Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja Redakcija Kvartalnog monitora FREN decembar 2008.

Srbija i finansijska kriza Svetska ekonomska kriza pogađa Srbiju Kanal preko koga se kriza prenosi – neravnoteža u razmeni sa inostranstvom izvoz (oko 7,5 mld eur) je nizak u odnosu na uvoz (oko 15 mld eur), pa je deficit veliki (preko 7 mld eur) Sve dok je pristizao visok priliv sredstava iz inostranstva (krediti, doznake i SDI)... ... postojala je i stabilnost (stabilan kurs, rast deviznih rezervi, visok rast privrede, umerena inflacija) Sada su ovi prilivi osetno smanjeni Manje dostupni i skuplji krediti; manje SDI Manji priliv evra, pritisak na dinar => dinar je u poslednjih dva meseca značajno oslabio

Šta nas očekuje Dve mogućnosti Haotično prilagođavanje – kriza u punom smislu reči Nekontrolisana depresijacija => skok inflacije => pad proizvodnje Blago prilagođavanje Kontrolisana depresijacija => umerena inflacija => usporavanje privrede Iako rizici postoje, scenario blagog prilagođavanja mnogo verovatniji... ...ali potrebne i odgovorne politike: restriktivni budžet...

Visoki prilivi kapitala... Komparativno posmatrano: Liberalizacije i globalizacija bankarskog sektora dovodi do visokih priliva kapitala Ovo važi kako za Srbiju, tako i za skoro sve ekonomije u tranziciji U zemljama Istočne Evrope dodatni faktor je približavanje EU

...finansiraju visoku potrošnju... Otvaraju se veliki tekući deficiti izazvani velikim kapitalnim prilivima Posebno velike deficite imaju Srbija, Bugarska i baltičke zemlje Pogrešna percepcija da su visoki prilivi kapitala trajni, rezultat “domaćih uspeha”... ...što za posledicu ima veliki rast javne potrošnje, umesto štednje “za crne dane”

Kapitalni prilivi dovode i do apresijacije nacionalnih valuta Zbog velikih priliva deviza, snažne realne apresijacije valuta zemalja u tranziciji Još dva razloga za realnu apresijaciju: Valute su inicijalno bile podcenjene Visok rast produktivnosti

Svetska kriza – zastoj u prilivima Zbog svetske finansijske krize, od septembra dolazi do naglog zastoja u kapitalnim prilivima Valute mnogih zemalja naglo depresiraju

Koje su moguće posledice? komparativna analiza Kapitalni prilivi dovode do: ubrzanja privrednog rasta nepoljopriv.BDV: 6,6% 2004; 9,5% 2007 rasta deficita tekućeg računa 11,6 BDP 2004; oko 18% BDP 2008 apresijacije valute oko 30% realna apresijacija od 2004 do 2008 smanjivanja inflacije oko 17% 2005 na oko 5% u H1 2007 ali i do povećanja javne potrošnje Deficit tekućeg računa Promena deviznog kursa Promena stope rasta BDP Promena stope inflacije

Posledice: deficit tekućeg računa Deficit tekućeg računa u 2008. biće oko 18% BDP, tj. oko 6 milijardi evra Iduće godine smanjenje Verovatno na oko 16% BDP (oko 5 mld. EUR) Potrebno prilagođavanje od 1 mld. EUR Npr. rast izvoza 10%, uvoz blagi pad (2%-3%) Narednih godina dalje smanjivanje Do 2012. ispod 10% BDP Deficit tekućeg računa

Posledice: kurs /1 Iskustvo drugih zemalja: Po zastoju kapitalnih priliva, depresijacija Realni kurs u jednoj godini oslabi toliko da se poništi apresijacija akumulirana kroz celu epizodu priliva Slabljenje realnog kursa kroz nominalnu depresijaciju Srbija: moguća realna depresijacija od oko 40% Nakon oktobra i novembra, ravnoteža bi bila postignuta nakon još oko 15% realne depresijacije Nominalna depresijacija prema evru: oktobar: 11% novembar: 5% Nove mere NBS privremeno zaustavile trend Možda je sad dobra prilika za prilagođavanje kursa Promena deviznog kursa

