Tržište zdravstvene zaštite

Bilansni značaj i specifičnosti Rashodi za zdravstvenu zaštitu imaju visok i rastući bilansni značaj u većini zemalja Rast rashoda za zdravstvo posledica je: uvođenja novih tehnologija demografskih faktora (starije stanovništvo ima veće troškove lečenje) civilizacijskog napretka (spremnost da se ulaže u zdravlje) Procenjuje se da će i u budućnosti rashodi za zdravstvo kao % BDP rasti

SOURCE: US Census Bureau [2006, pp SOURCE: US Census Bureau [2006, pp. 98, 443], and National Income and Product Accounts (http://www.bea.gov/bea/dn/nipaweb/index.asp.

EV

Specifičnosti tržišta zdravtsvenih usluga Tržište zdravstvene zaštite ima niz specifičnosti zbog kojih država ima aktivnu ulogu na njemu Iako su ove specifičnosti oduvek postojale, aktivna uloga države na tržištu zdravstva je novijeg datuma Neki ekonomisti veruju da je to odraz civilizacijskog napretka Specifičnosti zdravstvene zaštite su blisko povezane sa karakteristikama tržišta osiguranja zdravstvnih usluga

Kako funkcioniše tržište osiguranja Tržište zdravstvenog osiguranja funkcioniše tako što kupci plaćaju premiju osiguranja osiguravajućem društvu u zamenu za garanciju da će se u slučaju određenog štetnog događaja dobiti naknada Očekivana vrednost (EV) je prosečna vrednost svih mogućih neizvesnih ishoda, pri čemu se svaki ishod ponderiše verovatnoćom da će se dogoditi Ako postoje dva moguća ishoda x1 i x2 i ako su njihove verovatnoće p1 i p2, respektivno, tada je očekivana vrednost jednaka: EV=p1×x1+p2×x2 Aktuarski pravična premija osiguranja: premija osiguranja koja je za dati vremenski period jednaka očekivanoj isplati u istom periodu

Zašto se kupuje osiguranje? Opcije osiguranja Dohodak Verovatnoća očuvanja zdravlja Verovatnoća razboljevanja Izgubljeni dohodak u slučaju bolesti (A) (B) (C) Dohodak ako osoba ostane zdrava Dohodak ako se osoba razboli Očekivna vrednost Opcija 1: Bez osiguranja $50,000 9 od 10 1od 10 $30,000 $20,000 $47,000 Option 2: uno osiguranja: premija od $3,000 pokriva troškove od $30,000 1 od 10

Zašto ljudi kupuju osiguranje? Funkcija korisnosti ima konkavni oblik u skladu sa pretpostavakom o opadajućoj graničnoj korisnosti dohotka Pojedinac može da se ponaša tako da maksimira očekivanu korisnost (EU), koja je definisana: EU = p(x1)×U(x1)+p(x2) ×U(x2) gde je p(xi) verovatnoća događaja i, a U(xi) korisnost od događaja i, i=1,2 Izravnanje rizika: zbog opadajuče granične korisnosti ljudi su spremni da plate određeni iznos koji im garantuje određenu naknadu u slučaju štetnog događaja Stoga iako dve opcije imaju istu očekivanu vrednost, za osobu koje ima averziju prema riziku, opcija koja pruža sigurnost podrazumeva veću korisnost

Zašto ljudi kupuju osiguranje? B Korisnost UB D UD UC C A UA 20,000 47,000 50,000 Dohodak

Da li su ljudi spremni da plate osiguranje sa dodatnom provizijom? Da li su ljudi spremni da plate više nego što to odgovara aktuarski pravičnoj premiji osiguranja zavisi od njihovog odnosa prema riziku, koji se predstavlja njihovom funkcijom korisnosti Averzija (odbojnost) prema riziku: preferencija da se plati više od aktuarski pravične premije kako bi se garantovala isplata naknade u slučaju štetnog događaja Premija za preuzimanje rizika: iznos veći od aktuarski pravične premije koji je osoba odbojna prema riziku spremna da plati kako bi joj se garantovala naknada u slučaju štetnog događaja Dodatna provizija: razlika između premije koju je lice sa odbojnošću prema riziku spremno da plati osiguravajućem društvu za osiguranje naknada i aktuarski pravične premije.

