Makroekonomska teorija otvorene privrede TEMA 10 Poglavlje 32 Makroekonomska teorija otvorene privrede

Otvorena privreda Otvorenom se smatraju one privrede koje sarađuju sa ostalim privredama. Kretanje roba i usluga Kretanje kapitala Kreatanje radne snage

Otvorena privreda Bitne makroekonomske varijable u otvorenoj privredi su : Neto izvoz Neto strane investicije Nominalni devizni kurs Realni devizni kurs

Osnovne pretpostavke modela otvorene privrede Model posmatra BDP kao dat, tj. nepromenljiv. Model posmatra nivo cena kao dat.

Ponuda i tražnja za zajmovnim sredstvima i devizni kurs Tržište zajmovnih sredstava je u ravnoteži kada je: S = I + NCO Pri ravnotežnom nivou kamatne stope količina novca koji ljudi štede odgovara potrebi za investicijama plus neto odlivu kapitala.

Tržište zajmovnih sredstava Ponuda zajmovnih sredstava potiče od agregatne štednje (S). Tražnja za zajmovnim sredstvima potiče od domaćih investicija (I) i neto odliva kapitala (NCO).

Tržište zajmovnih sredstava Tražnja i ponuda za zajmovnim sredstvima zavise od realne kamatne stope. Viša kamatne stopa podstiče na štednju i povećava ponudu zajmovnih fondova. Nivo kamatne stope se prilagođava tako da se ponuda i tražnja za zajmovnim sredstvima uravnotežavaju.

Slika 1 1 Tržište zajmovnih sredstava Realna kamatna stopa Ponuda (iz domaće štednje Tražnja (za domaće investicije i neto odliv kapitala) Equilibrium quantity real interest rate količina zajmovnih fondova Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

Tržište zajmovnih sredstava Pri ravnotežnoj kamatnoj stopi nivo štednje potpuno odgovara potrebi domećeg i inostranog investiranja. Last line: “net capital outflow”

Tržište deviza Dve strane tržišta deviza određene su neto odlivom (izvozom) kapitala i neto izvozom roba (NCO i NX). NCO predstavlja razliku između kupljenog i prodatog kapitala (stajne kapitalnog bilansa). NX predstavlja razliku između uvoza i izvoza roba i usluga.

Tržište deviza Za privredu kao celinu važi: NCO = NX

Tržište deviza Cena koja izjednačava ponudu i tražnju za devizama jeste realni devizni kurs.

Tržište deviza Kriva tražnje za devizama je opadajuća, jer viši devizni kurs čini domaće robe skupljim. Kriva ponude deviza je vertikalna jer količina domaće valute namenjena odlivu kapitla nema veze sa realnim deviznim kursom.

Slika 2 Tržište deviza Realni Devizni kurs Ponuda domaće valute na deviznom tržištu Tražnja za domaćom valutom na deviznom tržištu Ravnotežna količina Ravnotežni realni devizni kurs Količina domaće valute za zamenu u stranu Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

Tržište deviza Realni devizni kurs uspostavlja ravnotežu na tržištu domaće valute namenjene za kupovimu deviza. Pri ravnotežnom deviznom kursu tražnja za stranom valutom da bi se platio neto uvoz roba jednaka je ponudi deviza koja potiče od uvoza kapitala. Ponuda deviza od neto izvoza jednaka je tražnji devizama namnjenim izvozu kapitala da bi se investiralo u inostranstvu.

RAVNOTEŽA U OTVORENOJ PRIVREDI Na tržištu zajmovnih sredstava ponuda potiče od domaće štednje, a tražnja od domaćih investicija i izvoza kapitala (investicija u inostranstvu). Na tržištu deviza ponuda potiče od neto izvoza kapitala, a tražnja od neto izvoza roba.

RAVNOTEŽA U OTVORENOJ PRIVREDI Neto izvoz kapitala povezuje tržište zajmovnih sredstava i tržište deviza. Ključna determinanta neto izvoza kapitala je realna kamatna stopa.