Posledice: kurs /2 Evro-JTR definišu međunarodnu konkurentnost domaće privrede Kombinacija tri veličine: kretanja deviznog kursa, produktivnosti i zarada Domaća privreda tržišnim mehanizmima (rastom produktivnosti) ublažila efekat apresijacije dinara za oko 7 procentnih poena Od početka visokih priliva kapitala rast evro-JTR oko 24% U Q4 2008. “vraćeno” preko 10% konkurentnosti naglom depresijacijom Preostalo još preko 10% realne depresijacije u 2009. da bi se konkurentnost vratila na nivo pre početka visokih kapitalnih priliva Očekujemo rast zarada u skladu sa rastom produktivnosti u 2009. Promena evro-JTR

Posledice: inflacija /1 Inflacija u 2007. i 2008. pre svega posledica faktora sa strane tražnje Naftni derivati i hrana U 2009. će doći do smirivanja inflacije, najverovatnije jednocifrena Sa strane ponude: Pojeftinjenje nafte i drugih sirovina (inflacija ↓) Depresijacija (inflacija ↑) Niži rast zarada (inflacija ↓) Sa strane tražnje Zastoj kredita (inflacija ↓) Pad privredne aktivnosti (inflacija ↓) Umerena fiskalna politika (neutralno) Niži rast zarada i kočenje penzija (neutralno) Glavni rizik: nekontrolisana depresijacija

Posledice: inflacija /2 Prolaz (pass-through) od kursa ka cenama na malo (Mladenović i Petrović, 2008): Direktan prolaz Jul 2001 – Jul 2008: uključena nominalna apresijacija i ciljanje inflacije. Šta je smanjilo pass-through? p = 0.21epe + 0.33w + 0.11poil – 0.50 Jul 2001 - April 2006: period nominalne deprsijacije p = 0.36epe + 0.30w + 0.10poil - 0.71

Posledice: inflacija /3 B. Ukupan prolaz: Drugi krug efekata – akomodirajuća makro politike i indeksacija plata Total pass-through from exchange rate to prices: Impulse response (pt+j / epet+j)

Posledice: inflacija /4 Na srednji rok očekujemo dalje smirivanje inflacije Očekujemo da se inflacija u Srbiji više obori nego što je slučaj u proseku (grafikon) Promena stope inflacije

Posledice: privredni rast /1 U 2009. neminovno usporavanje privredne aktivnosti Stopa rasta će biti prepolovljena: Sa oko 7% u 2008. na oko 3% u 2009. Ipak, verujemo da će recesija biti izbegnuta Efekti krize na pojedinačne sektore Najverovatniji rezultat: rast 3% Rizici: Nekontrolisana depresijacija Veća ekspanzija javne potrošnje od planirane Eskalacija i produžavanje finansijske krize

Posledice: privredni rast /2 Na srednji rok očekujemo oporavak stope rasta privrede Nakon rasta od oko 3% naredne godine, 2010. oporavak privrede Za tri do četiri godine stopa rasta verovatno ponovo oko 6% do 7% godišnje Promena stope rasta BDP

Budžet za narednu godinu /1 Startna pozicija za restriktivnu fiskalnu politiku u 2009. godini je vrlo nepovoljna Očekivani deficit u 2008. do 2% BDP Ali, glavno povećanje u Q4 Jednokratno povećanje penzija za 10% u trenutku početka finansijske krize; preliće se u 2009. godinu povećana potrošnja za 1,2% BDP Preuzeta je obaveza finansiranja zajedničkog ulaganja sa FIAT-om Odluka o smanjenju carina na uvoz robe iz EU Fiskalni deficit u Q4 čak 3,5% kvartalnog BDP

Budžet za narednu godinu /2 Ipak u 2009. godini fiskalna politika će biti restriktivnija Priodi i rashodi budžeta Republike neće realno rasti (rast približno kao i inflacija) Konsolidovani javni rashodi (ali i prihodi!) smanjiće se za 2 pp BDP Deficit se neće bitno promeniti u odnosu na celu 2008: deficit budžeta Srbije: oko 1,6% BDP konsolidovani defiicit: oko 1,5% BDP