Da li su ljudi spremni da plate dodatnu proviziju za osiguranje?

Razlog za udruživanje rizika Ako se osigura samo jedna osoba tada je ona zaštićena od rizika, ali je osiguravajuće društvo izloženo riziku: društveni rizik nije smanjen samo je prenet sa pojedinca na osigurano lice Sa povećanjem broja osiguranih lica u jednom osiguravajućem društvu, proporcija osoba za koje će nastupiti nepovoljan događaj konvergira verovatnoći osiguranog događaja (zakon velikih brojeva) Osiguravajuće društvo ne zna koja će se osoba razboleti ali na osnovu statističkih metoda može precizno da predvidi koliki procent osoba će se razboleti Udruživanje rizika različitih pojedinaca omogućava da se smanji rizik sa društvene tačke gledišta, pod uslovom da je verovatnoća nastupanja rizičnog događaja za pojedince nezavisna u zdravstvu su problem zarazne bolest

Specifičnosti tržišta zdravstvene zaštite Efikasno fukcionisanje tržišta zdravstvene zaštite je otežano zbog: asimetričnih informacija i negativne selekcije prisutva moralnog hazarda na tržištu zdravstvenih usluga ostalih informacionih problema eksternih efakata

Asimetrične informacije i negativna selekcija Asimetrične informacije: situacija u kojoj jedna strana uključena u neku ekonomsku transakciju ima bolje informacije o dobru ili usluzi, koji su predmet trgovine, nego što ima druga Za razliku od osiguravajućeg društva, pojedinac je upoznat s porodičnom anamnezom, zdravstvenim navikama, stresom na poslu i dr. Stoga osiguravajuće društvo, da bi izbeglo gubitak, svima naplaćuje istu premiju osiguranja Usled toga osiguravač privlači visokorizične osobe, dok nisko niskorizične osobe mogu da odustanu od osiguranja Negativna selekcija: pojava kada manje informisanu stranu u nekom poslu, bolje informisana strana navodi na pogrešen izbor. Da li će tržište osiguranja krahirati zavisi od odnosa pojedinaca prem riziku

Asimetrične informacije i negativna selekcija   (A) (B) (C) (D) (E) (F) Očekivana korist Očekivana korist Verovatnoća Gubitak dohotka Očekivani umanjena za premiju Umanjena za premiju Osigurana osoba razboljevanja usled bolseti Gubitak dohota (Diferencijalna premija) (Premija = $3,000) (Premija = $4500) Emily 1/ 5 (visok rizik) $30,000 $6,000 $0 $3,000 $1,500 Jacob Emma Michael 1/ 5 (visok rizika) Madison Joshua 1/ 10 (nizak rizik) -$1,500 Olivia Matthew 1/ 10 (nizak rizik) Hannah Ethan Neto profit osiguravajućeg društva -$15,000

Da li negativna selekcija može da opravda državnu intervenciju Osiguravači mogu da prikupe određene informacije o riziku razboljevanje pojedinaca, i da na osnovu njih naplate različite premije osiguranja od različitih osoba ili čak da odbiju da osiguraju visokorizične osobe Poboljšanje efikasnosti na tržištu osiguranja na osnovu pribavljanja boljih podataka pokreće ozbiljna pitanja u pogledu pravičnosti Država može da reši problem pravičnosti tako što će obezbediti zdravstveno osiguranje celokupnoj populaciji tako što će participaciju učiniti obaveznom i utvrditi jedinstven iznos premija Jedinstvena premija je neefikasna, stoga što neki ljudi za osiguranje plaćaju više nego što ono za njih vredi, dok bi drugi želeli da plate više kako bi dobili bolje osiguranje Neki smatraju da sistem sa jedinstvenom premijom nije pravičan zato što nagrađuje ljude koji nemaju zdrav životni stil