Slika 3 Kako neto izvoz kapitala zavisi od kamatne stope Realna kamatna stopa Neto izvoz kapitala je negativan Neto izvoz kapitala je pozitivan. Neto izvoz kapitala Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

RAVNOTEŽA U OTVORENOJ PRIVREDI Cene na tržištu zajmovnih sredstava, kao i na tržištu deviza, prilagođavaju se istovremeno, da bi se izjednačile ponuda i tražnja na ova dva tržišta. Na taj način određuje se nivo domaće štednje, domaćih investicija, neto stranih investicija i neto izvoza. Second bullet: next to last line: net capital outflow

Figure 4 Ravnoteža na tržištima otvorene privrede (a) Tržište zajmovnih sredstava (b) Neto izvoz kapitala Realna Realna kamatna kamatna Net capital outflow, NCO ponuda stopa stopa tražnja r količina Neto izvoz kapitala zajmovnih sredstava Realni devizni Ponuda kurs tražnja E Količina domaće valute na tržištu deviza (c) Tržište deviza Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

Šta utiče na otvorenu privredu? Varijacije osnovnih makroekonomskih varijabli zavise od: Deficita državnog budžeta Trgovinske politike Političke i ekonomske stabilnosti

U otvorenoj privredi deficit budžeta utiče na sledeće:. Deficiti budžeta U otvorenoj privredi deficit budžeta utiče na sledeće:. Redukuje se ponuda zajmovnih srestava, Povećava se kamatna stopa, Guše se domaće investicije, Opadaju i neto strane investicije. Last bullet: net capital outflow

Slika 5 Efekti budžetskog deficita 1. Deficit budžeta smanjuje ponudu zajmovnih sredstava. . (a) Tržište zajmovnih sredstava (b) Neto izvoz kapitala Realna Realna kamatna S S kamatna stopa stopa r2 B r2 E1 r A 2. Što povećava realnu kamatnu stopu . . . 3. . .a to opet srnanjuje Neto izvoz kapitala . tražnja NCO Količina Neto izvoz l zajmovnih fondova kapitala Realni devizni S S 4. Smanjenje neto izvoza kapitala smanjuje ponudu domaće valute na deviznom tržištu koja je namenjena za zamenu u devize. . . kurs E2 5. . . Što dovodi do apresijacije realnog deviznog kursa tražnja Količina domaće valute za razmenu u devize (c) Tržište deviza Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

Deficit budžeta Efekti budžetskog deficita na tržište zajmovnih sredstava Deficit državnog budžeta smanjuje domaću štednju, što ima za posledicu Pomerajne krive ponude zajmovnih sredstava u levo (smanjejne), što dovodi do Porasta kamatnih stopa Povećane kamatne stope redukuju neto investicije u inostranstvo

Efekat na devizno tržište Deficit budžeta Efekat na devizno tržište Smanjenje neto investicija u inostranstvo smanjuje ponudu domaće valute koja se menja na deviznom tržištu. To dovodi do apresijacije realnog deviznog kursa, tj. domaća valuta postaje skuplja. Bullet two: net capital outflow

Trgovinska politika Trgovinska politika direktno utiče na količinu uvoza i izvoza roba i usluga, na dva načina: Putem carina na uvoz Putem uvoznih kvota, dozvoljenih količina uvoza pojednih roba

Trgovinska politika Pošto ne utiče na domaću štednju i domaće investicije, trgovinska poltika nema utcaja ni na spoljnotrgovinski bilans. Za dati nivo štednje i investicija u zemlji, realni devizni kurs se prilagođava i održava stanje trgovinskog bilansa nepromenjenim. Trgovinska politika više utiče na mikroekonomiju no na makroeconomiju.

Trgovinska politika Efekat uvoznih kvota Pošto je strancima potrebna domaća valuta da kupe u zemlji (neto izvoz), raste tražnja za domaćom valutom na deviznom tržištu, što dovodi do apresijacije realnog deviznog kursa domaće valute.

