pad tražnje za nekvalifikovanim radnicima Indirektno, radno-štedne inovacije Veći deo promena uzrokovao tehnički progres, manji deo – razmena.

Polazeći od tačke ravnoteže pre otvaranja razmene na Slici 5.4. pretpostavite da se ukusi u Zemlji 1 menjaju u korist proizvoda njenog komparativnog zaostajanja (tj., u korist proizvoda Y). Kakav je efekat ove promene u ukusima na PX/PY Zemlje 1? Kako ste došli do ovog zaključka? A

Kakav je efekat ove promene u ukusima na PX/PY Zemlje 1 Kakav je efekat ove promene u ukusima na PX/PY Zemlje 1? Kako ste došli do ovog zaključka? a) Ako se ukusi promene u korist proizvoda Y (u kome zemlja komparativno zaostaje) Do tog zaključka dolazimo tako što vidimo da se tačka A pomera ulevo i naviše, se smanjuje PX/PY A

(b) Kakav je efekat ove promene u ukusima na r/w u Zemlji 1? (c) Kakav je efekat ovoga na obim trgovine i na položaj trgovinskog partnera? b) r/w to u Zemlji 1 raste c) Efekat tih promena se ogleda u porastu obima razmene i poboljšanju odnosa razmene u Zemlji 2

Objasnite zbog čega, uz postojanje reverzibilnosti faktorske intenzivnosti međunarodne razlike u ceni kapitala mogu da opadaju, rastu ili da ostanu nepromenjene u uslovima postojanja međunarodne trgovine.

međunarodne razlike u ceni kapitala mogu da opadaju, rastu ili da ostanu nepromenjene ... H-O model onda nalaže da obe zemlje izvoze isti proizvod. Pošto je to nemoguće, obe zemlje će izvoziti proizvod koji je intenzivan po istom faktoru.   Ako je u pitanju K-intenzivno dobro, tražnja za K će rasti u obe zemlje. Ako je u pitanju R-intenzivno dobro, tražnja za K će padati u obe zemlje. Tako će cena K ili rasti ili padati u obe zemlje Pa će međunarodne razlike u cenama K padati, rasti ili ostati iste u zavisnosti od promene cene K u obe zemlje

Koje opšte zaključke možemo da izvučemo u odnosu na korisnost i prihvatljivost H–O modela? Raspoloživost faktora dobro objašnjava komparativne prednosti Moramo proširiti model ljudskim kapitalom

1-1 1. Međunaronda ekonomija proučava : *a. Mikroekonomske aspekte međunarodne razmene b. Makroekonomske aspekte međunarodne razomene c. Makroekonomiju otvorene privrede, odnosno međunarodne finansije d. Sve ovo nabrojano je tačno

1-2 2 Šta je istinito u vezi međunarodne ekonomije? To je relativno nova oblast To je relativno stara oblast c. Najveći broj osnivača nisu bili ekonomisti d. Ništa od toga nije istina

1-3 3. Međunarodna razmena najvažnija je za životni standard: a. SAD Švajcarske Nemačke Engleske

1-4 4. Međuzavisnost u razmeni: a. Raste b. Pada c. Ostaje ista d. Ne može se reći

1-5 Gruba mera međuzavisnosti u razmeni je: Broj stanovnika Udeo stanovnika u BDP Udeo izvoza i uvoza u BDP Sve zajedno: to je kompozitni indeks

2-1 1. Merkantilisti NISU zastupali: a. Slobodnu trgovinu b. Izvozne podsticaje c. Uvozne restrikcije d. Akumulaciju zlata

2-2 2. Prema Adamu Smitu, međunarodna razmena bazirana je na: Apsolutnim prednostima Komparativnim prednostima I apsolutnim i komparativnim prednostima Ni na apsolutnim ni na komparativnim prednostima

2-3 3. Koji se deo razmene bazira na apsolutnim prednostima? a. Čitava razmena b. most c. Deo d. Nema toga više u savremenom svetu

2-4 4. Roba u kojoj zemlja ima najmanju apsolutnu slabost (zaostajanje) je roba u kojoj zemlja ima: Apsolutnu prednost Apsolutnu slabost Komparativnu slabost Komparativnu prednost

2-5 5. Ako imamo dve zemlje (A i B), dve robe (X i Y), onda će zemlja A imati komparativnu prednost u robi X, onda zemlja 2 ima a. Apsolutnu prednost u robi Y b. Apsolutnu slabost u robi Y c. Komparativnu slabost u robi Y d. Komparativnu prednost u robi Y

3-1 1. Proizvodni blok je konkavan u odnosu na koordinatni početak i pokazuje da u zemlji vladaju rastući oportunitetni troškovi u proizvodnji : Samo robe X Samo robe Y Obe robe Nijedne robe

3-2 2. Granična stoa transformacije je: Količina Y koje se zemlja mora odreći da bi proizvela dodatnu jedinicu X b. Oportunitetni trošak X Apsolutna vrednost nagiba u tački proizvodnje Sve navedeno

3-3 u odnosu na dobit od specijalizacije dobit od razmene uvek je: a. Veća b. Manja c. Jednaka d. Ne može se reći dok ne dobijemo još informacija

3-4 4. Društvene krive indiferencije: Su negativnog nagiba Su konveksne prema koordinatnom početku Ne smeju da se seku Sve je ovo tačno

4-2 Kriva izvozne ponude pokazuje: a. Izvoznu ponudu b. Uvoznu tražnju c. Uvoznu tražnju i izvoznu ponudu partnera d. Izvoznu ponudu zemlje 1 i uvoznu ponudu zemlje 2 za nekim proizvodom

4-3 4. Kriva izvozne ponude nagnuta je na osu koja meri a. Uvoznu robu B. Izvoznu robu c. Obe robe d. Nerazmenljivo dobro