Osiguranje i moralni hazard Moralni hazard: situacija u kojoj osoba koja je osigurana od nekog štetnog događaja menja ponašanje tako da se povećava verovatnoća štetnog događaja Osiguravajuće kompanije se štite od moralnog hazarda na taj način što osiguranici osim fiksne naknade plaćaju dodatna sredstva pri korišćenju zdravstvenih usluga Dodatna sredsva se plaćaju u obliku: participacije - fiksnog iznosa koji osiguranik plaća za zdravstvenu uslugu saosiguranja – osiguranik plaća određeni procenat troškova zdravstvene usluge

Osiguranje i moralni hazard Uvođenje stope saosiguranja u iznosu manjem od 100% utiče na preteranu tražnju za medicinskim uslugama Čist gubitak: gubitak koji postoji prilikom razmene u kojoj granični troškovi prevazilaze granične koristi, ili kada granične koristi ne prevazilaze granične troškove Medicina s ravnom krivom: pretpostavka da veća potrošnja na zdravstvenu zaštitu posle izvesne tačke više nema značajan uticaj na zdravlje

Moralni hazard Cena po jedinici Čist gubitak a b Sm P0 h .2P0 Dm M0 M1 Axes and labels 1st click – Dm 2nd click – Sm, 3rd click - brown rectangle 4th click - .2P0 5th click - gray rectangle 6th click – deadweight loss triangle 7th click – “Flat-of-the-curve medicine” P0 h .2P0 Dm M0 M1 Medicinske usluge, godišnje

Troškovi i rezultati zdravstvene zaštite u odabranim zemljama

Elastičnost tražnje za zdravstvenim uslugama Postoje mišljenja da je kriva tražnje za zdravstvenim uslugama potpuno neelastična u odnosu na cenu usluga tj. da je vertikalna Ljudi slušaju lekare bez obzira na cenu Ako je to tačno onda ne postoji problem moralnog hazarda Kontrolisani eksperiment sproveden u Americi ukazuje na to da tražnja za medicinskim uslugama zavisi od njihove cene (cenovna elastičnost tražnje iznosi -0,2) Zdravlje osoba koje su imale izdašnije planove osiguranja neznatno je poboljšano u odnosu na osobe sa skromnijim planovima osiguranja - što je u skladu sa hipotezom o horizontalnoj krivoj tražnje za medicinaskim uslugama

Da li moralni hazard opravdava državnu intervenciju? Moralni hazard ima za posledicu neefikasno veliku potrošnju na zdravstvenu zaštitu uvek kada pacijenti ne snose ukupne troškove kupljenih usluga Problem moralnog hazarda se javlja uvek kada neka treća strana plaća u celini ili delimično granične troškove zdravstvenih usluga Nema razloga da se očekuje da će država uspešnije rešavati problem moralnog hazarda nego privatne osiguravajuće kompanije Država i privatne kompanije su problem moralnog hazarada rešavale time što su pokušavali da ograniče izbor potrošača, ali sa malo uspeha

Ostali razlozi za neupeh tržišta zdravstvenih usluga Korisnici zdravstvenih usluga imaju malo znanja o uslugama koje kupuje Postoji izrazita asimetričnost informacija: pacijenti znatno manje znaju od lekara o prirodi bolesti, mogućim načinima lečenja i dr. Pacijanti malo znaju o tome koji su lekari dobri, a koji loši i dr. lekar se nalazi u dvostrukoj ulozi ulozi savetnika i ulozi klijenta Država može da usvoji propise o akreditaciji medicinskih fakulteta i samih lekara: loša strana toga je što se lekarskim udruženjima prepušta kontrola ponude broja lekara, a to ima za posledicu veću cenu njihovih usluga