Budžet za narednu godinu /3 U okviru rashoda: Plate će rasti u skladu sa inflacijom, kao i u 2008. godini Već dve godine umerenog rasta plata Penzije će biti zamrznute, dok su u 2008. godini povećane za oko 35% Neophodno je promeniti zakon o usklađivanju Subvencije će biti smanjene za 15% u odnosu na 2008. godinu Materijalni troškovi će biti zamrznuti na nominalnom nivou Javne investicije iz budžeta će biti manje za 31,5% ...ali će manjak biti nadoknađen investicijama u Koridor 10 koje se finansiraju iz kredita... Fiskalni stimulans... Oko 300 mil evra? (0,75% BDP-a) U okviru prihoda: smanjeni su prihodi od carina, a PDV će sporije rasti povećani su prihodi od akciza

Budžet za narednu godinu /4 Ipak prisutni su brojni rizici Potrebna sredstva... za finanasiranje deficita (oko 50 mld din) i otplatu glavnice javnog duga (oko 43 mld din) ...biće teško obezbediti (ukupno oko 1,1 mlrd evra) Ukoliko rast BDP bude znatno manji od planiranog i prihodi će biti manji, a to će zahtevati dodatno smanjenje potrošnje Mnogi zahtevi za povećanje javne potrošnje su samo privremeno odloženi (rast penzija, primena opšteg kolektivnog ugovora, zathevi rezervista i dr.) Mogućnost njihove aktuelizacije je stalno prisutna

Široka slika Iskoristi krizu za značajnu realnu depresijaciju dinara – dostizanje održivog nivoa Pad inflacije i privrednog rasta – smanjivati referentnu kamatnu stopu Ipak će biti fiskalnog stimulansa: Deficit fiskalni oko 600 mil evra (1,5%) Koridor 10 oko 300 mil evra? (0.75%) Devizna štednja, polovina se troši? 130 mil evra? (0,35%) Ukupno oko 2,6% BDP-a ‘deficit’, tj. potrošnja veća od prihoda

Pod lupom 1: Šta pokreće inflaciju u ekonomijama u tranziciji Pod lupom 1: Šta pokreće inflaciju u ekonomijama u tranziciji? /1 Autori: Pavle Petrović, Aleksandra Nojković ... 12 zemalja: 1993-2008 ... uključujući i Srbiju: 2001-2008 ... ekonometrijsko ocenjivanje: panel Pokretači na strani tražnje: Monetarna i fiskalna politika Stimulisanje rasta proizvodnje iznad trenda (output gap) Fiskalni deficit Statistički značajni: glavni okidači inflacije u 90-im.: labava monetarna i fiskalna politika u prvom periodu tranzicije

Pod lupom 1: Šta pokreće inflaciju u ekonomijama u tranziciji Pod lupom 1: Šta pokreće inflaciju u ekonomijama u tranziciji? /2 Autori: Pavle Petrović, Aleksandra Nojković Pokretači na strani ponude: Rast cena nafte i hrane Statistički značajni: glavni okidači inflacije u 2000-im. Pokretač inflacione epizode: 2007-2008. je rast cena hrane. Trnazicione zemlje se 'uozbiljile' osim Mađarske... Izbori se tokom celog perioda pojavljuju kao statistički značajan okidač inflacionih epizode, sa velikim ponderom U Srbiji izbori kraj 2003. → inflacija počinje 2004. i izbori 2007, 2008; inflacija 2008. ... mehanizam: veliki rast javne potrošnje pred izbore

Pod lupom 1: Šta pokreće inflaciju u ekonomijama u tranziciji Pod lupom 1: Šta pokreće inflaciju u ekonomijama u tranziciji? /3 Autori: Pavle Petrović, Aleksandra Nojković Režim deviznog kursa (fleksibilan kurs i rukovođeno plivanje (=0), 'srednji režim' (=1), onda meko fiksiranje (=2) i čvrsto fiksiranje – devizno veće (=3)) Fleksibilan kurs dinara 'koči' pokretanje inflacije, dok je ekstremno fiksni kurs u Bugarskoj (devizno veće, 'evro') značajan pokretač