Trgovinska politika Efekat uvoznih kvota There is no change in the interest rate because nothing happens in the loanable funds market. There will be no change in net exports. There is no change in net foreign investment even though an import quota reduces imports. Last bullet: net capital outflow

Trgovinska politika Efekat uvoznih kvota Apresijacija domaće valute na stranim deviznim tržištima podstiče uvoz, a smanjuje uvoz. Time se poništava inicijalno povećajne neto izvoza usled uvoznih kvota.

Slika 6 Efekti uvoznih kvota (a) Tržište zajmovnih sredstava (b) Neto izvoz kapitala Realna Realna kamatna ponuda kamatna stopa stopa r r 3. Neto izvoz Ostaje isti tražnja NCO Količina Neto izvoz l zajmovnih sredstava kapitala Realni Devizni Supply kurs D 1. Uvozna kvota povećava Tražnju za Domaćom valutom. . . E2 2. . . .što izaziva Apresijaciju Realnog kursa E D količina domaće valute Za razmenu u devize (c) Deviznio tržište Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

Trgovinska politika Efekat uvoznih kvota Trgovinska politika ne utiče na spoljnotrgovinski bilans.

Politička nestabilnost i beg kapitala Beg kapitala is predstavlja velike i iznenadne redukcije tražnje za imovinom u zemlji.

Politička nestabilnost i beg kapitala Beg kapitala ima najviše efekta na državu iz koje kapital beži, ali ima efekta i na druge zemlje. Kada investitori postanu nesigurni u svoje investicije, kapital brzo beži iz zemlje. To dovodi do porasta kamatnih stopa, a domaća valuta depresira.

Slika 7 Efekti bega kapitala (a) Tržište zajmovnih sredstava (b) Neto izvoz kapitala Realna Realna 1. Porast odliva (izvoza ) kapitala kamatna Supply kamatna NCO2 stopa D2 stopa r2 3. . . . što povećava kamatne stope. r1 r1 2. . . .povećava tražnju za zajmovnim sredstvima . . . D1 NCO1 Količina Neto izvoz kapitala Zajmovnih sredstava Realni Devizni S S2 kurs 4. U isto vreme raste ponuda domaće valute na deviznom tržištu pošto investitori hoće da je se oslobode . . . E 5. . Što dovodi do depresijacije domaće valute E Demand Količina domaće valute Na deviznom tržištu (c) Devizno tržište Copyright©2003 Southwestern/Thomson Learning

Rezime Za analizu makroekonomije otvorne privrede dva tržišta su ključna, tržište zajmovnih sredstava i devizno tržište. Na tržištu zajmovnih sredstava, kamatna stopa se prilagođava da izjednači ponudu (domaća štednja) i tražnju (domaće investicije i neto izvoz tj. odliv kapitala ).

Rezime Na tržištu deviza realni devizni kurs usklađuje ponudu domaće valute ( od neto izvoza kapitala ) sa tražnjom za domaćom valutom (od neto izvoza roba i usluga). Neto izvoz (odliv) kapitla povezuje ova dva tržišta.

Rezime Kada dođe do smanjenja domaće štednje, usled deficita budžeta, smanjuje se ponuda zajmovnih sredstava, što podiže kamatne stope. To dodovdi do smanjenja neto izvoza kapitala, što samnjuje ponudu domaće valute na deviznom. To, pak, dovodi do apresijacije domaće valute i pada neto izvoza .

Rezime Trgovinska politika povećava neto izvoz i povećava tražnju za domaćom valutom na deviznom tržištu (izovznici kupuju domaću valutu) Rezultat je da domaća valuta apresira, što čini domaće robe skupljim u odnosu na strane. Ta apresijacija poništava inicijalni efekat trgovinske politike na neto izvoz.

Rezime Kada investitori promene mišljenje o plasmanu kapitala u nekoj zemlji, to ima značajne posledice na privredu te zemlje. Politička nestabilnost dovodi do bega kapitala iz zemlje. Beg kapitala povećava kamatne stope i izaziva depresijaciju domaće valute.