Ostali razlozi za neupeh tržišta zdravstvenih usluga Neki oblici zdravstvene zaštite stvaraju pozitivne ili negativne ekseterne efekte, što može da ima za posledicu neefikasnost Korišćenjem vakcine protiv gripa ima pozitivne eksterne efekte, jer se time smanjuje mogućnost da se drugi zaraze gripom Suprotno osoba koje se nije vakcinisala od neke zarazne bolesti može da generiše negativne eksterne efekte Mnogi oblici zdravstvene zaštite nemaju eksterne efekte eksterni efekti su uglavnom vezani za zarazne bolesti

Da li želimo efikasno tržište zdravstvenih usluga? Navedeni su brojni razlozi zbog kojih tržište zdravstvenih usluga verovatno neće biti efikasno Efikasno tržište zdravstvene zaštite dovelo bi do nastanka razlika u obimu zdravstvene zaštite, kako u zavisnosti od njihovih preferencija tako i od obima dohotka Pojedinci mogu da budu neosigurani zbog “pogrešnih” sklonosti ili potcenjivanja verovatniće bolesti- tj. zbog “pogrešnih” preferencija Prema paternalističlom stanovištu ljudi treba da budu primorani da se osiguraju, jer su odluke u vezi sa zdravstvenom zaštitom suviše složene da bi se prepustile pojedincima da ih sami donose

Problem neosiguranih Neki ljudi mogu da imaju ispravne sklonosti i odnos prema riziku, ali da ne kupuju zdravstveno osiguranje, jer imaju nizak dohodak Rast troškova zdravstvene zaštite povećava cenu osiguranja i smanjuje dostupnost zdravstvenih usluga U SAD npr. oko 16% stanovništva nema zdravstveno osiguranje - to su uglavnom radnici koji rade slabo plaćene poslove, povremene poslove, nezaposleni, samozaposleni, ilegalni imigranti i dr. Neosigurani u SAD plaćaju u proseku 44% vrednosti zdravstvenih usluga, a ostatak finansiraju bolnice kroz unakrsne subvencije Neosigurani u proseku koriste manje zdravstvenih usluga od onih sa sličnim zdravstvenim problemima koji su osigurani

Da li zdravstveno osiguranje pozitivno utiče na zdravlje? Postoje ozbiljne metodološke teškoće u proceni uticaja osiguranja na zdravlja ljudi Kontrolisani eksperimenti u kojima bi se pojedinci slučajno razvrstali u dve grupe: oni koji su zdravstveno osigurani i oni koji nisu ne sprovode se iz moralnih razloga Prethodno opisani kontrolisani eksperiment u kome je ispitivan uticaj izdašnosti plana osiguranja na zdravlje potvrđuju da korišćenje izdašnijeg plana osiguranja u slučaju nekih bolesti poboljšava zdravstveno stanje, dok kod drugih bolesti to nije slučaj Druga istraživanja pokazuje da samo značajnija promena stepen korišćenja zdravstvenog osiguranja utiče na zdravlje

Razlozi rasta troškova zdravstvene zaštite Kao osnovni razlozi rasta troškova zadravstvene zaštite navode se: starenje stanovništva: neka empirijska istraživanja ukazuju da je uticaj ovog faktora mali rast realnog dohotaka: empirijska istraživanja ukazuju da rast dohotka može da objasni oko 10% stvarnog rasta troškova zdravstvene zaštite tokom poslednjih decenija unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite - empirijska istraživanja uskazuju na to da je ovo presudan faktor rasta javnih rashoda robni egalitarizam - implicira da za neke usluge moraju biti dostupne svima, a kada traća staran plaća uslugu to ima za posledicu viši nivo tražnje od efikasnog

Sistem javne zdravstvene zaštite u Srbiji

Javni i privatni izdaci za zdravstvenu zaštitu u Srbiji Udeo javnih rashoda za zdravstvo u ukupnim rashodima za zdravstvo, u % 1. Austrija 77,0 2. Bugarska 59,8 3. Italija 77,1 4. Mađarska 70,8 5. Poljska 66,9 6. Slovenija 73,9 7. Slovačka 73,0 8. Hrvatska 80,1 9. Češka 87,9 Prosek (1-9) 74,1 Srbija 71,0 SAD 45,8 U Srbiji kao i u Evropi dominira državni sistem zdravstvene zaštite kako u segmentu finasiranja tako i u segmentu pružanja usluga Javni rashodi pokrivaju preko 70% ukupnih rashoda za zdravstvo u Srbiji što je nešto ispod proseka odabranih evropskih zemalja Privatni izdaci za zdravstvo su heterogeni i obuhvataju korišćenje usluga privatnog zdravstva, plaćanje participacije u javnom zdravstvu, kupovinu lekova bez recepta i dr.

Osnove sistema javne zdravstvene zaštite u Srbiji Javna zdravstvena zaštita u Srbiji organizovana je u skladu sa Bizmarkovim modelom: Prihodi i rashodi za zdravstvenu zaštitu finansiraju se posredstvom javnog vanbudžetskog fonda Centralnu ulogu u zdravstvenoj zaštiti ima Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) RZZO prikuplja obavezne doprinose i plaća usluge zdravstvenim ustanovama (uglavnom javnim) Ukoliko doprinosi nisu dovoljeni za finansiranje zdravtva, RZZO dobija transfere uz budžeta Javne zdravstvene ustanove nalaze se u vlasništvu Republike (klinički centri, bolnice) ili lokalnih zajednica (domovi zdravlja)

Finansiranje javnog zdravstvenog osiguranja Javno zdravstveno osiguranje se finansira obaveznim doprinosima Stopa doprinosa je jedinstvena za sve osiguranike i iznosi 12,3% Prema zakonu, u slučaju zaposlenih polovinu doprinosa (6,15%) plaća poslodavac, a polovinu zaposleni Osnovica doprinosa za zaposlene osnovica je ostvarene zarada za penzionere - isplaćena penzija za samozaposlene - ostvareni prihodi za poljoprivrednike - minimalna zarada ili oporezivi prihod za ugrožene grupe i neosigurana lica (oko 700 hiljada) osnovica je minimalna zarada, sredstva uplaćuje budžet Republike Za sve osiguranike postoji minimalna osnovica za doprinose jednaka 35% prosečne zarade u Republici i maksimalna osnovica jednaka petostrukoj prosečnoj zaradi u Republici Osim toga osiguranici plaćaju participaciju pri korišćenju zdravstvenih usluga

Bilans javnog zdravstvenog fonda Prihodi i rashodi RZZO u periodu 2004-2008. značajno su porasli – prosečna realna godišnje stopa rasta iznosila je blizu 7% Prihodi i rashodi RZZO u navedenom periodu iznosili su oko 6% BDP-a i bili su približno u ravnoteži

Struktura prihoda javnog zdravstvenog fonda Doprinosi predstavljaju izrazito najvažniji izvor prihoda zdravstva (97%) Najveći deo doprinosa uplaćuju zaposleni (oko 66%) i penzioneri (26%) Učešće poljoprivrednika i i samozaposlenih je minimalno i iznosi oko 5% U slučaju poljoprivednika i samozaposlenih rašireno je izbegavanje plaćanja doprinosa Transferi iz budžeta tokom prethodnih godina bili su manji od obaveznih doprinosa za neosigurana i ugrožena lica

Mehanizam alokacije rashoda za javnu zdravstvenu zaštitu u Srbiji Prema važećem modelu RZZO sklapa godišnje ugovore sa zdravstvenim ustanovama u kojima se određuje koliko sredstva dobija određena ustanova Iznos sredstava koji dobija neka zdravstvena ustanova određen je na osnovu troškova inputa: rashoda za zaposlene, lekove, komunalije, broja postelja i dr. Zdravstvene ustanove imaju interes da maksimalno povećaju broj zaposlenih, broj postelja i dr., kako bi dobila što veća sredstva Stoga ovakav sistem finansiranja nije troškovno efikasan, iako postoji mogućnost kontrole od strane RZZO i Ministarstva zdravlja

Javni rashodi na zdravstvenu zaštitu u Srbiji i svetu Javni rashodi za zdravstvo po stanovniku   u PPP dolarima Austrija 2.729 B i H 454 Bugarska 443 Hrvatska 869 Češka 1.309 Estonija 734 Francuska 2.833 Nemačka 2.548 Mađarska 978 Latvija 615 Crna Gora, 93 Poljska 636 Portugalija 1.494 Rumunija 433 Srbija 373 Nivo javnih rashoda za zdravstvo, meren u USD jednake kupovne snage (PKS) izrazito varira po zamljama Razlike u realnom nivou izdatka u evropskim zemljama su veće od razlike u rezultatima zdravstvene zaštite Razvijenije zemlje više koriste skupu tehnologiju, a plate zaposlenih su znatno više nego u nerazvijenim zamljama Postoji visok stepen korelacije između niova razvijenosti zemlje i izdataka za zdravstvo

Rashodi na zdravstvenu zaštitu u Srbiji i svetu

Struktura rashoda RZZO po vrstama usluga Rashodi za bolničku negu učestvuju sa oko 51% u ukupnim rashodima - dok u zemljama OECD oni učestvuju sa 38% Učešće rashoda za ambulantno lečenje iznosi 24%, a u zemljama OECD 31% Prethodno upućuje na preterano korišćenje bolničke nege i zapostavljanja ambulantnog lečenja Rashodi za lekove su relativno skromni u odnosu na razvijene zemlje prvenstveno usled ograničenog broja lekova koji se dobijaju na recept Izdaci za bolovanje su tokom poslednjih 5 godina realno smanjeni za oko 30%, ali su komparativno još uvek visoki

Resursi angažovani u zdravstvenoj zaštiti Prema broju lekara u odnosu na broj stanovnika Srbija je na nivou novih članica EU Međutim struktura angažovanja lekara je neodgovrajuća - veliki broj je zaposlen u primarnoj zaštiti – domovima zdravlja Od ukupnog broj zaposlenih oko 26% je nemedicinsko osoblje, što je znatno iznad uobičajenih standarda Broj postelja je na nivou proseka starih članica EU   Broj lekara Bolnički kreveti na 100.000 stanovnika Poljska 203 516 Estonija 328 564 Slovačka 313 681 Latvija 315 760 Mađarska 304 791 Litvanija 398 799 Srbija 264 562 Nove članice EU 253 640 Stare članice EU 338 561

Resursi angažovani u zdravstvenoj zaštiti Javni zdravstveni sistem u Srbiji zapošljava oko 108 hiljada radnika: što je približno 5,2% od ukupnog broj zapolenih u Srbiji ili oko ¼ od broja zaposlenih u javnom sektoru

Troškovna efikasnost zdravstvene zaštite u Srbiji Stopa popunjenosti postelja je nešto niže nego u novim članicama EU, a znatno niža nego u starim članicam EU Prosečna dužina boravka u bolnici u Srbiji je duža nego u drugim zemljama Ovo bi se moglo opravdati ako su rezultatii lečenja usled toga bolji Postoji izrazita neravnomernost u produktivnosti pojedinih domova zdravlja: Više od 50% domova zdravlja radi sa 2/3 ili manje kapaciteta Iz prethodnog sledi da je javni zdravstveni sistem u Srbiji troškovno neefikasan, kao i da se efikasnost značajno razlikuje po vrstama ustanova (bolnice/domovi zdravlja) kao i u okviru jedne vrste ustanova (npr. između različitih domova zdravlja)

Rezultati zdravstvene zaštite - poređenje sa drugim zemljama Očekivana dužina života u Srbije je: na niovu susednih zemalja u tranziciji, ali znatno niža od razvijenih članica EU Očekivana dužina života zavisi i od drugih faktora: životni stil i dr. Smrtnost odojčadi u Srbiji je: veća nego u zemljama zapadne i srednje Evrope manja nego u zemljama jugoistočne Evrope   Očekivano trajanje života na rođenju u godinama Smrtnost odojčadi na 1000 živorođenih Austrija 80,0 4,0 Bugarska 72,7 9,7 Češka 77,0 3,0 Hrvatska 76,0 5,2 Makedonija 73,5 11,3 Mađarska 73,0 6,0 Rumunija 11,0 Slovenija 78,5 2,8 Srbija 73,7 7,1 EU 79,1 4,6

Trendovi u rezultatima zdravstvene zaštite u Srbiji Povećanje raspoloživih resursa, kao i reforma javnog zdravstvenog sistema uticali su na poboljšanje osnovnih indikatora zdravlja u Srbiji tokom poslednjih nekoliko godina U 2006 u odnosu na 2000. godinu: smrtnost odojčadi je smanjena sa 11% na oko 7% očekivana dužina života je povećana sa 72 na 73 godine

Osnovni pravci reformi javnog sistema zdravstvene zaštite Na osnovu studije Svetske banke ”Kako sa manje uraditi više” moguće je smanjenje troškova sistema zdravstvene zaštite, bez smanjenja nivoa i kvaliteta usluga Najvažnije uštede se mogu ostvariti: smanjenjem broj postelja u bolnicama smanjenjem broja nemedicinskog osoblja u svim segementima javnog zdravstva smanjenjem broja lekara u domovima zdravlja unapređenjem procedura za odlučivanje o kupovini nove tehnologije i odobravanju na recept novih lekova Pri smanjenju broj zaposlenih neophodna je opreznost, kako javno zdravstvo ne bi napustili najsposobniji lekari, a ostalo nemedicinsko osoblje - što se dogodilo pre nekoliko godina

Osnovni pravci reformi javnog sistema zdravstvene zaštite Svetska banka takođe predlaže promenu načina finansiranja zdravstvene zaštite Na primarnom i sekundarnom nivou predlaže se zamena sadašnjeg sistema zasnovanog na troškovima, sistemom plaćanja po korisniku (pacijentu) Viši nivo zdravstvene zaštite finansirao bi se na osnovu sistema dijagnostički srodnih grupa – odnosno po učinku U okviru ovog sistema bolnice bi se plaćale na osnovu prosečnih troškova lečenja određene bolesti plaćanjem po prosečnoj ceni vrši se pritisak za smanjenje troškova lečenja neophodna je opreznost kako se ne bi javili neželjeni efekti kao što su naduvavanje obima usluga, ili pad kvaliteta usluga

Osnovni pravci reformi javnog sistema zdravstvene zaštite Važan pravac reformi je i poboljšanje naplate doprinosa Prostor za poboljšanje naplate doprinosa je naročito veliki u slučaju nekih grupa obveznika kao što su: poljoprivrednici preduzetnici mala i srednja preduzeća U slučaju poljoprivrednika neplaćanje doprinosa se u toleriše od strane države, što predstavlja neku vrstu indirektne subvencije poljoprivrednicima Poseban problem predstavljaju velika društvena preduzeća koja do sada nisu privatizovana – kojima se takođe toleriše neplaćanje doprinosa Neophodno je da se na sistemski način reši problem finansiranja zdravstvene zaštite neosigurnih lica moguće rešenje je da se smanji opšta stopa doprinosa, a da se povećaju poreski prihodi na osnovu kojih budžet uplaćivao transfere RZZO